Tulpa: Noć zla, straha i seksa

                         

Dok stojiš pod otvorenim zvezdanim nebom, blagi povetarac samo za tebe komponuje čarobnu melodiju. U daljinji priroda pleše u ritmu te melodije. I svi imaju svog partnera za ples = svaka travka, list, grana... Sve deluje kao idiličan san, a zapravo se pitaš; Da li je košmar konačno gotov!?

Dva dana ranije

Sveze prolecno jutro i sunce koje miluje. Sve je tako mirno, tiho i spokojno, dan koji obecava. Opijen sam tim cinjenicama dok zamisljeno stojim napolju cekajuci prijatelje da automobilom dodju po mene. Mia, Danijel, Katarina i Ana. Prakticno smo nerazdvojni, sa nekima od njih jos od ranog detinjstva. Spajaju nas i poslovi kojima se bavimo. Gotovo da ne postoje stvari koje jedni o drugima ne znamo. Okarakterisao bi ih kao prijatelje za ceo zivot. Konacno cemo otputovati na taj dugo planirani produzeni vikend odmor. U jedno malo, daleko, zabaceno selo [Drzava kao i samo mesto ostace anonimni] koje je cini se i sam Bog zaborabio i digao ruke. (Kako se to obicno kaze.) Odatle poticu Anini koreni. Tamo su ziveli njen deda, pradeda kao i otac koji se veoma mlad otisnuo u svet. Sada skriveno od ociju sveta, sa svega nekoliko preostalih domacinstava i mestana uglavnom starije populacije. Davno napustena seoska kucica preuredjena je od strane Aninog oca i tetke, pa tako sada sluzi za povremeni beg od svakodnevne gradske vreve kao i odmor od ovog naseg savremenog doba u kom zivimo. Posecivano svega par puta godisnje od strane porodice, prijatelja, Aninog oca i tetke.

Moju nedavno pomenutu, trenutno okarakterisanu oazu mira prekida agresivan potpis guma Danijelovog ”4×4 ljubimca“ kako ga on sam zove. Ubacujem stvari pozadi i ulazim u auto. Unutra vec vlada euforija i raspolozenje, a ja jos uvek onako blago osamucen. "Idemoo, jesmo li spremni za malo zabave, "porodica" na okupu...itd" Oni klasicni, klise momenti u drustvu bliskih prijatelja. Znali su da nisam ranoranilac pa je bilo raznih carki na moj racun, nisam im ni ja ostajao duzan... Jedni drugima dobro poznajemo osobine, znamo se u dusu i ko kako dise. "Bice ovo duga voznja" Izustih pred svima nakon uvodnih carki i prozivki na racun jedni drugih. I zaista, cekao nas je dalek put. Kako su se predjeni kilometri umnozavali tako je i vreme postajalo sve lepse i prijatnije. Dan se pretvorio u onaj najugodniji koji velika vecina ljudi voli, nema vrucine, nema zime, ugodno i prijatno. Svracali smo na mnoga mesta usput, pravili pauze za osvezenje, padali su selfiji raspolozenog drustva koje je u tim momentima zaboravljalo na stresnu svakodnevnicu modernog doba. Prepustivise se svemu onome sto smo kao deca i tinejdzeri imali svakodnevno. Danas tek u toj meri da ne zaborvimo da smo nekada bili deca i zabavljali se kao tinejdzeri. ((Uz veliku napomenu da danasnji klinci ne znaju uopste sta znaci imati pravo, normalno, zdravo detinjstvo. Usled vremena u kom zivimo i pogresnim vrednostima koje se danas plasiraju.) A cini se da je upravo moja generacija ona poslednja koja je uhvatila voz za to neko iole normalno vreme u kom smo zdravo odrastali, bez skoro svih stetocina danasnjeg vremena sa kojima se mladje generacije danas suocavaju.)

