Pismo preljubniku

Ma nije on takav, super je lik – kažu. Što je najgore, znam. I koliko je loš i koliko je dobar. Znam da su u pravu.

Ali može mi se. Zvaću ga imenom kojim želim. U mojoj priči si pod mojom kontrolom! Ti, mali bedni stvore. Tako bi nam bilo dobro samo da si malo pametniji.

Ne znaš šta bih ti radila i, kako stvar napreduje, nikad nećeš saznati. A ja bih da te grlim tako dugo dok ti ruke ne uđu u mene, dok ti ne uđe sve, celog te želim u sebi, želim potpuno ispunjenje tobom. Nećeš znati jer ti to neću reći. Zašto se otvoriti crvu, malom bedniku predati srce na poslužavniku?!

Nikakav si, brate. Nekako kljakav i tih. Zato baš tebe zamišljam u krevetu, jer takvi podivljaju najbolje. Iz nekog prastarog razloga, sve me na tebi opija.

Znam da znaš. Nisi mali, pa ne možeš biti ni toliko smotan. S te dve leve fudbalske nogice. Mršavko koji stalno nešto jede. Nudiš i mene, ali ja neću tvoje mrve. Hoću one ruke, cele, sećaš se?

Hoću da ti rastočim mozak da tri meseca ne razlikuješ strane sveta. Ma ni levo od desnog, ni utorak od nedelje. Hoću da okusim te bezobrazne, baršunaste usne sa šuškavim ’s’. Hoću baš to što nećeš, zbog toga te želim sve više.

Hoće on- kažu. Spajaju te s nekim devojkama u mojoj glavi. Nisi me varao dok se nisam pojavila u tvom životu. Sada mi je kriva svaka koja ne postoji.

U meni si samo moj. Nismo zajedno i ne možeš mi ništa, nismo zapisani ni na jednom papiru sudbine. Ti i ja, letači kroz preduge, žute galaksije kasne jeseni.

A sanjam te. Ruke koje prodiru, ulaze u mene i plove. Ejakuliraju kroz te lepe prste dok mi miluju unutrašnje organe, dok mi trepavice pritiska taj somot usana od konačne požude.

Bliskost sanjam sa dalekim tobom, na javi se udaljavam od tvoje blizine. Jebale te tvoje mrve. Za mene samo ništa ili sve!

Šta će mi da te probam, već te znam. Nije li u glavi najlepše? Kurac je lep samo dok se čeka – reče pesma. Ili ne. Svakako, u glavi mi je kao deo tebe. I da je kao kikiriki, i kao moćna palija, volim tvoje delove. Ne, ne volim te. Preljubniče!

A prijalo bi ti da ga posisam. Slatko kakav je i sam, a znam da jeste. Nijedan deo tebe ne može biti gorak niti manje slađi od celine. Sisam dugo, cokćem, ljubim ga, pijuckam njegov eliksir sve dok me alarm ne probudi. O ne, opet ću te danas videti.

Mrzim da te gledam tako ničijeg. Ničiji su tuđi. Ako nisi moj, sigurno pripadaš nekome. Ne sediš kraj mene kao izgubljeno-nađeno. Umačeš li ga negde? Daješ li makar nekoj iz svoje glave te plišane usne? A tek jezik. On je slađi od svega. Ima ukus tih slatkiša što ih uvek donosiš. Ukus tajne želje koju kriješ na prsima od mermera, izgubljen i zaleđen.

Toliko je normalnih žena koje se pale na biceps-triceps, auto, novčanik. Da mi je samo na jedan dan da mozak odmorim. Ne bih ovo pisala, ne bih želela tebe. Da se zavučem pod tvoju zimsku košulju i sanjam jedan letnji san pod tvojim pazuhom u opojnom znoju.

Ti si nevini razvratnik za kojim sam tragala po pustinjama. Grešni svetac pognute, lepuškaste glavice. Onaj koga svi nešto simpatišu i žale, hoće da mu pomognu i reše mu problem, a on ga ni ne vidi. Što je nerešivo nije problem. On je Bogom dan. Mali, slatki bedni crv.

Ma nije to on, gde on od svih ljudi!- kažu. Pritrčaće gde god treba, sve će dati za tuđu sreću, da pripomogne, da spasi. Da se o njemu lepo govori. Možda ti se na to diže, crviću, na lažnu sliku o tebi. Nije problem, pričaću ti ja laži samo dođi, i da si princ i da si najbolji, dizaću ti ego i kurac istovremeno samo da te sabijem i naližem se svih delova kao zimskog sladoleda.

Vidim ga kako curi čokoladno po pločicama. Hladna vanila u milion ukusa. Tvoja tečnost rajski mirisna. Malina tvog dodira. Šumsko voće nespretnog poljupca. Duga, duga, aromatična vožnja od dvesta zagrljaja.

Moj crve i moje božanstvo. Ležala bih pod tvojim nogama sve dok ti to smeta i dok me moliš da ustanem. Kada bi počeo da uživaš i da me gaziš, da svršavaš po meni sa visine, oborila bih te na svoje mesto, vezala i igrala se tvojim jajima dok ne poludiš.

Ne bi mogao sa mnom- ne kažu, ali znaju. Zato mene ne pitaju, mene nikad s tobom ne spajaju. Misle da se ložim na sasvim druge tipove, pune priča, viceva i fora, širokih ramena i frizirane brade. A mene pali što na tebi sve njihovo nedostaje. Privlači me ono tvoje što niko nema.

Gazim kroz gust pesak tražeći svoju kaznu letnjeg sna. Ponekad poželim tvoju okrutnost, mlaz tvoje mokraće preko šišaka, niz oba ramena, do pupka. Prskanje u sto brzina, iznenadnih smerova, do slepila.

Ponekad sanjam kako te oblačim u dugu haljinu i onda me tucaš iznerviran da dokažeš muškost, proždireš me žestokim ubodima nabijenu na kolac dok vrištim da te volim samo u snovima.

Volim nebo iznad nas dok nezgrapan ulaziš u mene a ja šapućem tvoje obično a čudno ime koje zvuči kao igračka.

Nije on preljubnik, pu, pu, šta to pričaš – želim da mi kažu. Ti si premija na koju je čekao, trebala mu je baš takva kao ti, bla bla... liju mi zlatne reči u uši. Želim li?

Ne. Bar ne za ovu Novu godinu. Želim kao svi normalni, kao one normalne žene i muškarci. Pare, merak, zdravlje. A tebe ostavljam za neki drugi put, kad me sam pronađeš.