Gumi defekt

"Kad te 'oće, 'oće te" pomislih dok sam u prolazu gledao čoveka pored puta kako očajan stoji pored auta kome je guma bušna, a usput je spao sa dizalice i iskrivio je. Morao sam polako da vozim jer je uzan put, pa sam imao sasvim dovoljno vremena da opazim sve detalje. Jebiga, nije red proći pored čoveka u nevolji "kao pored turskog groblja". Stao sam posle dvadesetak metara i izašao iz auta. Njega su u tom treutku obasjala sva sunca vasione.

- Prijatelju, hvala što si stao, evo već sat vremena samo prođu i niko da stane, a ja baš... jebo im ja mater seljačku pa zar ne vide...

- Alo! Sve mi je jasno. Smiri se, rešićemo problem - skoro da sam viknuo na njega.


On se trže, pa se nasmeja. 


- Izvini, - reče - malo sam popizdeo.

- Ja bi i više popizdeo, nego daj ti nađi neki kamen da stavimo pod točak da nam opet ne spadne auto.

- E sam te bog poslao... - opet on nastavlja

- Ama bre turi kamenčinu pod točak!

I da ne tupim, promenismo točak. E, sad hoće po svaku cenu da me vodi kući da se oduži. 


- Idemo sad do mene na ručak, spasao si me bede, ja bi ovde stajao ko zna koliko...

- Hvala na ponudi, kao da si me ugostio. Moram dalje, nemam vremena da svraćam. Drugi put.

- Ma ne dolazi u obzir...


I, tako ja završih na ručku u obližnjem selu. Ima situacija u kojima je najbolje opustiti se i prepustiti se toku događaja. Dok smo ručali, nisam mogao da ne primetim da je njegova žena zaista lepa i izuzetno ženstvena, što je nesvakidašnje u selima. Negovane, manikirane ruke, potpuno gradska odeća, kraća kosa nameštena u frizuru, nema maramu na glavi... ni jedan detalj ne kazuje da je žena iz poljoprivrednog domaćinstva. Bi mi malo čudno, ali i drago jer u 21. veku nema smisla da žene sa sela budu zapuštene kao po tradiciji.


Zatim počeh njega da zagledam. Nema žuljeve po rukama, nema crno ispod nokata, nije u pocepanoj trenerci, ne nosi "piroćance", pa i auto kome smo menjali gumu je noviji, održavan, čist. Nešto tu nije kako treba. U stvari, baš jeste kako treba. Seljačko domaćinstvo potpuno u 21. veku. Tad mi je sinulo da je i dvorište sa popločanim stazama i ošišanom travom. Ne trče kokoške, ne rokću prasci... Majkumu, nesvakidašnje domaćinstvo.


-E pa prijatelju, sad može kafica - reče domaćin dok je žena skupljala tanjire. - Samo se ti draga opusti, ja ću da pristavim vodu - reče joj u prolazu.


Ja, u šoku. Ne sećam se da sam ikada doživeo da u ruralnoj sredini muž-domaćin kuva kafu. Bi mi drago. Počeh da varim pa mi za oko zapade ženina guza. Jes imala dobro dupence. Ni sise nisu loše, malo veće za tako vitko telo al' neka. Baš to i volim - sisata, a vitka. "E stvarno si stoka, najgora" pomislih za sebe. "Ljudi te ugostili, a ti bi da jebeš domaćicu. Pih, barabo". A sa druge strane, što da ne? Ako sam poželeo, znači da je poželjna, a to je neka vrsta komplimenta. Te nastavih da blenem u ženu.


- Lepa je, a? - ošinu me njegov glas iza leđa. "U, jebote kretenu, primetio je". I pocrveneh kao bulka. 

- Moram priznati da je domaćica baš lepa žena i svaka ti čast na ukusu. Za tu ženu se valja potruditi - počeh da se vadim.

- Potrudila se ona oko mene, prijatelju. Jesi ti oženjen?

- Jesam - odgovorih kratko, ne znajući još uvek kuda vodi priča. 

- Jesi zadovoljan u braku?

- Jesam, mada ima momenata kad nisam - govorio sam pokušavajući da provalim šta hoće od mene, kuda ide razgovor, šta je poenta... 

- A šaraš li malo sa strane? - upita me šapatom.

- Mhm - klimnuh glavom i pogledah ga značajno (valjda se pogled koji sam mu uputio naziva značajnim).

- Mi ne moramo da šaramo - poče da otkriva suštinu. - Mi to radimo zajedno.

- Lepo boga mi, mora da je dobro kad ovako lepu ženu deliš sa drugima - rekoh smireno, a u sebi sam počeo da se cepam na dvoje. Jedan ja se malo ljutio što takvu ženu deli, troši je sa drugima, a drugi ja je skakutao u ćošku i drao se "oćemo, oćemo da je jebemo!"