Konacno smo stigli do kraja asfaltnog puta, delilo nas je jos nekoliko kilometara neasfaltiranog puta do konacnog odredista. (Mogli smo diretkno odatle da se okrenemo i vratimo nazad, jer je dan vec bio kvalitetan i zabavan. Daleko putovanje vec se isplatilo. A zapravo je tek bilo "predjelo" glavno "jelo" i "desert" tek nas ocekuju.) Skrenuvsi tako sa glavnog puta prelazili smo poslednje kilometre poprilicno neravnog i loseg seoskog puta koji nas je delio do Anine kuce. Pored samog puta i u daljini bilo je nekih seoskih kucica koje su se uklapale u sam pejzas. Po Aninim recima neke kuce su prazne, otkljucaju se jednom godisnje ili ne, druge pak krasi ono osnovno sto svakoj kuci daje pravi smisao - ljudi. STIGLI SMO! Necu reci napokon jer je ovo jedan od onih dana koji ne zelis da se zavrsi brzo, vec da traje sto duze. Vec nas je hvatao prvi sumrak i jasan znak da ovom danu polako istice vreme. Izasli smo iz auta, poneli odmah neke stvari sa sobom i polako prilazili kuci. U toj nekoj neposrednoj blizini i bliskom vidokrugu nije bilo drugih kuca. Mada, Ana je mahnula i srdacno se javila zeni cija kuca se nalazila nekako ispod Anine, pa ju je Anina kuca malo zaklonila i izbacila iz vidnog polja. Bilo kako bilo, ja sam u tom momentu hitno odgovarao na neke poruke vezane za posao. Tek kada smo prisli samoj kuci video sam celu tu blagodat kao na dlanu. Pogled, cistina, mir, spokoj i onaj neizostavni "zvuk tisine" u kom barem ja uvek uzivam i nikad mi ga dosta. Kuca je bila zaista fantasticno sredjena i prenamenjena upravo za ovakve stvari i posete kakva je bila nasa. Manje kvadrature, sa neverovatnim spojem ukusa, stila i luksuza, samom tom "divljinom" i izolovanoscu mesta u kom se kuca nalazi cinilo je da se osecate kao u bajci. S obzirom da je ovaj dan bio na izmaku i da smo svi bili pozitivno iscrpljeni, odlucili smo da ga privedemo polako kraju. Vratili smo se po jos neke stvari iz auta. Obisli smo malo ispred i oko kuce. Ana nam je pokazivala predeo i gde se sta tacno prostire i nalazi. Prosli smo kroz sve prostorije u kuci caskajuci i komentarisuci. Ubrzo, sve je bilo raspakovano, pripremljeno i na svom mestu, kako bi sledeca dva dana bila "na nivou." :) Devojke su pripremile i postavile veceru, pa je tako ovaj dan mogao ubrzo biti i zakljucen. S obzirom kako smo svi bili umorni i pospani resili smo ranije da odemo na spavanje kako bi sutrasnji dan docekali odmorni i svezi. Jedino tako dan koji je pred nama moze biti maksimalno dobro iskoriscen i kvalitetno proveden. Jedini preduslov za sve to bio je dobar san. Organizovali smo se oko spavanja, Danijel i ja u jednoj, Mia, Ana i Katarina u drugoj sobi. Utonuo sam brzo u san, dan je bio gotov, noc je pred nama!

Naredni dan tekao je sasvim uobicajeno i lako zamislivo normalnom mozgu. Ono nezamislivo vrebalo je iza coska! Elem, nakon dorucka otisli smo u setnju po prirodi, dan je bio opet izvanredan, prolecni. Tu je bila i lopta za odbojku koja se kasnije pretvorila u sve postojece i nepostojece sportske aktivnosti i zabavu. Otisli smo i do jednog malog jezerceta koje je imalo moc da nas opet pretvori u razigranu, blesavu decurliju. Prskajuci jedni drugu, uz karakteristicnu, ovog puta samo zensku vrisku... Kasno posle podne raspalili smo i rostilj, uz neizostavni deo svake zabave (alkohol). Svemu tome se pridodala Mia sa gitarom i njen bozanstveni glas. Razmisljas u tim trenutcima, sta jos covek sada moze da pozeli a da ga ne nazoves "pohlepnim" ? Stvarno malo nam za srecu treba. Precesto zaboravljamo tu floskulu! Opustili smo se maksimalno. Nakon nekog vremena usledilo je zatisje. Danijel se malo vise uneo u casu, ja opet u tom nekom trenutku nisam mogao bez jebenog telefona i poslovnih poruka. Mia je takodje nesto brljala po telefonu, dok su Ana i Katarina pricale. Danijel kog je pice ponajvise uhvatilo uhvatilo burno nastupi;

Danijel: Ajde bre, sta ste mi se svi tu spustili? K'o je umro? Daj ovamo, sta sad obicno ide u onim filmovima o pet prijatelja. . ?

Ja: Nista, daj da se svi skinemo goli i igramo oko vatre.

SMEH svih prisutnih!

Danijel: To ti nije losa ideja.

Usledi jos nekih prljavih, eksplicitnih komentara na tu temu. Prekida ih Ana.

Ana: E slusajte sad, kad ste vec u elementu. Isprcacu vam nesto pogodno za ovakve prilike. Ali ozbilijna sam, sad nije sala.

