Uspon mlade fufice 4

Stajala je ispred velelepnog zdanja, privatne vile Jovana Tomaševića, preduzetnika. Sva skockana i sređena, prihvatila je njegov poziv na druženje. Svota koja joj je bila obećana se mogla meriti sa jednogodišnjim prinosom od zadovoljavanja prosečnih mušterija. Ipak, sa svakim korakom kojim se približavala vili, osećala je kako se deo nje gubi i tone u ništavilo. Sada je hodala staklenim nogama, pa je morala da ušmrkne malo koke da se okuraži. Vrata su joj otvorila dva mladića u smokinzima.
-Stigli ste, Jelena. Svaka čast. Krenite ka holu, žurka samo što nije počela.
Gomila devojaka i mladića gledala su je kako im se približavala. Svi su nosili crna odela i crne haljine, i svi su imali čudne crne maske na licima. U centru se nalazila čudna ogromna skulptura, napravljena od zlata. Gornji deo skulpture je bio u obliku prelepe gole žene, sa šest ruku a u svakoj od njih po jedna sablja. Oko vrata joj je visila smaragdna ogrlica, a prsti na svakoj šaci su bili ukrašeni prstenjima optočenim draguljima. Donji deo je u potpunosti bio telo velike zmije anakonde. Jelena je posmatrala skulpturu sa nekakvim strahopoštovanjem, pomešanim sa gađenjem i odbojnošću. Iz gomile se izdvoji Jovan i krene ka Jeleni.
-Ah, Jelena, stigli ste. Vidim da ste uzbuđeni. Nemojte se plašiti, sve će biti gotovo za nekoliko trenutaka.
Mladići i devojke krenuše ka Jeleni. Skinuli su je golu i počeli da je pipkaju, dodiruju i ližu. Osećala je njihov ljigav dodir i težak miris na svojoj koži. Devojke su joj lizale pičku a momci su joj gurali kurčeve u usta i stiskale joj sise. Bila je sva preplavljena njihovima telima, kao u zmijskom leglu. Vremenom je izbio sveopšti haos, svako se jebao sa svakim, a Jovan je stajao ispred čudne skulpture i mumlao nešto nerazumljivo podignutih ruku.
-In nomine spritus sanctus de los Juksomei...
Jelena je pokušala da se iskobelja iz ovog klupka tela, ruku i nogu ali bezuspešno. Kao da je plivala u zagađenom, mutnom moru, krčila je sebi put kroz sise, kurčine, dupeta i pičke. Ali je osetila nešto čudno. Svi mladići i devojke su počeli da se menjaju nekako. Koža im je postajala glatkija, malo tamnija, i krljušt je izbijala iz njih. Kurci su se izdužavali, i ulazili joj u pičku, dupe i usta. Šta se ovo dešava, mislila je. Setila se reči detektiva Pušinskog, kao kroz maglu:
-Imamo sumnji da je Lazar bio umešan u satanističku sektu...
Pokušavajući da se iskobelja iz ovog ludila, među isprepletenim licima prepoznala je jedno. Lazar! Lazar koji se ubio, sada je orgijao u ovoj masi. Iz usta mu je palacao tanki jezičak, a oči su mu crvenele đavolskom vatrom. Jelena ugrize jedan kurac koji joj je ograničavao prolaz i nekako se iskobelja iz pomahnitale mase. Potrčala je kroz hodnik.
-Momci! Za njom! Ritual neće biti gotov bez nje!-drao se Jovan usmeravajući ljude zmije ka Jeleni. Jelena je trčala koliko su je noge nosile dok su joj ljudi zmije bili za petama, i kudila je samu sebe zbog svoje pohlepe i nesmotrenosti. U uskom prolazu sudarila se sa nekim tipom i pala. Bio je to detektiv Pušinski. Držao je revolver u levoj ruci.
-Jelena! Jesi li dobro? Na vreme sam došao. Znao sam da Jovan ima neke veze sa ovim dešavanjima. Pronašao sam papire u Lazarevom stanu...
-Čekaj...kako da znam da si to ti? Možda si jedan od njih...čovek zmija!
-Nemamo vremena za raspravljanje sada, Jelena. Moraš mi verovati na reč. Hajdemo, reče, uhvati je za ruku i povede niz hodnik. Upucao je dva tri čoveka zmije koji su mu se našli na putu, pa je skrenuo levo u još jedan prolaz, držeći Jelenu za ruku. Na kraju mračnog hodnika naziralo se svetlo, tako jako i izražajno da je zaslepljivalo Jelenu i detektiva Pušinskog. Svetlo nestane, i ukaza se monstruozno čudovište, identično onoj skulpturi u centru hola, samo mnogo veće. Strahovitom brzinom im se približavalo, sa divljačkim osmehom na prelepom licu, mlatarajući sabljama. Pušinski ispali nekoliko hitaca u monstruma, ali bez uspeha. 
-Beži, Jelena, beži odavde!
Jelena pobeže u susedni prolaz, ostavivši detektiva Pušinskog samog sa monstrumom. Nije imao nikakvih šansi protiv demona. U roku od nekoliko sekundi, čudovište je iskasapilo detektiva sa svojih šest sablji, da bi ga na kraju uhvatilo svojim repom i stisnulo uz sebe, lomeći mu koske i onesvestivši ga.
Jelena je trčala čas na onu, čas na ovu stranu, ali je znala da joj nema izlaza. Bila je okružena ljudima zmijama. Iz gomile se ponovo pojavi Jovan, držeći sveću u rukama. 
-Ne možeš pobeći, Jovana. I sama to znaš. Zašto nam se ne pridružiš. Postaćeš cenjena u našem društvu. Nećeš morati više da pušiš kurce da bi preživela.
Iz mraka se pojavi i Lazar, sa osmehom na usnama. 
-Evo, i Lazar, u početku je negodovao. Ali je ipak pristao! Odbacio je svoj bedni život da bi postao jedan od nasss...
Jelena je uzmicala ka zidu, što dalje od njih. Nije znala šta da radi.


Na kraju, pristala sam. A nije da sam imala nekog izbora, na kraju krajeva. Nisam imala nikog na svetu, a ovi ljudi će večno biti uz mene. Postala sam jedna od njih, odbacila sam svoj lažni život, i primila na sebe njihovo tajno znanje. Uskoro, počeću da tragam i za drugim ljudima, kako bi ih privela našoj zajednici. Kako bi ih privolela našoj dragoj Juksomei. Sa mračnog oltara gledam na okupljenu masu poklonika, i klanjam se našoj gospodarici. Uskoro će ovaj svet biti potpuno naš.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara