Priča o Loli (8. deo)
Svako ima poneki san koji se ponavlja, podstaknut iz podsvesti nekim starim strahom ili pak nadanjem. Opsesivnom zavisniku se to dešava češće nego drugim ljudima, on mu pridaje veći značaj i u njemu uživa mnogo više, čak ga i budan sanja. Pred Lolinim očima stajala je uvek ista slika- ona, gola, oslonjena na kolena. Grudi joj uzdignute, bradavice ispupčene kao da hvataju tajne kosmičke signale. Ruke skroz raširene u čekanju nebeskog zagrljaja. A sa tamnog svoda – kiša. Spermatična i beskrajna. Lije i lije, poliva joj vrat, ramena, glavu, leđa. Curi niz nju iz desetina besnih, falusnih oblaka. Pomalo se brani kada zagolica, ali time se samo namešta u udobniju pozu i dalje prima. Kap po tešku kap, kao da joj prodire u kožu. Ruke ih hvataju, premazuju kožu tamo gde ih još nije osetila. Zatim zine. Otvara širom usta i više ih ne zatvara. Meka čeljust je željnija nego ikada, razjapljena u molitvi za svojim grešnim, tečnim hlebom. Kiša se svesno usmerava u dubinu tog otvora, kapi debljaju a mlaz jača. Nebo je hrani, kupa, poliva. Sva sperma svemira stvorena je za nju da u njoj počiva.
Treznila bi se iz tog sna žmirkajući u transu, spopadnuta neodređenim svrabom nezasićene kože i suvih usta. Dugo bi se i smejala i tresla u slatkoći agonije kao da je ipak malo više od sna. Sa godinama je poželela da samo taj jedan san zameni realnost i da u njemu živi do konačnog odsustva razuma. Ali je život kakav jeste neumitno tekao dalje, testirajući joj opadajuću snagu, izazivajući je na sve veće, mukotrpne i rizične borbe, šutirajući je kao svog roba iz jednog u drugi kutak ove neobične, osuđene požude. Bože, kako je lepo onima koji se jebu kao ljudi, uživaju u normalnom, najobičnijem seksu i po svršetku odlaze u krevet ili na posao sa istim takvim normalnim, običnim osmehom. Kako je lepo i onima koji ne osećaju baš nikakvu veliku strast i nije im potrebno ništa iz te realnosti sem njih samih da bi bili zadovoljni. Osećala se često kao prestupnik koga potajno vrebaju da zatvore i kazne. Sve manje je pronalazila mir, sve ređe komunicirala sa ljudima van posla.
Tragala je za oglasima u kojima ju je čekala gomila neiživljenih frikova punih sperme koju im je gutala kao da su najpoželjniji frajeri. Posle petorice takvih za noć počela bi samoj sebi da se gadi. Pitala se sve više da li bi trebalo nekome da se obrati i kao svaki zavisnik potraži stručnu pomoć. Ali je mislila da bi joj se svi samo smejali. Pomoć traže pijanci, narkomani, pa čak i nimfomanke i seksualno opsednuti. Na sve njih se neki deo društva sažali, neko uvek klimne glavom u saosećanju na grupnoj terapiji. A ko bi razumeo gutačicu kurčeva koja se oseća sasvim dobro u svojoj ljušturi i unosi supstancu koja ne samo da nije štetna, već je jedino ona ispravno hrani? Bližila se samoća koja će je izjesti. Neshvaćenost od koje će izludeti. Dugo ih je obe uporno negirala, srljajući u nove avanture samo da zaboravi.
Šta je to bilo u tom prokletom ukusu što je manično mami?! Pokušavala je da prekine i da se normalno hrani, ali bi se, kao i u detinjstvu, svaki obrok završavao dijarejom ili beskonačnim povraćanjem. Pomešala bi ukuse kao nekada, slano sa slatkim, slatko sa kiselim, samo da smetne s uma ono što je najviše privlači. Nekoliko dana nije otvarala oglase, šetajući po parku zakopčana do grla, kidajući poneku grančicu četinara i žvaćući je dok ne otkine i parče kore drveta pa i njega ižvaće i ubaci u želudac da bar nešto gorko svari. Odmeravala je muškarce koji su prolazili po hladnoći, međunožja prekrivenih kaputima, i uhvatila sebe nebrojeno puta kako bi svu odeću sa njih zubima raskidala samo da im ogoli alatku i strpa je u usta dok ne poplavi i isprska joj dušu vrelinom za kojom pati.