Jedva i da smo culi te njene reci. Cak sam mozda malo i parafrazirao jer, kao da je neko bilo sta shvatao ozbiljno sto se pricalo ove veceri.

Ana: Videli ste svi juce onu zenu kojoj sam se javila kada smo tek stigli?

Sad smo svi vec po malo radoznali u vezi s tim.

Ana: Od pokojnog dede, cesto dan danas i od tetke, u vreme kada bi se svi okupljali ovde za praznike, slusala sam price o njoj. Deda je pricao o njenoj majci, (majci zene koju smo juce videli) pamtim te price dok sam jos bila mladja. Tetka, tata (koji o tome bas i ne voli da komentarise) po pricama mestana kazu da je ona ista kao i njena pokojna majka.
Neko od nas tad izusti; Ali sta, ne razumem?
Ana: Bavi se raznoraznim stvarima. Drugim recima: Crna magija! Dolaze iz raznih krajeva, stotinama kilometara prelaze da bi dosli kod nje. Kako se to vec kaze, baca i skida crnu magiju.

Katarina: Ma daj Anci, zar verujes u te gluposti, pa ih jos nama prodajes.

Ana: Ja samo pricam ono sto sam ranije u prolazu cula od mojih. A deda je vise puta pricao kako su njenu majku, davno, dok je jos pradeda bio ziv pronalazili po stalama. Pored domacih zivotinja, gola, izvodila je neke rituale i izgovarala neke bajalice. Jednom prilikom ljudi u cijem domacinstvu se zatekla, zajedno sa pradedom jurili su je, htedavise da je ubiju. Jedva je tada zivu glavu izvukla kazu.

Katarina: Daj Ana molim te, koliko godina imas? Sta mislis koliko godina mi imamo, deset?

Vidno uznemirena Katarina koja nije zelela takve price. Danijel koji je uzivao u svemu tome, ja koji sam bio neutralan.

Mia: Ajde, promenite temu, dajte nesto veselije, normanlije. . .

Danijel: Ejj, ostalo je dosta hrane, Keti (Katarina) ajde ti i ja da odnesemo dole komsinici, red je.

SMEH. . .

Katarinin srednji prst upucen Danijelu uz povike "Nosi se"

Danijel: Znas koliko te volim Keti moja. Ja cu da te stitim od zle vestice.

Katarina se sarkasticno osmehnu...

