Ho-ho-ho!
Krenem ti ja danas popodne da konačno okitim jelku, jeste da je moglo i ranije, ali ne stižem nikako, čoveče. Ne daju mi neke dve Šveđanke danima da dišem. Prolazile kroz našu malu turističku varoš, pa ih ja naravno smuvao onde kod Krce u kafani. Obe su totalno vrhunske ribe, baš na šta sam navikao i kakve isključivo i krešem. Pošto nikad pre nisu bile tako moćno posedovane, odlepile skroz, štipaju me i svlače sve sa mene, ne daju mi lampione iz kutije da izvadim. Na foru sam ih sad zaključao u ostavu, da na miru okitim jelku i napišem par reči. Valjda vam neće smetati u čitanju ovo što lupaju na vrata stalno.
Oho, evo ide i komšinica Danka. Tačno na vreme. U crnom korsetu, gologuza u čizmicama preskače ogradu. Kako samo balansira Nes i limunadu po ovom ledu, alal joj vera! Možda je mogla opet da namesti kosu onako u punđu, ali sam baš super raspoložen, pa ću da joj oprostim. Svakog dana u 5 i 15, Danka mi donosi posluženje još otkad sam je kresnuo prvi put.
Taj prvi put sam jedva našao vremena od silnih top manekenki koje teram lopatom s vrata danonoćno. Danka izašla da raširi veš, ja se skinuo u atlet majicu da mi se divi dok kači gaće njenog Milovana i neke peškire. Kažem joj komšinice evo sad imam vremena da te kresnem. Ona vrisne kako bi volela to više nego sedmicu na lotou. Baci onaj lavor, ja preskočim ogradu i pravo doskočim u njihovu spavaću sobu. Danka već spremna, naguzila se lepo na Simpovom bračnom krevetu. Kaže sramota je što će da prevari Milovana, pa najbolje ovako otpozadi, a ona će da gleda u zid i njihovu sliku. Krenem ti ja da je deljem kako samo ja znam i umem, sigurno nekih šest i po do sedam sati. Počeo krevet da popušta, iako je masivan i lep. Njen Milovan je inače najbolji automehaničar u gradu. U svemu ostalom najbolji sam ja. Kaže Danka da ga čuje kako uparkirava u dvorište, ja njoj kako ne prekidam nikad ništa u pola posla, da me ne potera neki maler. Uleti ti Milovan u spavaću, krene da kuka i proklinje, pa otrči nazad u garažu. Danka jeca i moli, ali joj se ne skida ribica sa mog nestvarno premoćnog palamara. Zaleće dupetom još jače u rikverc. Milovan utrči opet kod nas, iz sve snage me zavali gedorom u ćelu, meni ništa. Dohvatim ga slobodnom rukom i napravim polugu. Kažem, Milovane, ako stegnem, ti gledaj čime ćeš sutra da šteluješ anlaser. On zajeca i moli me, nemoj Veštac, ta desnica me hrani hlebom, a i tvoja Astra stiže na servis za još neki dan. Ako treba, može i preko reda. Ja ga tu pustim jer sam mnogo dobar lik i svršim mu u Danku sigurno za pun kanister od nafte. Od tog dana smo kao rođena braća, baš kao što i Danku delimo bratski.
E, tako...upravo sam moju omiljenu srebrnu Zvončicu iz Petra Pana okačio. Mobilni. Ko li je sad? Kažem Danki da uspori sa masažom stopala, da mogu da se javim kao čovek. Bivša moja gospođa. Kaže naš dika dobio keca iz fizike, još mu razredna uzela mobilni što se snimao na času. Hitno me traži dole u gimnaziji.
Šta ćeš. Ustanem i obučem se za sekund, ali skroz savršeno i sa stilom. Viknem onim Šveđankama da načnu teglu džema od kajsije sa police, ali da ajvar ne pipaju jer to sme da klopa samo moj sinovan. Možda ih otključam kad se vratim, ako budu dobre.
Nagazim ti ka gimnaziji. Dva puta dole na tranzitu probijem zvučni zid. Ide Astra kao metak. Ala si je utegao Milovane, alal ti kurac.
Uđem ti ja u zbornicu, kad eto ti razredna nailazi, crni minić i štikle od dvaes' santimetara. Najlepša i najzgodnija skroz u celoj Šumadiji. Kaže iju, vi ste Veštac, onaj što piše priče. Ko me natera da stavim onu profilnu iako znam kako je grad mali, svi se znaju. Kažem jesam, šta ću. Namešta odmah guzu onde pored grafoskopa, pa povrće suknjicu skoro na bokove. Kaže dođi, bradati. Da vidim jesi stvarno opasan ili samo znaš da piskaraš gluposti. Ni da mi ispersira, zamisli. Kažem profesorka, kao da ste znali koji mi je omiljeni predmet. Priziva me kažiprstom, kao nekog mučenika da izvodi pred tablu.