Lutajući jednog dana, svratila je u centar za pomoć zavisnicima. Zastala je u holu zgrade, iščitavajući nazive nekoliko odeljenja koja se bave očekivanim vidovima zavisnosti. Smešeći se u svojoj tuzi, nije primetila muškarca koji se vrzmao okolo kao da šeta bez cilja i posmatra je. Bio je to portir, shvatila je kada se iz hola povukao u svoju ograđenu kućicu na ulazu u zgradu. Izvinite, nisam se prijavila-rekla je. Samo sam svratila da vidim... nema ničeg za mene ovde-priznala je strancu bez ikakve potrebe i umalo se ujela za jezik. Sačekajte, rekao je, i izašao iz kućice. Bio je visok, izrazito belog tena, ne debeo ali nekako fino popunjen, čednog izgleda kao da će joj zaista biti od neke pomoći. Naspram svetline puti, tamne oči i kosa su mu delovale još tamnije. Neću Vas pitati kakav problem imate, ovako s vrata, ali dozvolite nam da Vam pomognemo, rekao je topli glas.
Loline noge zaustavile su se u mestu taman kada su se bile već naoružale za beg. Ne, ne, stvarno, samo sam... Izvolite, dodao je dok je odmicala, ovo je moj broj. Za razgovor. Ako poželite, javite se, razgovaraćemo o čemu hoćete. Uzela je papirić iz tople, bele ruke zahvalivši mu kiselim osmehom. Jedva je čekala da napusti tu zgradu. Kada je ponovo obišla zaleđeni park, prisetila se jednog manijaka iz oglasa koji ju je terao da mu posisanu spermu jezikom utisne u čmar. Zgrozila se od sećanja da je bila deo toga. U tom trenu nije bilo nikoga na svetu. Pola semena završilo je u njoj, a pola u anusu tog nesretnika, zauvek bačeno, upropašćeno. Ko bi razumeo njenu tugu, njenu žalost, njene brige. O čemu bi razgovarala sa tim... čita sa papirića- Alekom. Još bi i on nadrljao. Izgleda sočno i nekako mlečno, mora da je dobrog ukusa, a čini joj se i dovoljno čist. Ne, ne sme mu se javiti.
Na putu do trećeg sprata, srela je Brusa, majstora rashladnih uređaja. Komšinice, stigla je zima- verujem da Vam ljubimcu prijaju ovakvi uslovi? upitao je skidajući kapu sa glave iz poštovanja. Lola se odvikla da muškarci u njenom prisustvu uopšte budu kulturni, a nije to od njih ni tražila, trebalo joj je samo da ih iskoristi. Da, da, hladi... promrmljala je posle nekog vremena kada je shvatila da govori o frižideru. Kako ste vi? dodala je radi reda da ga i ona ne rashladi. I pored onog svog širokog osmeha bio je utučen, umela je to da prepozna. Ah, šta da Vam kažem... ostao sam sam. Megan je kod svojih, sećate se... moja supruga. Pobogu...pa šta se desilo?! Odjednom ju je zainteresovalo. Pokušavali smo, na sve načine, da zatrudni... okrivila je mene i moje... spermatozoide, izvinite me... Kada smo posetili stručnjaka, ispostavilo se da je ona u pravu, da jesam kriv, takoreći... pregled je pokazao da mi je većina mrtvih, kako da Vam objasnim... Sklopio je ruke držeći se obema šakama za crvenu vunenu kapu. Jasno mi je, rekla je Lola i pogledala prema kapi. A šta možemo, tako je kako je... svratite nekad da popijemo kafu kao ranije...dobacio je snužden penjući se dalje kada je procenio da je preterao sa detaljima i da se Lolin pogled izmenio.
Lola se popela usporeno, razmišljajući. Bilo joj ga je iskreno žao. Verovala je da ako neko ima lice anđela, nemoguće je da u njemu ima zlobe. Naivno možda, ali bila je sigurna da je Brus baš takav čovek, prema svima fin, svima pomaže, svakoj bakici iz zgrade iznosi smeće i nosa kese sa pijace, pa i onaj njen frižider... hteo je toliko toga da uradi. I najebao, kao svaki anđeo, nagrađen stradanjem za svoju dobrotu. Bila je na ivici suza zbog sebe, zbog onog ludaka sa čmarom, zbog Brusa, zbog Aleka koji joj kroz maglu nudi nekakav lek. Pomislila je na Idu i davnašnje zezanje sa njom kako kada jedna pomisli na drugu to je znak da u isto vreme i druga pomišlja. Nasmešila se još tužnije, setivši se Benita i njihove sumanute jebačine.