I tek tako, rec po rec, salu po salu, prazne case i flase su se nagomilale a mrak vec uveliko padao. Rasklonili smo malo taj nered i ostatak veceri proveli uz drustvene igre i po malo neocekivano nesto ozbiljnije razgovore. Vece se blizilo kraju, tim pre sto je Danijel sve vreme cugao vise od svih nas, pa ga je pice skroz dotuklo, bio je samo za krevet. I mi ostali ubrzo nakon njega otisli smo na spavanje. Treba i sutrasnji dan docekati kako treba. U odnosu na prethodu noc nisam mogao tako lako da zaspim. Pokusavao sam, ali nije mi bas polazilo za rukom. Danijel je spavao kao top. Pitam se bas sta li mu je pomoglo u tome, ocigledno je. A ja, dvadeset puta u minuti okrecem se levo, desno. Kako bih malo smirio uzrujane i napete nerve uzeh jednu cigaretu. (Iako nisam aktivan pusac) Otidoh do prozora, otvorih krilo, blago sedoh na prozor i onako meracki zapalih cigaretu. Noc je bila neverovatna. (Kada se nadjete potpuno van grada, daleko od magistralnog puta, bez bilo kog svetlosnog faktora koji moze da emituje i pruzi izvor svetlosti ili odsjaja. Pred vama je prava noc. Ali u ovom slucaju ne ona u kojoj se "ne vidi prst pred okom" vec noc u kojoj je nebo tako cisto, vedro, otvoreno. Mesec, zvezde sve je tu. Sijalica u takvoj noci bila bi cist luksuz, ukoliko bi se zaputili nekuda.) Prija mi taj dim od cigarete uz pogled koji mi se pruza. Kroz vidno polje prolazi i kuca koja pripada ozloglasenoj zeni zbog koje je Katarina "besnela" ranije tokom veceri. Upaljeno je svetlo na prozoru koji bas nekako direktno gleda u prozor na kome ja sedim. Uz to da je Anina kuca nesto uzvisenija u odnosu na kucu prema kojoj gleda. Vidi se jasno i figura koja povremeno prolazi levo, desno. Nisam suvise obracao paznju. Brljao sam po telefonu u jednoj i cigaretom koja polako dogoreva u drugoj ruci. Spustam telefon lagano pozadi kako ne bih probudio Danijela. (Mada, to sve i da zelim tesko da bih uspeo) Povlacim poslednje dimove cigarete. Nije moglo da mi promakne to sto sam jasno video figuru na malopre pomenutom prozoru kako stoji, ovog puta ne kretajuci se. Nije bas lagodan i prijatan osecaj u tom momentu. Usred bestragije, posle tih nekih Aninih pricica, (bez obzira sta mislio o istim) nisam bio bas opusten. Da l' je mozda primetila mene na prozoru, ili sasvim slucajno, iz drugih razloga se zaustavila tu? Ne bih znao u tim momentima. Verovatno bi se ranije "skinuo" sa tog prozora da me cigarete koja je dogorela nije i opekla. Bacio sam je, a u sebi jebao sve po spisku. Dok sam pljuvackom ocistio garez sa prsta i ispsovao u sebi sve sto sam imao, taman krenuvsi da se konacno "skinem" sa tog prozora, na prozoru suprotno pojavila se zena! (Ona naglo iznenadna scena iz horor filmova) Necu da lazem, pretrnuo sam od straha. Sigurno jedini, najveci i pravi strah koji sam ikada doziveo. Nemam uopste predstavu sta bih sada trebao da uradim. Da samo odjednom pobegnem s prozora? Deluje mi nekako detinjasto, nepristojno. Mislim da je ona mene mogla cak i jasnije da vidi zbog polozaja Anine kuce u ovoj "svetlosnoj noci" koja vise nije bila moj saveznik. I taj mesec koji je postao "izdajnik". Kao da prolaze sati a ne sekunde. Ne umem da napravim nikakav izbor ili reakciju. "Zaledjen sam". Tu moju "zaledjenost" prekida ona podizuci ruku i otvorenom sakom pokazujuci na dole. (Kao kada tapsete kosarkasku loptu) U tom momentu kao da sam se trgao i poceo da razmisljam kao da sam u nekoj vrsti "opasnosti". Da probudim Danijela, da pozovem Anu? Ne, rekao sam sebi; "Stani, nemoj se brukati sad ovde i izigravati neku zrtvu. Treba sutra krv na slamcicu da mi piju." Mogu da napravim izbor. Povucem se u krevet, kao da nista nisam ni video. Opet, kao da me neka jaca sila vuce napolje, ka njoj. Oblacim se. Polako izlazim iz sobe i iz kuce kako nikoga ne bih probudio. Kao da nisam koracao svojim nogama, kao da su to bile tudje noge koje prave korake unapred. Spustio sam se brzo do njene kuce. Stajala je na vratima. Nisam jos uvek mogao skroz jasno da je vidim da bih mogao da je opisem. Prisao sam do samog ulaza u dvoriste i stao na kapiju.

Ja: Dobro vece, jel sve u redu? Da li vam je potrebna neka pomoc?

Ona: Ne mozes da spavas?

Ja: Video sam da pokazujete nesto rukom, pomislio sam da vam je potrebna neka pomoc?

Jedno drugom smo u tim momentima na pitanje odgovarali pitanjem.

Ona: Ne spavam ni ja. Udji. Kuvam sebi caj, ima ga dovoljno.

Majko sveta, pomislih u sebi.

Ja: Ne, ne. Hvala. Kasno je. Spustio sam se samo da vidim jel sve u redu posto ste mahali.

Ona: Zatvori samo vrata za sobom.

Moze li jebeno cudnije i jezivije od ovoga. Skala za strah koja je malocas bila na max, pa se u medjuvremenu spustila i primirila opet je zakovala u crveno. Taj neki osecaj da sad nema nazad. Iako sam mozda malocas mogao drugacije, da do ovoga uopste ne dodje, sad definitivno nemam kud. Usao sam unutra. Kuca spolja mozda jeste izgledala starije, ali unutra je delovala ok. Prema nekom seoskom standardu, tako bih opisao. Svetlo je bilo malo prigusenije, neka starinska lampa je u pitanju. Razmisljam sada o Katarini i Danijelu. Da je makar jedno od njih dvoje sada pored mene..! Sa dve solje caja na posluzavniku, pod velom lampe na par metara od mene stajala je. Kako opisati tu zenu uopste? Hmm, nije lako ni malo. Ne postoji sansa za odredjivanje njenog makar pribliznog broja godina. (Svakako nisam ni dobar u tome.) Na sebi je imala duzi prsluk. Plava kosa. Okrutno i ostro lice na koje tvoj pogled moze da se posece. Da, bila je starija zena i to poprilicno. Ali opet, ne mogu da se kladim na njene godine. (Pod svim okolnostima u kojima sam se nalazio nisam bio relevantan za analiziranje detalja.) I oci, oci koje bih najbolje mogao da opisem. Oci koje nose neku tamu u sebi, oci u kojima sam se izgubio i ponovo pronasao. Oci koje mogu da te progutaju i raznesu onu malopre pomenutu skalu straha. Za mene, to su bile oci tame, oci zla. Paralisan sam, duhom i telom.

