Bliski susreti I

Dim koji polako prerasta u maglu. Muzika, ma koliko dobra bila, preglasna je da bi ugodno prijala uhu. Buba u uhu. Imena uholoža, barem toliko znam. Pivo, hladno bre da od njega srce zebe, ali ipak ustajalo i bljutavo na svaki treći gutljaj. Ako još k tome vrtiš tezu kako je pre nebo bilo plavlje, trava zelenija, reke bistrije, muzika manje napadna, boje svežije, žene bolje, muškarci...dobro nama nema pomoći ni tad, ni sad, niti bilo kad....uprkos svesti o subjektivnosti svega toga načisto si propao.

Sedimo, uživamo nas trojica i zveramo okolo ne bi li se jednostavno zaboravili u sveopćem kaosu-haosu. Saša prekida i pokazuje nam sliku pologulog devojčeta iz Skoplja s kojim flertuje na nekom sajtu.
„Pro...boobs, definitivno pro...boobs,“ zaključak je mog kuma.
Kum nosi nadimak zbog kojeg bi me verovatno na duže banovali sa ovog sajta, tako da ću ga sačuvati kao jokera.
Kum ostaje kum.
Već smišljam šta bi mogao smisliti kako se veče nebi pretvorilo u naučnu studiju na temu sisa te devojke, pa posegnem u arhivu i izvalim:
„Prva devojka koju sam poljubio...filmski..., obojica se guše od smeha, je bila iz Skoplja.“
I...“, Saša se podlo smeši i kvasi brk novonatočenom rundom piva.
„Ma ništa, zove se Sanja, zamislite nikad kasnije nisam bio blizak s nekom Makedonkom, a imam čak i sliku s tom malom.
„To je tako lepo“, razneži se kum i pogleda me svojim đavolskim pogledom.
Nastavljamo jedan drugog bockati na svaku konstataciju, a ja sretno gledam kako Saša ipak vraća telefon na mesto i donosi nam smiraj koje su narušile ogromne grudi Makedonskog devojčeta.
„Ej“, naglasi kum prilično ozbiljno.
„Gore-levo-zvučnici-tri“, ovo bi bili koordinati.
Tri devojke, tri dupeta, šest guzova, aljinče, suknjica i nešto nalik na pantalone u što je jedva dupe stalo.
„Guza je glavna“, pročepi Saša.
Potvrdno klimam glavom i gledam kako se ti guzovi njišu, neovisno od ritma, polukružnim pokretima, neizmenično, mameći poglede svih prisutnih u kafani.
Nema potrebe, znam da ovo nisam dobro objasnio, a živo me zanima koji muškarac može objasniti žensko dupe u pokretu.
Magla polako pojačava utisak, a pomenute već ulažu dodatne napore svesne da su dobile željenu pažnju.
„To je to“, nevidljivi sagovornik se javi.
GOVNO! Moje drugo ja.
Ma šta mi reče.
„Samo ono što si pomislio, za većinu gore ne postoje tri devojke, pre tri dupeta, obzirom koliko smo isključivi, te devojke nisu ni bitne, samo guzovi brate...oni izazivaju reakciju, preteraću ako kažem osećanje.“
Dobro, morate znati da njega alkohol prvog uzme pod svoje.
Doista bi moglo biti tako, iako su naizgled u nekom svom svetu, bezizražajnog pogleda, ali verovatno svesne šta se dešava, dopustile da guzica bude ono što ih određuje.
Kroz muzičku zavesu dobijam pobliže potvrde:
„Joj pičke!“
„Šupak bi im lizo!“
„Obične kurvetine!“
„Ljudi ona mala u sredini se satra od kurca, verujte znam je iz teretane.“
Sad već dobijam jasniju sliku. Spasa nam nema.
„Idem se malo odbijat od njih“, kum je odlučan
„Misliš li da će te pustit“, dobacih u šali.
„Mačak, ja imam bradu“, argumentova on.
„Ne zaboravi 166cm, samo im ga daj bro“, dodatno ga ohrabri Saša.
Ode, ja znam da će mu sve tri kroz par minuta sesti u krilo. Verujte ima mesta.