Planirala je da zaspi posle čaja i poželela da se ne budi. I pored osećaja rastuženosti, baš je ta bespomoćnost i sudar novosti uzrokovao novi san posle kog se preznojila. U snu je ležala na stepenicama kojima se popela, skidajući se do pola i ostajući obnaženih sisa. Hodnik je bio hladan, ali nije marila da li će je iko videti, da li će neko naići ili neka bakica opsovati vireći iz stana. Znala je da odnekud čeka Brusa i da je rekao da bude tu i da se do pola obnaži. Trljala je bradavice rukama u rukavicama da bi razgolićeni deo zagrejala. Vuneni dodir ju je dražio i osećala je kako je sasvim poludela. A on je kasnio sa posla, kao namerno, isti je kao drugi! Pojavio se s prelepim osmehom, i sa ulaza spustio šlic. Lola je položila kolena na prvi hladan stepenik, sva vrela od ovog iznenađenja. Brus, Brus će mi ga ipak dati... znala sam da hoće, da je ipak dobar i da će mi učiniti!
Glasovi iz stanova su se utišali, a hodnikom se razleglo Brusovo skoro bolno cviljenje od užitka dok mu Lola kurac nabija u svoja usta, trljajući ga zatvorenom šakom i gurajući u sebe tako da mu se celo telo pomera i rukom se oslanja na ogradu stepeništa da se ne spotakne. Glavić mu je mekan i crven, u ustima se topi kao čudna jagoda, a na dodir su mu jaja nabrekla i skoro veća od tog malog, stamenog kurca. Ne dopire joj na dno grla, samo se širi usnom dupljom kao preukusan kolač od par kostiju i jedrog, vrućeg mesa. Vadi ga pa mu dugo sisa glavić, gledajući pravo u njegove zahvalne zenice dok joj mazi riđe pramenove, puštajući ih da spreda padaju na njene ozeble, naježene bradavice.
Neće propasti tvoji spermići, oh dobri čoveče i spasitelju nesrećnih! Nahraniće mene koja te želi i treba više nego stotine okrutnih supruga! Ona je htela samo potomstvo od tebe, ono jedino što ne možeš da joj daš, i otišla je, kurva, ostavivši godine braka sa takvim čovekom samo zbog toga. Ima kome je još dragoceno tvoje seme, zalij me, spasioče, nahrani onu koja žudi za tobom. Kao da je čuje, kao da mu očima sve te reči govori, Brus je hrani i hrani, svršava dugo baš kako ona voli, da toplinu sporog mlaza upije nepcem pa ga tek onda pusti dalje, sa dolaskom novih, pa zatim onih zakasnelih kapi, jedne po jedne, da svaku oseti, i sačuva ih u miru i spasenju u svojoj utrobi. Neće ni saznati kakvu je glad utolio, siroti dobri Brus, neće znati koliko je duboku jamu oplodio, usrećio, raspametio! Konačno... konačno ovaj dan da dobije smisao... pomišlja Lola u snu, kada začuje udarac predmeta o pod- ispružene ruke u delirijumu oborila je praznu šolju čaja sa stolića. Da li je moguće da je sve bilo samo glupi, prokleti san?!
Razjarena, unezverena i prepaljena, mahnito ustaje, popravlja odeću u kojoj je legla onako tužna i izgužvala je, vlažeći u ludom snu i bacajući se na sve strane. Teško je disala kao da će se ugušiti. Hladnoća hodnika u glavi joj se mešala sa vrelinom sperme. Vođena ludilom tog kontrasta, tako živopisnog, dragog sna, samo je pojurila. Bukvalno se survala niz stepenice skokovima ludaka puštenog sa lanca. Izjurila je na ulice. Trčala je da bi prodisala, da bi pronašla, da bi preživela. Koliko je noge nose. Upala je u prvi bar na koji je naletela, već daleko od zgrade. Na prigušenom svetlu se postidela shvatajući da nosi majicu u kojoj spava. Oko nje se vijorio tanak mantil dok je za šankom sedeo red ljudi u debelim kaputima, pogleda usmerenih ka njoj kao da su čekali da je nečim prekore.
Uzela je pivo za koje nije imala da plati jer je iz stana istrčala praznih ruku, i odmakla se od šanka u drugu prostoriju. Mladi konobar joj je namignuo, pa valjda joj neće ništa tražiti. Pila je ne osećajući ukus. Tresla se od gladi. Mlađi par ju je u prolazu pogledao prezirno baš kao narkomanku u krizi. Bilo joj je sve gore i znala je da to mora da reši. Setila se neosvetljenog dela ulice kojim je prošla do bara. Još samo žrtvu da nađe. Nije znala da je to prostorija za đuskanje. Sa promenom muzike, pokrenule su se disko kugle iznad glava i počela je žurka. Tela su se tiskala oko nje u nezgrapnim pokretima nerazumljivog plesa od kog je jednako želela da pobegne. Jedva je opazila da su je dvojica mladića stavila u sendvič i da igraju oko nje. Osetila je tople ruke na struku pod hladnim mantilom. Počelo je.
