Sezona sivih pamučnih šortseva

Bila je velika vrućina. Pošao sam na posao, uleteo u bus takoreći jedva. Ispred mene je bila starija gospođa i to na vratima takoreći, tegleći ogroman kontejnerski ceger koji je bio pun voća i povrća. Osetio sam da mi zakačinje stopalo vrh točkića pa sam se teškom mukom sa poslednje, popeo na stepenik više. Jedva sam stajao, uspeo sam da se držim jednom rukom za šipku i jedva čekao da neko izađe. Ni o čemu nisam razmišljao sem o tome da je velika vrućina, da sam žedan a da ne mogu da se pomerim i iz torbice izvučem dragocenu flašicu sa vodom. Sa spoljne strane šake, u trenutku osetih dodir pamuka. U trenutku se lecnuh kad osetih neko toplo i valjkasto telo kako mi pritiska deo prstiju koji se grčevito držao jer je autobus skretao. Podigoh pogled i videh ispred sebe mladića od nekih dvadeset pet godina otprilike kako gleda preko mene ne obraćajući pažnju na to da me dodiruje svojim mlohavim vragolanom. Osetih neke čudne žmarce ne pomerajući šaku koju je dodirivao organ koji priželjkujem odavno. Pretpostavljate, od pritiskanja koje je uslovljavala velika vrućina ali i gužva u busu, taj mlohavko je polako počeo da daje znake života. Opet sam pogledao ispred sebe da vidim šta se tačno dešava a momčina je i dalje gledala kroz prozor zadnjih vrata kao da se napolju dešava neki dobar film. KO zna kakve su mu misle išle kroz glavu, kao i meni, međutim nije ništa radio što bi mi dalo povoda da se pomerim i pomazim mu alatku koja je po mojoj proceni bila kratka ali izrazito debela. Prevario sam se, počela je da raste, ja nisam pomerao ruku a momak je u trenutku samo ovlaš dohvatio kao da je premešta na drugu stranu i više mi nije bila dostupna. Sa žaljenjem sam mogao samo da konstatujem kraj kratke ali veoma uzbudljive akcije. Na stanici, gde se autobus zaustavio, putnici su izašli, a ja sam se pomerio ka slobodnom prostoru, međutim pomerio se i momak. On je zauzeo mesto uz zadnje staklo autobusa a ja sam mu se sticajem po mene srećnih okolnosti našao baš okrenut leđima iza njegovog ponosa. Nekako se moja pozadina nacentririla ili je on to tako želeo baš uz čarobni valjak u sivom pamučnom šorcu. Osetih, kad je autobus krenuo, da se nešto napaljivo dešava oko moje pozadine. Nešto tvrdo kao sam čelik, trljalo se o mene. Nisam smeo da se okrenem da ne prekinem tu igru, a i prijalo je beskrajno to poigravanje sa leptirima u mom stomaku. Napred, nazad, kako god da autobus zakoči, tako se mačor mog saputnika zabijao u moje guzove. Nekako baš u sredinu, znao je da me pogodi gde sam najtanji u osećanju velike napaljenosti. Opet se autobus punio, malo ko je izlazio, a igra je trajala. Osetio sam da se i moj ponos baš uzbunio, nekako se uzjogunio i čekao pravu priliku da uzvrati istom merom. Ali kako se okrenuti prema momku? Nikako. Možda je momak sasvim slučajno to radio jer mu je prijalo i nije razmišljao da je naleteo na napaljenog mučenika koji više od svega na svetu želi da oseti tu mušku snagu u ustima, u sebi, svejedno gde, samo da je tu da je njegova i da je bar na sat dva može glodati kao ker što glođe kost. Otvoriše se vrata, počeše ljudi masovno da izlaze, osetih da i mladić iza mene pokušava da me nekako obiđe ili upozori da silazi, i bi mi žao. U mimoilaženju, ponovo dodirnuh spoljnim delom šake izbočinu koja me je tako slasno zabavljala do par sekundi pre toga, i zažalih što više neću verovatno nikada videti tog vragolana. Dok je silazio, video sam da je prebacio torbicu preko prepona, a bela majica otkrivala je ruke koje su bile mišićave i sasvim malo dlakave. Noge, kao vajane, prošarane onim mladalačkim maljama zlatne boje, postale su u trenu moj predmet obožavanja. Zamišljao sam ga, gledajući kako se gega i odlazi sa stanice dok je autobus odlazio, u ko zna koliko poza i želeo da ga sretnem i dobijem kao dete igračku. Pošto mašta i realnost ne idu zajedno, ostatak puta sam proveo čekajući da stignem do stana i odmah se istuširam misleći na njega. Tako je i bilo. Samo se pitam, da li je to bilo sve slučajno ili namerno? Da li je trebalo da učinim nešto drugo, umesto što sam kao mulac stajao pored njega kao kolac ne radeći ništa što bi ga ohrabrilo.. ako neko misli da sam pogrešio, onda.. praštajte. Pokušavao sam da ponovim ovakvo iskustvo sa nekim drugim, ali nisam uspeo. Leto je definitvno prošlo a sa nim i sezona sivih pamučnih šorceva i istaknutih muških atributa "na izvolte".