164. Ispovest jednog bisexualca - Moja menadžerka

Tih dana sam počeo malo intenzivnije da tražim posao. Postojala su dva dobra razloga za tako nešto. Prvi finansijski, je*am bio jako dobro svestan da mi se zalihe besomučno tope, i drugi, već sam se stideo polako sebe što ništa ne radim, a u punoj sam snazi. Pored raspitivanja kod poznatih i nepoznatih za posao, počeo sam povremeno da gledam i oglase za posao. Tako mi je pažnju privukao i jedan oglas jedne mlekare koja je tražila Logističara. Ne znam zašto, pomislio sam da to ima veze sa obezbeđenjem, verovatno što se ta pozicija na engleskom zove Security Logistics, pa sam podneo dokumenta.
Nakon nekih sedam dana dobio sam telefonski poziv za razgovor. Otišao sam i tamo upoznao tročlanu komisiju. Pored dvojice nekih nazovi menadžera, član komisije je bila i Slavica, glavni menadžer centra u kome bi trebalo da radim. Bila je to jedna tridesetogodišnja mršavica koja verovatno zajedno sa krevetom nije imala više od 40 kg, plave kose i koščatog tela koje je više podsećalo na dečačko nego na žensko. Međutim, bila je to jedna elokventna i sposobna osoba koja je jako znala šta želi u svom životu i poslu. I to uspevala da postigne. Razgovo*e je završio i ja sam bez nekih utisaka otišao na pivo. U stvari, bio sam malo razočaran. Posao uopšte nije imao nikakve veze sa obezbeđenjem. U stvari to je bio klasičan posao logistike jednog distributivnog centra. Posao se je sastojao u prijemu robe iz centrale, njeno skladištenje i kasnija distribucija do krajnjih korisnika. Naravno, sve vezano za to je padalo na leđa onog ko će to raditi.
Nije prošlo ni desetak dana kada mi se javila Slavica i rekla mi da dođem na probni rad. Sutradan sam se već rano ujutru obreo motorom ispred centra. Tih nekoliko dana probnog rada je prošlo veoma brzo. Do izražaja su došle moje *anizatorske sposobnosti, kao i visprenost i ja sam se veoma brzo snašao u poslu, iako to do tada nikada nisam radio. Slavica je očigledno bila zadovoljna mojim radom i ponudila mi Ugovor koji smo na obostrano zadovoljsvo potpisali. U stvari, Slavici je najveći problem bio da kao tako sitna i nežna ženska osoba uspostavi autoritet kod osoblja. Meni to već nije bio problem, s obzirom na moje fizičke predispozicije i veliko životno iskustvo. Veoma brzo sam provalio ko može stvarati probleme i spustio ga na zemlju. Za kratak period doveo sam skoro sve stvari na svoje mesto i Slavica nije krila svoje oduševljenje mojim radom.
Tog dana sam privršavao neke papire kada mi je u kancelariju upala Slavica.
- Dule... hoćeš li skoro biti gotov? – upitala me je sa vrata.
- Za pet minuta. Što?
- Pa ako nisi ništa planirao htela bih da te izvedem na ručak.
- Nisam, mogli bi. A koji je razlog?
- Pa eto... da proslavimo prvi mesec tvog rada ovde, a moram reći uspešnog rada.
- Oho... eto me za pet minuta.
Već za pola sata smo sedeli u jednom restoranu i opušteno uz odličan ručak ćaskali o svemu. Najviše o poslu, gde smo se i dgovorili šta ćemo i kako dalje. Međutim, i njoj i meni je bilo toliko lepo da dugo posle ručka nismo ustajali. Naručivali smo cugu i pričali o svemu i svačemu. Konačno kada smo rešili da ustanemo i raziđemo se napolju je bio mrak jer je bilo već oko 8 sati uveče. Krenuo sam da je ispratim do njenog parkiranog auta uz ćaskanje. Slavica sede u auto i kroz otvorena vrata mi reče:
- Jako mi je prijalo ovo popodne sa tobom. Vidimo se sutra na posao.
- I meni... Ćao – okrenuo sam se i krenuo ka motoru, ali čuo sam kako Slavica uporno vergla svoj auto koji neće da upali. Zastao sam i okrenuo se ka njoj na nekih 3-4 metra od auta. – Šta je bilo neće da upali?
- Ne znam šta mu je... Do sada je palio bez problema...
- Jebi ga... Službeni auto... – rekao sam prilazeći ka njoj.
I pored upornog pokušavanja auto nije hteo da upali. Pošto je verglao, stvarno nismo znali šta je u pitanju i bilo je potrebno da neko stručniji to pogleda.
- Ne vredi draga... – rekao sam – nego ostavi auto tu na parkingu, a ja ću sutra poslati mehaničara da to sredi.
- Ništa, daj da nađem neki taxi...
- Daj ne seri, pa ja ću te baciti.
- Ne bih da te maltretiram.
- Hajde, zaključaj auto i idemo.
Ubrzo smo se vozili motorom ka njenom stanu. Nakon nekih dvadesetak minuta vožnje smo stigli. Slavica sjaše sa motora, vrati mi kacigu i kroz osmeh reče:
- Red je sada da se popneš na kafu...
- Stvarno?
- Da... da upotpunimo ovo divno popodne. Hajde.
Ugasio sam motor, parkirao ga i krenusmo u zgradu. Ubrzo smo bili u njenom malom, ali prelepom stanu. Zavalio sam se u udobnu fotelju dok je Slavica čeprkala oko kafe u kuhinji.
- Jesi li za neko piće? – upita me iz kuhinje.
- Može...
- Ali imam samo vino...
- Vino je ok...
Odlično vino, topla kafa i prijatan razgovo*u mi delovali kao lep završetak današnjeg dana. Međutim, malo po malo i nas dvoje popismo celu flašu vina. Bližila se ponoć i rešio sam da polako krenem kući.
- Vreme je da polako krenem... – rekao sam ustajući iz fotelje i malo se zateturao. Što od vina, a što i od premorenosti.
- Uhhh... – reče ona - ...ne znam koliko ti je to pametno. Dosta si popio danas...
- Pa šta predlažeš? Hajde zovi mi neki taxi...
- Ili to ili bi mogao ovde da prespavaš, pa da sutra zajedno odemo na posao. Zaboravio si da nemam prevoz.
- Pa to ti i nije loša ideja, samo bih hteo da se istuširam, ako nije problem.
- Naravno da nije, a ja ću otvoriti još jedno vino, sada kada već ostaješ.
- Može...
Posle tušranja spičili smo i drugu flašu vina. Ne znam koliko sati je bilo kada smo završili i Slavica se povukla u spavaću sobu, a ja sam ostao na kauču da prspavam. Utonuo sam u lagani san. U jedno doba, probudi me tihi zvuk otvaranja vrata Slavičine sobe. Verovatno ide na pišanje, i ja sam već dva puta bio da ispraznim ono vino što smo popili, pomislio sam. Otvorio sam jedno oko i ugledao njenu mršavu siluetu u spavaćici. Zahvaljujući svetlu koje je dopiralo spolja kroz prozor mogao sam da vidim njeno koščato telo kroz tanku spavaćicu kako se šunja tiho da me ne probudi.
I kada je trebala proći kraj mog kreveta, iznenađenje. Pršla je mom krevetu, odigla prekrivač i kao zmija se uvukla u krevet pored mene. Ništa nije govorila, već se samo šćućurila uz moje telo gurnuvši svoje lice na moje grudi. Ovo je bio moj teren i brzo sam se snašao. Obgrlio sam je rukama i počeo trljati i maziti po leđima. Po njenom uvijanju i maženju shvatio sam odmah da joj to prija i da joj treba. Nastavio sam da je milujem, sada već polako spuštajući ruke ka njenoj guzi. Da se razumemo, Slavica nije bila neka riba za kojom bih otkinuo, ali šteta bi bila propustiti ovakvu priliku. Pošto smo ležali postranice, licem jedno ka drugom, ja polako gurnuh svoje koleno između njenih nogu. Ona odvoji svoje noge i jednu prebaci preko mene. Otvorila se i to mi je bio znak da igra počinje. Uhvatio sam je šakama za lice i prineo je mom. Spustio sam poljubac na njene usne i tek tada osetio koliko je ta žena vrela. Usne su bile tako tople kao da ih je sada skinula sa ringle. Kasnije ću se uveriti koliko je ta sitna, nejaka žena u stvari jaka i pre svega vrela... po celom telu.
Ne prestajući da je ljubim, okrenuo sam se na leđa i povukao je za sobom. Ona me objaše i odvoji se od polju*a. Odigla je gornji deo svoga tela i lagano skinula spavaćicu preko glave. Ispod nije nosila ništa i ja u prigušenom svetlu sobe ugledah njene malene sitne sisice. Ona se samo nasmeši i ponovo legnu preko mene nudeći mi svoje usne. Zavukla je svoju ruku između naših tela i napipala moj tvrdi kurac koji se do tada trljao o njene butine. Namestila ga je sebi na ulaz i počela polako da se nabada. Ulazio joj je lagano i glatko.
- Ooooohhhh... – samo je izustila.
- Kako si vrela... – dahtao sam. I stvarno. Utroba joj je bila tako vrela da sam imao osećaj kako će mi skuvati kurac. Nikada do sada nisam bio ni sa jednom ženom čija je utroba bila tako vrela. To me je još više izluđivalo.
- Prijaš mii....