Govorila im je obojici na uvo ali je nisu mogli čuti od preglasne muzike. Morala je da se prodere. Predložila im je uz seksi osmeh da izađu napolje. Nije imala pojam o vremenu, nije se sećala da li se probudila oko osam ili posle ponoći. Mladići su je verno pratili. Na ulici, pod jedinom svetiljkom, objasnila im je o čemu se radi, prikrivajući koliko može sve kraći dah i znoj na čelu. Drhtala je a noge su je jedva nosile. Zašto se uvek začude što im neću naplatiti?! Gubila je strpljenje, živce i reči. Nije se više čula, izdao ju je glas. Grlo je bilo umorno, predugo bez hrane.
Sabili su je uza zid isto onako kao kad su đuskali. Ne smeta im ako je kurva, iskoristiće je i ostaviti na ulici. Svi su isti, ne veruje im, niti od njih očekuje pouzanost, očekuje samo i jedino da ih iskoristi. Sklonjeni od svetala i glasova, mladići su izvadili kite i pružili ih joj u šake. Bile su duge, masne, skoro jednake veličine kao da su blizanci. Drkala je oba mahnito ne gledajući ih u lica. Zurila je u sjajne rupice na glavićima, već umuljane i spremne za jebanje. Poželela je da se tom tečnošću kao u svom snu čitava premaže. Prvi je krenuo da je hrani opako i bez nećkanja, a zvuk ulaženja kurca u vlažnu rupu svake sekunde je odzvonio pustom ulicom. Desetak uboda i krenuo je da drka ubrzano, prepuštajući je drugom koji je drkao dok gleda. Iz svoje šake joj je spustio kitu u grlo da se od naglog pokreta skoro izvrnula sa kolena. Opet deset uboda, jedanaesti kao žar, dvanaesti prodire sve dublje. Oh, prestanite i zalijte me!
Lolina oralna pička bila je pred pucanje. Lolino srce na samrti, telo iznemoglo bez zalogaja. Gledala je u kurčeve u snažnim šakama. Drkali su kao da se takmiče ko će pre da je zalije. Iskre u Lolinim očima bile su kao izdužene, mutne kapi. Sperme. Kiše. Još malo, još malo, hajde, momci! Jedan je krenuo, zgrabio je i otvorio joj usta da se u njih isprazni. Pogledala ga je kao da će mu migom zahvaliti, kada su mu oči zahvatila svetla farova. Neko se baš tu parkira. Ali ona ne može da ustane, da napusti, ostaće do kraja, ko će uličnu kurvu prozivati. On prska, spreman da beži. Lola liže kurac, pa svoje pramenove, izludela glava se vrti. Drugog nema, jedva su mu se čuli trčeći koraci.
Iz auta izlazi grohot muškarca, pa zatim njegov vlasnik. Šta ovi rade, izgleda da baš nemaju gde! - komentariše, a za njegovim smehom čuju se ženske potpetice. Žurno prilaze zidu. Lola!! Lola! Šta to radiš?!
Lola se nije okretala, skidajući prstom sa lica nagomilanu spermu već odsutnog mladića. Kada se osvestila, podigla je glavu i napokon videla, kao u najlepšem snu, nekoga kome veruje, kome je bar verovala. Umuljanih trepavica, skenirala je dragi lik trepćući. Znala je da na nju misli. Njena Ida.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 11 Dec, 2024
- 994 pregleda
Sad treba dočekati nastavak.
Divno pišeš i oslikavaš priču tako da mora da se pročita u jednom dahu! Svaka čast
@Obdaren021 ipak uvek kazes sve sto treba!
Mislim da je pravi kompliment kad posle ovakvog teksta ostaneš bez teksta!
Savršeno.
Tanja ako ti prestanes da pises ikad ja vise nijednu lektiru necu procitati iz inata.
Sjajno,da ne ponavljam sve sto su ti vec rekli.
Hvala, hvala lutke moje, i Vešče!
Nisam shvatila deo "pogotovo što stiže iz ženskog pera", odnosno nisam gledala peru pod rep, haha. Ovaj deo je bio ispaljen u jednom dahu, prvi put da nisam ni pročitala ni na šta liči. 
Kad smo kod pola, ovi s jedinicama mogu da mi popuše kliću hehe. Voli vas Tanjči~
Uh, bre...treba ovo napisati, pogotovo što stiže iz ženskog pera. Sirovo nije prava reč, ali baš, baš udara. Uz rizik da ispadne kako se ljudi ovde međusobno hvale i laskaju u krug, hoću ovako javno, jer zaslužuješ: zbog tebe i još par ljudi sam ovde mnogo češće nego što sam mislio da ću biti. Čitam i tvoje ranije priče, toliko toga ludog, maštovitog i lepog si ostavila ovde, da mogu samo da se nadam da te tolika energija i kreativnost služi i van ovog mesta. U stvari, siguran sam da je tako. 5+
Ti si žena luda, kakav talenat obožavam te
Постаје све боље кад сам помислио да боље тешко може! Невероватна си.