Sunce je krenulo da pada i menja boju u narandžasto. Sedeli smo pred kućom na terasi, pili kafu i pričali o svemu i svačemu. Ni jednim migom ni on, ni ona nisu pokazivali šta im je namera i da li uopšte imaju neku nameru. 


- Domaćini dragi, hvala na ručku i kafi, zaista nije bilo potrebe da se cimate, pomogao sam kao čovek čoveku, a ne zarad ručka - počeh svoje opraštanje od njih. 

- Taman posla da ideš (već smo tokom supe prešli na "ti") - poskoči domaćica i uhvati me za ruku. 

- Kasno je, a mene još čeka put - kroz osmeh joj rekoh, ali ne povukoh ruku iz njene. Ipak sam ja muškarac koji retko prošušta takvu priliku, naročito ako mu se daje znak da je ne propusti.

- Znači, opusti se, sedi, prespavaćeš kod nas, pa sutra po danu nastavi - čuo se domaćin iza mene i potapša me po ramenu.

Još uvek niko tu nije nikoga počeo da nudi telesnim užitcima, ali je jasno bilo da je sve moguće i da verovatno od mene zavisi u kom pravcu i dokle će se razvijati situacija. Najradije bih pobegao jer ipak nije red da čoveku pred njim jebem ženu. A opet, ako to njega i nju pali, onda je primereno prihvatiti ponudu ukoliko se to u potpunosti ne kosi sa ličnim načelima. A sa mojim načelima se samo batine kose. Dakle, rapidno sam gubio adute za bežanje.


Prešli smo na travnjak gde je bila postavljena baštenska garnitura sa ljuljaškom za dvoje i par fotelja, a stočić je bio nekako sa strane da si mogao da ispružiš noge gde god bi seo, a da pri tome nikome ne okrećeš leđa ili potpuni profil. Stigli su grožđe i vino, neki sitni keksići, hladna voda i još kafe. Pozno leto, topla noć, vedro nebo posuto zvezdama, zrikavci štimuju instrumente za noćnu simfoniju. Toliko od romantike. Nastavili smo da pričamo, ali sve tiše i sporije. Domaćin je sve duže gledao u zvezde zavaljen u fotelji. Domaćica i ja smo nešto čavrljali, ali i mi lagano počesmo da, svako za sebe, broji zvezde i prati pogledom treptava svetla aviona u preletu. 


Osećao sam se smireno i spokojno. Tamo, gde je trebalo da stignem, poslao sam sms da sam se zaglavio u poslu, pa kasnije da je gužva po gradu i da krećem tek sutra. Niko nije brinuo za mene. U par momenata domaćica i ja razmenismo duge poglede u tišini dok smo kidali po koje zrno grožđa ili sipali vino. Bio sam kavaljer, kao i uvek, pa sam joj punio čašu. Domaćin je bio budan, ali kao u snu. Nit nas je gledao, nit je pričao. Sasvim mirno sam ustao iz fotelje i seo pored domaćice na ljuljašku. On nije ni trepnuo. Tek tu sam osetio mek, topao miris žene pored sebe. Nije imala parfem na sebi. Samo dezodorans i svoj, prirodni miris kože. Zaljubio sam se u sekundi. 


Nastavili smo da gledamo zvezde kao balavci. Pa šta drugo da radim, kad ne znam šta da radim. Znam, ali borba u meni još traje. Dodirnuo sam joj ruku. Nije je povukla. Mazio sam svojom nadlanicom njenu šaku i gledao je u oči. Nije skretala pogled, samo je počela da pomera prste i u jednom neprekinutom plesu prsti su nam se isprepleli. Pomazio sam je po obrazu, prstom sklonio pramenče kose koje je pretilo da pokrije bademasto oko što me je milo gledalo. I dalje sam razmišljao o domaćinu i da li je u redu to što radim? Kao da je čula moje misli, stavila je ruku preko mojih usana i šapnula: sve je u redu.


Joj! Kako u redu, kad mi je kita već dignuta od njenog mirisa, a on sedi tu, pored nas i blene u nebo. A ona je njegova žena. A on nije moj ortak, pa da smo odrasli zajedno, da smo muvali ribe... Jedva mu i ime znam. Od sveg tog razmišljanja, učinio sam pravi korak, bar po njenoj reakciji. Poljubio sam joj prste kojima je dodirivala moje usne. Lepe, tanke, skladne prste, mekih jagodica koje mirišu na grožđe. Vala, ne znam kako tad nisam isprskao sve oko sebe. Uzela je moju ruku i poljubila me u dlan, a zatim je stavila na svoj obraz. Milovao sam joj palcem ugao oka ispred slpoočnice, obrvu, jagodicu... Milovao sam je rukom i pogledom. Osetila je moje uzbuđenje. No, to nije bilo čisto seksualno, jebačko uzbuđenje. Ono, koje vodi da joj ga nabijem i žestoko je izjebem. Ne, to je bilo erotsko i ljubavno uzbuđenje. Mi smo već vodili ljubav, a da nismo otišli dalje od prsta, obraza, pramena kose.