Ona: Sedi!

Tek toliko sam uspeo da se trgnem i sednem na kauc.

Ona: Ana i ti ste drugari, dugo se znate?

Ja: Da, da.

Ona: Ne mozes da spavas?

Osmehnuo sam se "kiselo" ...

Ona: Uzmi caj, meni pomogne uvek.

Kao otrov da mi nudis mislim se u sebi. Da ga saspem u grlo i nekako uteknem iz ove kuce nocas. Usledila su neka uobicajena pitanja sa njene strane u vezi nas petoro. I ja sam nju cisto iz neke pristojnosti upitkivao nesto neobavezno, vise reda radi. I tek tako, nakon 10-15 sekundi potpune (jezive) tisine
Ona: Pitacu te nesto, pitacu te za jednu uslugu.

Ja: Da, recite.

Ona: Potrebno mi je tvoje seme!?

U glavi mrak totalni. Nemojte me pitati u tim momentima ni kako se zovem, ne bih znao da vam kazem.

Ja: Izvinite, ne razumem.

Ona: Mora da ti je Ana lajala nesto o meni. Sigurno jeste!

Ja: Ne, nije. Bas nista, ne.

Ona: Pomazem ljudima kojima je moja pomoc neophodna. Neki ljudi ce uskoro kod mene doci ponovo. Potrebno mi je seme nekog novog, mladog. Sperma!

Ova zena definitivno nije pri zdravoj pameti. Sve veca i veca jeza me podilazi. Zelim samo da odem od nje i iz ove kuce.

Ja: Izvinite, ali stvarno ne. Mozda je bolje da pronadjete nekog drugog ko vam moze pomoci po tom pitanju. Stvarno mi je zao, ali ne.

Ona: To na tebe nece imati nikakav uticaj. Nemoj se plasiti! Samo ces mi pomoci da pomognem nekom. To je sve.

Ja: Stvarno mi je jos jednom iskreno zao, ali ne. Sve i kada bih zeleo, da me ne shvatite pogresno, ne bih to mogao. Bizarno mi je! Suvise je kasno, trebao bih poci.

Ustajem lagano. Noge kao da su osecene, kao da nisu deo mene. Ustaje i ona. Prilazi mi, ja stojim ukopan u mestu. Pitam se, sta cekas prokletnice, bezi! Gleda me onim malopre opisanim ocima, ponovo se gubim u njima. Paralisan sam! Kao da izvlaci sve moje unutrasnje strahove iz mene. Tera me da se osecam preplaseno i izgubljeno. Neciji zivot i smrt odvijaju mi se pred ocima - ne znam tacno ciji. Prvi put u zivotu shvatam, osecam i dozivljavam "Plac bez suza." Vristao bih rado, ali ne umem, ne mogu. Razdire mi dusu. Kida me iznutra. Patnja<>Tuga<>Bol... Preplicu se.

Prilazi skroz do mene. Dva puta duboko uzima vazduh u pluca i duva prema meni, pravo u lice. Uzima moju ruku i nesto sebi u bradu sapuce. Ubrzo nakon toga pusta moju ruku, okrece mi ledja i odlazi par koraka od mene unazad. Sav strah u meni nestao je u sekundi. Sav maloprasnji bol koji sam osecao prestao je. Bio sam samo ja sam, miran i spokojan. Bez bola, straha, patnje... Pogledao sam prema njoj koja je stajala ledjima okrenuta ka meni. Skinula je svu odecu sa sebe, blago okrenuvsi celu figuru za 45° pocevsi od levog ramena. Imao sam pogled na nju u citavoj perspektivi. To vise nije bila ona ista osoba od malopre. Imala je dupe dvadesetogodisnjakinje > Srcolikog oblika, zategnuto do krajnjih granica. Uzak sturk i guzovi koji se sire prema nogama. Sise > Okrugle, cvrste, {neka C-D korpa} Idealno pristaju srazmerama ostatka tela. Pica joj je imala kratku, savrseno podsisanu frizuru. Svaka dlacica bila je na svom mestu. Fit ravan stomak. Jednom recju: Savrsenstvo prirodne zenske figure u najboljim godinama! Pomenuta plava kosa, ali ovaj put nekako "vatreno plava". Lice je dobilo neke nezne tonove, uz nagovestaj one ostrine, ovaj put u sexsy maniru. Oci, oci u kojima sam ovaj put video raj i sebe u tom raju. Oci koje miluju, oci koje zovu da im se pustis i prepustis. U mojoj glavi ne postoji nista, ama bas nista. Praznina, nikakva misao. Odlazi na prstima (graciozno) do kauca. Previja se preko naslona, a zatim lagano podize jednu nogu u vis, na kauc.

