...jedan čovek i jedna žena...

Kad jednom počnem praviti budalu od sebe, teško da me neko, ili pak nešto može zaustaviti.

Kafane nisu ono što su nekad bile. Oblaci dodatno utiču na sparinu, a još više na moju nervozu koju, uzalud, pokušavam da sakrijem gledajući u litarsku kriglu hladnog piva. Ona treba da dođe svaki čas. Bila je nečija devojka, sada je nečija žena. Jedan bračni par došao je u moj mali grad pre tri sedmice. Snažniji i lepši dio tog para počeo je, čini se, polusvesno da menja moj život

„Bila je tvoja“, glas u meni. Ozbiljan je od jutros. Davno sam prestao uzimati stvari zdravo za gotovo. To je prvo što čovek treba naučiti, pre nego ga život zatrpa ostalim glupostima. Naguzio sam onu kriglu. Prija. Toliko slika mi prolazi pred očima. Bistre su i jasne u obrnutom kontrastu sa vremenom napolju i rastućom napetošću u mojim grudima. Ušla je i počela me tražiti pogledom. Ustao sam te trapavo i bučno pomerio stolicu. Pogledala je i mahnula, onako veselo, a opet nekako neodređeno. Krenuh joj u susret.

„Polako jadniče, polomićeš nešto“, javi se upozoravajući glas.

„Ne seri“, bi bio odgovor, koji čovek što češće treba da uputi samome sebi.

Smeši se.

„Zdravo...Nina“, rekoh pre nego me nečija žena zagrli i poljubi. Naravno, uzvratio sam poljubac i pomalo nezgrapno joj pomilovao dugo kosu.

„Izvini, malo kasnim....imala sam obaveze jutros, od šaltera do zavoda, a nikad...stići“, reče zadihano.

„Ma, razumem...izvinjene, ovaj...prihvaćeno“, odgovorih zamuckujući, ali ipak sa vidljivom dozom vedrine, koju pogled na jednu lepu ženu može da donese.

„Tu sam u ćošku, stol je malo osamljen, ali svakako...nije gužva“, moram začepit gubicu pod hitno.

„Super“, reče i ja je pustih prvu.

Seli smo. Konobar se stvori u milisekundi.

„Može pivo“, odgovori Nina, bez prethodnog upita.

„Drago mi je što te vidim, što si došao, odnosno pristao na susret.“

Neprijatno joj je. Meni je još gore. Sva sreća dlanovi mi se ne znoje. Pa dobro, bilo bi poželjno da prestanem cupkati levim stopalom.

„Nije bilo ni jednog razloga da ne pristanem na susret.“

„Ma znam, samo toliko toga....možda smo trebali“, zastala je, samo toliko da joj pomognem...“videti se ranije...sumnjam..., Nina za sve dođe pravo vreme“, razvukoh gubice u tup smešak.

Stiže pivo. Uzela je brzo par gutljaja.

„Videla sam te neki dan u restoranu, došao si na doručak, sa, mislim da se zove Ivan, moram priznati da ti elegancija pristaje sa godinama.“

Ona bi da uprosti stvari.

„Elegancija....hm, valjda je u balansu sa sedima i neurednom bradom.“

Nasmeši se.

„Ne znam šta bih rekla“, stresla je glavom.

„Ne moramo reći ništa, dovoljno je što smo tu i što možemo iskreno pogledati jedno drugo.“

Nekako je našla moju ruku na stolu, iako sam na momenat ustuknuo.

„Znaš, meni je tako teško, saznao si jednu gorku...,šta više groznu, istinu u pogrešno vreme na neprikladnom mestu i na odvratan način.“ Delovala je potreseno. Biće da je ona maska smirenosti spala.

„Nina, za istinu je uvek pravo vreme, mesto i način, ali nisi me valjda zbog toga zvala.“

Počela se vrpoljiti na stolici.

„Ma ne znam, imam osećaj da misliš kako sam te jako povredila i sad mi je još gore.“

Muškarac s godinama postaje gluplji. Definitivno.

„Povredila, kad si me ostavila ili kad si abortirala!?“, rekoh tonom u kojem je bila nakupljena sva gorčina u poslednjih pet godina.

Nežno je izvukla svoju ruku iz moje, što je bilo sasvim dovoljno da se pokajem, ali izraz lica je ostao isti.

„Nisam te ostavila, samo smo imali različiti poglede...“, oči joj se napuniše suzama.

Osmehnuo sam se podlo...“Na život, bolje rečeno bolji život, toliko smo toga prošli, padali ustajali, prkosili...da bi ti odlepršala tamo negde u materinu.“

Suzdržala je suze.

„Nije tačno, trebala nam je promena, malo svežeg zraka, novi poslovi i drugačije okruženje, jer smo postajali letargični i verovatno depresivni, ali si ti tvrdoglavo odbijao da to vidiš.“

„Logični razlozi da se odbaci ljubav...“, čak sam se počeo i bezobrazno zabavljat.

„Naravno da nisu, ali uz sveprisutnu letargiju i depresiju, svakako bi se ugasila.“

Kako su žene samo pragmatične. Pitam se zašto se ja tu svađam sa jednom udatom ženom. Mislim, popićemo piće i...

„Zato što ju još uvek voliš“, opomena iznutra da čovek ne treba sam sebe varati.

Zadrhtao sam.

„Ti si je znači ugasila preventivno!?“

„Nisam, ti to dobro znaš“, smireno je odgovorila.

Naravno, muškarcima ništa ne treba objašnjati, oni sve dobro znaju, a najbolje znaju usrat.

„Abortus...“, odhuknula je.