Sa dlanom na njenom toplom obrazu, rukom je samo blago povedoh da se nagne ka meni, a usne su nam se spojile kao da su stvorene jedne za druge. Taman su se uklopile i oblikom i ukusom i željom. Sasvim polako, dodirnuli su se vrhovi jezika. Njen je imao ukus grožđa. Sladak od vina i šećera, prijao mi je kao ni jedan slatkiš pre i posle. Gladak, mali jezik, potpuno je odgovarao vitkim prstima i sitnim crtama njenog lica. Osim grudi, na toj ženi je sve bilo vitko i izvajano. Zvona u mojoj glavi su pravila toliku buku da sam odmah prešao prag osetljivosti pa ih više nisam čuo. Neka zvone do sutra, ja sam se zaljubio. Više me nije zanimao domaćin za kog, iskreno, nemam pojma da li je to sve gledao ili je brojao zvezde. Ja sam se otkačio i upijao sam njegovu ženu svim čulima. 


Rukom sam prešao preko njene dojke, još uvek sapete u grudnjaku. Drugom rukom sam zašao iza njenih leđa i iskoristio godinama sticanu veštinu prstiju kroz sviranje kontrabasa. Jednim pokretom i prepletom prstiju sam joj otkopčao grudnjak i pustio grudi na slobodu. I tada sam se još više zaljubio. Odmakla se od mene, zažmurila, i obema rukama počešala ispod grudi i sa strane, ispuštajući skoro mačeći mijauk. Sa smeškom je malo rastresla grudi, a grudnjak je sam ispao pa ga je samo prevukla preko ramena, kroz rukave... onako brate kako to rade žene, da ne objašnjavam. Taj gest je bio dovoljan da je poželim pored sebe u životu. Pogledala me je i zakikotala se. Gotov sam, topim se kao sladoled i pravim baricu ispod sebe.


Čini mi se da smo u jednom koraku prešli travnjak i ušli u, pretpostavljam, njihovu spavaću sobu. Veliki bračni krevet već je bio namešten za trenutnu upotrebu. Skidali smo se na sred sobe. Prethodno preznojen od menjanja točka na sred puta po suncu, poželeo sam da se istuširam jer sam imao utisak da smrdim kao jaguar. Pošla je za mnom, tutnula mi peškir u ruku i trčeći u drugu prostoriju šapunula: moram da piškim. Tras! Njena vrata se se zalupila. Istuširao sam se na brzaka, obrisao i požurio u krevet. Čekala me je ispod pokrivača navučenog do nosa, a prsti su virili sa obe strane lica. Nekakava lampa je čkiljila u ćošku što je bilo sasvim dovoljno da se sve vidi, ali da ništa ne blješti više od njene kože. Ljubili smo se, mazili, dodirivali svim delovima tela po svim delovima tela. 


Zagrlila me je oko vrata i povukla na sebe. Za tako vitku damu, nesvakidašnje snažan pokret. Moja ljubavnica je bila jaka. Legao sam preko nje, pazeći da je ne spljeskam jer ipak sam tada imao sto kila žive vage, međutim rekla je da slobodno legnem svom težiom, da me oseti. I osetila me je. Malo se promeškoljila ispod mene i kita mi se našla u vreloj pički klizavoj od sokova. Počeli smo da se tucamo kao da nema sutra. Ljubio sam joj usne, vrat, spuštao se do dojki koje su se njihale u ritmu. Podbacio sam joj jastuk ispod guze da se još više otvori za mene. Uhvatio sam je za članke i raširio noge, a ona me je vukla za vrat da je ljubim. 


Bam! Puklo je u mojoj glavi. "Nemaš kondom, idiote! Nabio si se u nepoznatu ženu bez zaštite". To sam prestao da radim još na fakultetu, kad su moje kolege lečile triper dobijen na produženoj nastavi ispred ekonomskog fakulteta. Šta je tu je, nastavio sam sa poslom. Sad nema natrag. Smešila se ispod mene i gledala me u oči. Poželeo sam da je vidim celu pa sam se okrenuo da me zajaše. Pratila me je u stopu. Mešala je, skakala po kiti, nabijala se, izvijala. Grudi su se njihale i pljeskale jedna o drugu. Hvatao sam ih u letu, ljubio bradavice, sisao, grickao. Svaki put kad bi osetila zub na bradavici, zažmurila bi i nagla se da mi još dojke uđe u usta. Nisam mogao više da izdržim. Osećao sam da mi se bliži vrhunac, a to je osetila i ona. Brzo se okrenula na leđa ne ispuštajući moj vrat iz ruku. 