Ona: Dodji mi.

Skidam svu garderobu sa sebe. Kurac koji je bio cvrst kao kamen i zategnut do granice bola. I ta monstruozna nabreklost koja bi svakog zastrasila. (Prilicno sam siguran da ga ranije nisam vidjao bas u takvom izdanju, barem ne tako brzo.) Vene, zile koje su iskocile vise nego uobicajeno. (Vise nego sto bi bilo normalno prilicno sam siguran.) Dok sam joj prilazio pocinjao je sve vise i vise da boli. Prisao sam joj s ledja, sa obe ruke uhvatio je za dupe i rasirio joj guzove. Pljunuo sam odozgo. Slivalo se niz guzu. Protrljao sam najpre kurac, a zatim lagano usao u nju. Ta picka bila je savrseno krojena prema dimenzijama moga kurca u izdanju kakvom je bio. Tako je lepo i glatko klizio u nju. Moj kurac vise nije osecao bol vec uzitak. Picka joj je postajala sve vrelija u bukvalnom smislu te reci. Vrelija do te mere da je moj glavic itekako osecao tu vrelinu. Citav kurac mi je zagrejala. Ipak, jako cudno je bilo to da sto sam duze prodirao u nju nisam mogao ni izbliza da budem blizu vrhunca. A s druge strane kurac je ostajao tvrd kao kamen, nije smeksavao. Poceo sam sve silnije da je jebem i natezem. Od te siline oborio sam je s nogu potrbuske na kauc. Nisam se zaustavljao, vec sam naprotiv nastavio da je zakucavam sve jace i jace za kauc. Zvuk je postajao sve brutalniji. Moram priznati, nisam nikada do tog momenta uspeo da jebem ovom zestinom i brzinom. Postajalo je sve nadrealnije. U momentu se izvukla ispod mene a ja sam seo na kauc. Opkoracila me sa obe noge i sela na njega. Jahala je na njemu dok sam se ja drzao za njene sise, stipkajuci ih i gnjaveci. I ona, kao i ja malopre, jahala je sve brze i silnije. U normalnim okolnostima ili bi ona slomila moj kurac ili ja pocepao njenu picku. Ali ovo je sve samo ne normalna okolnost i noc. Uhvatio sam je levom rukom preko ledja, zaustavio njeno jahanje i brzinom svetlosti nabio ga jos nekoliko puta u nju. Zvuk jaja kako lupaju o nju bio je brutalan. Vrhunca ni na pomolu! Scepao sam je rukama za guzove i na kurcu podigao i preneo do stola. Bukvalno sam je nosio na svojoj nabrekloj kurcini. Spustio sam je, okrenuo prema stolu, podigao joj jednu nogu skroz na sto i naguzio je. Dok je i ovaj put kurac nemilosrdno razvaljivao njenu picku a njena picka halapljivo gutala moj kurac desnom rukom sam joj prilepio lice (obraz) uz sam sto i drzao, a levom mazio po pickinoj frizurici. Mozda i najodredjenije do sada ispustala je jecajuce zvuke. Zvucala je kao mlada, nevina cura kojoj je za prvi put u zivotu umesto kurca pripala kurcina. Kao da su me ti jauci i bolno stenjanje priblizili vrhuncu. Uhvatio sam je cvrsto s obe ruke za ramena da bih imao stabilnlost i zapoceo nehumano da je rasturam u nadi da cu je napuniti. (Ali, kao da sam se ja u ovoj noci pitao za bilo sta.) Dok sam je tako divljacki tucao (u drugim okolnostima to bih nazvao izivljavanje) osetio sam njenu naglo nadoslu snagu zahvaljujuci kojoj se uspravila sa stola, prekinuvsi moju brutalnost. Kurac je i dalje bio zaboden u njenu picku ali u stojecem polozaju. Proslo je par sekundi, a onda se sama skinula s njega. Potom me uhvatila za kurac i povela za sobom do kuhinje. (Vodila me kroz kucu kao sto se pas vodi na lancu, samo sto je umesto lanca drzala i dalje moju nabreklu kurcinu. A od psa se nisam mnogo ni razlikovao u ovoj noci.) Dovela me do kuhinje. Dohvatila je jednu manju teglicu koja je stajala u blizini, otvorila je i prinela uz kurac. (Ne postoji posebna misao u mojoj glavi vec duze vreme. Kao da sam vec odavno prepusten svemu.) Jednom rukom drzi teglicu, drugom rukom pocinje najpre lagano, zatim sve brze i brze da drka moj kurac. (Od kada sam jos kao klinac osetio cari drkanja kite, pa sve do dana danasnjeg ni jedna zenska, a ni moja sopstvena ruka nisu uspele da drkaju kitu tom brzinom. Da se razumemo, mislim da tu brzinu rucnog rada obican covek ne moze ni da dosegne.) Dok mi je drkala, na kratko je spustila teglicu i prislonila moju levu ruku na njeno preslatko dupence koje sam ja potom mazio spustajuci prste sve do njene dibidus mokre pickice. Konacno, bio sam blizu. Tako usmeren kurac prema tegli poceo je da izbacuje enormno velike kolicine mlazeva u kratkim pauzama. (Opet, nisam siguran da je ta kolicina sperme koja prska iz moje kite u teglu normalna. Ali ako smo bilo sta do sada naucili; U ovoj noci nista nije normalno ni ljudsko, opet ponavljam.) Tegla se sve vise i vise punila. Strcanje je prestalo, ali ona je cedila i izvlacila poslednje kolicine moje u tim trenutcima jako guste sperme. I nije bio kraj. Nakon navlacenja kurca i cedjenja preostale kolicine sperme, kada se cinilo da ga je u potpunosti iscedila, ponovo prelazi na drkanje. Ovaj put ga drka normalnim intezitetom. Nedugo zatim on ponovo pocinje da curi. Sperma je toliko gusta da se oteze po par santimetara sve do tegle. Rukom prekida tok i zatvara teglicu poklopcem. Odlazi negde, ne znam tacno gde. Krecem po inerciji za njom dok kurac i dalje curi i kaplje po podu. Bukvalno pravim trag za sobom. Vracamo se u prostoriju iz koje je sve pocelo. Dolazim do svoje garderobe koja je u jednoj gomili na podu.