Čučnem ti ja pred nju, pitam razredna, šta ćemo za jedinicu i za vladanje, on mi je jedinac, a polugodište samo što nije. Podvikne ona, bez priče na času. Ućutim, šta ću. Krenem ti ja tu da je ližem i cmačem, ne mogu gaćice da joj sklonim u stranu koliko je već ulepljena cela. Kako osetim pod usnama najslađu lopticu, setim se da nisam još pokačio one svilene kugle što ih čuvam još otkad sam bio klinac. Ubrzam ti ja, savršeno i majstorski, huči razredna i opipava dnevnik tamo na stolu iza. Kaže mi: Veštac, pet nula nula. Zaključeno. Ne sekiraj se ništa za dečaka, đak generacije. Ali da mi dođeš pred svaki roditeljski. Meni laknulo, pa je cmoknem posred ribice, a iz nje krene potop. Šta ćeš, zaplivam ti nazad kroz zbornicu i s prozora uskočim pravo za volan.
Na tranzitu haos, panduri redom zaustavljaju. Mala pandurka, kad je videla moju Astru, maše ovim drugima da produže dalje. Gos'n Veštac, vas tražimo. Popucala sva stakla po zgradama na tranzitu, znamo ko jedini može takav rusvaj da napravi. Izađite iz kola. Milovane, Milovane, vidiš šta mi napravi? Kud baš sad, kad sam taman polugođe prebrinuo. Je li vam ovo oružje? Nije, srećo. Imam petardu u gaćama, ali ako stisneš još malkice, biće i vatrometa. Kikoće se ona, kaže najbolja fora koju je čula cele godine. Tu je odmah htela da se uda za mene, ali gledam joj kolegu tamo, nalaktio se na Škodu klinac i lupa čelom o haubu. Glupo mi da ga nosim na duši, iako je slepčina ljubomorna. Kažem joj kako žurim da okitim jelku, a da me slobodno nahvata neku noć u gradu i povede svezanog u muriju, da me malko muči. Samo da prođe doček. Mala gricne usnu, opet stisne za batinu i momentalno padne u nesvest. Beži, Veštac. Gas do daske i briši.
Zbog praznične gužve, trebalo mi dugo do kuće. Sigurno pet ili šest sekundi. Ulazim ti u dvorište, kad ono svezan irvas, uzeo i brsti mi magnoliju. Onamo na stepenicama Deda Mrazica. Razmakla crvenu bundu, pa golo dupence spustila na pločice. Viče, poranila sam tebe prvo da otarasim, pa ću za ostale lako. Jesi bio dobar ove godine, ja šta ću...kažem da sam opet bio naopak i nevaljao. Vadi iz džepa pljuge, pali i cokće. Nije ni čudo što ti Deda Mraz ne dolazi, veli. Kao kevu da slušam, majke mi. Pitam je hoće li možda toplu čokoladu, hladno je na pločicama. Danka će časkom da smućka. Ne odgovara ništa, samo iz čizmice izvlači unuče vinjaka. Jesi li bar neku čestitku napisao, nisam, jebi ga. Daj ovamo olovku, kažem imam, samo je malo veća i piše belo. Opet cokće, vrti glavom pa mi kreće ovamo na šlic. Kao i prošle godine, iako sam obećao da ću da se popravim. Samo što odavno znam da nevaljali dečaci dobijaju sve. Krenula mi rukama po kari, razgrće bundu još više da ispišem čestitku po njoj. Sledeće godine da budeš dobar, jesi čuo, kažem hoću sigurno. Da budeš dobar da te ne upregnem, ionako si sav rutav kao irvas. Ja sve klimam glavom i potvrđujem, a ovamo na kvarno držim fige iza leđa. Samo nemoj neko da joj je rekao, nemoj da ste cave. Kako sam krenuo da prskam, mogao sam doktorat da ispišem opušteno, ali nije bilo mesta na Mrazici. Možda i bolje, jer mi ova čestitka nekako taman. Nije što sam je ja pisao, keve mi:
Dragi moji, neka vam naredna godina bude puna smeha i sreće, a i kad ne bude tako, puno snage da se izborite sa onim što vam život donese. Puno vrelih momenata na KZO i u životu vam želi vaš Veštac. Nek je svima sa srećom i čitamo se!
P.S. Priča nije skroz istinita, još nisam servis na autu odradio. Malo je sramota da postavim ovo posle par vrhunskih priča koje sam pročitao jutros, al' ako se neko makar nasmešio, vredelo je. SREĆNO!
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 28 Dec, 2024
- 2376 pregleda
extra prica, najbolja ovde
Hahahahahaha, meni su Simpov bračni i Milovanova slika na zidu pobedili.
A morao sam da izguglam i kafanu kod Krce da vidim da l' si i Krcu izmislio. 
:D
Super priča, bravo naš majstore.
A onda, kad si se probudio, gorke suze ronio, jer bilo sve san. Hahaha.
I kad si se probudio verovatno je lopata bila pored kreveta... Narcisu gospodju ti jebem lazljivu
Sjajna prica!
Izdvajam Zvončicu i kanister ovde kao ključne pojmove
Iako je veselo, nateralo me malo da porazmislim o nekim stvarima, u fazonu pazi šta želiš to se može ostvariti haha, valjda su tak'i dani, za sumiranje 
A pričica vanserijska, blesava i majstorska, greje dušu. Ona koja nam je zapravo trebala.
Smehotres urnebes sve u šes
Феноменално, урнебесно, забавно, напоновљиво! Један је Вештац! Све најлепше ти желим у Новој и да нам још свашта пишеш!