Od tog trenutka nismo ništa govorili. Slavica se je nabila na moju batinu do jaja i od zadovoljstva snažno zarila svoje nokte u moja prsa. Taj slatki bol me natera da odignem kukove i još jače joj ga zabijem. Ona izvi svoje telo zabacujući glavu unazad i snažno me steže butinama usisavajući moje kukove u sebe.
- Samo polako... – dahtala je – da se malo opustim... jako ti je debeo...
Ništa nisam govorio. Uhvatio sam je rukama za struk i lagano je odigao sa kurca. Njena sitna građa mi je omogućavala da sa njom rukujem kako god želim. Zatim sam je spustio i nabio na kurac do jaja. Krenuo sam tako da je podižem i spuštam dok je ona oslonjena svojim rukama o moje grudi svojom guzom pratila moj ritam. Uh... kako se je ta kučka nabijala na moj kurac. Kako je vreme odmicalo, Slavica se sve snažnije i snažnije nabijala vođena mojim rukama. Najlepše u svemu tome je bilo što je to jako dugo trajalo. Moja menadžerka se je nabijala na moj kurac već dobrih pola sata i nije bilo naznaka da će prestati. Jednostavno je uživala da je moj kurac razbija. Ja sam već osećao da neću moći još dugo i bojeći se da je ne zadovoljim predložio sam da promenimo pozu. Ona nevoljno siđe sa mog kurca, ali kada je shvatila da hoću da je jebem četvornoške, sa oduševljenjem se namesti. Očigledno je volela tu pozu. Pohotno istrti svoje koščato dupe i ja na kolenima priđoh njenoj guzi. Nanišanio sam i krvnički joj ga sjurio u pičku.
- Jooooj.... – kriknula je – kako si snažan... ohhh jebi meee....
Ništa joj nisam govorio već joj ga samo krvnički nabijao do jaja snažno je držeći za guzove. Ona je na svaki moj napad kurcem odgovarala kontrom nabijajući se još jače ka meni što je prouzrokovalo šljapkave zvukove našeg jebanja. Gotovo... nisam mogao više. Nabio sam joj ga do jaja i čvrsto je stisnuo uz sebe. Mirovao sam tako dok su mi iz kurca špricale ogromne količine sperme u njenu utrobu. Njeno telo poče da se trese dok je guzom vrtela u krug i cedila i polednju kap semena iz mene. Svršavala je podstaknuta mojim vrelim semenom koje joj je ispunjavalo utrobu.
Legli smo tako zadihani i umazani jedno pored drugo i zaspali.
...
Sutradan. Na poslu. Trudio sam se da koliko je god to moguće svojim ponašanjem ne pokažem šta je bilo sinoć između mene i Slavice. Zbog ostalih radnika. Nje radi. Negde oko podneva je upala u moju kancelariju. Ušla je tiho, zatvorila vrata i okrenula ključ.
- Šta radiš? – upitala me je.
- Evo sređujem linije.
- Došla sam da ti se zahvalim...
- Za šta?
- Što si me onako dobro izjebao sinoć... – reče i priđe mojoj fotelji. Kleknula je ispred i odmah se dohvatila mog šlica. Izvukla mi je kurac iz gaća i nije časila ni časa. Odmah ga je strpala u usta. Moj se macan odmah podiže i ona zadovoljno obliznu usne gledajući me sve vreme u oči. Uzela je glavić u usta i počela da ga oblizuje. Nisam mogao da se otrgnem utisku da nisam mogao da se odlučim, da li joj je pička vrelija od usta ili obrnuto. Čim ga je zabalavila, počela je da ga guta duboko u grlo. Cela ta atmosfera, kancelarija, posao, menadžerka mi puši, palilo me je i nije mi trebalo dugo da joj napunim grlo i usta ogromnom količinom semena. Odvojila je svoju glavu i zadovoljno se obliznula.
- Volim što si uvek spreman na sex i uvek su ti jaja puna semena... – rekla je uspravljujući se i nameštajući garderobu i kosu. Okrenula se i krenula ka vratima. Nisam još ni stigao da vratim kurac u pantalone, a ona je već otvorila vrata i glasno rekla da je svi čuju:
- Znači dogovorili smo se. Ti se potrudi da to tako odradiš... – nasmejala se i otišla zalupivši vrata za sobom.
...
Šest meseci sam još radio u toj firmi. Nakon toga, su govnari iz centrale vršili neku sistematizaciju radnih mesta i Slavica i ja smo dobili otkaz. Doveli su neke nove ljude jer im mi navodno nismo bili potrebni.
Za tih šest meseci sam redovno trpao tu mršavu kučku koja je uvek bila gladna mog kurca i moje sperme. Jebala se je kao štuka i uživala u svakom milimetru moje kite. Nakon otkaza, Slavica se je vratila u svoj rodni grad u Srbiji i od tada nisam se čuo sa njom.

• 20 Mar, 2015
• NsZver
• 2815 pregleda