Stand by me

Februar puca od Ljubavi. Svuda je osećamo u vazduhu. Susrećemo je na svakom koraku; od srednjoškolaca koji se ljube po parkovima, izloga ispunjenih srcima i crvenom bojom na radost i podsticanje strasti, mačaka koje se vijaju i pare po haustorima i njihovog cijuka do kasno u noć. A ja sanjam i imam noćne more, ponovo. Frojde, gde si? Pomozi mi... Prošlo je četiri godine od njegove smrti. Dve sam posle provela na terapiji, lečeći se od gubitka voljene osobe. Iznova sam i iznova prepričavala kako je i koliko lepo bilo i živela u celibatu ne želeći da zaboravim i iz sećanja izbrišem njegovu sliku-sliku ljubavi! Naredne dve sam po savetu doktorke, porodice i prijatelja "pokušavala" da nastavim dalje sa svojim životom i bez njega "moje srodne duše". Preselila sam se u drugi grad, promenila kompletno okruženje, izbrisala svaki kontakt sa njegovom porodicom i prijateljima i startovala potpuno neki drugi život, svoju "izmišljenu" realnost. Počela sam da izlazim i nesvesno idem iz jedne u drugu vezu, tragajući za bliskošću a u stvari svesno je izbegavajući. Tucala sam se potrebe radi, bez davanja i predavanja u potpunosti. Izbegavala sam i poljupce. Čim bi muškarac počeo da govori o planovima i "našoj" vezi, pobegla bih glavom bez obzira ne objašnjavajući previše i najčešće se udaljivši bez opravdanja. Bilo mi je lakše da misle o meni da sam kučka, nego neko ko se iznutra raspada i kome je od svega i najpre potrebna bliskost. Mislila sam, kome je bitno što je vaše srce slomljeno i ko to može da ima toliko strpljenja ili saosećanja da pokuša da ga zaleči? U ostalom, to nije i onako ikada i moguće...sve je i ostaje u nama duboko zakopano, a ljubav ima više lica.
Otuda me je šokirao Srđanov poziv i potenciranje što hitnijeg viđenja. Nisam razumela ni kako me je našao, ni od koga i kako je saznao moj broj telefona, ništa. Dok je Srđan pričao o tome kako je tek stigao iz Amerike i da ima gomilu nekih administrativnih stvari da pozavršava, pominjući i neku ostavinsku raspravu i gro toga...meni su kroz glavu sevali flashbekovi i svi oni sati i dani koje smo provodili skupa bilo u našem stanu, njegovom, u izlascima i druženjima sa kompletnom ekipom iz kraja ili u romantičnim izlascima u četvoro. Da, Srđan je bio najbolji drug onog kome ime neću izgovoriti i kada se nesreća dogodila on je bio tek krenuo na specijalističke studije i svega par meseci živeo u Čikagu. Sećam se da je pokušavao i tada da me dozove, slao redovno mail-ove, poruke preko prijatelja; ali sam ih ja nemo odbijala i ostavljala neodgovorene, najčešće i nepročitane. Sada sam, čuvši njegov dubok glas i te reči prijatelja koje je prosipao bez da sačeka ijedan odgovor ili moguće odbijanje, osetila neznatno uzbuđenje i skoro pa radost ponovnog susreta.
"Dobro onda, vidimo se u subotu"- uspela sam da izgovorim a da ne oseti ni trunčicu straha u mom glasu.
Imala sam dva dana da se pripremim do susreta. Umesto, da gledam stare fotografije iz tog perioda ili čitam njegove mail - ove i prizovem Srđana u najlepše sećanje, moji snovi su postali mirniji ali su celodnevna razmišljanja bila obavijena najlepšim uspomenama na ljubav kakva se jednom dešava i sve ono najlepše što ona donosi i čime ti telo i dušu ispunjava. Tugu je zamenila sreća što sam bila voljena i umela da volim pa makar i taj period života u potpunosti. Koliko još ima ljudi na ovom svetu da u mladosti pronađu svoju srodnu dušu i skoro punih šest godina uživaju u potpunom pripadanju samo jednoj osobi. I kao svako drugo žensko, u to ime, častila sam sebe; novom frizurom, kompletnom depilacijom i crvenim manikirom i extreme intimo novim kompletom u najseksi crnoj boji, sa čipkom. Na sam dan susreta bila sam zadovoljna svojim izgledom u jednostavnoj crnoj haljinici do kolena sa cvetnim detaljima i na visokim potpeticama. Moju prirodnu smeđu kosu, blagotalasastu, ovaj put sam ispeglala i čvrsto mi je padala u pramenovima na ramena otkrivajući tek neznatno visoko čelo, mačje oči koje sam dodatno izvukla alajnerom i pune senzualne usne sa malo više sjaja nego obično. Imam beo ten i čistu kožu, na kojoj mi drugarice zavide a mnogi ne razaznaju moje godine ili pređašnje iskustvo - pa je tek malo rumenila na jagodicama prednost za mene. Nedostatak takvog lica je da ništa nemožete da sakrijete - svaka nelagoda vas crvenjenjem odaje, a čak i neizrečena laž ili misao se iz aviona prepoznaje. Koliko me je Srđan šokirao svojim glasom nakon toliko vremena, to me je više iznenadio njegov izgled. Visok, lepo razvijen sa ramenima koja odaju sate u teretani provedene, guste tamne kose i sa izrazito zelenim očima i prodornim pogledom - dočekao me je u svoj medveđi zagrljaj i dugo držao tako pogubljenu. Osećala sam se toplo i prijatno u tom zagrljaju i mada mi se nije pričalo - nisam mogla da ne primetim i kažem mu da mnogo bolje izgleda, od onog vižljastog momka iz kraja. Kao da sam izvalila najbolji vic, Srđan se tako slatko i glasno nasmejao toj konstantaciji i malo me od sebe odvojivši, rengenski skenirao i prokomentarisao:
"Ti, si i dalje najbolja riba među brinetama koje poznajem! A veruj mi, svakakve sam upoznao."