- Moram da svršim - zacvileo sam

- Slobodno, na pilulama sam i imam spiralu.

Kako sam to čuo, počeo je vodoskok. Tačnije spermoskok. Svršavao sam i režao divljački, stiskao je rukama, nabijao se u nju do balčaka. Samo je ciknula, izvila se u leđima, zakolutala očima i krenula da se trza. Toliko je stiskala pičku da mi je prosto cedila kurac iz koga više nije imalo šta da se iscedi. Oboje smo pali, ja preko nje. Teško smo disali, ali se nismo odvajali. Kad sam došao malo sebi, kliznuo sam iz nje i sa nje. Zagrlio sam je i naslonila je glavu na moje rame. Privio sam je uza se i zagnjurio nos u njenu kosu. I tako znojava, lepo je mirisala. Zaspali smo goli. Pred zoru sam se na tren probudio. Ležala je pored mene i bili smo pokriveni. Da li nas je ona pokrila ili njen muž, nemam pojma. 


Ujutru su me probudili zvuci imanja. Brektao je traktor, čula su se dva muška glasa, nešto je zveketalo. Skočio sam i rukom je potražio. Bio sam sam u krevetu. Istuširao sam se opet na brzinu, obukao navrat nanos i izašao na terasu gde smo ručali. Zabolele su me oči od sunca. Ona se pozdravljala sa ta dva muškarca čije glasove sam čuo. Očito komšije iz sela. Okrenula se ka meni i rekla: "stiže doručak, čeka te dug put". Nestala je u kući.


Eh, da. Put. Čeka me put, a meni se ne ide. Knedla je počela da se stvara u grlu. Ispred mene su se našli tanjiri sa jajima, sirom, slaninom, paprikama, paradajzom, nekom kobasicom, keramički ćupčić kiselog mleka, čašica za rakiju i šiše (flašica). A meni knedla ne da da dišem, a kamo li da gutam. Gledam u tanjire, u rakiju, u muve koje počinju da bivaju dosadne... Sedim potpuno mutav, a u glavi misli lete na sve strane kao lišće na košavi. Šta da mislim, šta da radim? Cepam se, delim na dvoje, na troje... nit bih tamo, nit ovamo... Njena ruka na mom ramenu preseče oluju u glavi.


- Molim te jedi nešto, treba da voziš.

- Hvala, ješću, samo da se razbudim još malo - pokušao sam da budem ubedljiv.

- Milan je otišao u selo po gorivo, pa će u vinograd sa radnicima. Ja moram da spremim kuću i da kuvam, dolaze nam po podne gosti. Ti slobodno jedi, pij i samo se javi kad kreneš. Skuvaću ti kafu.

Ma da li je moguće da sam sa tom ženom noćas vodio ljubav? Po fizičkom izgledu, jesam. Po ponašanju, teško da je to bila ona. Šarao sam pogledom oko sebe, video moj auto, kapiju kroz koju treba da prođem i put kojim treba da odem. Dodirnula me je po ruci i spustila džezvu na sto. 


- Divan si. Kad budeš otišao, deo mene će nestati. Zato te molim da odeš što pre i što tiše, da što manje mene krene za tobom i izgubi se u prašini pored puta.


Poezija na rastanku, kao u ljubavnim filmovima po kojima pljujem jer su plačipičkasti. Sad se to dešava meni, uživo, ovde, u sred Srbije, zemlje jakih muškaraca i junaka. 

- A da ne odem?

- Otići ćeš.

- A da pođeš sa mnom?

- Gosti koji nam dolaze su nam deca sa društvom. Kako da im objasnim, gde sam?

- A... - prst na usnama je prekinuo svaki glas.


Seo sam u auto, upalio motor, natukao sunčane naočare na oči i krenuo kroz kapiju, pa levo. I dok ovo pišem, knedla stoji tamo gde se i stvorila pre šesnaest godina. Nisam se ni osvrnuo da ne bih video deo nje kako se vije iza auta i nestaje u travi pored puta. I dalje idem tamo gde sam krenuo tog kobnog dana, ali pravim veliki luk okolo, pod izgovorom da je bolji put i nikad više nisam prošao onuda. I danas stanem kad vidim čoveka u nevolji pored puta, ali čim pomognem ili ne, sedam bez reči u auto i odlazim. Deo mene još lebdi tamo. Ne dam se više prevariti. Ne, ne.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara