Novogodišnja Simfonija Strasti: Tajna Novogodišnje Noci

Znaš, imam jedan običaj pred novogodišnje praznike – sviram klavir. Ali nije to obično sviranje, klavir je uvek bio više od instrumenta za mene. Ima u njemu nešto magično. Zvuk koji ispunjava kucu nosi tajnu, neku čudnu povezanost između mene i melodije koju stvaram.Te noći, sveće su već bile upaljene, a svetlost iz kamina plesala je po zidovima nase kuce na Zvezdari. Napolju je snežilo, a unutra, toplota je bila gotovo opipljiva. Klavir stoji na svom mestu, kao uvek – crn, sjajan, gotovo hipnotišući. Klavir i ja imamo neku tiho sklopljenu zavet – on čuva moje tajne, a ja kroz njega govorim ono što rečima ne mogu. Uvek je tu, nepomičan i elegantan, kao da zna da ima posebnu moć nad mnom. Pred novogodišnje praznike, kad ceo svet uljuljka neka slatka melanholija, sednem za njega, i sve se promeni.Prvo je tišina. Ta napeta, gotovo sveta tišina u kojoj prostor diše s tobom. Prođem prstima preko glatkih dirki, kao da ih pozdravljam. Taj trenutak pre nego što prvi ton odjekne u sobi to je trenutak čistog iščekivanja. Svetlost iz kamina igra po njegovom crnom laku, praveći ga gotovo živim, kao da diše sa mnom. Prva nota je uvek najteža, ali kada je pustim, sve krene da se preliva – melodija, misli, osećaji. Zvuk klavira se širi, nežno dodirujući svaku ivicu sobe, klizeći poput dima, punog slatkog mirisa sveća. Zatvaram oči dok sviram. U tim trenucima nisam samo ja – postajem deo nečega većeg, kao da pričam priču koju klavir već zna, a ja sam samo posrednik. Svaka nota ima svoje mesto, svaki akord ima svoj šapat, svaka pauza – svoje značenje. Svet oko mene ne postoji. Postoji samo ta duboka veza između mene i instrumenta, između mene i tih zvukova koji otvaraju vrata ka nečemu skrivenom, nečemu intimnom. Dok sviram, ponekad podignem pogled ka balkonskim vratima pored klavira. S one strane stakla, dvorište se prostire poput čarobnog zimskog pejzaža. Sneg je prekrio svaku površinu, mek i netaknut, poput najfinijeg baršuna. Dvorisne svetiljke, diskretno skrivene iza starog kovanog ogradnog luka, bacaju prigušeno svetlo koje se preliva preko snega, stvarajući sjajne, gotovo nebeske nijanse.Velika jelka stoji u centru dvorišta, ukrašena jednostavno, ali s ukusom – staklene kugle koje se presijavaju na mesečini i sitni svetlucavi lampioni, kao zvezde zarobljene među granama. Povetarac je lagano njiše, a iz daljine čujem kako se sneg topi negde blizu kamene fontane, gde voda još uvek teče tiho, prkosna zimi. Grančice tresnje pored kapije su gole, ali svaka nosi poneku pahulju, kao nakit.To dvorište nije samo ukras – ono je deo ovog rituala. Kad god zastanem između nota, pustim oči da lutaju ka njemu, i čini mi se kao da je sve to što vidim – i klavir, i note, i ja – deo iste tihe simfonije. Dok su mi prsti prelazili preko dirki klavira, pogledao sam kroz balkonska vrata. Napolju je već pao mrak, a svetlost s dvorisnih lampi i ukrasa u dvorištu bila je suviše blaga da bih jasno razaznao dolazak gostiju. Vidio sam tek obrise – kapije koja se tiho otvara, silueta koje prolaze kroz snežno dvorište, otisci koraka koji ostaju na zaleđenoj stazi.Staklo na vratima se zamaglilo od toplote unutrašnjeg prostora, pa su mi lica ostala nejasna. Čuo sam smeh, prigušene glasove, pozdrave. Vrata kuće su se otvorila, i trenutak tišine ispunio je vazduh, pre nego što su dobrodošlice mojih roditelja ispunile predvorje.I dalje sam sedeo za klavirom, puštajući da melodija ispuni prostrani salon. Muzika je bila moj odgovor, moj način da pozdravim goste, iako nisam bio prisutan da ih vidim.Tada sam začuo glas – ženski glas, topao i nežan, kako govori nešto mojim roditeljima. Nisam mogao razabrati svaki detalj, ali bilo je jasno da je reč o meni.

Predivan zvuk. Tako emotivno, a istovremeno moćno. Kao da ima dušu rekla je. Nisam znao ko je, niti sam mogao povezati glas s licem, ali ton njenih reči bio je iskren i upečatljiv.Na trenutak, ruke su mi zastale na dirkama. Pogledao sam prema vratima salona, očekujući da se pojavi, ali umesto toga, čuo sam tek korake kako se udaljavaju ka dnevnoj sobi. Ustao sam od klavira i pošao prema dnevnoj sobi. Zvuk koraka na drvenom podu salona bio je tih, gotovo nečujan u toplom šumu razgovora koji je dopirao iz susedne prostorije. Kad sam zakoračio unutra, prvo sam ugledao nju. Stajala je pored mog oca, okrenuta ka meni, a osmeh joj je osvetljavao lice više nego što su to činile svetiljke u sobi.

Pa, pogledaj ti njega, rekla je dok mi je prilazila, a oči joj se suptilno zadržale na mom licu. Više ne mogu da te zovem dečakom. Porastao si... i promenio se. Skoro te ne bih prepoznala. Glas joj je bio topao, gotovo intiman, dok je pružala ruku prema meni. Pružio sam joj svoju ruku, blago je stisnuvši, ali zadržao sam je trenutak duže nego što je bilo potrebno.
Hvala vam, rekao sam, gledajući je direktno u oči. Ali moram priznati, vi se niste promenili ni za dan. Još uvek ste upečatljivi. Blagi osmeh zaigrao joj je na usnama, a obrazi su joj se jedva primetno zarumeneli.
Tako si šarmantan, rekla je, sklanjajući pogled na trenutak. Još od malih nogu.
Njen suprug, visok i siguran u svom stavu, pridružio se našem razgovoru.
Moram reći,  počeo je, klimajući glavom prema meni, sviranje ti je impresivno. Iskreno, nisam očekivao takvu dubinu emocija. Čini se da u muzici pronalaziš nešto posebno.
Hvala vam, odgovorio sam s umerenim osmehom, dovoljno pristojan da pokaže zahvalnost, ali ne toliko da sakrije moju samouverenost.
Klavir je moj beg od svakodnevnog sveta. Ipak, večeras je bio posebno inspirisan. Namerno sam bacio pogled prema njoj dok sam izgovarao poslednju rečenicu.Njene oči su se susrele s mojima, i na trenutak je delovalo kao da je shvatila šta pokušavam da kažem. Suptilno je spustila pogled, ali osmeh joj nije silazio s lica.
Divno je kada mladi ljudi imaju takvu strast, dodao je njen suprug, nesvesno ignorišući napetost koja se polako formirala između nas dvoje.
Sviranje, pogotovo na taj način, može mnogo da kaže o čoveku.
Slažem se, rekao sam, prebacujući pogled nazad na njega. Verujem da muzika govori ono što reči ne mogu. To je način da se izrazimo na najiskreniji mogući način. Dok sam govorio, krajičkom oka pratio sam njene reakcije, svaki pokret, svaki nagoveštaj osmeha.
Izgleda da si zaista sazreo, rekla je, ponovo me gledajući direktno. I to ne samo u visinu.
Glas joj je bio lak, ali ton je nosio nešto više.
To mi mnogo znači, pogotovo od vas, odgovorio sam, blago se naklonivši. Ali, moram priznati, teško je ostati ravnodušan u ovakvom društvu. Inspiracija je večeras bila... jedinstvena.
Na trenutak je nastala tišina, dok su reči ostale da vise u vazduhu. Njen suprug, i dalje nesvestan bilo čega dubljeg, blago se nasmejao i potapšao me po ramenu. 