Većina ovih nabildanih teretnjaka je stala u red, vukući konobara za gaće kako bi guzovima..., ne mogu bre..., devojkama poslali turu pića. Sve puca od mišića u košulji manjoj za dva broja. Dobro to konstatuje muškarac koji je teretane posećivao samo u službi izviđača. Kako sve tu pršti od seksa boktemazo. Stenjanje, uzdisaji i krikovi su puno jači nego na setu Julus Jordana. Većina njih nikad nije čula za motiku, ašov, krampu, trnokop....lopatu (ovo zadnje možda, nekad su prinuđeni očistiti sneg, ako ovaj zaveje).
Ma kenjam i ja. Mi smo ionako zemlja visoko obrazovanih ljudi.
Ne obraćajući pažnju na kuma koji je zauzeo stav bludničara i probisveta ja i Saša ispijamo još jednu rundu. Valja se čoveku dobro spremiti ipak su guzovi na ceni. Mozak po svaku cenu isključiti.
Naravno da u vodu padaju teze:
„mozak je najerotičniji organ“, ili pak.... e ova je dobra „biti sexy znači biti jako pametan“...
Spremam se reći zbogom pameti, kad ono... nešto.... što u trenu promeni celu koncepciju.
„Šta je bilo?“, kako je samo ljubopitljiv.
„Ništa“, nemarno odgovorih.
„Pa što si onda zinuo“, sad već podjebava.
„Ne znam Sale, ona devojka, pozadi s tvoje leve strane.“

Uvek sam se pitao, zašto kad si sam-a-c, ili danas popularno rečeno solo, imaš potrebu da upaznaješ osobe, flertuješ, zavodiš i ni jednom ne pomisliš da je jednostavno u pitanju normalan seksualni nagon i stres kojem smo izloženi. S druge strane ubijaš u pojam dokazima kako je lepo biti sam-a-c.
Magle na pretek, možemo je izvoziti.
„Kristina!?“, Saša ponovo pogleda u polupijanog druga.
„Mišliš na ovu s kratkom zurom?“
Potvrdno kimnu.
„Da ovu s naočalima, velikih sisa i dobrog dupeta. Nemoj mi reći da ti je promaklo. Radio sam s njom na jednom portalu. Čak si je i upoznao dok si mi dolazio dosađivati na posao. Tad si bio s....“.
Pitam se zastane li slučajno, ili namerno.
„...Ninom...“, nadovezah se.
„Da, čudi me da je se nesećaš, mislim da je trenutno asistent na odseku režije.“
Ponovo sam pogledao devojku, osim onoga što je Saša opisao primetio sam da se ona prilično dosađuje i vodi neki unutarnji monolog... u kafani punoj dima.
Čekaj bre, kafani punoj dima. Bokte.
Saša nikad me više nećeš nagovoriti da idemo u folkoteku.
„Kristina je cool, dobro malo je čudna, fura neki svoj fazon, odeća, zura... znaš već, nije loša. Imao sam negde broj“, Saša pucnu prstima.
„Šta?“, smetoh se prihvativši punu kriglu od konobara.
„Ej dobro, dogovorili smo se da je večeras peder-party, onaj opet ode ganjat guzove, a ti..., ne devojka je super, ali večeras.. e jebiga.“
Čovek se jednostavno mora sažaliti. Sašu jednostavno treba naterati da se udvara devojci, apropo toga teško ga je odvojiti kasnije, zalepi se i ne pušta.
„Šta?!“
„Znao sam, čekaj da vidim kakva joj je drugarica, pa eto ako baš insistiraš.“
„Daj bre ne seri.“
„Ti mene izgleda celo vreme zajebavaš.“
Kimnuh odsutno.
Saša naguzi kriglu.
Ponovo pogledah devojku. Priča sama s sobom i drugaricom istovremeno. Jebote. Tužna je. Smeje se. Pripali cigaretu i pogleda u pravcu iz kojeg su joj garavo-buljave oči zapalile obrvu.
Nasmeja se. Na silu.
„Idem ja, pozeli mi sreću“, ustadoh od stola osetivši svu moć piva.
„Stani i ja ću, ma daj, čekao si da drugarica ode u klonju.“
„Znaš da ne volim da prilazimo u paru. Ćelav si.“
„Ti si ćopav.“
„Pa onda smo stvarno prilike“, načinio sam prvi pijani korak pre nego uhvatim ritam
Zadnje što sam čuo je isprekidana rečenica kako sam mu ga ponovo uvalio s čime se odhuknuvši složilo govno u meni.
„Zdravo“, rekoh odgurnuvši njen sto.
„Zdravo, trebaš li nešto“, pogleda me netrepnuvši.
„Samo da sednem“, odgovorih spustivši kriglu.
„Izvoli“, pokaza rukom da se smestim nasuprot nje.
Nalakta se i ispreplićući prste upita:
„Samo sesti, imaš li nešto i za reći?“
„Koja kučka, i ti mi znaš izabrati“, govno dade signal za uzbunu nateravši me da se osmehnem.
„Ja sam....“,....“znam ko si, verovatno ti je drug Saša osvestio pamćenje, upoznali smo se već“, prekide me polugrubo, ali prihvati moju ruku.
Osetih toplinu i znoj na dlanu.
„Sad, reci šta si trebao“, reče Kristina dok sam joj puštao ruku.
Kako žene samo vole lažno seruckat. Ruka je oda. Znao sam da bi ostala sklopljenja u mojoj.
„Trebao...ništa, mislio...jedno. Živela!“, rekoh otpivši malo i sa smehom u očima propratih kako se kraj crvene usne devojke preko puta mene preko volje razvlači u usmeh.
Sad ćemo se pobrinuti da ga nestane.
„Mislio sam da je u redu prići devojci koja je odsutna, koja svako malo ponovi sebi kog ću kurca ja ovde, opet tu rečenicu poklopi vedrina, ajde lepo mi je, što bih kažnjavala sebe nečim što ne mogu promeniti. Tako u nedogled. Sama sa svojim mislima. Pustiš svako malo nekoga i izbaciš ga na sledećoj stanici. Mislio sam da pokušamo vratiti...voz na tračnice. Barem večeras, a od oboje će zavisiti kad će zadnja stanica.“
Pogleda me.
„Ma šta prič....?“
„Ono što mislim ili bolje vidim. Vidim devojku koja je zbunjena. To je nešto najlepše. Biti zbunjen. Kad sam ti prišao, prvo što si pomislila je da se klin klinom izbija.“
Stisnula je usne.
„Prvo sam pomislila da si pijan. Drugo, ne treba meni niko sređivati moje misli, niti vraćati voz na pravi put. Treće, upravu si, ne u potpunosti, ne pomišljaj.“
Ponovo uzeh njenu ruku smirivši drhtavicu.
„Dobro, u potpunosti si u pravu“, slegnu ramenima.
„Nije to trebala reći“, javi se govno.
Znam, ali verovatno je bila jako povređena, sad i pobeđena.
Drugarica se vrati i iznenađeno pogleda Kristininu ruku u mojoj. Nije se ni snašla, a već ju je Saša (najveći crnogorski džentlmen) vraćao u stolicu.
„Zdravo Kristina“, pozdravi i uputi joj milion dolara vredan osmeh.
Milion dolara!? Jebem ti folkoteku.
„Đesi Saša“, Kristina se protegnu i poljubi druga koji se smestio na moju stranu.
„Slušam“, rekoh.
„Da, ma nije toliko važno. Na poslu sami problemi, radiš pod ugovorom za bednu nadnicu, krivac si za sve što ne štima, a opet ne možeš, ma koliko elekventan i ambiciozan bio stvoriti ambijent u kojemu bi se radilo bolje. Povrh svega sam skoro upoznala jednog muškarca na netu, s kojim je onako bilo ugodno ćaskati, pomislila sam da je on ono što mi treba, pa smo dogovorili neke izlaske, nažalost dva puta me ispalio, a danas su me njegove reči jako zabolele. Moram reći da su to njegove zadnje reči upućene meni. Pozvala me vani da malo...sredim misli.“
„Oženjen?“, upitah iskapivši piće.
Oborila je glavu.
„Razvedeni kurvar, možeš misliti koristi sve metode kako bi dobio, čak i svoju trogodišnju kćerku.“
„Snalažljiv tata“, rekoh, glupo se osmehnuvši.
Ponovno uvuče svoju ruku pod moju.
„Prija mi, nadam se ti ne smeta.“
„Ni najmanje“, odgovorih napravivši prostora konobaru za novu turu.
„Samohrani očevi, pa ne znam baš“, tiho se nasmeši.
„Meni je jedan neverovatan.“
„Koji?“
„Ted Kramer!“
„Stani malo, ti si bio na strani oca. Kako može. Ti znaš da je to moj fah, plakala sam sa Meryl Streep, naravno svesna sam da je otac u pravu, ali nisam htela prihvatiti.“
Gledao sam kako veselo maše rukama dok priča. U očima se nazirao onaj sjaj, koji samo muškarac može izazvati.
„Muškarčino“, mora on pecnuti.
Ne seri.
„Porodična drama u kojoj roditelji nakon razvoda spoznaju sebe.“
„Da. Ted Kramer, ne mogu verovati da si njega spomenuo.“
„Tako, došlo mi.“
Pomen imena samohranog oca, koji kroz život sa sinom, u filmu naravno, uči da bude bolji čovek, roditelj, radnik, bivši muž...ženi koja se vratila u njegov život s ciljem da mu uzme ono što ga je nateralo da uči i voli, sve ono što je nateralo nju da se vrati i spozna.
„Ljubav ne možeš oduzeti“, ote mi se.
„Ljubav znači, tako brzo dolazimo do toga“, podignu obrvu Kristina.
„Mislio sam na pouku iz filma, negde tamo između redova.“
„Ljubav si spomenuo, ne moraš se pravdati, ona se desi u bilo kojem smislu, sveprisutna je.
„Ljubav se ne desi, ljubav se zasluži“, rekoh i bljesak razočarenja ispuni prostoriju.
„Zasluži, kako to molim te.“
Ćutanje je zlato. Pijanom se, pored učkura na gaćama, uglavnom razveže jezik.
„Puno osećanja dolazi iz ljubavi, puno ljudi stvara iz ljubavi. Neki od njih ljubav ne zasluže. Naravno, zaslužiš svoju ljubav i preneseš je na druge. Dakle, pre nego što se zaljubiš u nekoga ili u nešto, lepo bi bilo da se zaljubiš u sebe. Voleti ljude, životinje, stvari ili posao direktno je proporcionalno onome koliko voliš sebe.“
Gledala me zbunjeno. Lud zbunjenog rekli bi u Bosni.
„Znači, da bi se zaljubio u mene, moraš prvo da se zaljubiš u sebe, da zaslužiš tu neku ljubav u sebi.“
„Otprilike tako“, rekoh i trznuh se na stolici
Trebao bih smanjiti brzinu ispijanja ovog piva.
„Ne slažem se baš, to je previše idealizirano.“
„Jeste, ali treba čovek težiti tome, jer svi mi balansiramo između ljubavi i drugog jakog osećanja, mržnje i dopuštamo sebi da u određenim okolnostima jedno prevladava.“

„Mrzim koliko te volim, u isto vreme te i volim i mrzim“, nasmeši se ona.
Gledao sam taj osmeh, spuštajući pogled na bujne grudi, prelazeći preko lepe ručice položene u krilo do onog dela kada me je sačekao mrak.
Uhvati me nešto za rame. Pijani kum. Naravno sve tri plesačice su bile tu.
Dejana, Jasmina i Milica po abecednom redu.
„Imamo karte za Palmu, ukupno šest, ostale ćemo prošvercat nekako.“
Setih se da u gradu gostuje neki DJ.
„Ja bih ostala, ne skače mi se nešto“, izjasni se Kristina.
Pogledah u Sašu.
„Hoćeš da ti ostavim ključeve?“, upita posegnuvši za džep.
„Nemoj, znaš da ne volim voziti pijan.“
„Onda mi idemo.“
Drugarica se pozdravi s Kristinom nešto si šapnuše na uvce i ostadosmo sami.
„Idem piškit“, reče Kristina.
Gledao sam za njom.
„Dobro meša i kako vidim, dopada ti se.“
Bojim se da te ništa nisam pitao. Izgubi se.
„Još po jedno“, konobar stade pored stola.
„Samo još jedno.“
Kristina se vraćala kroz grupu bildera, ne obraćajući pažnju na njih te polupognute glave smešila, jer je primetila da je skidam pogledom.
Dođi i sede.
„Još jedno si nam naručio.“
„Jesam“, rekoh nazdravivši.
„Mislim da ću se napiti“, reče spuštajući kriglu.
„Nije loše biti pijan.“
„Od ljubavi?“, nagela se preko stola, popravljajući mi kragnu.
„U svakom slučaju.“
„Moram ti reći da si mi ispunio veče. Hvala ti.“
„Ne slažem se.“
„Kako sad to?“
„Lepo, ispunili smo ga skupa. To ti je isti osećaj kad nekoga voliš, pa kažeš tako sam sretna on me ispunjava. To nije u potpunosti tačno. Mislim da dvoje stvarajući taj osećaj sreće ispunjavaju prvo sebe i onda to osećanje međusobno podele.
„Teško da sam ja do malopre nadrkana, bezvoljna, umišljena i umorna toliko pridonela.“
„Jesi.“
„Kratko i jezgrovito“, reče Kristina.
Promeškoljila se na stolici i ja osetih kako stopalom nežno pomilova moje međunožje.
„Sad mi reci, zašto si me gledao pogledom punim strasti dok sam se vraćala iz toaleta i nadam se da neće uslediti neko novo filozofsko objašnjenje.“
„Ah, znači filozofiram, to je svakako za pohvalu.“
„Nisi odgovorio na pitanje“, reče i nježno mi pritisnu palcem glavić.
„Objašnjenje nemam, a tako te gledam od kad sam seo kod tebe, samo što ti je trebalo vremena da primetiš.“
„Znaš ja, osećam nabreklinu.“
„Sve drugo bi bilo pogrešno“, rekoh s nekom dozom lažne nelagode koju samo erekcija u javnom prostoru može izazvati.
„Znaš pozvala bih te sebi, ali mi je neprijatno, celi dan nisam pri sebi, stan je u totalnom neredu“, reče i pripali cigaretu.
Čudi me kako nije prije zapalila. Izgleda da sam je totalno poremetio.
„Kristina, ne smeta mi nered, on i ne postoji ako ga ne vidiš, a ja mislim da celo vreme kako je konstatovano gledam nešto drugo. Međutim, sneg je počeo padati, kako vidiš svi se otresaju ispred vrata. Idemo meni. Bliže je.“
„Sad“, reče i filmski povuče dim.
„Odmah“, zna da ne pušim, nije me ponudila.
Zanimljivo.
Krenuo sam po naše kapute, svo vreme gledajući Kristinu koja se muči ispod stola navlačeći čizmicu.
Vani smo.
„Jao kakav vetar“, povika i privi se uz mene.
„Brzo ćemo, ako ti je teško da pozovem taksi.“
„Nemoj, bolje da se naviknem, malo svežijeg zraka nije na odmet. Idemo prošetati parkom.
Naslonjeni jedno na drugo šetamo, a ja se brinem da moja saputnica ne izgubi tlo pod nogama. Ulice i parkovi su prilično zaleđeni. Bem ti komunalno.
„Voliš li ti ovaj naš grad na zrnu soli?“
„Koliko ga volim, toliko ga i mrzim“, prokunđah.
„Kažeš to da bi potkrepio onu svoju tez...“, Kristina se poskliznu.
„Pazi“, povikah i krajnjim naporom se održasmo na nogama.
„Sigurna sam u tvojim rukama“, reče i poljubi me vlažnim usnama.
Jedva dođoh do daha, ali uzvratih poljubac.
„Polako naočale, ako spadnu, gotova sam.“
S poljupcem svršeno. To je drugi put u kratko vreme da me neka žena opominje za vreme poljupca jer sam u opasnost doveo naočale. Defintivno moram proguglat tajnu neobaranja noaočala.
Lifta nema. Novi je stan. Četvrti sprat. Otključavam dok se Kristina sprema da prva upadne.
Ušli smo. Čujem šištanje u kupatilu dok podižem njen kaput sa poda.
„Kad se ne upiša. Sigurno je i tebi sila.“
Olakšah se. Izađoh i naslonivši se na štok vrata gledam devojku kako prstima prelazi preko police s knjigima.
„Smeta li ti, što ja malo razgledam.“
„Ni najmanje“, odgovorih
Setih se kada je te iste police dodirivao duh sada žene, tada devojke u beloj spavaćici. Da li bol jednostavno nestane ili se samo potisne?
„Lepo je, šta si se zamislio.“
„Ne znam.“
„Poljubi me.“
Polusvučeni smo u spavaćoj sobi. Mračno je. Kristinina suknja je ostala na pragu, moja košulja je ostala bez jednog dugmeta na levom rukavu.
Ljubim joj prepone dok se izvija na krevetu. Naočale koje mi je u žaru dobacila sam ostavio na komodu. Ustala je u sedeći položaj i jednim potezom mi svukla gaće. Brzo ga strpa u usta.
Milovao sam je po kosi dok sam slušao zvuke zadovoljnog mumljanja. U punoj sam snazi.
„Dođi lezi“, reče ne puštajući kurac iz ruke.
Legoh i ona ponovno navali, izluđivao me taj polukružni pokret jezika od korena prema vrhu sa svih strana. Spas nađoh u otkopčavanju njenog grudnjaka. Oslobodio sam dve lepotice. Pope se na mene i obe mi donese do usta.
„Tako daj, tvoje su“,prošaputa uzdišući dok sam jezikom obrađivao napupale bradavice.
Sede na mene, podigoh glavu kako bi obljubio lepotice u celosti. Čuvala ih je čvrsto rukama i tresla se.
Jezikom jako povukoh prema pupku i bacih je do sebe. Raširila je noge i primila moju glavurdu u međunožju.
„Napaljena sam i vrela pičkica, reci da ti prijam.“
Doista je bila vlažna, jezikom sam prelazio preko cele ribice završavajući na klitorisu. Ispod njega sam pronašao tačkicu. Drhtala je zarivajući mi noktiće u teme.
„Polako molim te svršiću....ahhhh.“
Pređoh na butine, gledajući krajičkom oka kako prstima masira ribicu. Kurac mi se ukruti.
„Daj ga, dođi.“
Namestismo se u pozu znanu kao misionarska, od koje muškarci s razlogom zaziru ali joj ne mogu odoleti.
Brzo mi nekoliko puta protrlja kurac i ja se snažno zarih u nju. Položi mi ruke na obraze i povuče tik do svojih usta. Svaki ubod je pratio dodir usana. Spustih se na njen vrat. Obujmi me nogama. Jaki trusovi pogodiše krevet. Eksplozija zadovoljstva praćenog pijanim uzdasima. Grč na njenom licu upozoravao je da malo usporimo.
„Ostani u meni, mmmmm, tako je lepo.“
Ljubili smo se dok sam nežno hranio tu vrelu ribicu.
„Čekaj“, nastavih balit po njenom obrazu.
„Ajmo otpozadi, sigurno voliš, daj da svršimo.“
Okrenula se hitro i pokazala mi negovano dupe. Jezik sam joj gurnuo duboku u ribicu te prstićem nadražio anus.
„To...“, ponovi nekoliko puta. Namestih se i zaplovismo ponovo. Par brzih uboda je bilo dovoljno. Kristina jastukom priguši poslednji uzdah, dok ja počeh obilno špricati seme.

Leži na meni, igrajući se s ono malo dlačica na kršnim grudima.
„Dan mi je tako grazno počeo, a ja se na kraju napila i pojebala.“
Poljubih je.
„Hvala ti na svemu.“
„Nema potreba da mi se zahvaljuješ, osećanje je obostrano“, rekoh pomilovavši je po obrazu.
„Hoćeš li mi sad pozvati taksi?“
„A, da ostaneš“, pogledao sam je.
„Do ujutru“, podiže glavu.
Odmahnuo sam.
„Da ostaneš neko vreme“, nisam skidao pogled s nje.
„Ti si pijan!“
„Nisam!“
Spusti usne na moje.
„Dobro, malo jesam.“
„Uredu, idem do kupatila, moram nešto naći da obučem.“
„Pogledaj u ormaru, ja ću svakako spavati gologuz“, sjedoh na krevet.
„Ja neću“, nasmeja se i izađe iz sobe.
Ustadoh i mlohavog kurca priđoh prozoru. Sneg pojačava. Okrenuh se i razgledah po sobi. Bele spavaćice nema.
„Želim ti svu sreću od srca.“
„Lažeš Nina...lažeš.“
Na stočetu pored kreveta je otvorena knjiga. Jednog dana ću morati okrenuti stranicu.
Nađoh u hrpi odeće na podu svoj telefon.
Pustih. Pesma ispuni sobu. Prve stihove pevušim, svestan da nisam dugo.

„...s desne strane, noćas nema te,
...a znaš da je krevet veći bez tebe.

„Našla sam“, uđe Kristina i pridruži se pesmi.
Gledao sam svoju košulju. Stariju izvukla iz ormara.
„Gola sam ispod nje“, reče i privi se na moje grudi.
„Ako se preneš tokom noći, raskopčaj je i obljubi me.“

„...pravih se reči uvek kasno setim,
.....odgovor znam kad ostanem sam....

Usne krenuše....



  • Nema komentara