"Ne sumnjam!" i iskreno mu dodala kako bih volela da čujem sve detalje o njegovom životu u Čikagu.
"Nešto slično sam i planirao." - dodao je i rekao kako nam je rezervisao mesto za večeru u nekadašnjem "našem" restoranu. Bila sam tiha za večerom; uživala sam u svakom zalogaju i pažljivo ga slušala. Bila sam prisutna u svakom trenutku, ali da li ta romantična atmosfera i poznata scenografija, vino koje smo pili ili muzika; te večeri smo prisustvovali nekoj veridbi i nakon "cirkusa od prosidbe" - srećni par je zaplesao uz poručenu pesmu "Stan By Me". Bilo je zaista nestvarno gledati i slušati sve to, a ne raspilaviti se. Na tren sam pogledala Srđana bolje, činilo se po prvi put kao muškarca i glavom su mi prozviždala sva ona pitanja – Kako se ljubi, Kako voli, Šta sve ume sa tim dugim prstima i… ne znam, ne poznajem ga takvog. Do deserta sam se već unervozila od siline misli i pitanja koja su navirala, dok me je on gledao tako milo i pružao ruke tako prijateljski i ubeđujući me da je OK lik i da mu je zaista stalo do mene i ove večeri. Prva sam predložila da krenemo, bilo mi je previše svega za ovo veče. Čini mi se da su me kasnije Srđanovi tek mestimični pogledi i tišina u kojoj smo se vozili iako je sa CD-a išla neka prelepa instrumentalna muzika, još više raspametili. Koliko puta sam samo pomislila Koliko je lepo imati sa nekim ćutati, a razumeti se i u tišini.
"Hteo sam još toliko toga!" - čini mi se da mi je rekao, zaustavivši se ispred ulaza.
"Nemoj. Nisi bio tu. Ne poznaješ me ovakvu. Ne želim da kvarim ovo prelepo veče." - odgovorila sam nepovezano i na ivici plača i htela da požurim da odem. Ali me je Srđan sustigao - pritrčao mi, zagrlio me jakooo, a potom i najnežnije pomilovao po obrazu. Borila sam se sa suzama i grizla usne. "Neću" - govorio mi je dok je gledao moje usne i prstom prelazio preko njih - "dolazim sutra po tebe, čim ustaneš. Planiram da te odvedem na još neka lepa mesta i da se sam potsetim. A imam i poklone i još mnogo toga za tebe, što moram lično da ti uručim."
A onda me je pogledao najtoplije moguće i spustio svoje usne na moje. Kao da je taj kratak poljubac proizveo munje između nas. Srđan me je brzo pogledao da proveri valjda kako se držim, a onda me ponovo poljubio duže i dalje nežno, nežnije. Naišavši na moje nemo odobravanje i tek korak učinjen ka njemu bliže, Srđan mi je obuhvatio obraze i jezikom ispratio konture mojih usana, a potom i duže i dublje vodio ljubav sa njima. Mogu bez mnogo toga da živim, ali samo kada i ako ima neko da me ovako ljubi. Moje telo je reagovalo - bila sam vlažna. Ljubljenje je postajalo sve strastvenije, a moji uzdasi i posezanje za njegovim jezikom, zagrljajem, moji prsti u njegovoj kosi… pa govorili su, više od reči. Ne znam koliko dugo smo se tako "upoznavali" nemušto, izazivajući se samo jezicima i grickajući jedno drugom usne, prodirući u želji kad nas je prekinuo komšija jako zatrubeći ne bi li mu se sklonili sa puta. Nasmejala sam se situaciji, jer nije bilo puno prilika u kojima sam se osećala kao nestašna tinejdžerka i odgurnula Srđana
"Do sutra, moram sad stvarno da idem!"