Nastavi tako, mladiću. Talentovani ljudi poput tebe imaju svet pred sobom.
Hvala, odgovorio sam s osmehom, prebacujući pogled još jednom na nju. Potrudiću se da opravdam vaše reči.
Dok su se svi okretali ka trpezarijskom stolu, ona je nakratko zastala, korak iza svog supruga, i bacila pogled preko ramena ka meni. Pogledi su nam se ponovo sreli – kratak trenutak, ali dovoljan da sve što nisam rekao postane jasno. Dok smo se svi lagano kretali ka trpezariji, zvuk ulaznih vrata i šapat hladnog zimskog vazduha najavili su dolazak novih gostiju. Na trenutak, sve je stalo – razgovori su utihnuli, a pogledali smo ka hodniku gde su se siluete ocrtavale pod svetlom s lustera. Prvi su ušli stariji bračni par, poznati prijatelji porodice. Muškarac, s toplim osmehom i crvenkastim obrazima od hladnoće, skidao je šešir dok je pozdravljao mog oca. Njegova supruga, dama u tamnom zimskom kaputu, pažljivo je popravljala šal dok je klimnula glavom ka svima prisutnima, njeno držanje zračilo je dostojanstvom.Za njima su dolazili mlađi parovi, neki s ukrasnim poklon kesama u rukama, drugi samo s osmehom i prazničnim raspoloženjem. Topli pozdravi, čvrsti stisci ruke i povremeni zvukovi poljubaca u obraz ispunili su hodnik. Kaputi su skidani, ostavljani na stalak pored ulaza, dok su se crveni obrazi gostiju brzo zagrevali u prijatnoj toplini kuće. Sa svakim novim dolaskom, prostorija se činila živahnijom – zvukovi smeha i priče postajali su slojevitiji, poput harmonične melodije koja ispunjava dom. Svetlost iz kamina treperila je, igrajući po licima prisutnih, dok su čaše šampanjca već bile u rukama mnogih. Jedan mladi par, mojih godina, posebno se istakao – njihova energija unosila je vedrinu u prostor. Njegovo samouvereno držanje i njen zarazni osmeh izazivali su šale i komentare starijih gostiju. Ipak, u svom tom šarenilu razgovora i dolazaka, moj pogled se povremeno vraćao na nju. Čak i u gomili, činilo se da je njeno prisustvo na neki način drugačije, gotovo neizbrisivo.Dok su razgovori dostizali svoj vrhunac, vrata dnevne sobe otvorila su se, i poznata pevačica, dobra prijateljica mojih roditelja, zakoračila je unutra s osmehom koji je zračio samopouzdanjem. Njena pojava uvek je privlačila pažnju – visoka, elegantna, s dugom kosom koja je padala preko ramena, delovala je kao oličenje glamura. Držala je čašu vina u ruci i s lakoćom se kretala kroz prostoriju, pozdravljajući goste svojim prepoznatljivim glasom.
Dragi moji, rekla je glasno, ali sa dozom šarma, mislim da bi ova predivna atmosfera bila potpuna samo ako bi naš domaćin pružio pravi muzički užitak.
Njen pogled pao je na mene, a osmeh joj se produbio. Kako bi bilo da nas počastiš svojom svirkom na klaviru?
Svi su se okrenuli prema meni, a prostorijom se prolomio prigušen aplauz i nekoliko glasova odobravanja. Neki su se već naginjali ka vratima, dok su drugi klimali glavom u znak slaganja. Moj otac je, sa zadovoljstvom koje nije krio, klimnuo glavom, dok je majka s ponosom bacila pogled prema meni.
Naravno, rekao sam smireno, podižući čašu da nazdravim. Svi pođimo ka salonu.
Gosti su polako počeli da se kreću prema prostoru gde je klavir čekao. Njihovi glasovi ispunili su hodnik dok su se premeštali, a pevačica, koja je pokrenula ideju, krenula je uz mene. Znaš, šapnula je uz zaverenički osmeh, uvek sam obožavala tvoju svirku. Učini to nezaboravnim, kao i uvek.
Njene reči odjekivale su mi u glavi dok sam kročio ka klaviru. Svetlost sveća i kamina već je osvetljavala prostoriju, a gosti su zauzimali mesta oko mene, puni očekivanja. Moj pogled je nakratko pao na nju, ženu koja me već ranije te večeri zaintrigirala, sada udobno smeštenu u jednom uglu, s očima koje su sijale na svetlosti sveća.Dok su tonovi klavira ispunjavali prostoriju, primećivao sam kako su različiti gosti reagovali na muziku. Neki su zatvorenih očiju uživali u melodiji, drugi su tiho razgovarali, a poneki su s čašama vina šetali prostorijom, povremeno bacajući pogled prema meni. U tom trenutku, njen suprug, visok i uglađen, prišao je tiho, gotovo nečujno, dok su ostali i dalje bili zaokupljeni atmosferom.Zastao je pored klavira, ruku ležerno spuštenih na rub stola iza sebe, s izrazom lica koji je bio istovremeno srdačan i ozbiljan. Njegov glas, iako tih, bio je jasan i odmjeren.
Moram da priznam, započeo je, lagano se naginjući prema meni, tvoja svirka je zaista impresivna. Malo je ljudi koji mogu tako da zadrže pažnju svih u prostoriji. Njegov ton je bio prijateljski, ali ubrzo je prešao na ono što ga je zaista dovelo do mene.
Ali... primećujem da imaš poseban način na koji zadržavaš pažnju moje supruge.
Blag osmeh zadržao je na licu, ali njegove oči su bile fokusirane, pažljive.
Razumem da je šarm deo tvoje prirode, dodao je s dozom humora u glasu, ali verujem da ćeš razumeti koliko je diskrecija važna u ovakvim situacijama.
Na trenutak sam zadržao pogled na dirkama, pritisnuvši lagano akord koji je ispunio tišinu između nas. Podigao sam glavu ka njemu, sa smirenim osmehom koji je odavao sigurnost, odgovorio sam, zadržavajući ton poštovanja, ali sa trunkom samopouzdanja.
Namerno sam ostavio prostor između reči, pažljivo birajući ton. Zatim sam dodao, ne skidajući pogled s njegovog, s osmehom koji je bio na granici između samouverenosti i arogancije.
Razumete me, siguran sam. Takva žena... ne može da prođe neprimećeno. Njena lepota nije samo spoljašnja – ima nešto u njenoj energiji, u načinu na koji se kreće, u pogledu. Inspiriše, zar ne?
Moj glas ostao je miran, a oči su blago suzile, posmatrajući njegovu reakciju. Taj trenutak bio je kao igra – jedan na jedan, nijanse reči koje su istovremeno bile kompliment i izazov. On je zastao, oči mu nisu skrenule ni za trenutak. U njegovom izrazu lica nije bilo jasno da li je shvatio moj ton kao divljenje ili kao nešto više.
Razumem te, odgovorio je, zadržavajući svoj dostojanstven stav, ali s blagim napetim osmehom. Takvu inspiraciju treba znati ceniti – na pravi način. Njegov naglasak na poslednje reči bio je suptilan, ali dovoljno jasan.
Znaš, možda sam malo preterao... Nije da mi smeta tvoje flertovanje. Zapravo, to je prilično... zanimljivo. Moja žena zaista ima taj efekat na ljude, i veruj mi, nisam jedini koji to primeti.
Zanimljivo je kako takva prisutnost može da utiče na sve oko sebe. Ali nisam ni pomislio da bih mogao da izazovem nešto... neugodno.
Neugodno? Ne, samo kažem da je to... uzbudljivo, na neki način. Uostalom, svako ima svoje granice, ali da budem iskren – nekada je baš takav pogled na stvari ono što čini atmosferu... živom.
Zanimljivo, nisam baš očekivao ovakvu reakciju. Ali ako je to ono što želiš, sigurno ću znati kako da se ponašam... prema pravilima.
Da, pravila... ali, ponekad, pravila su samo da se pomere, zar ne?
Ona prilazi, osmehujući se zavodljivo. 

