Na radnom stolu (i oko njega)
Ipak sam odlučila da odem.
Posle naporne nedelje, sa onim opuštenim zadovoljstvom koje donosi uspešno završen posao, sedimo u radnoj sobi, na priličnoj udaljenosti jer tako diktira prostor u kojem se nalazimo.
Razgovaramo o koječemu. Poslu, prijateljima, odrastanju, roditeljima, porodicama...
Kao stari, dobri znanci... što u neku ruku i jesmo.
Posmatram ga. Deluje opušteno, normalno, fino... i vidi se da je u svetu kojem zaista pripada.
Pored toga što sam ga smatrala retko čestitim i visokomoralnim čovekom na onaj lep, staromodan način, jako mi se dopadalo što je običan, normalan... jak i snažan da prihvati svakodnevnicu i stvarnost onakve kakvi jesu. Što nije od onih koji kukaju nad problemima već traže način da ih rešavaju. Na sve to imao je neki vragolast, nemirni, dečački duh koji su odavale njegove žive oči i... osmeh.
Volela sam naše razgovore (on je jednom rekao kako voli „umnu gimnastiku“ u koju se upušta sa mnom) i imala sam neobjašnjivo najlepše moguće poverenje u njega.
U jednom momentu je, čini mi se u sred neke pričee ustao i došao do mene. Sagnuo je glavu do mog lica, čak se i ne sećam da li je nešto rekao, ali je lagano spustio usne na moje. Bila sam iskreno iznenađena. I iskreno zbunjena...i zaista nisam znala kako da reagujem. Čak ni kako želim da reagujem. Pomazila sam ga rukom po licu... ponovo je spustio svoje usne na moje... lagano, istraživački... odgovorila sam na poljubac još laganije, poljubila ga u svaku usnu... i pokušavala da dobijem u vremenu kako bih znala šta je ono što ja želim. Šta je on želeo, bilo je sasvim jasno. Odmakao je usne... pogledao me... lagano uzdahnuo i sa tim svojim osmehom rekao: „Očigledno radim nešto pogrešno...“
Nisam znala šta da odgovorim. Nisam znala da li je pogrešno. Nisam znala šta želim. Ali, u momentu sam pogledom okrznula stolicu na kojoj je do maločas sedeo i znala sam da ne želim da se vrati tamo. Držala sam ruke oko njegovog vrata... Jošjednm je potražio moje usne. Lepo se ljubio. I prijalo mi je. Uzvratila sam ali se ipak odmakao i psmatrao me sa onim osmehom i neizgovorenim pitanjem. Rekla sam da ništa nije pogrešno, ali da ja nemam pojma šta mi ne štima. „Ja? Ili ti smeta svetlo?“ Nasmejala sam se. Ustao je i ugasio svetlo.
Povukao me je lagano da ustanem i sad smo stajali i ljubili se...
„Možeš prekinuti u svako trenutku“ rekao je „poslušaću te, obećavam“
Nije morao to ni da mi kaže. Znala sam. On je uzimao ono što je želeo, ali nikako ne preko granice koja meni prija.
Najveći problem je bio što ja nisam mogla da shvatim sebe... da li želim i šta želim...
Osećao je da ima nešto. I prekidao kako bih mogla da kažem. Jedino što sam mu govorila bilo je da ne znam... ne znam šta mi je, ne znam šta želim, ne znam dokle želim...
Pretpostavljam da je, kao i svaki pametan muškarac, odlučio da proveri. Odnosno da mi pomogne da odlučim...
Prepustila sam mu kontrolu... sve, prijalo mi je, ali se ja nikako nisam potpuno prepuštala i osetila onošto sam negde i želela da osetim. Možda sam samo bila umorna... možda iznenađena... ne bih znala tačno da objasnim šta mi se dešavalo. I on je to osećao... a ja sam negde u sebi imala taj glupi osećaj kako nije pošteno. Ispred i pored mene je krajnje privlačan muškarac koji me želi i koji se istinski trudi oko mene. Ja ne želim da ga odbijem, ali se i ne prepuštam... Mrzela sam femkanje, lažno žensko prenemaganje, odbijanje radi odbijanja. Nikako nisam mogla da pred njim budem takva... nije to ničim zaslužio. Naprotiv.
Bio je pažljiv, oprezan... u ljubljenu, maženju... skidanju. Ali je zastao. Pitao šta nije u redu... da li želim da prekine. Onako, iz njegovog zagrljaja koji je prijao, ponovih da ne znam... „Nije do tebe“ šapnula sam da ga uverim da nije uradio ništa pogrešno. „Ne privlačim te?“ pitao je hrabro, sa onim svojim osmehom koji je u sebi nosio i tragić potencijalnog razočarenja, ali i nade da ću ga razuveriti. I koliko god da sam sebi važna, tog trenutka sam znala da nisam jedina važna... da mi je ta njegova nada važna... da je taj njegov trag straha (ili ne znam kako se to zove) beskrajno pivlačan. I bilo je više od svake strasno izgovorene rečenice tipa: „Želim te“ (protiv kojih nemam ništa, naprotiv, volim to da čujem), govorio je više od svakog „želim te“ koje sam do tada ćula...
Pokušala sam da pobedim sebe i prepustim se... Pokušala sam da budem njegova u tom momentu... da budem ono što je želeo i na sve načine zavredneo da ima... U jednom kratkom trenutku su mi kroz glavu proleteli svi muškarci koji su od mene dobijali mnogo više od strasti za samo malo pažnje i tri lepe reči... dok nisam naučila da je primanje jednako važno kao i davanje. U životu, u strasti, u ljubavi... svemu.
