Pismo kurvi

Čuvam tvoje retke vlažne poljupce kao gvozdene pare po džepovima. Tražim te u mraku, udarajući o sene.

Vraćam ti se koliko sebi dozvolim, a nekad mi se omakne, pa se dugo sećam, i bacam mlaz do tebe, ukrućen i brz i pun besa. Kupam te u mislima i oblivam našim grehom, prokleta ženo.

Vraćam svaki tren kada si me bespomoćno gutala dok u tebi raste vatra a meni plamen izbija na uši. Ti i ja u centru sveta, a kao nedođija, jer prvi put kada si raširila te vitke noge, ja sam nestao, ti si me pojela.

Mogla si da budeš bilo koja, bila si svaka, dala mi slobodu da ih u tebi zamislim sve. A od slobode se ponekad i umire.

Otvorila si mi utrobu kao na času anatomije i gladnim, crvenim usnama isisala moju bit, a onda odbacila ljušturu nehajno kao žvaku kad ispljuneš.

Popila si iz mene sve što me je činilo čovekom. I boli te kurac. To jest, ta tvoja sočna, duboka pizda.

Ostalo mi je jedno ništa. Sećanje življe od života. Koju god polivam osećam tebe, dok se ne osvestim. Onda ih mrzim i više od tebe. Zašto si me ostavila?

Pokopala si me plitko u svojoj bašti. A dok kroz zemlju curi seme onoga koji te jebe, natapajući smrznuto tlo, na mesečini će se rastočiti i procureti do mene. Pakleno će me zadojiti i izrašću ponovo, sirov i ogrezao u smešnom inatu, kao sin nekog bednika goreg od sebe.

Osvanuću još jednom, samo da gledam kako to radiš, dok te tucaju drugi, oni bolji od mene.

Slikam tvoju golotinju odevenu u moju strast. Prazno je, bez krova sam, bez nade. Prijatelji su me napustili zbog tebe. Prodao sam sve. Samo ti me iznova rađaš iz svoje raznete materice.

Pretvorila si me u krntiju i očajnog stihoklepca jeftinih pesama. Izneverila si me, izvadila mi creva, seta mi je ostala, ružna poput napuštenog groba. Ne brini, proklinjem nas oboje, samo sebe ne uspevam tako dobro da opišem.

O, kako si me samo sravnila da ležim pokraj svih njih, istrošenih, ti, puna života, sperme, radosti!

Moj si jedini prestup. Ti i tebi slične. I što sam te zavoleo, kurvo. Isti sam kao ti, ne mogu pasti niže. Gadiš mi se. Zbog mene i sličnih meni. Gadi mi se sopstveni kurac i ljubav prema tebi.

Zbog tebe venem kao nemoćna starica, gangrenozno se sušim što više lijem. Leš sam koji hoda i čeka te, suv, izbezumljen i tvrd.

Krvavo je to što daješ. Gledam te svežu poput devojčice, poput rosne ruže. Kad isključim razum, kao da si sa mnom dok si s njima. Gledam tvoje bokove dok kruže, dok usisavaš sve te tuđe motke i u tebe tresu dinastije nerođenih naslednika.

Opet te želim, žedno kao zločinac. Ludo kao pijani tinejdžer. Vriskavo kao malo dete. Tužno kao muškarac kojeg su izjebali dok jebe. Nije ni primetio ko je prava žrtva. Zaista si dobro igrala, fukso.

Neodoljivo postojiš ista, bez promene. Tvoj struk mami na slamanje, tvoje sise opet nude besomučno dojenje. Kako bih te samo opet, tako bih mnogo. Nemoćan sam i izlapeo, zatajio u svemu, ali jedno bih još mogo.

Što bi rekli- s govnetom bih te pojeo. Ili pojebo. Isto je. S tobom nema drugačije.

Daj mi još jedan, samo još jedan onakav poljubac. Dođi mi, ostavi ih sve.

Priđi, budi okrutna, ne štedi me. Obori me. Budi ono što i sam jesam, izjebi me. Obeleži me i iznova sahrani. Na kraju smo pruge.

A onda me zauvek zaboravi, baš kao što si zaboravila sve druge.

(inspirisano nedavnim danima... Hvala: @spepsek*, @Inkubus)