"Ok"-nasmejao se i sam situaciji i dobacio "samo da znaš ne trpim odbijanje i suviše sam dugo na ovo čekao, pa mi moraš dati dovoljno dugo vremena za sve što sam planirao da ti pokažem?!" To je bila jedna od retkih noći nakon koje se nisam probudila umorna.
Čak sam se osećala poletno i sveže samo razmišljajući o predstojećem danu i ponovnom viđenju sa Srđanom. Iskreno sam se obradovala i moderno ali ležerno se obukla za kako sam pretpostavljala šetnju i bazanje po gradu. Stoga me je zbunila Srđanova nervoza, kada me je pokupio. Izgledao je prelepo u izbledelim farmerkama i sivom džemperu ispod kog se nazirala bela majica. Mirisao je frash i nisam mogla da odvojim pogled od njegovih usana i čvrste brade sa rupicom. Koliko je samo nervozan, primetila sam po žešćem startu i vožnji koja je bila prebrza.
"Gde idemo, prvo?" - pokušala sam da započnem razgovor. Srđanov trenutak razmišljanja i pogled kojim me je prostrelio, momentalno su me spustili. Osetila sam da bira reči, netremice gledajući me:
"Sinoć se stvari nisu odvijale kako sam želeo! Dugo sam razmišljao i pre i posle i toliko puta krojio drugačije planove za oboje. Ali…"-ostavio je da me naglasak na toj reči uplaši. Prošao je prstima kroz kosu i to me je uzbudilo. Promeškoljila sam se na sedištu i pokušala da zazvučim nonšalantno: "Neko je izgleda imao tešku noć? Nismo morali da se vidimo danas?" - rekla sam, pokušavajući da izmamim osmeh. Međutim, dobila sam stisnute usne i pogled koji me je zaledio:
"Ne. Želeo sam i imamo toliko toga da nadoknadimo. Ali, bojim se da ti nisi spremna?!" - pogledao me je najnežnije moguće, skoro preklinjući me. "Koliko je vremena prošlo od nesreće? Kada ćeš moći da pričaš o tome? Kada misliš da živiš svoje? Imaš prava na sreću, radost, ljubav… zašto to sebi uskraćuješ?" Sada sam ja bila ta koja je odbijala da odgovori, da ga pogleda. Ćutali smo, a tenzija između nas je rasla.
"Mislio sam da će ti-nama razgovor pomoći da se manemo duhova prošlosti. Ali sada je sve ono što želim, samo prilika da ti to pokažem i pružim ti zadovoljstvo kakvo zaslužuješ i dovedem te do vrhunca, da osetiš koliko sam tu za tebe da ti se dam i predam!" - rekao je to i uhvatio me za ruku, nežno stisnuvši je. Pokušala sam da ga pogledam u oči, boreći se sa svojim i suzama koje su navirale. Usmerila sam pažnju na naše isprepletene prste koji su bili tako kompatibilni. A potom i nesvesno na njegovo međunožje i alatku koja se izbočila ispod pantalona. Osmeh mi se pojavio na usnama, zbog moći koju sam proizvela bez da sam ga i osetila. A sam Bog zna, da sam neprestano o tome i razmišljala - koliki je, kakav mu je ukus, hoće li biti dovoljan da prodre u mene i izazove onu vrstu granice bola i ludila koje isceljuje i uveseljava.
Nisam dugo čekala na tu vrstu odgovora, jer nas je Srle brzinom svetlosto dovezao do svog stana i sa vrata počeo da ispoljava svoju odlučnost i data obećanja. Ljubio me je silovito, skoro grubo - grickajući mi usne i prodirući jezikom u isprva kratkim a potom sve dubljim krugovima. Osetila sam ga do ždrela i bila impresionirana nekim ko se tako dobro ljubi i uživa u tome koliko i ja. Odgovarala sam mu željno, istražujući i izazivajući i ja njega. Mogla sam da ljubim i grizem i začikujem i palacam jezikom kao da je sam taj čin jedino bitno i dovoljno za vođenje ljubavi, u situacijama kada drugačije i nije moguće. Sve sam prenosila tim poljupcima, pa je suza koja mi se najzad i skotrljala govorila o mojoj predanosti upravo sada.
"Ooh Anči… jebi ga!" - uhvatio me je i privukao na svoje grudi čvršće, dolazeći do daha. Jednom rukom mi je prelazio prstima kroz kosu, dok mi je drugom milovao ukočena ramena, ruku, leđa. Imala sam osećaj da je jedan sloj leda sa mene momentalno otopio. A izbočina kojom me je gurao u predelu stomaka je nagoveštavala još miline. Odgurnula sam ga tek toliko da bih ga značajnije pogledala i posegnula rukama da ga dodirnem ispod majice. Kao da se ukočio i zadržao dah, iznenađeno me posmatrajući. Dodir njegove nežne kože je razbudio sva moja čula-prelazila sam prstima po njegovim ramenima, dodirivala mu grudi, kružila oko bradavica lako ih ogrebavši noktima, preko rebara konturišući svaki. Osetila sam kako se ježio od svakog narednog dodira i malje po donjem stomaku su se nakostrešile. Čupkala sam ih, a potom i spustivši se na kolena ljubila mu stomak i liniju struka lizala i grizla. Upleo mi je prste u kosu i lagano zabacio glavu, uživajući. Kada sam posegnula za kaišem i da mu svučem pantalone, izustio je: "Oh Anči, trebali bi… u sobu?!"
"Ne." - odgovorila sam već oslobađajući ga slipersica. "Sad i ovde! Ne želiš da se predomislim?" - upitala sam ga, namignuvši mu i pohotno posežući za njegovim veličanstvom. A zaista je bio impresivan; tako dug, snažan i već tvrd. Nagnula sam se i lagano mu usnama pomazila glavić. Laganim pokretima sam ga uzimala sve dublje. Činilo mi se da je rastao i svakim pokretom se sve više širio i ispunjavao mi usta. Nisam mogla da ne pomislim kako je to osetiti ga duboko u sebi. Vrtela sam ga rukom i stezala do korena, dok sam neprestano pušila. Srle mi je pomagao polako gurajući ga napred. Otvarala sam grlo i sad već disala na nos, jer sam ga gutala skoro celog. Osetila sam da me je sve više stezao za kosu i kada sam mu obuhvatila guzove, štipnula a potom i obuhvatila rukama namačinjući ga još više u sebe; Srle kao da je poludeo. Izvadio ga je i ponovo ga vratio u moja usta, skidajući moje ruke sa guzova i postavljajući ih sebi oko struka.
"Moraš dobro da se držiš. Volim tvrdo i grubo i želim da ga u potpunosti osetiš i neću te štedeti. Božeee, ne više!" Uhvatila sam se jače za njegove butine dok je njegov kurac ulazio i izlazio iz mojih usta sve brže i žešće. Moji nokti su bili zaronjeni u njegove čvrste mišiće, kada je uzdahnuo –
"Stisni ga zubima!" Razvučenim usnama sam pokazujući sve zube, sa zadovoljstvom prelazila celom dužinom veličanstva. Naizmenično sam ga sisala, kružila jezikom oko njega i grebala zubima. Stenjao je i grčio se i dalje ulazeći svakim izlaskom i ulaskom dublje. Osetila sam da se grči u mojim ustima i bila spremna za sve ono što mi da. Zagrcnula sam se dok je svršavao, ali sam gutala slane mlazove njegovih sokova i usisavala u sebe sve sokove koje sam iz njega cedila.
"Ooh da" - mumlao je zadovoljno; "To je ono što sam i kako želeo, bez da ti išta kažem. Savršena si!"
Izgovarao je to vraćajući se sebi i odižući me čvrće na noge. Zalepivši me za zid ponovo, pogledao me je svojim zelenim očima, dubokim i punim zahvalnosti. Umesto reči, uputio mi je poljubac koji je skidao, rastapo i razbijao sve ikada izgovorene reči - kako nije trebalo ili nisam planirala ili ne mogu. Upijala sam njegove usne, čvrsto ga grleći sa rukama u njegovoj kosi i niz leđa. Hvatala sam mu dah, dok sam pratila nametnuti ritam i Srđanovo mrmljanje
"Trebalo ja da ja tebi prvi priuštim zadovoljstvo?! Planirao sam…"
Stavila sam mu prst na usta i dodala:
"Biće prilika?! A moj plan je da, nema plana. Jednom se živi i ovakve prilike i trenuci se ne propuštaju!"
"Obećavaš?!" - pogledao me je upitno i podigao u naručje. Obuhvatila sam ga nogama oko struka i kroz osmeh dodala iskreno:
"Obećavam!"
Odnevši me u sobu, Srđan mi je taj dan pružio još tri puta više zadovoljstva - kako kaže, da nadoknadimo odmah i propušteno. Hemija je radila svoje i nije bilo bitno ni mesto, ni vreme; već trenuci uzvišene sreće i zadovoljstva koje je strujalo našim telima. Posle dužeg vremena, osećala sam se sigurno i da sam na dobrom putu…



  • Nema komentara