Pretpostavljam da o meni pričate?
On, smešeći se, podigne čašu iz koje je pijuckao.
Naravno, dušo. Govorimo o tome kako uspevaš da ostaviš bez daha svakoga ko ti se približi. Pogledao me je s blagim nagoveštajem izazova u očima.
Moj mladi prijatelj ovde posebno je impresioniran.
Ja, oslanjajući se na pianino iza sebe, uzvratim s osmehom.
Teško je ne biti impresioniran. Mislim da reči nisu dovoljne da opišu koliko je tvoja lepota... inspirativna.
Ona se nasmeje, blago naginjući glavu.
Ah, inspirativna, kažeš? Moraću da te zamolim da mi objasniš šta tačno podrazumevaš pod tim.
Sporo birajući reči:
Znaš, postoje trenuci kada reči nisu dovoljne. Mislim da bih ti to bolje objasnio kroz... neku melodiju. Na kraju krajeva, muzika je najbolji način da se iskaže ono što reči ne mogu.
On je ubacio uz smešak:
Vidiš, rekao sam ti – potpuno očaran. Mislim da je tvoj uticaj mnogo jači nego što si svesna.
Ona, gledajući me pravo u oči, s tonom punim suptilne provokacije:
Očaranost ume da bude obostrana, ako znaš kako da je koristiš.
Ja, s blagim osmehom, pogled zadržavajući na njoj: U tom slučaju, nadam se da ću imati priliku da nastavim s učenjem.
Uz blagi smeh, podiže čašu. 

Vidim da ste našli zajednički jezik. Šteta bi bilo ne iskoristiti to za još inspirativnih trenutaka večeras.
Ona se lagano okrene prema njemu, ali njen pogled na meni ostaje sekundu duže nego što bi trebalo, dok kaže:

Moguće je da ćemo večeras čuti nešto zaista posebno.
Ona ostaje naslonjena na klavir, vrhovima prstiju prelazeći preko glatkog, crnog laka instrumenta, dok me gleda ispod trepavica. Njeno prisustvo je magnetsko, a vazduh između nas gotovo opipljivo zasićen nečim što ne bi trebalo biti izrečeno, ali se oseća.
Znaš, kaže tiho, njen glas poput šapata u prostoriji, uvek sa mislila da osobe koje sviraju klavir imaju neku posebnu emociju u sebi.
To je zato što prsti na dirkama mogu da osete ono što reči ne mogu da izraze, uzvratim, prilazeći malo bliže. A ja znam mnogo o tome kako dirnuti prava mesta.
Nasmejala se, blago naginjući glavu, kao da meri svaku moju reč.
Pretpostavljam da govoriš o muzici?


Naravno, odgovorim, ali ton mog glasa jasno pokazuje da mislim na mnogo više od toga. Ipak, ponekad prava inspiracija dolazi iz nekih... drugih izvora.
Zanimljivo, kaže ona, sada otvoreno flertujući. Rekla bih da ti uživaš u izazovima. Da li uvek voliš da pomeraš granice?
Samo kad su granice vredne istraživanja, odgovorim, smešeći se, dok se oslanjam na ivicu klavira, tako blizu nje da između nas ostaje jedva prostora za disanje.
A mislim da je ova večeras izuzetno primamljiva.
Njene oči se zadrže na mojima duže nego što bi trebalo, a zatim blago uzdahne, kao da je već odgovorila na nešto neizrečeno.
Ne znam da li sam spremna za tvoju vrstu... istraživanja.
Oh, ne brini, kažem tiho, naginjući se bliže, dovoljno da osetim njen parfem. Imam savršenu kontrolu. Osim, naravno, kada neko zna kako da me natera da je izgubim.
Ona se nagne unazad, kao da igra igru povlačenja i približavanja, prstima i dalje nesvesno crtajući nevidljive linije po klaviru. 

Opasno je igrati se s nekim ko zna šta radi. Ponekad to može dovesti do... nepredviđenih posledica.
Samo ako obe strane nisu spremne, odgovorim, ne skidajući pogled s nje. A ti mi ne deluješ kao neko ko ne zna šta radi.
Ona se nasmeje, zavodljivo, ali s dozom izazova. 

Znaš, ponekad su najbolji potezi oni koje napraviš neočekivano.
U tom slučaju, kažem, blago se ispravljajući i pružajući joj ruku, da li želiš da napravimo jedan sada?
Ona uhvati moju ruku, njene oči blistaju dok mi odgovara. Možda. Samo pazi – jednom kad se igra počne, teško je zaustaviti je.
Dok su kazaljke na satu neumitno klizile ka ponoći, atmosfera u kući postajala je sve življa. Smeh i razgovori prelivali su se iz jedne prostorije u drugu, dok su sveće na stolu tiho treperile, odbijajući se od kristalnih čaša i porcelanskih tanjira pripremljenih za večeru. Miris bogate trpeze širio se prostorom, mameći goste da se okupe. Moja majka, elegantna i dostojanstvena kao i uvek, lagano je zakoračila u salon, uz diskretan osmeh koji je govorio o njenom zadovoljstvu zbog ovog trenutka. Tapkajući čašom u ruci, skrenula je pažnju prisutnih.
Dragi naši, započela je tonom punim topline, do ulaska u novu godinu deli nas dva sata. Pre nego što nazdravimo ponoći, pozivam vas da se okupimo za stolom i zajedno uživamo u večeri.Gosti su počeli da se kreću ka trpezariji, razmenjujući osmehe i tihe reči. Njene reči bile su kao signal – činilo se da je čak i muzika iz pozadine na trenutak postala tiša, kao da prostorija sluša njenu pozivnicu. Osetio sam njen pogled koji mi daje znak da priđem, što sam prihvatio s blagim naklonom glave. Pogledi gostiju susretali su se u hodu, dok su lagano zauzimali svoja mesta, svaki detalj večeri pažljivo orkestriran da stvori savršenstvo ovog trenutka.Pogledao sam prema klaviru, gde je ona još uvek stajala, naslanjajući se na rub. Uhvatila je moj pogled, njen izraz govorio je više nego što bi reči mogle. Pre nego što sam krenuo ka trpezariji, zadržao sam se još trenutak, kao da sam želeo da zaključim ono što smo započeli.
Vidimo se za stolom, rekla je tiho, njene reči bile su blage, ali dovoljno jake da ostave trag. Jedva čekam, odgovorio sam s nagoveštajem osmeha, pre nego što sam se pridružio ostalima na putu ka svečanoj trpezi. Nakon što je večera završena, a gosti se povukli u dnevni boravak, ja sam iskoristio trenutak da se tiho udaljim. Prošao sam kroz hodnik, gde su se još uvek čuli prigušeni razgovori i povremeni smeh, i krenuo uz stepenice ka svom spratu.Na trećem spratu kuće, stvari su uvek bile drugačije. Tišina je ovde imala neku težinu, gotovo kao da se sve što se dole dešavalo nije moglo popeti do ovih visina. Moje skrovište. Ova etaža bila je moj svet prostor u kojem sam mogao da dišem slobodno, daleko od očiju i očekivanja. Prošao sam pored svoje biblioteke i radnog stola pre nego što sam se zaustavio ispred velikih staklenih vrata koja su vodila na balkon. Sa te visine, ceo zasneženi Beograd izgledao je gotovo nestvarno, obasjan treperavim svetlima koja su se stapala s hladnim mesečevim sjajem.Skinuo sam sako i prebacio ga preko naslona fotelje, dok je sve oko mene tonulo u tišinu. Ovaj trenutak bio je potreban – da se oslobodim težine večeri, pomalo i sopstvenih misli. Pogledao sam prema klaviru u uglu sobe. Ovde, daleko od svega, tonovi su zvučali drugačije intimnije, gotovo kao šapat. Seo sam na ivicu kreveta, spuštajući pogled na svoje ruke. Misli su mi lutale unazad kroz večeru, kroz svaki susret i reč koja je ostavila trag. A onda, kroz polumrak sobe, pogled mi je još jednom pao na balkon i predeo ispred mene. Treći sprat bio je svet za sebe, ali ponekad, čak i ovde, nešto nije dopuštalo da potpuno pobegnem. Zvuk zvona i odbrojavanje ispunili su kuću, prelivajući se u smeh i radost. Otvorili su se prozori, petarde i vatromet zaparali su noćno nebo, dok su čestitke i nazdravljanja odjekivale na sve strane.Bio sam okružen čestitanjima, rukama koje su se pružale, osmesima koji su govorili više od reči. Ali dok sam se probijao kroz gužvu, pogled mi je tražio nju. Napokon, ugledao sam je. Stajala je malo po strani, blizu kamina, držeći čašu šampanjca u ruci, sa osmehom koji je odisao spokojem i nečim skrivenim, nečim samo njenim. Približio sam se, uzdišući duboko pre nego što sam progovorio, s blagim nagibom glave.
Srećna Nova godina, rekao sam, pružajući joj ruku. Glas mi je bio dubok, ali smiren, s primesom tog neizrečenog flerta koji je lebdeo između nas cele večeri. Uhvatila me za ruku, lagano, a njen osmeh se produbio.
Srećna i tebi,odgovorila je, glasom u kojem je titrao topao, zavodljiv ton.
Na trenutak smo samo stajali, okruženi svetlucavim ukrasima i euforijom proslave, dok je svet oko nas delovao udaljeno, gotovo kao da nas dvoje delimo tajnu koju niko drugi ne zna.
Moram da priznam, nastavio sam, lagano se naginjući bliže, ovo je definitivno najbolji trenutak ove večeri.
Pogledala me je pravo u oči, pre nego što je podigla čašu i nazdravila.
Uživaj u njemu, rekla je, s blagim nagoveštajem provokacije u glasu, Nova godina tek počinje.
Pružio sam ruku i uhvatio njenu, lagano je podigavši ka usnama. Poljubac je bio diskretan, ali dovoljno spor da prenese poruku. Osetio sam kako se njeni prsti blago opuštaju u mom stisku, dok sam slobodnom rukom nežno prešao preko njenog boka, tek toliko da oseti prisustvo mog dodira.
Znaš, rekao sam tiho, zadržavajući pogled na njenim očima, ove večeri si ukrala mnogo više pažnje nego što si možda planirala.
Nagnula je glavu, osmeh joj je bio nežan, ali izazovan.

