Znam šta ste radili prošle zime
Mlada Marijana bila je suviše stidljiva za druženje sa ženama iz sela. Ispoštovala bi kratak razgovor iz pristojnosti kada neku slučajno sretne u kupovini. Međutim, kada se radilo o pripremama za praznike, što je uključivalo zajedničke poslove, već se navikla da sa njih desetak boravi u istoj prostoriji, velikoj kuhinji svoje majka Radmile.
Tada ne bi na nju obraćale mnogo pažnje, i tešilo je to što su tokom nekoliko proteklih praznika počele manje da je ispituju oko dečka, simpatije, udaje i sličnih tema koje su joj bile neprijatne. Svaka bi se te večeri bavila svojim zadatkom po Radmilinim uputstvima, a to je bilo seckanje sastojaka ili slaganje kora, izlivanje glazura, pranje tepsija, loženje vatre i budno paženje da ništa od jela ne izgori ili se ne prekuva.
Marijanu je ta kuhinja oduvek podsećala na detinjstvo i bila joj je draga, ispunjena vedrinom i toplinom doma, i čeznula je za periodom kada je bila sasvim mala i neprimetna. Često bi joj kao princezi svi titrali ali joj tad još niko nije dosađivao pitanjima od kojih crveni.
Već tada, volela je da ljude posmatra sa strane, bez direktnog učešća, kao da nije bila sigurna u ispravnost koraka koje bi napravila stupanjem na scenu. Baš zbog toga je odabrala studije za filmsku režiju, iako je u malom selu zbog toga bila i više nego neshvaćena. Pamtili su po komšiluku, doduše, koliko je od svih rođendanskih poklona uvek pominjala prvu kameru koju je sa jedanaest dobila od ujaka.
Majka bi za Novu godinu uvek bila posebno nervozna. Nije bila neraspoložena, ali se njena euforija uvek graničila sa razočaranjem. Dešavale su se porudžbine baš u toj najluđoj noći, kada se svima pilo i jelo i veselilo više nego bilo kog drugog dana u godini, a Radmilinoj radnji to je donosilo dodatni profit i pazila je da nijednu mušteriju ne odbije i dospe na rđav glas.
Upravo se takvoj gužvi ponovo nadala Marijana-samo da ona ne bude u centru pažnje. Majka je govorila kako je sva na pokojnog oca, i da treba da poradi na svojoj društvenosti.
I mnogo starije devojke od Marijane Radmilu su prosto zvale majkom. Neke su je upravo tako i doživljavale, oslonjene na nju u godinama nakon raspada bračnih zajednica svojih roditelja, kada je Radmila dve tinejdžerke bukvalno udomila, a jednu devojčicu pored Marijane sama odgojila. Marijana nikada nije bila preterano vezana za ove devojčice, povlačeći se u svoj svet, svoje ekrane i scenarije.
Ostale, njih pet mlađih i starijih, dobro su poznavale Radinu moć da sve dotera u red i njenu sposobnost organizacije da i u bilo kakvom metežu, na kraju pod majka Radinim oštrim okom sve funkcioniše savršeno. Poveravale su joj sve svoje tajne i samo njenim savetima verovale. Ženski klan, tako su ih zvale one druge u selu- one ljubomorne na sklad koji ih vezuje.
Majka Rada je rano izgubila muža, tek što se rodio Marijanin mlađi brat. Jaka i otresita žena, shvatila je to kao udarac sudbine sa kojom mora da boksuje dalje, i uzvratila je isto tako intenzivnim, mučnim ali izdržljivim preživljavanjem. Govorili su da je najsnažnija žena u selu, a pojedini su imali prilike i da je vide kako neke od ‘marvenih poslova’ po staji i njivama obavlja podjednako uspešno kao muškarac.
Za decu nije bilo zime pod majkinim okriljem. Kada je porastao, sin Marko je ipak želeo da bude uz ujaka, valjda kako je Rada usvojila još jednu devojčicu to njemu baš i nije prijalo, te je sve više vremena provodio kod njenog brata Ranka i uživao u muškim igrama s ujkinim dečacima. Bolećive kakve su bile Marijana i Dara, obe devojčice je majka razmazila, a kako i ne bi, nikoga drugog na svetu više nije imala.
Nakon pogibije muža i gašenja njegove stolarske radionice, selo je ostalo bez najboljeg majstora a Rada bez ikakvih prihoda. Dosetila se da svoj kulinarski talenat pretvori u proizvodnju i vremenom privoli devojčice da posle nje sa time nastave.
Najpre je krenulo pravljenje kolača za različite seoske proslave, kada su i seljani a i gosti sa strane glasno komentarisali da ko god je bio majstor tih poslastica treba da otvori svoj restoran u glavnom gradu, a potom, kada se udružila sa još par žena, Rada je danonoćno mesila i pekla, i tako iškolovala devojčice i sina, a radnja se već pretvorila u veliki i prepoznatljiv brend torti, kolača i peciva u celom kraju.
Sve je to cvetalo dok je bila mlada i dok je služila ona njena luda, ogromna snaga. Kada je napunila pedeset, bližilo se vreme da se devojke više zainteresuju da je odmene, ali su studirale i odsustvovale od kuće, a ona je sve to razumela i trudila se da za njih uvek svega bude. Radiće sa Ljubicom i Dragom iz sela, pa guraće dokle bude mogla, mislila je.
-Bogme nam se smanjuje poso, lepa. Treba ti da uposliš i muške, bar u selu ima tih probisveta što kradu Bogu dane i ništ’ ne rade! Eno ti Stevin mali na primer, ili Zorićev brat, klipan što po ulici rasipa snagu, bar kutije da ti iznose.., ređala je Draga, starija od Rade desetak godina, koju je Rada gledala kao majku.
-Ma mani ih, Draga, ti su ti samo za jednu stvar dobri, a ni to nam više ne treba!, nasmejala se Rada i zarumenela, a Ljubica je krišom bezobrazno pogledala.