„ Nina, nema potrebe, ne želim o tome.“

„Moramo, jer sam napravila grešku, zbog koje ću patiti celi život“, suza joj krenuše niz lice.

„Možda nije vreme, ajde da onako malo popričamo o nekim stvarima poslije nas.“

„Ne, vreme je, ljut si i gadim ti se.“

Upitno sam je pogledao.

„Znam, koliko si patio prethodnih sedmica.“

„Neki ljudi stvarno ne znaju začepit.“

„Ti neki ljudi su naši prijatelji i uglavnom su svi na tvojoj strani“, reče i obrisa suze, koju su brzo nadolazile.

„Nisam tražio od njih da biraju stranu“, rekoh i ovlažih hrapavo grlo.

„Saznala sam da sam u drugom stanju, poslije nekoliko sedmica u Nju Jorku. Firma je počela da radi punom parom, ja i Silvija, cimerka iz Meksika, smo našle lep mali smeštaj. Klod je bio stvarno susretljiv privatno, dok je na poslu bio profesionalan. Kad sam mu rekla za trudnoću, reagovao je iznenađeno, ali je insistirao da te nazovem, navodno bi i tebi pronašao neki posao tamo. Bilo je mesta. Pokušala sam ti se javiti ali...“, spustila je glavu.

Osmehnuo sam se gorko-kiselo.

„Meni od tog kapitalističkog oličenja poštenja, ili bolje rečeno đubreta, nije trebalo ništa“, prekinuo sam je.

„Ja sam promenio broj, jer nisam više želeo da me zovu i teše, a uvek sam neuspešno bežao od društvenih mreža.“

Podigla je glavu.

„Nisi se treznio i počeo si se drogirat.“

Pogledao sam u prazno.

„Nina, sve je za ljude.“

„Kad sam saznala u kakvom si stanju, znala sam da nema povratka, a onda sam se posavetovala sa nekim ljudima i napravila grešku.“

„Dobro, jesu li znali mama i tata?!“, odakle mi ovo izađe bokte.

„Kasnije...tvoji?“

„Nisam im rekao, niti imam nameru.“

Gledala je u stranu. Nije prestajala plakati.

„Nina, ne mrzim te, sve i da hoću ne mogu, one naše četiri godine su jače od svega, besnio sam i pravio gluposti, naškodio sebi i ljudima koje volim, ali nikad ne bih pomislio nešto loše o tebi.“

„Povredila sam te“, nije gledala u mene.

„Pogledaj me!“

Okrenu se, obrisa suze i uputi mi pogled prepun sažaljenja.

Nasmeših joj se.

„Biće sve uredu“, slagah.

„Zašto si ostavio Elenu!?“, poluljutito me upita.

Žene uvek izaberu prikladan trenutak za kontranapad.

„Ljudi se razilaze, jednostavno došao je naš momenat.“

Nina poče odmahivati glavom.

„Zato što je divna devojka u koju si se počeo zaljubljivati i zato što je skupila toliko hrabrosti da jednom tvrdoglavom džukeli spomene brak i razgovor sa bivšom devojkom.“

Nasmejah se glasno, doduše neiskreno.

„Vidim da ste postale drugarice.“

„Zašto ne bi bile, Elena je divna.“

„Jeste“, rekoh i zovnuh konobara.

„Moraš da ideš negde“, reče zbunjeno.

„Ne, ali ako ću morati da slušam sređivanje vlastitog života, mogu barem pozvati pivo u pomoć.“

„Ne, nećemo!“, odgovori ona oštro.

Ostala je i uzela maramice iz torbe.

„Budi jadan, namršten, nesrećan i usamljen.“

Prekorila je sama sebe pokretom leve ruke.

„Odavno me neko nije tako dobro opisao.“

Kiselo se osmehnula.

„Zato što te ne poznaju dovoljno“

„Ali tu je bivša devojka da im iščita upute.“

Ovo je bilo nisko.

„Idem do toaleta.“

Konobar dođe.

„Je li gospodine sve uredu?“

„Savršeno, ako mogu dobiti još jedno pivo, ovaj put, malo,...žurimo.“

„Naravno.“

Nina se vratila nakon deset minuta. Plakala je ponovo. Možda se nije nadala da će preko puta nje sedeti jedno ravnodušno đubre, možda je očekivala nekog emotivca, koji će joj sve sočno sterati u tri lepe materine. Ja izgleda nisam ni jedno ni drugo, al sam đavolski dobar glumac. To je ono što čoveka čini govnetom..., povremeno naravno.

Ponovo je potražila moju ruku. Ovaj puta joj nisam dozvolio. Ipak se nasmešila.

„Tvoj život, samo sam mislila...“, prekinuh je pokretom ruke.

„Nemoj, dobro si rekla, moj život.“

Stisnula je ruke u pesnicu. Opazio sam opekotinu na palcu. Jedva se suzdržah.

„Ne glupane, nije više tvoja, ima neko da celiva usnama tu opekotinu.“

Opomena.

„Onda nemamo više šta razgovarati“, u njenom glasu se osetilo razočarenje.

„Biće da je tako“, rekoh i iskapih svoje piće.

Platio sam, a Nina me sačeka ispred vrata.

„Kiša će“, rekavši stadoh do nje.

„Pljusak, a ja imam još nešto da te zamolim.“

„Samo izvoli“, odgovorio sam znatiželjno.

„Znaš, malo je glupo, ali moj muž se ne oseća ugodno kada su naši zajednički prijatelji i ti u blizini.“

„Ma ne mogu da verujem, svi ćemo se iz petnih žila potruditi da mu tu nelagodu otklonimo.“

„Sarkazam ti ne pristaje, dovoljno si me ponižavao i povredio danas.“

„Nije mi bila namera“, iskreno spustih pogled.

„Jeste, a ja glupača tražila malo onog muškarca u tebi kojeg sam nekada svim srcem volela.“

Tu je on, Nina, možda zakopan ispod naslaga razočarenja, gorčine i otuđenosti, ali je tu...diše...a izgleda da još uvek voli.

„Nemoj se umarati, ljudi se menjaju, popričaću sa svima da tog...muža ne gledaju mrko.“

„Taj muž se zove Denis i divna je osoba.“

„Blago njemu“

„Tvoji drugovi mu nisu prošle subote dozvolili da sedne sa svojim kolegom za šank u pubu, uprkos dva slobodna mesta.“

„To nije jedina kafana u gradu, ali čuo sam za to, bili su pijani, a imao je nekada davno razmirice sa Jasminom, tako da to nema veze sa mnom.“

„Ne bih rekla, ali svejedno, to je ružno, naravno da nije jedina, ali tu se godinama okuplja grupa vedrih i nasmejanih ljudi, nije lepo to što si ga odstranio doslovce pogledom, doduše i od mene si u početku okretao glavu.“

„Zar ja, Nina mene taj tvoj muž uopće ne zanima, to što se on ne oseća ugodno u mojoj ili blizini nekih od mojih drugova, to je njegov problem.“

„To sam želela da čujem, promenio si se iz korena.“

Zajedljivo sam se osmehnuo.

„Nije moguće da si me ustvari zvala zbog njega?“

„Ja više nemam šta s tobom pričati.“

„Ja bih da te još malo gledam tako lepu i daleku.“

Stisnula je usne.

„Kiša će, hoćeš da ti zovnem taksi?“

„Nemoj, prošetaću.“

Poljubio sam je brzo. Obraz uz obraz. Zadrhtala je i spustila mi ruku na rame.

„Nemoj to da radiš sebi, molim te.“

„Nina, svaki muškarac, pre ili kasnije, nađe svoje mesto za šankom.“

***

Krupnim koracima bežim od kiše, od samog sebe, od istine, od ljubavi...., bežim u mišiju rupu očaja, tjeskobe i gorčine. Usput se prekoravam za većinu izrečenih reči. Njoj je uistinu bilo teško, dok sam se ja lažno šprdao sa jasnom namerom koja naglašava moju ravnodušnost. Oblaci su sve gušći, okrenuh se naglo, mesto gde sam ostavio tu nečiju ženu je bilo prazno i pusto, baš kao i moje biće u ovom trenutku. Neoprezno pomičem usne na njegovu rečenicu.... „...imao si priliku, pokušala je, čekao si nekoliko godina na ovaj trenutak...i naravno uprskao si...“

Napravih jedan korak nazad u prazninu. Ne vredi.

„Odustajanje je odlika jakog karaktera“, naslađujem se sam sobom.

„NE SERI“, ovo je bilo glasno i jako. Dovoljno da se osvestim i shvatim da sam na prometnoj ulici te da privlačim letimične poglede prolaznika.

„Još jedan odlepio“, konstatacija, koja je počela da karakteriše svakodnevnicu.

Ne, nastavio sam ka svom domu, utočištu, da tamo na miru crknem. Koraci su mi sve brži. Osetih ruku na pantalonama.

„Šta sad...“, brecnuh se poluljutito.

Čupava i musava devojčica je stajala iza mene.

„Izvinite čiko, ja sam gladna, ako možete jedan sendvič da mi kupite.“

Spas. Tamo gde sam krenuo verovatno bi izgubio i poslednju trunčicu ljudskosti. Bokte, pa meni je kao nešto teško.

„Naravno sine, idemo klopati“, iskreno sam se nasmejao. Prvi puta danas.

Uzeo sam uprljanu ručicu.

„A gde ćemo?“, cupka ona oko mene.

„Tamo gde prave dobre sendviče“, odgovaram ja.

„Je l' s piletinom?“

„Upravo s piletinom. Kako se zoveš?“

„Belma, i imam šest godina, to me svi pitaju.“

Što bih ja bio izuzetak.

„Gde su ti oni drugovi?“

„Pokrali mi siću i pobegli od mene.“

Logično, mali dripci brzo uče.

„E pa Belma stigli smo.“

Pogledala me je uplašeno.

„Hoće li me pustite da jedem unutra?“, napravila je jedan korak nazad.

„Naravno, idemo.“

Devojčice u objektu brze prehrane su bile prilično ljubazne. Dobro, vlasnik nije bio tu. Prvo pranje ruku i umivanje, a potom je Belma pevušila neku od grandovih severina čekajući svoj obrok sa piletinom, topljenim sirom i salatom posebno sa strane. Sedeo sam neko vreme i uživao u njenim dnevnim dogodovštinama. Zastadoh na izlazu.

„Molim vas, kupite joj neki kolač i nek popije sokić“, rekoh radnicama, za koje je Belma već iščeprkala da su studentice, ostavivši novac.

„Hoćemo naravno, ne brini“, zagonetno se smijure.

Nemojte je pustiti na kišu“, rekoh usput.

Mahnule su. Poslao sam poljubac Belmi, koja je uzvratila punih usta mlatarajući nogicama u, izgleda samo njoj, znanom ritmu.

Ušao sam u stan i naravno odmah otvorio prozor. Pokisao sam sasvim dovoljno. U svakom smislu.

„Nina, ti si predivna žena“, rekoh svom odrazu u ogledalu.

***

„Koračala sam lagano, pre vukla nogu za nogom. Ne bih išla kući. Čitavu sam noć ponavljala sebi da ne smem plakati pred njim, a  razpekmezila sam se kao kakva klinka. Jesam li uistinu pogrešila? Je li on zaista toliko povređen da iz njega izbija toliko gađenje. Ne mogu da verujem da se toliko promenio. On mi se ustvari rugao, a ja samo htela...da pomognem.“

Nina se strese. Dva puta je prešla istu stazu u obližnjem parku.

„Dakle, pomognem....njemu ili pak sebi? Oboma. Za to treba dvoje, a ne neko da ismejava moje suze. Čoveče, ja hoću da razgovaram s nekim ko je do pre neki dan okretao glavu od mene. To nije ona osoba sa kojom sam provela predivne godine. Nije. No, ne mogu da zaboravim, teško se suočiti s nekim koga još uvek vol...., ma šta pričam, teško je razgovarati sa potpunim strancem.“

Stala je i pogledala u nebo.

„Ako odem kući samo ću pogoršati stvari. Sreća pa Denis nije tu, morala bih objašnjavati. Dozlogrdilo mi je. Možda ću kod Dijane.“

Prva munja zapara nebo.

„Moram se brzo odlučiti. Umorna sam od svega. Zašto si morao da postaneš toliko đubre?“

Drugu munju isprati udar groma u blizini. Prve, krupne i hladne kapi kiše pogodiše njena gola ramena.

„Jebote, ovo se mora završiti. Reče li Ljubica da je Saša negde na putu.“

Okrenula se polusvesno i gotovo potrčala

Stala je ispred ulaza.

„Rudarska 21., biće da je to. Mokra sam do gole kože. Valjda je u stanu.“

 Ispravila je uvojke plave kose.

„Pogrešila sam, ali povratka nema.“

Ušla je u lift.

„Provera. Sedmi sprat. Neću. Gledala je svoje mokro lice u ogledalu. Ono malo šminke se uspelo razmazati. Ko ga jebe, nek crkne. Zovnuću taksi i idem kući.“

Međutim, lift je poslušao kažiprst njene desne ruke i krenuo gore, na taj sedmi sprat.

„Neću plakati više“, obećala je samoj sebi na izlasku iz njega.

***

Sedeo sam u fotelji i pokušavao razmišljati, kao da se to može pored ovih gromova i munja. Dobro, kiša nam je preko potrebna, moći ćemo disati par dana. Jebeš kišu. Nina. Je li stigla kući? Mislim da bih trebao nazvati ovaj broj s kojeg mi je poslala poruku. Samo, šta reći. Pogrešio sam.

„Sad bih se momče pravdao!?“

Znam, ne ide to tako. Svejedno sam uzeo telefon i po ko zna koji put čitao.

„Zdravo, imaš li vremena sutra, ja bih da se vidimo oko 13h, ako možeš naravno...ako želiš.“

Nina.

P.S. „Ti odaberi mesto“

„Mogu“ plus ime odabranog mesta.

Odgovor. Poslije 7 sati lažnog analiziranja. Koji si ti kreten bokte mazo.

Pogrešio sam. Da nazovem. Možda se neće hteti javit. Šta se može, nisam bolje ni zaslužio.

„Vrata bre“, trgnuo me.

Šta, aaa kucanje. Čekaj, kucanje. Poznato...kucanje. Stvarno sam odlepio. Još jednom. Čekaj bre. Krenuh, sa namerom da otvorim novom obliku ludila.

***

„Pokucala sam i čekala, tri puta, iako sam se i prvi put dvoumila. Otvorio je poluzbunjeno. Prođoše me žmarci. Izgleda da se seća. Izašao je u majici i gaćama. Bravo domaćine.“

„Nina“, uspio je izustiti.

„Slegla sam ramenima i potvrdila, doduše za njega sam možda bila i sam đavo iz pakla.

„Jebote, pa ti si sva mokra.“

„Trčala sam“, rekoh odhuknuvši.

„Gotovo da me je uneo u stan. Delovao je tako nežno i uplašeno.“

„Idem po peškir, u kupatilu imam nekoliko velikih...“,

„Krenuo bi da ga ja nisam uhvatila za ramena i okrenula licem u lice. Prvim šamarom sam mu nanela modricu ispod desnog oka. Pošto je delovao iznenađeno, morala sam potvrditi. Drugim sam mu pak, verovatno noktima, raskrvarila desni ugao gornje usne. Iznenađenje pređe u ljutnju. Ščepao me je za mokru kosu i naslonio na ormarić do vrata.

„Zašto“, protresao me je.

„Zato što si đubre! Prislonila sam svoj obraz na njegov. Prstima sam mu prešla preko povređenog dela usne. Uzeo je nežno moju ruku i spustio usne na opekotinu na palcu. U tom trenutku maska laži i glumatanja je spala. Gledala sam u njegov tužan, ali prokleto iskren pogled pun ljubavi, pažnje i topline. Sasvim dovoljno da mi suze ponovo krenu i da mu se bacim u naručje. Podigao me je i odneo u kupatilo. Sve vreme sam mu ljubila vrat. Tresnuo je nešto iza vrata i izvukao veliki peškir. Svlačila sam se, dok je on nežno brisao moju kožu. Potpuno sam naga. Gledao me poluzbunjeno, prebacujući peškir sa jednog, na drugi deo moga tela. Uživala sam. Podigla sam ruke, uzela peškir iz njegove ruke i bacila ga u stranu. Spustio je svoje na mene, a ja dohvatih krajeve njegove majice u nameri da je svučem. Međutim, prvo mu svukoh gaće i njegova muškost u poluerekciji izmigolji vani. Sve se dešava tako brzo. Tako je i najbolje. Nemam se nameru s njim objašnjavati. Prepustio se. Čučnula sam i uzela kitu u usta. Mislila sam da ću osećati neku vrstu krivice ili barem emocionalne prljavštine, ali nipošto nije bilo tako. Umesto toga, bila sam jako uzbuđena i još više uspaljena. Dobro, osećala sam malu dozu straha. Mlohava kita je poprimala konture krutog kurca. Čula sam duboke uzdisaje iznad, ali nisam htela da bacim pogled. Dobro, možda i nisam smela. Sve ovo je pogrešno, bez obzira, ja sam zadovoljno mljackala i gutala mokar kurac gotovo do korena da bih ga izvadila iz usta i bezobrazno kružila jezikom oko glavića. Izludiću ga. Sećam se i ja dragi moj. Svega. Dodirnuo mi je ramena i podigao, usput smo se dodirnuli usnama. Napaljen je i opušten. Izljubi mi brzo grudi, i spusti se do mojih stopala, rukama sam pratila njegove pokrete i izvijala se. Po navici prste sam spustila na klitoris i počela se igrati. Čuvao me čvrsto prelazeći jezikom preko listova, pripremajući se da gricni butine. Iako sam bila sigurna da hoće, omakao mi se prigušen vrisak užitka. Zadovoljno sam se smešila. Blizu je. Navaliti će. Spremna sam. Jezik žestoko nahrani ribicu i ja se podigoh na prste. Rukama mi je obujmio grudi. Dođi gore, je sve što sam uspela da procedim. Milovala sam mu kosu. Ovde! Sad! Urlala sam na njegovo uho, grizući mu obraz. Naslonio me na zid tuš kabine. Nemoj me okretati, hoću da te gledam. Tresla sam se. Nežno me podiže i zari upaljeni kurac. Zavrtela sam glavom od užitka. Ovo je tako neočekivano. Prilepivši usne na njegov vrat, ječala sam tiho, nestrpljivo čekajući svaki novi ubod. Uskoro je sve pucalo, dok su potočići užitka curili niz moje butine. Naglo sam se okrenula i gurnula mu guzu u međunožje.“

„Mislio sam da hoćeš da me gledaš“, reče zadihano.

„Nije baš u nekoj kondiciji. Nasmešila sam se u sebi. Nemoj prestajati molim te. Nemoj nikada prestati. To je bilo glasno. Ugurao mi je kurac i ja se prilepih za staklo. Isturila sam karlicu, a on prstima pronađe klitić i poče ga trljati u neizmeničnom ritmu sa ubodima kurca. Odlepiću. Uskoro sam se i sama počela nabijati na nabreklu neman. Ruke je spustio na moje grudi. Tako. Gurnula sam ga na suprotan zid i navlačila se na kurac koji je prodirao do kraja. Uživao je glasno. Bila sam blizu. Izvila sam se tako da je pravo čudo što je ostao u meni i naslonjena na njega spremala sam žestok finiš. Tako....me jebi!!! Brzo ću!! Uskoro sam se tresla u valovima orgazma, dok je mi je on masirao klitić i verovatno čuvao da ne izgubim tlo pod nogama. Drhtavica prestade, okrenuh se i izljubih ga, povlačeći nabreklu kurčinu, koja je konstantno pulsirala. Ovo neće tako brzo svršiti.“

„Da se prebacimo na krevet“, prošaputao je.

„Obujmila sam ga nogama i klimnula glavom.

Oluja je prestala, kiša zajedno s njom.

„Postala sam svesna otvorenog prozora, ali me to nije ni najmanje dotaklo. Grubo me baci na krevet, a ja se spretno dočekah na sve četiri i dohvatih mu kurac. Malčice sam grizla. Drhtao je kao kakav goli lipić na vetru. Naučila je Nina dosta toga dragi moj. Nežno me odgurnu na jastuk. Raširila sam noge, čekajući ga. Hajde sad, navali. Nije. Trljao je glavić o stidne usne i prelazio njime preko klitorisa. Želim te, tako te želim!!! Vrtela sam glavom na jastuku. Ubode jako i spusti se na mene. Imala sam dovoljno snage da ga zarobim nogama. Ulazio je jako, gotovo bezobzirno, trošeći posljednje atome snage. Grizla sam mu vrat i obraz, moleći ga da ne prestaje i tako dodatno raspaljivala njegovu uočljivu želju. Tempo se smiri i osjetih duboke uzdisaje na mom obrazu. Počela sam mešati, čvrsto ga stegnuvši nogama.  Uspravio se. Blizu je.  Podigla sam glavu i grizla mu bradavice. Pri tome sam se pomerala i osetila veliku lokvu vlage ispod sebe. Svršiće. Zaječao je glasno, dok sam ja poluspretno prihvatala nabrekli kurac. Seme je štrcalo naizgled u litrima. Štrcalo...kao nekada. Uzela sam ga u usta iscedivši u grlo par kapi užitka. Legao je tik do mene. Tek tada sam postala svesna da sam bila na nogama pre šest sati ujutro i ispraćala muža u Zagreb. Nasmešila sam se nekontrolisano. Sad sam imala ovog stranca pored sebe, koji me gledao pomalo tužno dok sam mu ljubila grudi.“

„Umorna sam...“, ono, ljubavi, nisam smela izustiti.

„Spavaj“, bio je tih, gotovo nečujan.

***

Prošlo je...možda pola sata. Nina je tiho disala na mojim grudima. Delovala je doista umorno. Ja, i pored nekoliko minuta polusna, nisam uspevao da sredim misli. Ta, nečija žena je u mom krevetu...mom naručju. Ono što se deševalo pre nekih sat vremena još uvek nije dolazilo do moje svesti. Moraću pustiti vodu. Izmigoljio sam se tiho i položio joj glavu na jastuk. Spava. Gotovo sam se prepao njene golotinje. Tako znano telo. Toliko puta ljubljeno. Svaki madež. Čak je tu i mali ožiljak na bedru, koji je zaradila dok smo micali nameštaj. Ruke, tople i nežne, stopala negovana, kosa mekana i mirisna....usne. Moram prestati. Našao sam plahtu i pokrio tu usnulu boginju, koja je, po ko zna koji put pokazala snagu jedne žene. U ogledalu gledam nove značke na licu. Znači, sad je i đubre dobilo karakter. Obukoh gaće. Odlazim u kuhinju. Prozor zjapi otvoren. Zatvoriću ga, pošto gospoda više nema šta pametno da čuje. Možda će mi malo popovat, jer smo ih grubo smetali tokom njihovog poslepodnevnog kefa (čitaj – odmor) nakon napornog dana na poslu. Posao, kojeg naravno nema ni za leka. Hm, biće da je zrak čišći. Jebote, trebala su nam otprilike još dva dana pa da se svi kolektivno podavimo u ovoj sparini i, precizno, izduvnim gasovima, koji, kamo sreće, da se samo svode na grdan prdež. Od voća, limun, pomorandže i nešto jagoda. To je ostalo od sastojaka za Sašin kolač. Da, ja i Saša živimo skupa. Cimeri smo. Čekaj bre, kako je ona znala da Saša nije tu.

„Mali, ti pojma nemaš o ženama.“

Pa dobro, ali barem pokušavam toga biti svestan. Limunada.

„Šta, limunada!?“

Napraviću limunadu. Nekad je volela.

„Ej, gde si“, glasić iz druge sobe.

Sa dva, dobro izgnječena, limuna ulazim u sobu i sedam pored kreveta.

„Ja se izgleda malo uspavala, a ti iskoristio priliku da zbrišeš“, smešila se.

„Nisam želeo da te smetam, mislio sam limunadu...“, opet sam zajebao.

„Čekao si priliku da pobegneš od mene“, naslonila se na krevet i smakla plahtu.

„Znaš da nije tako, ja samo da iscedim limun...i...jebi ga.“

„Svuci barem te gaće, da te još malo gledam gologuzog.“

Sad me već vuče za jezik.

„Zar ti nemaš zgodnije i milije dupe da gledaš po kući?“

Nije se uvredila. Dečko, pročitan si.

„Da imam, ne bih bila ovde, ovako napaljena, u tvom krevetu.“

Ne razumem, ovo se neće na dobro svršiti.

„To da je zgodan i lep, jeste, ja sam odobrala.“

„Nisam znao da su ti toliko dragi bledunjavi plavušani.“

„Šta da kažem, na jednom crnomanjastom krakonji sam se opekla.“

Nasmešio sam se. Nina se nasmeja glasno.

„Zašto si toliko ljubomoran na njega?“

„Hoćeš li da napišem elaborat?“

Sad se već zacenula.

„Nisi se nimalo promenio.“

„Nisi ni ti.“

Zadovoljno se promeškoljila na krevetu. Kita mi je počela pulsirati.

„Idem da završim limun“, rekoh.

„Daj svuci se molim te.“

Poslušao sam je i odhuknuo.

„Hajde, donesi tu posudu u krevet pa ćemo zajedno cediti, mislim da je spreman.“

„Je li tako i mužu naređuješ“, zajedljivo ću iako je malo falilo da se sapletem o vlastite gaće.

„Ne, on je razuman, ti si jedino smiren dok ti pušim“, njenu zadnju reč, gotovo da i nisam čuo.

U krevetu smo. Nina se smesti u moje krilo i preuze posao oko okrepe. S vremena na vreme smo se bučno poljubili. Trljala je svojim stopalima moje listove.

„Zašto si bio onakav danas?“, pogleda me oštro.

Poraženo sam slegnuo ramenima.

„S namerom da pokažem da mi apsolutno nije stalo do tebe.“

„Pa, je li stalo?“, počela je cediti.

„Nemaš pojma koliko“, rekoh tiho.

Nina se smešila „....a do Elene...“

„Naravno, imali smo nesporazum, mislim da je pametno što smo se malo udaljili, ne bih rekao da sam ja isključivo krivac za trenutno stanje između nas dvoje.“

„Ona se plaši da te pozove.“

„Nema nikakvog razloga za to.“

„Ima, razgovarale smo, nije spremna, ti si slobodan duh, a ona je ipak devojka za brak. Mada, divna je osoba.“

„Znaš da ja i brak ne možemo u istu rečenicu.“

„Vidim, i mene bi razvodio“, isplazila je jezik.

„Nisam te ja ni terao da se udaješ.“

„To je tačno, jesi li donio čaše i led.“

„Tu je sve“

Mazili smo se i pijuckali.

„Mislim da je sada suvišno da pričamo o našem prekidu i onome što sam ja napravila poslije“, procedi dok sam joj ljubio grudi.

„Ne, naš prekid je bio splet okolnosti, sa kojima očigledno nismo mogli da se izborimo, mada, i gore smo stvari ostavljali iza sebe. Uostalom, verujem ti, iako sam bio besan i povređen, ne sumnjam da si postupila najbolje u tom trenutku.“

Nina zasuzi.

„Moram da te pitam...zašto droga?“

„Možda zato što nisam imao dovoljno hrabrosti da se ubijem.“

Ona povuče moju glavu i zaurla.

„Ej bre, jesi li ti normalan, šta ti je, ti bi oduzimao sebi život.“

„Nisam mogao da se izborim sa prazninom koju si ostavila kad si zatvorila naša vrata“ smireno odgovorih

Nina popusti i poče da mi ljubi rame te prelazeći preko vrata dođe do usana.

