Veličanstveni dodir (peti deo)

MUŽ

Raspad se desio ranije, mnogo ranije. Mislio sam da smo savršen par. Od samog početka, idealno smo se slagali, dopunjavali i povećavali kroz našu vezu, iz dana u dan. Počeli smo da živimo zajedno posle svega dva meseca od upoznavanja. S njom sam dobio sve što sam želeo od žene. Bila je lepa, izuzetno lepa, poželjna, vredna i posvećena. Uložila je u našu vezu sve što je imala, od prvog do poslednjeg dana.

Prvih godina smo, kao i većina mladih parova, želeli samo da uživamo, nauživamo se jedno drugoga, i to smo i činili. Nismo pravili dugoročne planove, živeli smo za vreme koje smo provodili zajedno. Potpuno se normalno pojavila i tema dece, koju smo lako raspravili. Tražio sam da još malo živimo sami, a decu ćemo praviti – ima vremena. Prihvatila je lako, činilo mi se.

Naš je seks bio savršen, od prvog dana. Bio sam muškarac i bila je žena, onako kako se samo poželeti može. Iako je imala veći libido do mene, prilagodila se i, moram priznati, vukla me sve vreme. Ne znam koliko smo se često voleli, sli verujem da je to bilo iznad proseka. Nije mi dozvoljavala da «zabušavam». Volela je i to da planira i verujem da je predano brojala i pravila proseke i statistike. Bilo joj je važnije nego meni. Svršavala je, naravno da je svršavala svaki put. Ponekad možda nije, ali to se dešavalo jako retko. Uglavnom kad sam bio umoran, a ona je morala da postigne nedeljni ili neki drugi cilj.

Nekako u vreme kad se Dejan doselio kod nas, počela je da insistira da rodimo decu. Pristao sam, ali nije išlo kako smo očekivali. Prolazilo je vreme i ništa se nije dešavalo. Ja nisam gubio strpljenje, ali ona jeste. Brzo je pala u očaj i tražila da krenemo ka lekarima. Jedva sam pristao i rezultati koje smo dobili su bili porazni.

Nisam imao dovoljno pokretljive spermatozoide i lekari su postavili pitanje mogu li uopšte i da napravim dete. To me je dotuklo – pao sam u depresiju, a ni ona se iz nje nije izvukla.

Prolazili su grozničavi meseci u kojima smo obilazili lekare i nadrilekare, ne verujući u tešku životnu osudu. Nažalost, sve je govorilo protiv nas. Naš brak i naša veza su počeli da se krune. Iako smo živeli zajedno, voleli se kao da se ništa nije desilo, činjenica da brak ne može biti potpun, brisala je našu perspektivu. Pričali smo o veštačkoj oplodnji, donatorima sperme, usvajanju, ali nismo imali snage da se tome zaista posvetimo. Preokupirali su nas naši poslovi.

Verovatno smo želeli da pobegnemo od pravog problema, da ga potisnemo, nadajući se da će se rešenje pojaviti samo od sebe. Nije se, naravno, pojavilo. Ona je sve prihvatila mnogo teže. Često se ponašala kao da ne prihvata presudu. Navaljivala je na mene strasnije i češće, nadajući se čudu, koje se nije pojavljivalo.

Izgubio sam veru u sebe i uskoro je i naš seks postao jadan. Sve sam ređe uspevao da je zadovoljim, iako se ona zaista trudila. Davala je sve od sebe, ali moj očaj je postajao toliko dubok da sam razmišljao i o samoubistvu. Ako ne mogu da budem pravi muškarac, ne zaslužujem da živim, mislio sam u to vreme.

*

Prećutno sam se složio da krene prema drugim muškarcima. Kako sam mogao da je sprečim? Kako sam mogao da tražim da živi samo sa mnom? Puštao sam je da pokuša da učini nešto, iako nisam mogao da zamislim šta će odlučiti.

«Stradao» je najpre nama najbliži muškarac – Dejan. Uvukla ga je u svoj krevet lako, bio je praktično dete. Raspadao sam se od ljubomore, ali nisam mogao da tražim da ostane samo sa mnom. Pravio sam se da ništa ne vidim, čak je ohrabrivao, prepuštajući joj sve više slobodnog vremena. Vremena slobodnog od mene. Razdirala su me maštanja o njenom vremenu bez mene, ali nisam mogao da je slušam, iako je bila spremna da mi ispriča svaki detalj. U početku je čak i pričala, ali sam je zamolio da me poštedi.

Bilo je i drugih muškaraca, imala ih je, znam. Lako je dolazila do njih jer je bila lepa i više nego spretna i spremna u krevetu. Otkrila je čari promiskuiteta, seksa na javnom mestu, slobode. Nastavili smo da se volimo, ali sam bio sve bezvoljniji i sve teže je dovodio do orgazma. Ipak je nastavila da se trudi oko mene, obećavajući mi večnu ljubav. Krunio se i raspadao naš život, brzo i neumitno.

Pojavio se i njen šef, kojeg je ohrabrila da je «osvoji». Bio sam rogonja, ali svestan toga i spreman na sve, samo da je učinim srećnom. Jedino oko čega nikada nismo mogli da se dogovorimo, iako je povremeno pokušavala, je da učestvujem u orgijama s drugim muškarcem. Ispočetka stidljivo, pa odlučnije, tražila je da joj se pridružim u tome. Moj odlučan i nepokolebljiv stav o tome rasturio je naš brak, konačno i neumitno.

*

Nisam bio iznenađen njenim nestankom. Verovao sam da ćemo preživeti još neko vreme zajedno, i da će ona pronaći drugog čoveka, ostaviti me. Verovao sam da ćemo, ipak, ostati prijatelji i viđati se povremeno, i posle toga. Želeo sam da se to desi što pre, jer ubijala je samu sebe samoubilačakim stavom da mora da dobije sve i odmah, u ogromnim količinama.

Iako nije iznosila detalje, verovao sam da kroz njen krevet defiluju mnogi muškarci, u svakome sam video neprijatelja, ali sam se duboko u sebi nadao da će joj jedan od njih doneti sreću.

Kad je nestala, nisam ništa preduzimao nekoliko dana, upravo zbog toga. Verovao sam da je pronašla pravog i jednostavno otišla da živi s njim. Nisam želeo da je u tome sprečavam. Opijao sam se, ubijao se od pića prvih dana, pokušavajući da ožalim najlepši period u svom životu. Nisam išao na posao, čekao sam poziv koji će potvrditi moje sumnje i u kome će me obavestiti o svom izabraniku.

Osvestio sam se posle pet dana. Počeo sam da je tražim, ali kao da je propala u zemlju. Niko nije znao ništa. Pričao sam s većinom ljudi za koje sam smatrao da su joj bili ljubavnici, pa konačno pozvao i policiju. Trebalo mi je dosta vremena da im objasnim zašto nisam zvao ranije i da uklonim sumnju sa sebe, kao eventualnog ubice.
Bio sam siguran da i dalje sumnjaju u mene – motiva sam imao na pretek, jer su lako saznali za njene avanture.

Potragu smo nastavili samo Dejan i ja, nezavisno jedan od drugog. Verovao sam da je on i dalje zaljubljen u nju i da će učiniti sve da je pronađe, baš kao i ja. Nažalost, naši napori su propali. Posle nekoliko meseci, odustali smo obojica, nadajući se samo čudu da će se iznenada pojaviti, ili bar javiti.

Nisam pomišljao na druge žene. Šta bih mogao da im ponudim? Jednom sam pokušao sa prostitutkom, ali bez uspeha. Platio sam uredno i zamolio je da me ostavi samog. Bio sam prazan, usamljen i bolestan. Bolestan od samog sebe. Niko mi nije trebao, nisam imao nikakve planove, mrzeo sam sopstveni život.

Samoubistvo se pojavljivalo kao rešenje svih problema. Držala me je samo pomisao da bih nekada ipak mogao da joj pomognem, ili joj se na bilo koji način nađem pri ruci i jedino se zbog toga nisam odlučivao da dignem ruku na sebe.

Moj jadan, prazan život je proticao mimo mene...



  • Nema komentara