Kako su samo žarile i palile njih dve pre skoro tri decenije! O kakva vrela sećanja, sve zime da otope! Kako su se utezale, šepurile i zavodile kog su htele. Jedna drugoj pozajmljivale kratke haljine, krojile suknje i uske bluzice, jedna drugoj nameštale sastanke, zajedno frizure pravile i šminkale se kad se u selu još nijedna šminkala nije. Igrale se sa srcima momaka kao s lopticama, ostavljale ih i vraćale se kome su htele. Ah, mladost-ludost… sećala se.
Ljubicu je Draga pamtila kao tajanstvenu ali raskalašnu, i o njoj nije imala baš lepo mišljenje jer je od tamo nekog čula da je jedanput sa dva čoveka legla. A Rada, tako blesava i grlata, odmah je osvojila njeno tvrdo srce svojim pošalicama, i rešila je da će joj se uvek naći, jer su obe ostale same, dok je staračka snaga ne bude izdala.
Nije Draga baš sve znala. Niti je morala da zna. Naopako, pa ni o Radi više ne bi tako lepo mislila! Draga je bila od onih što drugima prebacuju ali sa razlogom. Stvarno je živela kao svetica, i zbog toga je u društvu uvek bila ona najdosadnija. Brinula je o svojim ovcama i svojoj njivi sasvim sama, legala sa kokoškama i budila se s prvim petlovima, redovno išla u seosku crkvu, a omladinu bi uvek komentarisala sa neke visine, iz svog doba, iako su se i u njeno vreme mladi zaljubljivali i vatali po ćoškovima, toga kao da nije bilo kad je ona bila mlada.
-Gle kurva kako se obukla, ju, ju, pa ima li to majku, ima li oca!, začule bi se reči iz velike kuhinje dok baka Draga muti fil za nove kolače i kroz prozor prati hod na štiklama neke devojane iz sela. Mlade devojke bi ćućorile, poneka ne bi mogla da sakrije smeh, a majka Rada je prema njima kolutala očima, na šta bi prasnule u smeh i one koje su najduže ostajale pristojne. Zajedno su nekako bile pobednički tim.
Sve dok joj se Ljubica nije razbolela. Draga nije htela ni da čuje da je zajedno s Radom obilazi, pa je i taj teret pao na majka Radmilu. Postala je i Ljubici majka. Gledala je svakodnevno kako joj drugarica iz mladosti polako slabi, nešto se u njoj suši, odvlači je polako na onu drugu stranu. Kupala ju je i zasmejavala, ali je onaj žar sa njenog lica uzmicao sve dalje od sadašnjeg trenutka.
Vraćala bi se od nje sva skrhana, žaleći za svim onim što su još mogle, što su još htele i planirale, za unucima koje bi zajedno na krilima ljuljale, pitajući se zašto je život nepravedan i da li je možda baš ona sledeća. Ali bi je kući dočekalo šarenilo života, devojačka graja i radost kakvom samo mladost može da te zarazi. Sahranili su Ljubicu prošle jeseni.
Baš je posle toga nešto puklo u Radmili. Rešila je da živi. Sa dve drugarice je napravila veliko slavlje za svoj pedeset i treći rođendan, baš u inat smrti. Njene devojke su trebale da se vrate iz velikog grada tek posle praznika, a ona se nije žalila, našla je i pomoć i društvo i početkom te zime proizvodnja se oporavila.
Pridružila joj se Gospa, otmena ali opičena komšinica njenih godina, doduše zgodnija i nekako očuvana nakon što je par godina živela u inostranstvu udata za bogataša koga se rešila kada mu je i poslednji franak izmuzla. Imala je ćerku, Milicu, nešto mlađu od Marijane, malu alapaču bez mnogo škole ali odsečnu i direktnu kao da je mnogo starija, te su majka i ćerka delovale kao drugarice.
Među njima nije bilo tajni i razgovaralo se o svemu, pa i o seksu, krajnje otvoreno, a to je Radi došlo kao melem za dušu posle godina samoće u kojima je imala samo Dragu i nikoga toliko bliskog da mu se iskreno požali.
-I kažem ja baš kevi, mislim se onako kad se skinuo i kita mu iskočila, kako će mi ovaj ući, ma neće mi stati, ima da me razvali i obogalji da ne mogu više ustati! Ogroman je bio, i još nekako kriv, kao da će mi zapeti negde ako uđe i probušiti još neku rupu u meni, ahahaha- pričala je Milica dok su grickale ispečene poslastice.
Gospa se smejala grohotom dok ćerka prepričava dogodovštinu sa dečkom, a Rada je rumenela i ponekad bi oborila pogled. Nešto je puritansko ostalo u njoj od Drage, neka granica koju su u njenoj glavi ipak prelazile tom otvorenošću i slobodom ma koliko joj prijale.
Kada bi otišle, ostavljajući za sobom spremne za prodaju mirisne kolače, prepunjene pepeljare i poneku praznu čašu alkohola, Rada bi ostajala sama i dugo u ogledalu češljala svoje duge, guste, ofarbane crne kose, tokom dana zapletene i pričvršćene u punđu da je ne ometaju u poslu.
Gledala bi u bore oko očiju, pa dlanovima prešla po grudima koje su iz godine u godinu bivale sve opuštenije. Moram manje da degustiram proklete filove, dreknula je sebi u lice opipavajući nešto sala u struku kojeg kod Gospe nije bilo iako je mogla sama da pojede čitavu tortu.
Lepe ruke su joj uveliko smežurane od pranja, ispiranja, vrele vode. Usne jedino još sveže, često ih namaže karminom kao nekada, i tada primeti kako je par komšija gledaju baš kao pre onoliko godina, kao da nije prošao ni tren otkako se osećala poželjnom. Ponekad, pred zoru, osmeh sećanja bojio joj je svetao ten u onu svežinu kojom je odisao tih davnih dana.
Radovala se Dari, a još više Marijani, iako nikada ničim nije pokazivala da rođenu ćerku voli više od usvojene. Mnogo toga njenog imala je ta mala Dara, baš kao da ju je rodila. Uživala je s njima i dok je primorana da sluša tu njihovu modernu muziku koja joj je parala uši, i dok se kikoću kad pred majkom izlanu nešto što nije trebalo da čuje, i dok Marijana kamerom snima Daru i drugarice u raznim izdanjima i glupiranjima.
Nije joj smetao čak ni Rista, Marijanin kolega iz grada koji bi svratio na kafu, još povučeniji od njene ćere i sav predan umetnosti kao da na svetu ništa sem filma ne postoji. Kao da nije baš u vinkli, Bože me oprosti, pomišljala je u sebi, samo da mi se za takvog ne uda! Šta bi selo reklo, a već govorkaju da ovaj učestalo dolazi radi toga.
Svesrdno su joj pomagale kada su u selu, družeći se ovaj put i sa nešto starijom Dušicom i Senkom otvorenije nego pre. Gledala je Rada kako su stasale, sve četiri prave udavače, jedino što im se ne udaje. Drugo je vreme došlo. A i kog kurca da završe kao ona, nek uživaju kako im je ćef, svakako svi imamo svoj rok i o svakome je slovo zapisano tamo gore.
Devojke su primetile da je radosnija i komentarisale kako se majka podmladila, a ona je te zime rešila da kao Gospa i Milica isprobava modernije krpice, čak su joj dve lude komšinice dosta toga donosile iz svojih inostranih zaliha, pa je nešto navukla i Marijana i zgrozila se. Smejale su se Dari dok se uvlači u kratak crni dopičnjak i kurvanjski se šeta kuhinjom dok zavodljivo prati neku seksi pesmu koju je Dušica baš tada pustila.
-E da nas sada vidi Draga!- uzviknula je Rada. Ali je baka odavno spavala u svom domu i nikada nije volela terevenke i proslave.
-Paradiraju tu ko spodobe, il su goli il su nakićeni!- oponašala je Senka hrapav Dragin glas.
-Kad dolazi Jova?- s vrata je upitala Gospa radosno, prilično oskudno odevena za svoje godine.
-Ta mani se Jove, doći će samo da preuzme porudžbinu- šapnula je Rada pa pogledala redom u devojke kao da se stidi komšinicinih reči dok joj gleda u neprimereno otvoren dekolte zlatne majice.
-Šta me tako gledate?! Pa večeras ne mesimo, večeras se luduje!- zavrtela se u ritmu muzike, podižući ruke prepune zlatnog prstenja i propuštajući kroz vrata Milicu koja je tek bila polugola kao da je sredina avgusta. Devojke su se nasmejale, a Marijana se zastidela ovih majkinih novih pomoćnica.
Milica se odmah upoznala sa svima, isturenih sisa skoro većih nego kod majke, a minić jedva da joj je skrivao gaćice. Bacila se na trosed među skromno obučene devojke, podižući duge i gole depilirane noge skroz uvis da im pokaže crno-zlatne sandale iz Švajcarske. Dušica je bila oduševljena i odmah ih ispipala, dok su ostale ćutale.
-Mislili smo da će nam se i Jova pridružiti! Šta ćemo sad ovako same, sve žene!- rekla je Milica namignuvši, ređajući po stolu čaše, već dugo kao kod svoje kuće, i mešajući svima po špricer. Koliko se sećam prošle godine nije ovako kasnio-
-Da se niste vas dve kod kuće malo zagrejale za ovo slavlje?! mudro ju je prekinula Rada skrećući sa teme.
-Zar nije Draga bila s vama prošle Nove godine?- upitala je Marijana tiho. Bar si mi rekla da će biti.
Da, rekla joj je. Da bi ona i Dara bile mirnije što nije sama dok su daleko od nje. Ali su Gospa i Milica sve to organizovale, a priču o ostatku prethodnog dočeka su zadržale za sebe. Stidljiva Marijana više ništa nije pitala. Majka se nasmejala i žurno otišla u kuhinju govoreći da će joj nešto na šporetu pokipeti.
-A kakva je porudžbina, to je za noćas? Nisu mogli ranije?!- Senka se vrzmala oko nje.
-Ma Jova… on uvek kasno naručuje. Nadam se da se neće zadržavati, samo neka dođe da to pokupi što pre..-Rada je nervozno brisala na brzinu oprano posuđe.
-Majka, što im nisi rekla?!, upitala je Dušica.
-Šta, kome?
-Pa Mari i Dari, za Jovu jebote.
-Šta da im kažem, pa neće valjda opet… Ta idi… Sramota me.
-Kako neće, pa… zar ti nećeš?! Šta ima veze ako... Objasnićemo im, biće im lepo.
Rada je uzdahnula i žalostivo razvukla usne. Prećutala je ćerkama o tome kako su se dobro zabavile. Nije ona Milicina priča bila ništa naspram te. Da, izjedao je stid, ali sad je gotovo. Reći će im, pa šta bude. Neće reći baš sve, uviće malo. Ako se baš dotaknu te teme, to jest, ako ih Jova bude nečim podsetio, ali gledaće ona da do toga ne dođe, uvaliće mu porudžbinu i ispratiti ga da se ne bi sam pozvao da sedne. Plaši se, doduše, Gospe i Milice, da odmah ne polude kao prošle godine.
Sa tim osećajem kajanja, iznela je prve ispečene štrudle pred svoj klan.
-O al su dobre! Majka ti ima zlatne ruke!-strpala je Milica odmah najveću u usta, zureći u tihu Marijanu. Tako ćeš i ti da mesiš, a mi smo tu da ti pomognemo. Ne može ti majka sve, neće biti mlađa neg’ što jeste! Evo i ja sam joj tu svaki dan, kao ćerka sam joj, ali ne mogu se porediti s tobom, je l’ tako mama?- progutala je još dve štrudle, a Gospa klimnula glavom nameštajući dekolte.
Marijana je poželela da što pre odu, a tek su došle. Majka bi je ponekad pogledala. Iste njene duge kose, isti ten. Nosić joj prćast na pokojnog Duška, sve ostalo je Radino, njen uzak struk, male grudi a krupnije dupe i pune butine. Njena lutka i mezimica kao izgubljena, zalutalo ptiče među orlove. Poželela je i ona da je poštedi istine, ali sve je manje šanse bilo da se ništa ne otkrije.
Najveće tajne nastanu od jednog nepromišljenog trenutka oko koga se rasplete čitav film. Svako doda svoju verziju događaja, poneko nešto izmeni ili neku scenu iseče, ponešto iz glave nadogradi, ali niko od učesnika ne zaboravi suštinu radnje.
Pomišljajući kako onaj što piše, slika ili snima, može začas stvoreno da sruši, zabeleženo da izbriše, da ga više ne bude, Radi se zavrtelo od prvog špricera. Život izrežira samo ono što ostaje. Bila je umorna od prošlosti, još umornija od svega što je čeka, kada se na vratima začulo kucanje, a mnoštvo očiju je pomno pratilo dok je kretala da ih otvori.
Zaokupljene poslom i pričom, nisu ni primetile da napolju veje. Tek kada su se ulazna vrata otvorila i Jova sa sebe stresao kapu punu snega, od hladnoće vetra koji ga je brzinom zaobišao, Milica je povukla gole noge pod sto a Gospa rukom zaklonila svoj dekolte.
-Dobro veče cure! Opa, izgledate kao ostrvo lezbos! Radmila, opet ću morati ja da reagujem!, namignuo joj je tražeći gde da okači mokru kapu i vijetnamku.
Kosa mu je bila razbarušena a lice crveno od jakog vetra. Tako išiban i čupav, Dari se učinio smešan i čak simpatičan, a po njegovoj seljačkoj i pri kolenima pohabanoj odeći, krupnim šakama, širokim usnama i visini od skoro dva metra, Marijana je odmah u glavi zapisala da je bezvredan, jer joj je delovao nekako ofucan i mastan. Radio je kao glavni šegrt kod starog seoskog kovača, pa ne očekuje se da baš u odelu dolazi.
Niko se nije glasno zapitao o reakciji koju je pomenuo, ali se u vazduhu rodila napetost od njegovog prisustva kao jedinog muškog koji remeti jednoličnost klana.
-Hajde, spakovano je sve, pozvala ga je Rada da je prati do kuhinje. Pratile su ga i Gospine oči ne silazeći sa njegovih nogu i zadnjice.
-Mali je fenomen! Je l’ tako, srce?
-Ma kakav fenomen, on je čudo neviđeno!, dodala je Milica sa novom štrudlom u ustima, a Dušica joj pokazala rukom da ućuti, skrivajući sopstveni smeh.
Iz kuhinje se odjednom začuo pljesak. Pa za njim još jedan. Svima se učinilo kao da su ono dvoje pukli jedno drugome po šamar, ali je Jova izašao sa korpom kolača nasmejan.
-Oj Rado oj Radmila... pevušio je, a Rada iznervirana za njim iznosila još jednu korpu. Senka je jedina poskočila da im pomogne.
Nakon četvrte korpe, Rada je mahinalno zatvorila ulazna vrata kao da se Jova neće vraćati. Grunuo je o vrata praznom kutijom a Marijana je pretrnula.
-Pa dame moje, može li i meni malo toga što pijete? Sve sam strpao u auto, reko’ da nazdravimo pa da idem!
Polugola Milica je odmah ustala da ga posluži. Senka se stidljivo provukla na svoje mesto, okrznuvši se namerno o njegovu nogu samo da ga oseti. Jova je to primetio i blago je dlanom pomilovao po guzici. Marijana je ovaj film posmatrala nemo, tek ponekad otpijajući iz svoje čaše. Dara se samo smeškala. Neodoljiva je, tako malena, slatka i plava-mislio je Jova gledajući malo u nju, pa malo u druge.
Radinim ćerkama bila je dvadeset i treća godina. Senka je imala dvadeset sedam, a Dušica napunila dvadeset devetu. Milica je imala tek dvadeset, a bliznakinje Dragana i Nevena bile su tačno između Senke i Dušice. Najmlađoj, Darinoj drugarici iz sela, Jeleni, bilo je devetnaest, i do tada nije bila na ovakvim proslavama, već ih je slavila sa rodbinom u kući tetke kod koje je živela.
Tridesetogodišnja Mirjana bila je Dragina dalja rođaka, izuzetno vredna i dosta tiha, ali se uklapala u različita društva. Pravila je najlepše torte i uvek bi oduševila Radu svojim talentom ukrašavanja. Najstarija pored Rade bila je Gospa pa zatim Angelina, koja je zašla u četrdesete, ali je zbog proređene kose, bledog lica i pognutog držanja izgledala starije.
Kada bi se među svim ženama pred Jovinim očima organizovao izbor za Mis, svaka bi osvojila prvo mesto u različitoj kategoriji. Voleo je Radino veliko dupe koje je snažno pljesnuo već u kuhinji, a gledajući telo njene ćerke, primetio je da i Marijana raspolaže istim, ali mu se učinilo da će biti teško doći do njega.
Prva mu je zapala za oko Dara, zgođušna plavušica sa pažem poput devojčice, jer mu se ona najviše smeškala. Ostale je dobro upamtio od ranije. Senka je imala najbolje sise kojih se dobro sećao iako su sada spakovane u neki nepotreban džemper pa ih teško nazire. Ni Mirine nisu loše, i malo su vidljivije ispod tesne majice. Igrao se i sa Angelininim, iako su mu se više svidela njena usta za pušenje. Stavljala je karmin preko tankih usana da ih valjda naglasi, što ga je posebno uzbuđivalo kod seoskih kurvi.
Najbolje noge imale su bliznakinje i Milica koja se najbolje kara. I Darine bi već strpao oko ramena dok je tuca kao što je njih, ali ne sme još uvek to da predloži. Pogleda u Radu koja nikako da se smiri i sedne, pa u Marijanu pitajući se da li išta zna od prošle godine. Gleda u Gospu kako sve više ističe dekolte kao da će mu samo odjednom bradavicama iskopati oči. Polako mu se diže, a kome i ne bi. Toliko ručica, sisa, namazanih usta, zgodnih nogu i dobrih dupeta u jednoj prostoriji.
Kad bi samo htele opet! Napunio bi Jova svaku za narednih dvanaest meseci. Sa tom novogodišnjom željom je i došao po kolače i peciva. Jeste da mu trebaju za goste, ali ga je više svrbeo kurac da onu orgiju ponovi. Jebao je šta stigne otkako se razveo i ostao sam u kući, ali nikada tako na gomili. Zaronio bi tako rado u tu hrpu nežnog ženskog mesa. Ne pruža se svakome takva prilika, niti se zaboravlja, a niti se nova propušta. A i one su bile zadovoljne njime, uspele da ga zajedno iscrpe do kraja. Probao bi sada i ovu novu, najmlađu, ušao bi joj da nikad ne izađe, ne bi poželela drugi kurac posle njega.
O smilujte se, drage pičke, predajte mi se ponovo u svojoj uskoći i vlažnosti, u dubini slatkih bunara da šegrt Jova svoj buzdovan odmori. Počešao se po jajima da ni sam nije opazio, i uhvatio Daru kako merka njegove raskrečene nožurde. Gleda i on nju, voda mu već ide na usta dok mu oči plove po njenim skladnim oblinama.
-Pa Jovo, kakva je bila ova godina kod majstora?, upitala ga je Rada službeno. Jesi li šta uštedeo ili je sve ostalo u Đurinoj kafani?
-Kako ne, ostalo je ponešto, Rado, ma ostalo je da vas sve Jova časti i izvede na večeru! Samo da niste spremile ovoliko hrane, kao da me mamite da što duže ovde ostanem!, vešto se snašao a zatim ćapio jednu štrudlu blizu Milicine ruke. Gospa je zaklaparala prstenjem hladeći se sopstvenim prstima kao da gori od mladićeve blizine.
-A jebiga, mi spremamo pa spremamo, ne moraš ti baš sve da pojeb... da pojedeš, Jovo!, uzviknula je Dragana, a sve sem Marijane se glasno nasmejale. Jova je pogledao baš u nju, ali je njen pogled bio leden kao da ga iz nekog razloga prezire.
Kada je Dara otišla do toaleta, iskoristio je priliku da sedne pored nje, praveći se da ga interesuje razgovor sa Gospom. Starija gospođa kao da se preporodila što se našla u fokusu njegovog interesovanja, sve brže je mlatarala rukom kao izgubljen slučaj, a velike dojke iz dekoltea same su se nudile i poskakivale da ih zgrabi mladi kovačev šegrt. Ostale nisu ovome davale puno značaja, a Rada se, vidno uznemirena, pretvarala da koješta završava po kuhinji.
Odjednom se samo okrenuo od Gospe i stavio ruku oko Marijaninih ramena. Marijana je skočila sa troseda, a Dara ju je gledala kao da je ona kriva.
-Seljačino.
-Marijana...
-Izrode!!!
Uzalud je smirivala Dara, Marijana se pokupila i otrčala u svoju sobu.
Milica nije dozvoljavala da se ovim atmosfera žurke pokvari, sela je na Marijanino mesto i mazila Jovu po nozi, ali glavni šegrt nije navikao na baš ovakav tretman od strane mlade gazdarice i upitao je Radu šta joj bi sa ćerkom.
-Ah, drugačija je, sa njom moraš polako. Samo, nisam je učila da bude baš ovako nepristojna, ne znam šta joj je, govorila je majka smirujući situaciju.
-Kako me je pogledala očekivo sam i da će me udariti!, viknuo je a Gospa pritisnula ruku na grudi u dubokom razumevanju njegove iznenađenosti.
-Ne bi me čudilo i da ti se to dopadne, momčino! Mislim da ipak nije trebalo tek tako da je pustiš-dodala je Angelina znajući koliko voli grubo.
-Ja mislim, žene moje, da ja ovde više nisam dobrodošao, zaključio je Jova setno. Odoh bar da se naspavam dok mi ujutro ne stignu ovi iz Bosne, rodbina mog starog, ima Rado da ti odma’ za doručak pojedu ona peciva sa sve korpama!
Majka Rada se kiselo nasmejala skidajući šnalu sa punđe koja ju je već nažuljala. Milica nije sklanjala ruku sa Jovine noge dok nije ustao. Uzalud su mnogobrojne okice treperile gledajući ga u preklinjanju da ostane. Jedino je Radi laknulo kada je za njim zalupila vrata.
-Pa šta sad? Ništa od plana? Koji kurac sam se ovoliko doterivala?, pitala je Dušica iako joj je bilo sve jasno. Gospa se složila dubokim uzdahom.
-I ja depilirala svaku dlačicu kao budala!, nasmejala se Milica gladeći duge noge u svetlećim sandalama.
-Hajdemo ćero kući-dosadilo je Gospi koja je bila vidno skrhana.
Za desetak minuta ekipa se rasula. Rada im je spakovala ponešto za poneti, da ih nagradi za trud u svečanoj noći. Senka , Dušica i njena Dara čestitale su joj Novu godinu, pa zatim i one krenule. Ispratila ih je kroz zavejano dvorište, osećajući teskobu što su se ovako sve razišle kao rasterane.
Kada je ušla, Dare nije bilo, a i bolje, pomislila je. Ionako joj treba neki sat samoće napokon. Sipala je sebi još jedan, usamljen špricer, i dugo se sećala onih pređašnjih vremena. Drage i njihovih priča do kasno u noć dok su još bile same. Devojčica dok su bile male i lizale filove torti. Sećala se svog Duška kako ustaje u četiri ujutru da bi i starim komšijama polopatao napadali sneg. A onda se vratila svojoj Ljubici i izlascima iz mladosti.
Bio je to život pun dogodovština kojeg je vredelo sećati se. Pa šta ako je negde pogrešila, kao za prošlo novogodišnje veče? Ako ju je nekada ponela strast? I ona je biće od krvi i mesa, iako je nekome majka. Salila je još jednu čašu i bez javljanja Marijani prilegla u svoju samotnu postelju u kojoj nije bio mesta za stid.
Eto, Radmila, srećan ti praznik- setila se Duška kako je jednom u jutro prvog januara napravio velikog sneška za devojčice, ali mu je zimski vetar oduvao glavu, a dok mu je montirao drugu, komšijski ker se odnekud stvorio i samo ih visoko zapišao obojicu dok Sneškovo telo nije požutelo. Dugo su se tome smejali iz one iste, tople kuhinje.
Kada je Dara ušla u Marijaninu sobu, ova se durila glave zabijene u jastuk svog kreveta. Pomislila je da možda ne plače i odmah je zagrlila, ali je znala da Marijana retko pokazuje emocije, sem ponekad besa, i da je praktično nemoguće da je zbog nečega tužna.