„Znaš, kad sam deportovana iz Amerike, prvo što sam uradila je da pokucam na ta vrata, ali tu nije više bilo muškarca kojem sam dala svoje srce“, prošaputala je.

„Bio je, samo nesvestan, sluđen i otuđen. Saznao sam mesec dana nakon toga da si pola noći provela kucajući ispred.“

„Sanja ti je rekla. To me je dotuklo. Morala sam krenuti ispočetka i evo me opet tu u tvom zagrljaju.“

Vrtlog života.

„Nisam mogao da pustim tvoju lepotu, tvoj glas, tvoji dodire. Ona je pomagala da budeš tu. Prekasno sam se otreznio.“

Naslonio sam se na krevet i Nina se ispruži preko mene povlačeći mi kurac.

„Znaš, retki su bili oni dani kada nisam mislila na tebe. Najviše na naše detinjstvo. Uvek sam imala potrebu da te čuvam blizu.“

„To je lepo“, uzdisajući procedih jer su njene usne poklopile glavić.

„Gle, pa tebi se opet digao. Rekoh ja da je spreman za ceđenje.“

Nisam se osmehnuo. Nisam mogao. Nina se već bacila na posao. Temeljito i posvećeno. Pokušao sam da je premestim na sebe s namerom da zaljuljamo krevet. Nežno me je odbila pokretom ruke i zadovoljno mljackala.

„Nek ovo bude...nagrada...aaaa, kako je tvrd...ti se poslije pitaj zašto si....nagrađen“, šaputala je.

Uskoro sam se grčio i pošpricao par kapljica vlastitog užitka u njena usta.

Oblizivala se.

„Idem pod tuš“, reče tiho.

„Ostani na večeri, molim te, imam neko dobro vino, a malo sam unapredio svoje kulinarske sposobnosti.“

Poljubila me je.

„Razmisliću“, jasno i glasno, pre nego je ustala i izašla u hodnik.

***

„Sedela sam u kuhinji i posmatrala ga kako se vrti oko šporeta. Usput sam seckala paradajz i papriku. Da, pijuckala sam odlično vino. Razmislila sam. Ostaću na večeri. Pomirisala sam njegovu košulju, koju sam izvukla iz ormara i navukla na sebe. Ostaću do jutra, samo što on o tome nema pojma.

„Hoćeš li pomirisati marinadu?“, upita me.

„Daj ovamo“, rekoh i zagnjurih nosić.

„Nije loše, pohvalila sam ga poljupcem, mada preterao je s belim lukom. Nemoj samo pojačavat, nek lagano zarudi. Prekorio me je pogledom. Sladak je. Bosim stopalom sam mu dodirivala butine pokušavajući da nadjem međunožje i totalno ga smetem. Uzmicao je. Nikada nisam bila u potpunosti svesna te njegove ljubavi prema mojim stopalima, ali sam ih u prošlosti neretko koristila kao specijalno oružje, posebno ako imam žulj. Ostaviću to za večeras. Okrenuo se.

„Salata!? Gde si to odlutala?“

„Dođi, poljubi me.“

„Ljubio je i otuđio već spremljenu salatu.“ Odlučili smo da jedemo u kuhinji. Usko je pa ćemo se moći dodirivati. Neplanirano, ipak slagaću, par trenutaka poslije sam se izvijala na njegovim stopalima, pazeći da ne razbijem glavu od kuhinjsku ivicu, dok je ulazio u mene. Teško se kontrolisati u takvim situacijama. Rukom mi je mesio grudi kroz raskopčanu košulju, a ja sam se spremala za novi napad orgazma. Ipak skinuo me je sa kurca i mudro odložio moj vrhunac. Podigao me je nežno na kuhinju i nabio ga jako. Sve se zatreslo. Kroz jecanje sam nekoliko puta ponovila da ćemo, nastavimo li ovako, porazbijati posuđe. Nije se obazirao niti je prestajao, samo je prodirao duboko, tražeći njemu znana mesta na mom vratu, da bih ja konačno podivljala od orgazma, grizući mu usnu, dok je seme spricalo po mom stomačiću.“

Na balkonu smo.

„Znaš šta“, prošaputah dok mi je vetrić milovao kosu, a on kupio kapljicu vina sa gornje usne.

„Šta“, prstima mi je dodirnuo obraz.

„Klodu nikad nisi dao šansu, bez obzira na njegova uveravanja.... ....“ kapitalistička sranja“, nadovezao se...“bio si u pravu“, spustila sam glavu na njegovo rame.

„Klod Roberts“, ponovio je dva puta.

„Nina, ne moram svaki put stati u govno da bih osetio koliko smrdi.“

„Rekoh da si bio u pravu“, promeškoljila sam se.

„Ne, bio sam isključiv, dozvolio sam sebi da te prepustim u ruke tog pacova.“

„Odluka je bila moja, a ti si uvek poštovao moje odluke“, tražila sam pogledom neku sjajnu zvezdu.

„To je verovatno bilo presudno, mada sad mislim da sam tada trebao da ti odvalim jednu šamarčinu.“

„Nasmejala sam se. Redak smisao za humor. To mi strašno fali. Između nekoliko stotina drugih sitnih stvari, koje, na kraju krajeva, znače sve u životu. Poljubila sam mu modricu ispod oka. Proći će.“

„Neke hoće, neke nikada neće“, gledao je u polupraznu čašu.

„Tužno sam ga pogledala.“

Mesečina.

„Da mesec je provirivao kroz male prozore u njegovoj sobi, dok sam ja jahala uspaljeni kurac, pritišćući njegove ruke na svoje grudi. Potpuno se ozario, kada je saznao da ostajem, barem do jutra. Čini se da je povratio dobar dio snage. Sada me ponovo jako nabija odozdo, dok ja mešam na njemu, naslonjena na njegov obraz. Tako...me jebi...nemoj nikada prestati, ako....me želiš kazniti za sve....uradi to tako....aaaa. Jako. Nije bilo teško preneti vlastitu napaljenost na njega. Ta, i sam je strastven. Ubadao je kurcem iz sve snage. Vadio ga do glavića, a potom brzo vraćao u borbu. Uzvraćala sam, tako što sam curila na sve strane. Bacio me je u stranu, ustao, povukao na ivicu kreveta i ugurao kurac do kraja. Vrisnula sam i pretila. Toliko volim taj kurac.“

„Je li ti nedostajao“, procedi.

„Naravno“, bez daha sam odgovorila. „Molim te, jebi me polako, onesvestiti ću se.“

„Poslušao je. Gutala sam ga celog, gotovo sa jajima. Bližio se moj vrhunac. Nogama sam ga povukla na sebe i počela se tresti. Svaki damar je kucao za sebe, ali to nije bilo ništa u poređenju sa njegovim srcem koje je divlje lupalo. Odlepiću. Hoću još. Povukla sam mu glavu. Gledao me je dolazeći sebi. Nije svršio. Ustala sam u sedeći položaj i izljubila mu muškost, koja je na svaki dodir mojih usana jako pulsirala. Okrenula sam mu guzu i namestila se. Ponovo je ušao u mene. Na prvi ubod sam osećala dolazak novog orgazma. Mešala sam. Tako. Jebi svoju...curicu. Odakle mi ovo jebote. Nisam razmišljala. Jednostavno želela sam ga. Puni me jako, molila sam. Zaljuljali smo celi naš svet. Proturio je ruku i počeo mi masirati klitoris. Novi udar. Na grčenje moje karlice spustio se na mene i zario jako, dok sam ja izvrištala još jedan orgazam. Izvadio ga je, sa očiglednom namerom da mi okupa dupence, ali sam se ipak brzo prizvala. Ne, ovako, stopalima sam mu masirala jaja, dok je on s ludilom u očima, gledajući moje telo i vlažne usne, nadrkavao kurac. Jedno sam stopalo proturila i našla anusnu rupicu. Igrala sam se. Biće ovo žestoko.“

„Ti si...“, ostajao je bez daha.

„Tvoja mala bludnica, koja obožava tvoju spermu.“

„Sklopio je oči i počeo jecati. Oblizujući se otvorenih usta, pratila sam reku semena, kako se sliva niz moja stopala. Sručio se polusvestan do mene. Popela sam se na njega i usnula. Milovala sam ga po kosi s namerom da ga uspavam, međutim, znala sam da će to biti teško.“

***

Pili smo kafu.

„Znači, Dijana će doći po tebe, a ti si navodno spavala kod tetke.“

„Upravo tako“, smešila se u pogužvanoj, ali suvoj odeći.

Nema vremena za peglanje.

„Šteta što ne možeš ostati na doručku.“

„Jeste, ali obećala sam njoj. Pazi ja rizikujem ovde.“

„Razumem“, nekim čudom sam se smirio.

Kod izlaznih vrata sam je poljubio u čelo.

„Ispratiću te.“

„Samo do lifta, molim te. Videćemo se opet. Nakon ovoga moramo.“

„Naravno“, potvrđujem dok mi miluje obraz i prstima prelazi preko usana.

„Nina, voliš li ga?“, smetoh se.

Pokušao sam, pokretom ruke, naterati ju da ne odgovora.

Nasmešila se tužno.

„Prvi puta od juče, da si nešto izravno pitao. Moram odgovoriti. Bio je tu uz mene sve vreme, čekao dugo, uradio neke stvari koje mi znače puno u životu, pažljiv je i odgovoran, sve ono što ženi treba u jednom braku.“

Zaustio sam, a ona mi stavi prst preko usana.

„Reći ću ti. Ti si slobodan duh, čovek koji obožava da živi mimo sveta, da trči pored voza koji se zove život, dok se ruga onima koji se u taj voz trpaju.  Da, poklanjaš pažnju i ljubav svima podjednako. To je ono čime razoružaš svaku osobu. Ti si moja najveća ljubav i ja ne mogu ništa da uradim povodom toga.“

„Ali....“, ponovo prst.

„S njim mogu graditi brak i porodicu, s tobom mogu pokušati osvojiti svet. U ovom momentu ne znam šta bih pre.“

Gledao sam je ozbiljno. Poljubila me bučno i sočno.

„Kada se sledeći put vidimo, želim da čujem tvoje reči.“

Krenula je prema liftu.

„Nemoj se okretati“, prošaputao sam.

Stala je.

„Teško mi je kada me gledaš dok odlaziš od mene.“

„To je obostrano“, rekla je i rukom obrisala oko, ulazeći u lift.

„Nemoj se nikada vraćati u prošlost, srce mi se cepa ako ti patiš“, reče i vrata se zatvoriše.

Svet se stegnu. Odhuknuo sam i ušao u stan.

„Ne smeš je zbunjivati, njoj je teže.“

Znam.

Gledao sam kroz prozor kako pretrčava ulicu i odlazi iza samoposluge.

Seo sam u fotelju i uživao njen miris dok je još uvek tu. Pogledah u ugao sobe i sklopih oči.

„Hello darkness, my old friend....

... I've come to talk with you again“

Nina, ja se ne vraćam u prošlost da bih patio, vraćam se da proverim jesam li još uvek živ.

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 29 Nov, 2017
• WirEl
• 6 glasova
• 1886 pregleda