Ona: Ostani tu.

Izgovorila je uz jos uvek onaj djavoljski seksepil koji se oslikavao na njenom licu, sa pohotom u ocima. I to pakleno, jebozovno telo. Ne umem da se oduprem, ne mogu da se probudim i uradim bilo sta drugacije u tom momentu. Odlazi nekuda sa poprilicno napunjenom teglicom moje sperme. Kurac i dalje curi. Treba li da se zabrinem, uplasim? Kako se to radi, vise ne znam ni sta to tacno znaci. Ne umem da opisem prazno vreme u kom sam stajao go gledajuci kroz zid i povremeno posmatrajuci kurac kako visi i curi. Ubrzo se vratila. Dosla do mene, okrenula se ledjima i naguzila.

Ona: Obrisi ga.

Uzimam kurac u ruke, prislanjam uz njenu picku brisajuci ga o nju. Ispravila se, okrenula ka meni, otela mi ga iz ruke i ovaj put ona obrisala o njenu picku. Iskoristila ju je kao papirnu maramicu kako bi obrisala moj kurac, bas tako je izgledalo. Istog momenta prestao je da curi, sperme vise nije bilo. Povukla se nazad do mesta gde se malocas skinula. Polako je poceo um da mi se razbistruje. Poceo sam da se budim. Osvestio sam se donekle. Neki lagani tok misli ponovo je proticao kroz moj mozak. Bile su to sasvim dovoljne mozdane funkcije koje su mi omogucile da se za pocetak obucem. Obukao sam se i pustio korak ka izlaznim vratima. Veoma brzo postao sam svestan svega. Svega sto se ove noci odigralo. Sva osecanja koja sam imao pre seksa sa njom vratila su se. Strah je ponovo zavladao i obuzeo me! Podigao sam glavu pre izlaska iz kuce i ugledao golu zenu kako stoji ukopana u mestu, izbezumljeno i unezvereno gledajuci "kroz" zid. Pogled koji moze da vidi kroz zid. Pogled koji je preplasen. Pogled koji je opasan. Pogled koji je tuzan. Pogled koji je usplahiren. Pogled koji je sve to istovremeno. Glava koja se okrece i pogled koji je upucen meni. I zena koja vise ni izbliza nije predstavljala onu sexsy, mladu, vatrenu devojku sa kojom sam imao seks. Bila je to starica koja me pozvala na njenu golgotu. Telo starice bilo je ispred mene. Golo telo starice! Opet to ostro, okrutno lice. Opet te oci zla, uz opisan pogled upucen ka meni. I vracanje na onu tamu koja bije iz nje sa pocetka njene pojave. STRAH koji je bio u najvecem, najbrzem i najbrutalnijem naletu na mene veceras doprineo je da se ne osetim dobro u najmanju ruku. Malo je falilo da se izgubim ili povratim od tog jakog naleta STRAHA i PREPLASENOSTI. (One scene koje se desavaju u horor filmovima. Scene u kojima glumci "povracaju" usled naglog udara straha i toga sto su videli, toga sto ih je prestravilo, malo je falilo da dozivim u realnom zivotu.) Izjurio sam napolje i brzo napustio njen posed. Kleknuo sam na zemlju tresavsi se kao prut, uz potrebu da se nadisem spoljnog vazduha. Uspeo sam malo, koliko toliko da dodjem sebi. Uspravio sam glavu i pokusao malo da normalizujem disanje. I tek tako;

Dok stojiš pod otvorenim zvezdanim nebom, blagi povetarac samo za tebe komponuje čarobnu melodiju. U daljinji priroda pleše u ritmu te melodije. I svi imaju svog partnera za ples = svaka travka, list, grana... Sve deluje kao idiličan san, a zapravo se pitaš; Da li je košmar konačno gotov!?

U Aninu kucu usao sam na prstima i dovukao se nekako do sobe, kreveta. Zaspao sam tek negde pred zoru. Naredni dan prolazio je "kroz" mene cisto mehanicki. Nisam bio prisutan "glavom" u tom danu. Iako sam se koliko toliko trudio da niko nista ne primeti, Mia, Ana, Katarina i Danijel suvise dobro me poznaju, pa nije moglo da prodje bez onih uobicajenih pitanja; "Jel sve ok? Nisi danas bas na 100%" Itd... Pravdao sam se kako nisam dobro spavao. Naravno, niko sem boga i djavola nije mogao ni da pretpostavi ili nasluti bilo sta. >>>Ujedno, bila je ovo prica u kojoj je Đavolji sluga pobedio Božjeg<<<

-Srecan sam sto sam prosao bez trajnih, dugorocnih posledica usled traume koju sam doziveo i preziveo. Budjenja nocu dok hladan znoj obliva celo moje telo uz kosmare i pogled kroz prozor da do jutra zaboravim.

-Trebalo mi je vremena da se sredim posle svega sto se dogodilo. Bog, religija i molitva uz vreme koje je prolazilo (leceilo) ucinili su da se restartujem i skroz potisnem sve sto se dogodilo. Uostalom i neki moj zivotni moto za lose i negativne stvari koje dozivis, kroz koje prodjes u zivotu glasi; "BILO-PROŠLO"

-Naravno da sam narednih dana intezivno razmisljao o svemu. Premotavao film u glavi. U koje svrhe ce se upotrebiti ono sto je od mene uzeto? Pitao se sta bi bilo kad bi bilo; Da mozda te noci nisam ustao iz krveta i nastavio svoju borbu sa nesanicom. Naposletku, od sudbine niko pobegao nije. Jedno je sigurno: Nikada pre i nikada posle te noci nisam i necu imati takvu seksualnu aktivnost. Seks koji nije u dometima ljudske rase. Mozda sam u nekim momentima uzivao, mozda. Svaka slast pre ili kasnije bila je zacinjena gorcinom. Bio sam ziva lutka na koncima koje vuce neko ili nesto. Zivi dildo, san ili kosmar svakog muskarca, tanka je nit.

-Iako potisnuto, secanje na ovaj dogadjaj nikada nece izbledeti. Vratice se u punom sjaju i izaci na povrsinu kada ja odlucim da ga pustim, prozivljavajuci tako sve ispocetka. Retki su takvi trenutci, ali ovo je bio jedan od tih.

*** U seksu, kao i u životu napravite izbor. Ne budite "svaštojebi". Napravite izbor, izbor na koji ja nisam imao pravo! ***

"Život je prazna knjiga koju zadužujemo na našem rođenju. Stranice se svakim danom, mesecom, godinom ispisuju. Sve dok jednoga dana ne dođemo do poslednje stranice. Tada zatvaramo tu knjigu i predajemo je u ruke onome od koga je zadužismo."

  Ovo je stranica koju bih pocepao i spalio!

Autor: Strelac98

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 20 Dec, 2024
• Strelac98
• 11 glasova
• 3360 pregleda