Oh? A šta ako je baš to bio moj plan?
Nasmejao sam se tiho, približivši joj se još malo. 

U tom slučaju, trebalo bi da znaš da imam jedno iznenađenje za tebe.
Podigla je obrvu, glumeći znatiželju, dok je usnama oblikovala poluosmeh.

Iznenađenje, kažeš? Za mene?


Na trećem spratu, šapnuo sam joj, s blagim naglaskom na poslednje reči, u mojoj spavaćoj sobi. Čeka te tamo.
Prstima sam joj lagano prošao preko nadlanice pre nego što sam se odmakao za nijansu. Pogled joj je bio dubok, kao da je pokušavala da pročita svaki skriveni ton u mojim rečima.
Da li bih trebala da budem oprezna? pitala je, glasom u kojem se mešao flert i provocirajuća ozbiljnost.
Nasmejao sam se. 

Samo ako ne voliš da budeš iznenađena.
Dok je koračala uz stepenice, njen hod je bio neprimetno usporen, kao da je želela da zadrži moju pažnju. Haljina je elegantno pratila liniju njenog tela, a svaki korak otkrivao je odlučnost pomeranja granica te večeri. Na sredini stepenica se zaustavila i okrenula prema meni. Pogledi su nam se sreli, njene oči su blistale pod svetlom lustera, pune iščekivanja i izazova. Podigao sam čašu u ruci, nazdravljajući joj s neizrečenom porukom. Blagi osmeh prešao joj je preko usana dok je lagano klimnula glavom, kao da prihvata moju tiho poslatu poruku.U tom trenutku, njen suprug se okrenuo prema meni, prekidajući trenutak između nas. Okrenuo sam se ka njemu s lakoćom, i dalje držeći čašu u ruci, dok je ona nastavila svojim putem, ne osvrnuvši se više. Pojela ju je tišina kuće, ostavljajući za sobom samo tiho tapkanje njenih koraka. Njegov pogled je bio smiren, ali reči koje su sledile nosile su težinu pažljivo odabranih misli.
Znaš, počeo je, lagano okrećući čašu u ruci, ne mogu a da ne primetim kako je večeras atmosfera... posebno napeta između vas dvoje.
Podigao sam obrvu, ostajući smiren, ali zainteresovan za pravac razgovora. Napeta, kažeš? odgovorio sam s osmehom, igrajući na sigurno dok nisam bio potpuno siguran gde želi da ode s ovim.
Nagnuo se prema meni, glas mu je bio tih, gotovo poverljiv. 

Ne moraš da se praviš da ne primećuješ. Ona je večeras drugačija. Opuštenija, slobodnija... i čini se da je to tvoja zasluga.
Zadržao sam pogled na njemu, pokušavajući da procenim koliko je ozbiljan. Nastavio je, ovaj put s osmehom koji je bio mešavina poverenja i nečeg neočekivanog.
Ako ti nije jasno, želim da znaš – nemam problem s tim. Naprotiv. Ako ćete večeras da pređete tu granicu, imate moju podršku.
Blago sam se nasmejao, premeštajući čašu iz jedne ruke u drugu. 

Pa, iznenađuješ me, moram da priznam.
Nagnuo je glavu, njegov glas sada je bio još smireniji.
Zašto? Uvek sam znao da je ona... posebna. A večeras, čini se, našla je nekoga ko to zna da ceni. Iskreno, pomisao na vas dvoje... uzbudljiva je.
Uzeo je gutljaj pića, kao da nije upravo rekao nešto što bi većinu ljudi ostavilo bez reči. Samo nemoj da je razočaraš, dodao je, ovlaš me potapšavši po ramenu, pre nego što se udaljio prema drugom delu prostorije. Kada je ušla u sobu, na krevetu ju je dočekao crveni kostim Deda Mrazice – svileni korzet ukrašen belim plišem, kratka suknja koja se nežno presijavala na prigušenom svetlu, i čipkaste samostojeće čarape. Uz njega je ležala pažljivo presavijena poruka, ispisana mojim rukopisom, s tek nekoliko reči koje su nosile snažnu poruku:
Obuci ovo. Večeras si ti moj poklon.
Uz poruku, bio je priložen mali crveni povez za oči, nagoveštavajući igru koja nas tek čeka. Na krevetu su je sacekale jos neke igracke koje su ostavile trag onoga sto nas ocekuje nocas. Atmosfera u sobi bila je savršeno pripremljena – svetlost sveća odražavala se u ogledalima, a lagana muzika svirala je u pozadini, obećavajući noć koja će se dugo pamtiti. Otvorio sam vrata i ugledao je kako stoji pored kreveta, držeći kostim u rukama. Prstima je prelazila preko mekane tkanine, dok joj je na usnama titrao osmeh koji je jasno govorio da je shvatila poentu igre. Oči su joj letele po sobi, upijajući svaku sveću, svaku sitnicu koju sam pažljivo postavio. Njeno lice bilo je obasjano mekim plamenom, a u njenom pogledu bilo je nečeg izazovnog, kao da je već spremna da preuzme ulogu za koju je kostim bio namenjen. Naslonio sam se na okvir vrata, posmatrajući je, i spustio glas do provokativnog tona.
Moraću da priznam rekao sam, prelazeći pogledom preko njenog tela, ovo je prvi put da sam ovako nestrpljiv da vidim kako zgodna zenska izgleda u kostimu.
Zatvorila je oči na trenutak, naginjajući glavu u stranu, kao da uživa u svakom delu situacije. Okrenula se prema meni, prebacivši kostim preko ruke, i podigla obrvu, izazovno.
 A šta ako odlučim da ne obučem ovo? rekla je tiho, s nagoveštajem smeška.
Zakoračio sam bliže, lagano, ali dovoljno odlučno da oseti moju prisutnost. Kad sam joj prišao sasvim blizu, pogledao sam je pravo u oči.
Ako odlučiš da ga ne obučeš, šapnuo sam, naginjući se bliže njenom uhu, onda cu morati da te zamolim da napustis sobu, odluka je na tebi.
Kratka pauza, zatim sam okrenuo leđa i izašao na balkon, s pogledom na grad, dok je tišina u sobi obavijala oboje. Oslonio sam se na ogradu, pogledao prema svetlima u daljini, dok sam osećao njenu prisutnost iza mene. Nakon nekoliko trenutaka, nisam okrenuo pogled, ali sam govorio kroz teleskop posmatrajući grad i nebo.
Kada se vratim u sobu, rekao sam mirnim, ali odlučnim tonom, želim da te nađem u tom kostimu.
 Da li te to uzbuđuje?
Nisam je morao gledati da bih znao da je shvatila poruku. Izšla je na balkon, kostim savršeno pristajao njenoj figuri, crvena tkanina obavijala je njeno telo, dok su detaji kostima bili suptilno izazovni. Zastala je nekoliko trenutaka, stajala kao u zamrzutom vremenu, dok je svetlost u sobi obasjavala svaki njen pokret, stvarajući oštar kontrast sa noćnim gradom u pozadini. Oči su mi bile nepomične na njoj, nisam mogao da se suzdržim da ne divim svakom delu njenog izgleda. Njena silueta protiv noćnog neba, s pahuljama snega koje su letele naokolo, bila je kao scena iz sna, toliko perfektna da sam morao da preispitam stvarnost. Osećao sam kako mi srce ubrzava, a telo reaguje na svaki njen pokret. Pogledao sam je još jednom, duboko, ne skrivajući očiglednu fascinaciju. Nikada nisam video nešto toliko zavodljivo. Nije ni trebalo da se trudi. Sam kostim, zajedno sa njenim držanjem, govorio je više od bilo kojih reči.
S blagim osmehom, gledajući je s očiglednim interesovanjem 

Ne mogu da kažem da me nije uzbudilo da te vidim ovako obučenu. Samo još više pojačavaš tu magnetičnu privlačnost koju već imaš.
Znači da ti se sviđa?
Da, svakako. Ne znam kako bi neko mogao da ostane ravnodušan na ovakav izgled. Ali, siguran sam da se to neće zadržati samo na mojoj reči.
Primakao sam je sebi, osetio miris njenog parfema, lagani dah koji je odražavao uzbuđenje u njenim očima. Njene ruke su se omotale oko mog vrata, a moje ruke su je nežno povukle bliže. Naša lica su se spojila u poljupcu koji je bio tih, ali pun intenzivne strasti. Polako, sa pažnjom, svaki pokret je bio poput razgovora bez reči, obećanje nečega što je tiho raslo između nas.Njene usne su bile mekane, a poljubac je postajao sve dublji, kao da želimo da zadržimo trenutak zauvek. Osećao sam kako se svaki deo mog tela povezuje s njom, a svet oko nas ne postoji. Usli smo u sobu, držeći se za ruke, a atmosfera je bila ispunjena tihom, skoro opipljivom napetostu. Muzika koja je lagano svirala stvorila je savršen ambijent, nežan ritam koji je sve oko nas učinio još intimnijim. Pustio sam je da vodi, a ona se nasmešila, osećajući kako se sve oko nas smiruje, kao da je ceo svet nestao. Krenuli smo polako, njeni pokreti su bili skladni, a moj dah je pratio njen ritam. Plesali smo tako, u tišini, svaki korak je govorio više od reči. Naša tela su bila blizu, ali dovoljno daleko da napetost raste, kao da čekamo da trenutak postane još dublji. Njeni prsti su nežno klizili po mojim dlanovima, a moja ruka je pratila liniju njenog struka. Plesali smo u savršenoj harmoniji, kao da je muzika bila samo izgovor za sve što nije bilo rečeno, ali bilo jasno u svakom pogledu, svakom dodiru. Njegov ulazak prekinuo je trenutnu tišinu, a pogled na nas dvoje u savršenom ritmu privukao je njegovu pažnju. Smeškao se, očigledno zadovoljan prizorom, i pomaknuo se ka nama.
Moram da priznam, rekao je s blagim, gotovo neprimetnim smeškom. Nikad nisam video ništa uzbudljivije od ovoga.
Njegove reči bile su umesno izrečene, ali sigurno su nosile dodatnu težinu, kao da je primetio onu suptilnu energiju koja je ispunjavala prostor. Iako su njegove reči bile pohvalne, u tom trenutku postalo je jasno da je sve između nas još dublje, nešto što je bilo puno pažljivih gledanja, nenametljivih dodira i mirisa koji je stvorio sve ono što reči nisu mogle reći.
Imas li nesto protiv, pitao sam je dok sam joj pokazao fotoaparat, ovo moze da bude lepa uspomena za tebe i muza?
Nemam nista.
Klekni na kolena ruke stavi iza ledja
Da li ti prija što si ovako poslušna? Što prepuštaš kontrolu?
Uzdahne, pomerajući se blago pod dodirom biča Prija mi... prija mi osećaj da sam tvoja.
Dobro. A reci mi… da li bi učinila sve što ti kažem, bez pitanja?
Da. Sve što želiš.
Dobro. Onda mi reci... šta najviše želiš da uradim sledeće?
Šta god ti želiš.Ja sam ovde zbog tebe.
Odgovor koji sam želeo da čujem.
Znaš… svaka tvoja reč večeras me inspiriše. Ali još nisam čuo sve što želim.
Šta želiš da znaš?
Zelim da mi kažeš svoju najskriveniju želju. Nešto što nikad nikome nisi rekla.
Postoji jedna stvar ali nisam sigurna da li mogu da ti kažem.
Možeš. Ovde nema tajni. Samo ti i ja.
Oduvek sam maštala o tome da mi neko potpuno oduzme kontrolu. Da me vodi, odlučuje umesto mene… da budem njegova igračka.
Sviđa mi se kako razmišljaš. Tvoj instinkt da se predaš – to je ono što te čini posebnom.
A šta je sa tvojim fantazijama? Da li ja ispunjavam ono što si želeo?
Večeras si premašila svaku moju zamisao. Ali sada, želim da ti pokažem koliko dalje možemo da idemo.
U tvoje ruke, sve je moguće.
Odlično. Onda nemaš razloga da se zaustaviš. Pokaži mi šta još kriješ.
Moram da priznam, impresionirana sam tvojom hrabrošću. Ne sećam se kada me je poslednji put neko ovako samouvereno zavodio.
Smelost dolazi kada znaš šta želiš. A ja sam znao od trenutka kad sam te ugledao.
I šta te je navelo da pomisliš da možeš da dobiješ ono što želiš?
Možda tvoj pogled. Ili način na koji si prihvatila svaki moj kompliment. Rekao bih da ti sama uživaš u tome koliko sam smeo.
Možda uživam, ali znaš da ovo nije baš uobičajeno.
Upravo to ga čini nezaboravnim.
Toliko si siguran u sebe. Moraš da znaš, samouverenost je tvoj najjači adut.
Nije jedini.
Kako si znao da cu ti se prepustiti?
Kada se zene tako ustreme na mene obicno zele da ih jebem, pogledaju moje oci, moje pokrete i znaju da karam zestoko. Da znas kakvim se mislima bavim od trenutka kada sam te video verovatno bi sada izasla na ona vrata.
O čemu razmišljaš? Vidim ti to u očima, nešto intrigantno prolazi kroz tvoju glavu.
Razmišljam... kako si uspeo ovako lako da me dovedeš ovde. Kao da si unapred znao svaki moj potez.
Možda zato što sam te pažljivo posmatrao. Svaki tvoj pokret, svaki pogled. Kao da si želela da me vodiš baš ovde.
I šta misliš da će se desiti sada kad sam ovde?
Mislim da će se desiti ono o čemu oboje razmišljamo već duže vreme.
Ako je tako... zašto mi ne kažeš šta se krije iza tih tvojih smelih reči?
Reči su suvišne kad već možemo da stvorimo sopstvenu priču.
Obecao sam da ces svrsiti kao nikada do sada, namerav to ispuniti. Na bradu sam joj pritisnuo bic i to joj je bio znak da ustane. Seo sam na fotelju koja je stajala preko puta kreveta i privukao je sebi.
Otkopacao sm joj gornji deo kostima, spustio sam usne na njene grudi i poceo da ljubim jednu pa drugu sisu.
Ovo ti se svidja.
Daaa. Obuhvatio sam jednu sisu ustima i jezikom poceo da palacam po bradavici.Glavu mi je usmerila da ponovim i sa drugom sisom. Naslon fotelje sam spustio i nju polozio na nju.
Polako sam poceo da joj ljubim vrat, grudi, stomak. Spustio sam se do picke, elasticni kostim donjeg dela sam joj malo pomerio u stranu. Lizao sam dok joj klitoris skoro pa bolno nabrekao a njeno stenjanje spojilo se sa mojim uzdasima.Nisam stao dok iz picke nisu potekli potoci.Mogla je svoje sokove, koji se nisu zaustavlajli da oseti na butini. Zavukao sam jedan prst, pa drugi naglo ih izvlaceci. Zatim sam joj dao te iste prste da polize i da oseti svoje uzbudjenje u svojim ustima.
Uzivaj u dodiru, mogla je da oseti moji jezik opet ali da nisi svrsila.
Uskracujes mi orgazm kako dominantno od tebe.
Obrusio sam se jezikom na klitoris I pocela je da stenje, mozda i  prekasno. Ne mogu vise izdrzati, preko nje se prelomio val.
Svrsavas… zarezao sam ali obrsio sam se  jos zesce. I usnama I jezikom.Lizao sam je tako pozudno da je svrsila kao nikada do sada, bas kako sto sam obecao.
Lezala je na fotelju potpuno mirno oporaljajuci se od siline orgazma, ali orgazam nije ugasio vatru u njoj, samo je na tren prigusio , toliko da shvati koliko joj godi ovo sto joj radim,koliko uziva u besmocnosti  u podcinjnosti u mojoj kontroli. Kada sam joj skinuo povez videla je neku novu sebe koju nije poznavala. Ali nista se nije moglo uporediti sa mojim kurcem.Bio je nabrekao kao da jedva ceka da uleti u nesto toplo I meko.
Jos nismo gotovi!
Ustala je  I klekla na kolena preda mnom celom duzinom ga nabila u u sta.Zaurlao sam poput groma dizuci glavu ka plafonu dok je kruzila jezikom po kurci.Nabila je glavic u grlo stenjajuci sa svakom kapljicom koja je izasla.Zaronio sam prste u njenu kosu.

Cekaj moje seme na jeziku. Mogla je da oseti kako mi se testis napinju spremajuci se za eksploziju. Mislila je da mlad kurac ne moze vise da raste dok jezikom nije osetila kako bubri  I buja od semena.
Gledaj me u oci.
A tada sam ispustio urlik pun strasti I niz njeno grlo se slilo topli mlaz.
Orgazam eksplozija, uzitak…klizila je prstima da izazove nove valove, gutala je dok se nisam skroz isparzanio. Naslonila je celo na  bedra ne vadeci kurac iz usta. Pomilovao sam je  po licu sa puno neznosti. Izvadio sam kurac iz usta ostavljajuci za sobom trag semena niz njenu bradu.
Zelim te u sebi.
Zamoli me, bila je starija od mene i verovatno dovoljno iskusna da zna i da razume da sam dominantan i da mora da se prepusti ako zeli da dozivi ono sto druge zene dozivljavaju sa mnom.
Zelim te u sebi molim te…
Sada bih želeo da se skineš... polako. Deo po deo.
Osmehne se zavodljivo, prelazeći prstima preko ivice kostima.
Toliko sam te impresionirala da želiš da uživaš u svakom trenutku?
Ne, nego želim da svaki trenutak bude samo naš. Polako, da se urezati u pamćenje.
Pocne da otkopčava gornji deo kostima, zadržavajući kontakt očima.
Sviđa mi se kako vodiš stvari. Kao da znaš tačno šta želiš.
Glasom tišim, ali punim autoriteta ovaj trenutak želim da bude savršen. Zato, nastavi polako, kao što sam rekao.
Ti zaista znaš kako da stvoriš atmosferu. Osećam se kao u filmu.
Film? Ne, ovo je stvarnost. A stvarnost je mnogo uzbudljivija.
Ne brini, veceras te nameravam odvesti dalje nego ikad do sada.
Za manje od minute nasla se potpuno gola ispred mene  a moje ruke su sarale po njenom telu.
Sssss samo se opusti, sapnuo sam I cvrsto je obgrlio rukom oko struka privlaceci je uz sebe, dok sam jednom rukom mazio telo I grudi I stipajuci joj bradvice a drugom rukom sam klizio I poceo da joj trljam skroz vlaznu picku. Ljubio sam joj ramena I nezno ih je okrznuo zubima oznacavjuvi je kao svoju. I poceo sam sa erotskim mucenjem. Samo nekoliko vestih poteza jezikom I prstima bilo je potrebno da pocne da drhti I da zaboravi na strah.
A zatim je prozdirao u beskrajnom poljubcu, postala je sve uzbudjenjija a oci su pocele da joj sijaju. Zadrhtala je kada sam zaronio prte u nju I pomicuci jezik u ritmu, osecanja su je nadvladalai brzo je izmakla kontroli.
Stani zapovedim odlucnim ali neznim glasom.
Necu prekrtiti obecanje koje sam dao tvom mužu.
Uz osmeh, naginjući glavu blago u stranu  

Smem li da znam o kakvom obećanju je rec?
Da ću ti pružiti vrhunski užitak. Onaj koji ćeš pamtiti duže od bilo koje novogodišnje noći.
Tako si siguran u sebe?
Ne bih obećavao nešto što ne mogu da ispunim. Ali hajde, proveri me... ako smeš.
Možda sam te potcenila. Vidim da si ozbiljan u svojim namerama.
Ne ozbiljan.Posvećen. Noć je duga, a ja ne žurim da ti dokažem koliko sam rešen.
Osetices krzno na kozi, videces kako je meko.Kad te njime udarim po guzi neces osetiti bol samo pritisak.Udario sam je po guzi.
Zastenjala je, ipak radi nesto sto do sada nije ni pokusala.
Lutko dobila si po guzi i dopalo ti se.
Uzmi me ako sam tvoja to mi pokazi. Sela je na mene i pocela da se nabija na kurac.
Ne znas sta mi radis, zastenjao sam I jezikom presao preko njnih grudi. Njeni uzadsi su me dodatno napalili. Dok sam usta ispunjavao njenim grudima mogao sam se bolje fokusirati na njene uzdahe i ukus njene koze. Poceo sam jos zesce  da joj sisam ukrucene bradavice.Kada se ritam muzike ubrzao ona je pratila ritam.Pocela se nabijati brze  nabadajuci se svaki udarcem basa zbog cega sam ostajao bez daha.Naglasio sam da sam blizu orgazma. Nakon jos nekoliko nabijanja poceo sam da svrsavam u nju. Kako je trenutak postajao sve intenzivniji, osetio sam kako se talas zadovoljstva širi celim mojim telom. Svaki mišić bio je napet, svaki dah sve dublji. Srce mi je ubrzano kucalo, a energija tog trenutka bila je neodoljiva. Kad sam konačno dostigao vrhunac, činilo se kao da je vreme na tren stalo – zvukovi su utihnuli, svetlost u sobi postala mekša, a ceo svet sažet u tom osećaju. Bio je to trenutak savršenog oslobađanja, kao da su se sve reči, misli i osećaji stopili u jedno. Dok sam disao duboko, prsti su mi još uvek nežno klizili preko njenog tela, kao da žele da produže taj trenutak povezanosti. Pogledao sam je, njen osmeh i pogled bili su sve što mi je trebalo da znam da je i ona to osetila – dubinu, strast, i tišinu koja prati najčistiji izraz zadovoljstva.Kurac mi se nije spustao. Dok sam jos u vek bio u nju, tako sam je preneo na krevet. Ležali smo jedno pored drugog, disanje nam se polako smirivalo, ali energija među nama nije nestajala. Pogledao sam je u oči, osmehnuo se i prešao rukom preko njenog obraza, osećajući kako njena koža zrači toplinom.
Da li sam ti dokazao da mogu više nego što si očekivala? 

upitao sam sa blagim osmehom, u glasu mi je i dalje bila primetna samouverenost, ali i nežnost.
Ona se nasmejala, spuštajući glavu na moje rame. Više nego što sam mogla da zamislim. 