-Znaš li ti šta bi ona uradila da se ja udam za Ristu?! Pa glavu bi mi otkinula!, odjednom je prozborila. Dara je shvatila da priča o majci.
-Za Ristu? Pa... rekla si da te to ne zanima, da ne planiraš ikad da se udaš, što bi onda mama to rekla?
-Zato što poredim, Daro, koliki je zapravo licemer i šta od nas očekuje, a šta ona radi.
-Šta radi, ne razumem?
-Nije bitno. Žao mi je što sam ti pokvarila zabavu. Vrati se njima i pusti mene...
-Nema nikog, Maro, svi su otišli, izašla je mama da ih isprati.
-Pa i treba... Dosta su se i veselili.
-Čini mi se da te uopšte ne razumem, šta ti je? Razumem da te je uvredio Jova što te je onako...
-Ma, zaboravi. Nije on kriv, mislim da je on zapravo iskorišćen.
-O čemu to pričaš?! Marijana, seko, objasni mi!
-Samo ako obećaš da nećeš o tome progovoriti...
-Kunem se, evo, u tebe i u mamu!
-Dođi.
Marijana je pogledala nerođenu sestru sa malom dozom sumnje a onda pošla ka otvorenom laptopu na stolu, prenevši ga na krevet da im bude udobnije. Dara joj je pratila svaki korak ne znajući šta će videti.
-Ne verujem da se sećaš, kada smo bile u gradu prošle zime, da mi je falila jedna knjiga za ispit koja je ostala kod kuće.-započela je, a Dara odmahnula glavom. E pa, spremala sam ispit a ona mi je nedostajala, i dok sam učila u stanu Rista se ponudio da mi je donese od kuće. Majka mu je uobičajeno skuvala kafu, razmenili su par reči, pustila ga ovde u moju sobu, on je potražio knjigu i nakon desetak minuta izašao iz kuće.
-Dobro, i?
-Pričala sam Risti kako mislim da Senka i Dušica potkradaju majku...
-Ali to nije istina!
-Nije ni bitno, tada sam to mislila. I pitala sam Ristu ima li neku dužu traku da montiramo mini-kameru koja bi mogla da ih snimi...
-O ne...
-O da!
-Nije snimila nikakvu krađu...
-Nije. Ali ono što je snimila mi je promenilo život i pogled na sve njih, Daro.
-Imaš to tu?
-Da, ali nisam sigurna da želim da se i tebi život tako promeni, i da ti se želudac okrene...
-Ne brini. Želim da vidim.
Namestile su se uz veliki jastuk na Marijaninom krevetu kada je pokrenula snimak. Na početku su se videle žene kako pripremaju jela u kuhinji i kasnije sede i pričaju. Ceo taj deo Marijana je ubrzala i premotala do scene kada se pojavio Jova baš kao te večeri. Samo mu je kapa bila različite boje. Izneli su korpe s pecivima i kolačima, Rada je izlazila sa njim skroz do auta. Kada su se vratili unutra, posedali su u sličan raspored u kome su bili te noći.
Trosed je stajao okrenut kaminu a ne zidu kao ove godine, ali je kamera vešto podešena za vreme Radinog kuvanja kafe, visoko na zid iznad jedne slike, vrlo dobro hvatala ugao glavnih dešavanja. Nije se ni sipalo prvo piće, kada je šegrt navalio da drpa Senkine sise i vadi ih joj iz majice, a ona se propela na njega sva radosna i ubrzano skidala deo po deo odeće. On je skidao ruke sa nje samo da bi se i sam skinuo.
-Želiš li da prekinem? Upozoravam te da neće biti nimalo prijatno sve ovo što sledi-rekla je Marijana, ali je Dara sama kliknula na dugme za puštanje.
Ko od majke rođen, Jova se preturio preko Senke i dohvatio Dušicu za sisu, pa ih obe privukao sebi. Ljubili su se utroje dok Gospa i Milica to gledaju, a Milica obema rukama po nogama mazi Nevenu i Draganu dok se one uvijaju od uzbuđenja. Rada se opet nekud izgubila sa snimka baš kao što je malopre nalazila izgovore da odluta do sudopere. Kada se vratila, na licu joj je bio široki osmeh, a kosa raspuštena. Gospa joj je nešto rekla, a onda su se obe svukle do gole kože.
-Može li ton da se pojača, čuje li se šta govore? upitala je Dara, a sestra je pojačala.
-Jesam ti rekla koliki mu je?!, začula se Gospa tiskajući se uz Radu koja se kikotala.
-Bože, grozno mi je da vidim mamine sise!-Dara je pokrila oči dlanovima.
-Ma gledaj sad kad si htela!- Marijana joj je skinula ruke.
-O Bože, sve su tu, baš kao večeras...
-Sem tvoje Jelene.
Dara nije treptala kada se prvi put ukazao Jovin organ za kojim su poludele. Sakrila je uzdah od sestre, osećajući kako joj se ramena ježe. Konačno okrenut da se vidi, ubrzo je zaklonjen Mirjaninim i Angelininim glavama koje ga naizmenično sisaju, a sa pojačanim zvukom snimka zvuče kao da su trenutno u sobi. Mmmmm, cijukala je Angelina, dok je Jovi prilazila Gospa, pomalo otrombešenog dupeta.
Ljubilo ga je osam usta, mazilo šesnaest ruku. Neke stidljivo, početno isprobavajući teren, a neke iskusno, znalački. Milica je odgurnula dve pušačice i nasadila glavu na kitu gutajući ga dublje od njih, kao da se takmiče. Jova izvrnut kao da pada u nesvest, ruke mu maze sve te razne glave, žmuri pa otvara oči u ekstazi, verovatno ih više i ne razlikuje koliko ih je na njemu. Gospa se probija da ga i ona posisa, one dve mlate rukama, a ćerka ga čvrsto drži dok ga mama ne preuzme.
-Joj al je debeo, vidi ga, mnogo je dobar!, Milica ga ponovo uzima, pa njime podoji Dušicu, Mirjanu, Nevenu. Dragana ga otima sama, dudla pa ga gurne pod nos Angelini. Rada još uvek fina, više ih gleda, a manje Jovu miluje vrhovima prstiju po dlakavim jajima. Na ovo se Dara naježi a Marijana zaklopi oči u gađenju.
Prve su ga zajahale tamnopute bliznakinje tena nalik bronzi. Milica im je nameštala dupeta dok se nasađuju vitke i uske, a kurčina samo klizi u jednu pa u drugu dok se brzo smenjuju u rafalima tucanja odozdo. Jova još u punoj snazi, kako koja pička umakne prodrka ga i naoštri za sledeću. Progledao je, sad budno prati koja mu naskače. Milica prati i željno čeka svoj red. Gospa se smeši Radi češkajući mu sa njom muda, a Mirjana i Angelina se ljube kao u nekom posebnom transu.
Konačno je Milica zajahala, vijori joj se duga smeđa kosa kao pravoj kobili. Milica skače kao u sedlu, vozi Jovin kurac kao da ga odlama i razvaljuje. Vriska i ciči, uzdiše i dreči, čak se sa kamerice vide graške znoja koje oblivaju sva prisutna gola leđa. Zaustavi se pa ga mesi duboko iznutra, kao da nove kolače pravi, sočno i nežno dok ga opet ne ubaci u galop. Gospa je posmatra sa divljenjem, Rada stidljivo ali napaljeno, bliznakinje se uključuju u štipanje bradavica i lizanje sa Angelinom i Mirjanom.
-Koja ludnica, o Bože... kako su isplanirale ovo?...pita se Dara izgubljena u pokretnim slikama.
-Ma seljanke. Neka ih je izjebao da su mirne do sledeće Nove godine.
Jova je ustao, pa savijao jednu po jednu preko troseda. Milica je htela i u guzu, i tu se snimak usporava dok se nameštaju. On pljuje, pa zapljune još par njih, malo u njegovu šaku, a malo na kurac, Milica ipak vrišti u bolu dok joj ulazi, drže je za ruke a Nevena je ljubi. Koliko god za osudu, i u ovome su složne baš kao kada rade. Isti je sistem po kome funkcionišu kada spravljaju svoja peciva i filuju kore. Sve kao jedna, jedna kao sve. U početku su se otimale, ali kada su shvatile da kurca ima dovoljno za sve, ređale su se mirnije i vriskale dublje i umilnije.
Jovi se osladila guza pa je isto učinio sa Nevenom i Mirjanom, a nije zaostala ni Dragana. Gospi je mesio velike sise dok jebe Angelinu, a zatim ga vraća u njena usta dok nju Milica mesi i prekriva joj lice vlažnim i već izjebanim rupama. Mirjana kao da je više uživala u poljupcima sa svojim ženama nego u jebanju sa Jovom, pa ipak, nije se nijednom bunila kada je nameste na kurac, valjda se tako žrtvovala za zajednicu. Milica je to provalila i namerno je gurala i nasađivala da joj uđe što dublje, pljuvala je i podmazivala kao da je muško, bez Milice ta mašinerija ne bi klizila baš tako dobro.
Jova ju je ljubio u obožavanju, a onda ih je samo odjednom sve odgurnuo i ščepao Radu za guste crne kose. Okrenuo ju je na trosed a velika i mokra rumena pička čekala je da i nju razvali. Zabadao se u nju kao ni u jednu, grabeći joj male sise i gužvajući dlanovima velike guzove, dok je Milica besno drkala klitoris na ovaj prizor, a ostale su uglavnom jedna drugu lizale da se pripreme za novu rundu.
-Uh, Jelena neće znati šta je propustila!, tiho je rekla Dara.
-Jesi li normalna?! Ovu blasfemiju?! Ovo je jeftin pornić neiživljenih nimfomanki, filmski bezvredan osim u nekom trulom bioskopu za odrasle- stručno joj je objasnila sestra.
Jova je ponovo guzio bliznakinje, dok im sa sisa kaplje znoj. Milica se bacala pod tela devojaka u agoniji orgazma za orgazmom, gurajući im ruke u sebe, a kada je dohvatila Mirjanu, ova je jedva dočekala da je pojebe. Jovu je to nenormalno palilo i samo jedan pogled na bilo koje dve spojene, činilo mu se da nikada neće prestati da jebe.
-Pa dugo izdržava...On uopšte nije svršio još, nijednom-komentarisala je Dara, stalno tiho kao da Jova odnekud može da je čuje.
-Mislim da on ima neki poremećaj, postoji to u medicini-unela se Marijana u problematiku. Zato sam ti i rekla da ovde one koriste njega a ne on njih. Ovo traje skoro dva sata, Daro, bez onog dela što sam premotala. Sigurna si da želiš da gledaš do kraja?
-Da. Da, da...-zastenjala je Darica, već vrela, sve bezuspešnije krijući koliko je izbezumljena. Najviše je volela da gleda kad Jova izvlači kurac iz neke od njih, i rupica se oko glavića zatvara, a on je tako debeo ponovo nezasito otvara. Klitoris joj se drmao kao da nešto pumpa, shvatila je da je svršila već nekoliko puta tako stisnuta pored Marijane da ne mrdne ni nožnim prstima. Samo je puštala talase da je protresaju dok ne obnevidi i ceo monitor joj se zamagli.
-Pa da...Kao mašina je. Kakav muškarac čoveče-otelo joj se, ali nije smela da pogleda u sestrine oči.
-I ti si luda kao i svi oni-začula je.
Kada je vratila pogled na ekran, Jova je opet pumpao po dve. Dari su se naročito dopadala njegova jaja koja vise kao šuplja vreća kojom im snažno udara o guzove.
-Joj što ne mogu da ti ga stavim u obe rupice!-govorio je napaljeno u Milicino uvo dok se ova tresla pod njim po ko zna koji put.
Ponovo mu se poturila i Rada, za njom Gospa, zajedno Senka i Dušica, pa opet bliznakinje. Mirjani je drkao kroz sise, dok mu je perverzna Milica lizala dupe i pokušala da mu stavi prst, na šta ju je klepio i strovalio pod sobom da je još jednom izore. Angelina mu je pušila nakon svake pičke i čmara, a začudo joj se onaj karmin oko usana i dalje dobro držao. Jova joj je pumpao usta da su usne sasvim natekle, a ostale su uživale dok se bori za vazduh i navijale da preživi još jedno grubo karanje.
Kada je Milica napravila pauzu, mogle su da se ređaju opuštenije. Koristila je vreme da jede i naliva se alkoholom, uživajući da posmatra tok jebačine. Kada je Jova prvi put naguzio Mirjanu, iz guze se oteo kratak prdež, na šta su se sve slatko nasmejale a ona pocrvenela. Za kaznu, Jova joj je propisno izbušio dupe brzim i žestokim ubodima i činilo se da ubrzava tempo pred svršavanje. Uzalud se Marijana iza kamere ponadala, kraja još nije bilo ni u najavi. Kada se poprilično umorio, vratio se konačno na trosed, a osam žena su ga lagano jahale smenjujući se u prećutnom govoru prema najvećem svrabu pičke.
Neke ih je svrbelo sve više, daj da iskoriste dok se ovakav kurac svima daje. Imale su poneke jebače, periodično iz grada ili ponekog iz sela, ali nije sve bilo u tome. Falila je ova bliskost i da ga sestrinski baš tako u toplom domu podele.
Dok ga je jedna jahala, ostale su klečale, ljubile se, skoro zaspivale jedna drugoj na ramenu, mazile se u iščekivanju, naježene, nabrekle, bolne i otečene od kurčine. Ne bi prolazilo mnogo da ih sam trenutni prizor ne napali ili samo uzdah jedne od devojaka na kurcu ponovo ne izbezumi da požele opet biti na njenom mestu.
Kada su se svi spojili u jedan poljubac, shvatila je Dara na snimku da je tada bila otkucala ponoć i da jedni drugima čestitaju, tako goli i ulepljeni. Jova se nije video kad su ga prekrile telima i rukama, cmačući koja gde šta stigne.
Od ove miline i blizine, ustao je kao oparen dok su ga sve gledale, dosta njih sa poda a neke sa troseda, i krenuo je ubrzano da drka taj kurac koji samo što već nije otpao od suludog trenja i nadljudske aktivnosti za koju ga nije priroda predvidela. Bio je crven i kao da je još dobio na debljini. Sve oči su gledale u rupu na glaviću kada će poteći.
U par minuta po ponoći, kao iz otvorenog šampanjca, zaprskalo je iz Jove po svim očima, licima, sisama, nogama, tepihu, trosedu i jednom delu zida. Dobile su malo sperme čak i poslagane kifle i čaše na stolu. Ne mari, sve će se to pojesti i polizati. Upijale su ga otvorenih usta kao kišu s nebesa. Oblizivale se dok poliva još, opet bez kraja.
Lio je Jova po svima, obeležavajući ih kao svojinu. Pripadao im je i bile su njegove. Ženski klan ga je uništio. Posle ceđenja pao je kao mrtav među njih. Milion poljubaca opet ga je uklonilo sa kamere. Poslednji kadar prikazuje raščupanu Radu kako ustaje sa poda i nasmejana izmiče sa snimka putem još jednog neodložnog posla.
Prekid snimka. Marijana značajno gleda u sestru.
-Pojma nisam imala šta su radili...-uzdahnula je Dara. A ti, šta ćeš s tim? Što čuvaš snimak, mislim, malo je, onako... šta će ti?
-Ne kapiraš? Odlazim sa Ristom u Ameriku. Niko me neće sprečiti, a naročito ove ženturače i ovo odvratno, bludno selo.
-Idete tamo da snimate svoje filmove?
-I da zauvek napustim ovo leglo srama. Neću se vraćati, Darice...
-Pa dobro... Ali mama se neće složiti sa tim...
-Mami ću ostaviti snimak pa neka razmisli dvaput šta će mi reći. Ja da mesim torte i pečem kifle do kraja života-e taj film neće gledati!
Dara se postidela Radinih reči iz svojih usta, a još više onih barica u svojim gaćicama. Otišla je u svoju sobu sasvim zbunjena, videvši kako Marijana mirno zaklapa laptop i leže na svoj jastuk kao da su odgledale crtani film.
Postoje li ljudi poput Marijane, pitala se, koje ovolika količina strasti ni ne dotakne? Ili ona samo previše profesionalno posmatra svaki video-zapis? Može li ovoliki seks viđen na ekranu ikoga ostaviti ravnodušnim, da ne ovlaži bar malo? A njen Rista, nesuđeni mladoženja, je li se bar njemu digao? Bar malčice? Ko zna. Pa i da znamo, govori li nam to dovoljno o njima?
Dara do jutra nije mogla da zaspi. Ostala je željna Jovine kurčine. Zamišljala ga je, u svakoj pozi Kama Sutre i van nje, dirala se neumorno i gurala u sebe prstiće propinjući se sama po krevetu do svitanja Nove godine. Radovala se, ne zna čemu, nekoj slobodi koju donosi, nekom oslobođenju koje je došlo.
Jova je te noći u mislima dugo razglavljivao usku picu mlade Jelene, maštajući da joj je prvi.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 30 Dec, 2024
- 3454 pregleda
POCEPALA!!!!
Svakom svojom pričom me sve više oduševljavaš. Želim ti puno zdravlja, sreće i sexa u Novoj godini
Čitam ppo drugi put, jedu mi se kolači, sa nekom nevaljalicom iz priče u zavejanoj ravnici...iako sam brđanin i ne volim slatko. Toliko dobro i upečatljivo napisano, čitaš i slike ti same dolaze pred oči. Ima nečeg posebnog u tvojim dužim pričama, likovi i tok priče su za desetku. Hvala ti i sve najbolje, dogodine da uživamo u nekim novim majstorijama poput ove.
@JuliaN444 Hvala ti puno srećo! Zaboravila sam u priču dodati čestitku svima vama koji čitate, iako je priča već sama neki vid čestitke jer je u prazničnom duhu, ipak: Neka vas sve do jednog sreća prati, da lepo dočekate Novu i u njoj budete zdravi, nasmejani, perverzni i nadahnuti, da ne zaboravim i rumeni i debeli!
Voli vas Tanja. 
Сабласно добар мини роман и по мени најбоља прича године! Преселила си ме у њихов свет, не знам шта ме снашло кад сам завршио читање јеботе.
Радоваћу се наставку овога, ако не буде читаћу поново ову причу,и то још многе године.