Ali da li ti to znači da nisi gotov? izazovno me upitala, gladeći me po ruci.
S tobom? odgovorio sam spuštajući se bliže njenom uhu, glas mi je bio dubok i topao. Mislim da tek počinjem.
Ona me pogledala, u očima joj se videla mešavina nežnosti i izazova. 

Ne znam da li treba da se radujem ili da se plašim, rekla je uz osmeh, ali ton joj je bio pun uzbuđenja.
Samo da se prepustiš, šapnuo sam, privlačeći je bliže, osećajući kako se njeno telo uklapa uz moje. Obećao sam ti večeras nezaboravno iskustvo, i još nisam završio sa svojim obećanjem.
Čini se da će ovo biti duga noć, rekla je kroz smeh, pre nego što me poljubila, a u tom poljupcu nije bilo ničeg osim potpunog predavanja trenutku. Pre nego sto je pocela da mi pusi.Uhvatio sam je  za kosu I povukao na gore.
Zelim da te probam, zapovedio sam. Uhvatio sam je  za guzu I povukao tako da mi je sela na lice. Cim sam jezik nabio u njenu picku pocela je da stenje.Nagnula se napred I uhvtila se na naslon kreveta. Rukama sam milovo guzu , a jezikom palio vatru njenim telom.Pomerala je svoje telo u ritmu mog jezika trazeci jos vise.Kada sam ustao uvukao njen klitoris doveo sam je do samog orgazma  a telo je pocelo da joj drhti od tolikog intziteta. Usporio sam pokrete izvlaceci uzitak iz nje dok je stenjala  pruzjuci joj mnogo vise nego sto je ocekivala.Rukama sam je  spustio tako da je ledjima legla na krevet .Iz nocnog stolcica sam izvadio lisice i svezao ruke na naslon od kreveta.
Dok si samnom spustio sam se ka njoj uhvatio za gusu nemoj da ljubis druge muskarce bez moje dozvole cak ni dok igras rulet zapovedio sam dok sam joj kurcem milovao picku.
Cak ni kad si pijana I zabio sam u nju ceo.Ispunjavajuci je celu.
Necu, obecala je stenjajuci od uzitka.
Moja si, zelim da cujem dok to izgovrs.
Tvoja sam, rekla je dok sam joj je ljubio vrat I zestoko se nabijao u nju.
Reci to jos jednom dok sam  snaznije ulazio u nju. Dok sam se zabijao u nju ljubio sam joj vrat, grudi.
Reci mi… šta ti prolazi kroz misli? Imaš li neku skrivenu želju, neku fantaziju koju si oduvek želela da ostvariš?
Možda... Ali nisam sigurna da si spreman da je čuješ.
Probaj me. Iznenadi me.
Uvek sam želela nekoga ko će prepoznati moju strast, ko će se igrati sa mnom – ne samo fizički, već i umom. Nekoga ko neće imati granice kada je reč o željama.
Onda si pronašla pravog čoveka. Tvoja mašta je moj izazov.
Toliko si siguran u sebe? Šta ako poželim nešto... neobično?
Još bolje. Granice postoje samo da bi bile pomerene. Reci mi, šta te čini najviše živom?
To što me sada ovako pitaš... kao da već znaš odgovor.
Jos jednim ulaskom u nju doveo sam je do snaznog orgazma, dok je njeno telo pocelo da se steze oko mog kurca. Nedugo zatim i ona je pocela da svrsava. Samo sam izvadio kurac i seme prosuo po njenoj picki i stomaku.
Znaš… noćas si mi pružila nešto posebno. Više od užitka. Ne mogu da se setim kada sam poslednji put ovako osećao… strast, povezanost, svaki trenutak s tobom.
Drago mi je što si to osetio. Bilo je... nezaboravno.
Ne, nije samo bilo nezaboravno. Bila si savršena. U svemu. A ja bih mogao da provedem noć zahvaljujući ti na tome.
Hvala što si mi dao slobodu da budem ono što jesam. Sa tobom, to nije samo trenutak – to je cela priča.
Onda hajde da nastavimo da pišemo tu priču. Noć je još mlada.
Otkljucao sam lisice i pogledom pokazao na kurac, znala je sta zelim.
Tako si cvrst rekla je kroz osmeh, od kada sam te videla zelela sam da ti ga pusim saputala je.
Zastenjao sam kada ga je rukama uhvatila v kurac I pocela rukom da pomera gore dole.
Tako je nastavi I ona je znala sta zelim.
Jezikom je presla preko glavica jezikom sakupljajuci prve kapljice zadovoljstva, a zatim ga je nabila u usta I pohleono pocela sisati sto je dublje mogla.Disanje mi se ubrzalo.
Dosta, zapovedio sam. Koliko god je htela da nastavi sa pusenjem,pokorilia se mojoj zelji ustala je I smestila se na njega.
Nameravam karati te iznova I iznova, namerava tvojim telom raditi prekrasne stvari o kojma nikom necu pricati.
Uzeo sam bic i udario sebe u saku.Kao da je znala naguzila se bas onako kako sam hteo.Dobijala je po guzi dok nisu ostali tragovi od bica.
Prelapa si u toj pozi, rekao sam dok sam drkao svoji kurac.
Karacu te do besvesti.Jedva cekam da cujem kako vristis dok svrsavas.
Nemoj nikad zaboraviti  da te postujem. Uhvatio sam je za kosu I povukao nazad I silno nabio kurac, samo se zacuo njen uzdah ali cu da te karam kao drolju I to bez trunke postovanja.
Zadrzi tu pozu savrena si. Nemoj da se pomeriš. Hoću da zabeležim svaki trenutak.
Samo nemoj da mi kažeš da ćeš ove slike čuvati samo za sebe.
Zaista ćeš mu poslati? Oh, ti si neverovatan, rekla je, glasom punim uzbuđenja, a u očima joj je zaiskrila nestašnost.
Nisam rekao da će sve biti za javnost, ali nešto ovako posebno... mislim da bi cenio, odgovorio sam, igrajući se njenim pramenom kose.
Misliš da bi uživao? upitala je, pomerajući se bliže, s izazovnim osmehom na usnama.
Znam da bi. A ti? Da li ti uživaš u ideji?
Više nego što bih smela da priznam, prošaputala je, lagano prekrštajući noge i gledajući me ravno u oči.
Odlično. Onda se potrudi da sledeći kadar bude još savršeniji. Znaš koliko volim kada dajem poklone koji ostavljaju bez daha.
A ja volim što si toliko... kreativan.
Poceo sam da joj ljubim guzu i polako da joj nabijam prste u picku. Dok smo započinjali naš trenutak strasti, njeno telo je govorilo više od reči. Prvo je tiho uzdahnula, lagano se priljubivši uz mene, kao da želi da oseti svaku nijansu bliskosti. Pokreti su mi bili promišljeni, ali s nekom posebnom energijom koja je odavala potpunu predanost. Na svaki moj udarac po guzi odgovarala je svojim, uzdahom koji je  bio  poput melodije koja nas je oboje uvlačila u dublju harmoniju. Na njenom licu smešile su se iskrice zadovoljstva, a obrazi su joj blago zarumeneli, kao od prve topline zimskog jutra. Povremeno bi mi šapnula poneku reč, glasom nežnim i zavodljivim, gotovo jedva čujnim, ali dovoljno jasnim da probudi novu jos jacu  želju.Sto mi je vise pricala jace sam se zakucavao u nju.Naglo bi joj ga nabio, malo se zadrzao u nju i u tom ritmu je karao, dok bi jednom rukom trljao njen klitoris, a njeni uzdasi su ispunjalvali sobu. Druga ruka mi je istrazivala njeno telo , kao da želi da zapamti svaki njen deo, svaki pokret, svaki uzdah. Bila je potpuno prisutna, posvećena svakom trenutku, i svaki njen gest, svaki uzdah, govorio je o želji koja je bila suptilna, a istovremeno neodoljivo intenzivna.Njen način bio je poput plesa – balans između nežnosti i strasti i  grubosti precizno vođen osećajem trenutka i potpunom slobodom izraza.Stavio sam joj kraci povodac oko vrata i naglo je privukao ka sebi. Njena ledja su naslonjena na moje grudi.Jednom rukom sam je grubo uhvtio sa sisu i poceo jako da je stiskam a kurac nisam vadio.
Nisam znala da možeš biti ovako... intenzivan.
A ti? Jesi li spremna za još?
Zar delujem kao da bih rekla ne?
Neka tvoj odgovor ne bude rečima... pokaži mi. Rukama sam se naslonio na krevet i polako legao na ledja. Ona je ostala u polozaju obrute kaubojke.I tako je nastavila da se nabada.
Trljaj klitoris. Držeći bič u ruci, lagano sam prelazio njime preko njenog gornjeg dela leđa, spuštajući se niz kičmu sve do njenog struka. Njeno telo reagovalo je na svaki dodir – lagano je zadrhtala, uvijajući se, dok je tiho izdah njenih usana ispunjavao prostor.
Pocela je glasnije da uzdise i shvatio sam da je blizu svrsavanja.Naglo sam ustao spustio je na sve cetri i poceo tako da karam dok je svrsavala na mom kurcu.Njeno telo se zgrčilo pod naletom intenzivnog užitka, dok su joj ruke stezale posteljinu. Glas joj je bio prigušen, ali jasno obojen strastvenim uzdahom.
Tako… tako je dobro… Ne prestaj…
Njeno disanje postalo je duboko i ubrzano, svaki izdah kao da je nosio deo njenog zadovoljstva.
Ne mogu... ne mogu više... glas joj je podrhtavao, ali su joj reči bile ispunjene molbom da nastavim.
Samo se prepusti... Hoću da čujem svaki deo tvoje strasti.
Telo joj se povilo unazad dok je osećaj preplavio svaki njen nerv. Drhtala je pod mojim rukama, potpuno prepuštena trenutku, dok su joj tiho izgovorene reči odavale potpunu ekstazu.
To… to je sve što sam želela… više nego što sam mogla zamisliti.
Njeno telo se još uvek treslo od talasa zadovoljstva, ali je u očima imala onu odlučnu, zavodljivu iskricu. Prstima je lagano prešla preko mog obraza, pogledajući me direktno, kao da je čitala svaku moju misao.
Sada je red na mene... Moram da se pobrinem za tvoj užitak.
Glas joj je bio tih, gotovo šapat, ali u njemu je bilo nečeg autoritativnog i obećavajućeg u isto vreme. Ruke su joj skliznule niz moja ramena, prelazile pažljivo i senzualno, dok su joj usne oblikovale blag osmeh, obećavajući trenutke za pamćenje. Zavela me načinom na koji je preuzela kontrolu, sa samopouzdanjem koje je samo dodatno pojačavalo intenzitet trenutka. Njeni dodiri bili su precizni, svaka kretnja promišljena, kao da poznaje svaki deo mog tela bolje nego ja sam.Kleknula je ispred mene, pogledavajući me odozdo, a u očima joj se videla potpuna posvećenost. Prsti su joj klizili niz moje grudi, preko stomaka, ostavljajući vatreni trag na koži. Svaki njen pokret bio je spor, zavodljiv, kao da želi da produži svaki trenutak.
Talas zadovoljstva počeo je da se gradi, prvo lagano, kao podzemna struja, a zatim je postajao sve intenzivniji. Nisam mogao da obuzdam uzdahe koji su postajali sve dublji i snažniji. Srce mi je ubrzano lupalo dok je veština njenih ruku i usana potpuno obuzimala moje čulo.
Kada sam konačno dostigao vrhunac, bilo je to poput eksplozije koja me je potpuno preplavila. Talasi zadovoljstva širili su se mojim telom, dok sam zabacio glavu unazad, uhvativši se za ivicu nameštaja kako bih zadržao ravnotežu. Pogledao sam je kroz poluzatvorene oči, zadihan, dok mi je osmeh igrao na usnama.Bila je prelepa, još uvek spuštena ispred mene, s izrazom potpune samouverenosti i zadovoljstva na licu, kao da je znala da je ispunila svaku moju želju i nadmašila svaki moj san. Podigao sam telefon i uhvatio trenutak — njen pogled ispod poluzatvorenih trepavica, zavodnički osmeh na usnama, i telo obasjano mekim svetlom sobe. Savršena kombinacija senzualnosti i elegancije.


Bez reči, poslao sam sliku njenom suprugu, dodajući kratku poruku: Gotovo je. Ispunio sam obećanje.
Dok sam spustio telefon, pogledala me je s mešavinom iznenađenja i uzbuđenja, prekrivajući usne rukom dok je u očima gorela varnica.
Večeras si bila samo moja i uzivala si u tome.
Samo večeras? A šta ako poželim još?
Onda ću se potruditi da ne poželiš nikog drugog
Tako sam i mislila. Niko mi nije prišao ovako.
Niko te nije ni zaslužio ovako…
Noć je utonula u tišinu, prekrivena velom snega i tajni. Ona je ležala pored mene, njen dah miran, gotovo spokojan, kao da je verovala da je sve pod kontrolom, da su svi delovi slagalice na mestu. Ali nije znala. Nije znala drugu stranu priče, niti je mogla da nasluti ono što je tek čeka. Dok sam gledao kako plamen sveće pleše na noćnom povetarcu, pomislio sam koliko su neke igre delikatne, koliko su granice tanane. Ponekad ono što izgleda kao vrhunac priče tek je uvod u dublju zagonetku.Ujutro kada smo se probudili na stolu je ležala poruka – njeno ime napisano elegantnim rukopisom, ali ne mojim. Budućnost nosi svoje tajne, pomislio sam. A ova priča? Ona je tek počela. Kad je uzela poruku s ivice stola, njen osmeh je bio blag, pomalo pospan. Pogledala me je, očekujući još jednu igru, još jednu pohvalu. Ali kako su joj oči prešle preko elegantnog rukopisa, njen izraz se promenio.
Prvo iznenađenje – obrve su se blago podigle, usne se razdvojile u tihom pitanju. Zatim, zbunjenost. Nabor na čelu, kratak trenutak oklijevanja, kao da pokušava da poveže konce, da shvati šta ta poruka znači i od koga dolazi.Na kraju, u njenim očima pojavila se senka nečega dubljeg – nemir, možda čak i blaga bojazan. Zadržala je poruku u ruci duže nego što je trebalo, a njen osmeh više nije bio tako siguran.
Šta ovo znači? upitala me je...

Njeno lice je odražavalo zbunjenost, možda i tračak sumnje, ali i onu neizbežnu privlačnost ka nepoznatom. U odrazu ogledala, iza njenog lika, činilo se kao da se senka premešta – možda igra svetlosti, možda nešto više. Na stolu, nalazila se još jedna koverta – neotvorena. Njeno ime bilo je napisano elegantnim rukopisom, a unutar nje, čuvalo se nešto što je moglo promeniti tok cele priče.Nova godina je donela mnogo toga, ali kraj? Ne, ovo je tek početak. Dok sam stajao na balkonu, s čašom šampanjca u ruci, promatrao sam  grad koji je treperio poput udaljenih zvezda. Sneg je prekrivao sve – krošnje, ulice, čak i one delove mene koje sam dugo krio. Ona, unutra, još nije shvatila celu igru, niti sve karte koje su postavljene na sto. Kroz staklo sam je video kako stoji ispred ogledala, zbunjena, možda čak i očarana porukom. Ali nije znala za sledeći korak. Nisam bio siguran kako će reagovati kad otvori vrata do istine, ali znao sam jedno – svaka akcija nosi posledice, svaka tajna svoj trenutak otkrivanja. Za mene? Ovo nije bila samo igra požude. Ovo je bilo nešto dublje, komplikovanije. Nova godina je uvek bila vreme novih početaka, ali i suočavanja s onim što ostavljamo za sobom. Gledajući njen odraz u staklu, pomislio sam: Možda je vreme da i ona sazna sve strane ove priče. Između ta dva sveta – njenog i mog – nalazio se trenutak odluke. A možda... možda je i taj trenutak bio samo iluzija, kao i sve što je prethodilo.

Kategorija:
Strejt erotske priče