Podigao mi je majcu... otkopčao brus, mazio i ljubio sise... Otkopčao mi je farmerke, smaknuo ih zajedno sa gaćama i dohvtio rukom pičku... Znao je sa njm.... Prijalo je baš... Ljubio me je i pratio reakciju. Nakon što sam mu pomazila kurac preko pantalona, oslobodio ga je. I pružio mi da ga poljubim... pomazim usnama i jezikom... uzmem u usta... Prijalo je. Prijala je njegova reakcija, osećaj da mu pružam deo užitka... Kasnije je on meni lizao pičku... pa me prislonio na sto, podigao mi noge sa sve farmerkama i čizmama na nogama... i jebao me lagano... Smetala nam je odeća... skino mi je. Okrenuo me je leđima prema sebi i spustio se da liže... Prijalo je istraživanje njegovog jezika... preko pičke do guze... Tu se . najduže zadržao.. pa se podigao primakao i nastavio kurcam da istražuje.. . „Ne“ prošaptala sam kada sam shvatila da želi da nastavi... Odmah se povukao, pa usmerio kurac ka mojim usnama. Trudila sam se da pratim njegove želje, dopustila mu da nametne ritam koji mu odgovara. U par navrata sam se zagrcnula, ali sam nastavila shvativši da uživa. Postavio me je ponovo na sto i nastavio da me jebe, podižući mi, šireći, skupljajući mi i nameštajući noge kako mu odgovara. Prepustila sam se mnogo više... uživala ... ali ne potpuno. I blo mi je jasno da ne mogu da svršim. Neka reakcija... neko grčenje, njemu se učinilo kao orgazam... i unekoj pauzi je kroz poljupce pitao da li je u pravu. „Ne“ bla sam iskrena i istog trena se zapitala da li je trebalo ipak da slažem... Bio je razočaran ... malo. Kada sam dodala “I ne mogu...“ bio je razočaran još više, ali nije želeo da nastavi. Pokušala sam da ga ubedim... objasnim da mi je lepo, ali jednostavno mi nešto nije sasvim podešeno... i da mi ne smeta, naprotiv... želim da on završi započeto. Nije hteo. Sedela sam mu u krilu... malo smo se ljubili, malo pričali... mazio me je... rekao kako oseća i on da nisam sasvim opuštena. I sam taj čin... je sasvim gola u njegovom krilu... ipak je delovao opuštajuće. Poslee nekog vremena me jena moje zaprepašćenje (nisam uopšte “lagana“!) podigao i namestio ponovo na isti onaj radni sto... I započeo „drugu rundu“. Ipak je bilo lepše i opuštenije... I valjda i u toj snažnoj želju da njemu bude sasvim lepo... uspela sam da se prepustim dovoljno… da se pogubim u strasti, više njegovoj nego svojoj… ali je prijalo…I radovala sam se svom orgazmu zbog njega (“To je bilo to?” potao je veselo… “Daa…” odgovorih . “Osetio sam… ali sam želeo da znam da li ćeš me slagati” Eh… mislim se… pre bih te slagala – suprotno). Posle toga je sve bilo lepše i jednostavnije. „Smeme li da svršim unutra?“ pitao je i dopustila sam mu... Pa se malo predomišljao... „Imam veliki izbor: na sise... stomak... usta?“ „Ne“, rekoh... jer to baš nešto ne volim... „Prija mi tvoja pička“ govorio je. „Je li tebi prija moj kurac?“ pitao je... „Da“ rekoh jednostavno i iskreno... „Kaži mi onda“ rekao je dok se zabadao u mene. „Prija mi tvoj kurac“ rekoh shvatajući šta želi da čuje.
I svršio je u mojoj pički... dugo, lepo... obilno... prijala mi je ta toplina i još više osećaj zadovoljstva. Njegovog i mog.
Otpratio me je do parkinga gde mi je bio auto držeći me za ruku. Čvrsto, lepo, toplo... muški. Prijao mi je taj jednostavan dodir vše nego što mogu da razumem ili objasnim... Negde na putu kući, kada sam čitala poruku pristiglu par trenutaka nakon rastanka: „Bilo je opušteno kasnije, izazovno, erotično i savršeno. Hvala ti!“ shvatih da mi je možda baš taj dodir ruke u ruci dopunio ono što mi je falilo. Tek toliko da sve na kraju dođe na svoje i bude savršeno... baš kako je i rekao.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 21 Jan, 2018
- 1595 pregleda
Srki, meni je drago da vi uzivate citajuci
Svaka čast za priču baš napali lepo, a i tom što je uživao sa tobom blago mu se
Hvala Majo
Hvala Gorane... ja samo mogu da pozelim da ti moja prica bude inspiracija da konacno pridjes koleginici... i dozivite nesto jos lepse nego junaci ove price
Mayo pozdrav...prvi put komentarisem tvoje price jer sam ostao bez teksta..prica je savrsena, prelepa, uzivanje je citati...a u njoj sam se pronasao jer potajno sam zaljubljen u koleginicu ali jos nisam napravio prvi korak iako osecam da bi bilo kao u tvojoj prici...ODLICNA OCENA..ljubim
Hvala tebi što si uvek tu... da lepo prokomentarišeš
Hvala Marta
@koresfluid Hvala! Sve price ovde objavljene, ilo da su dozivljene, izmisljene ili nesto izmedju toga, pisane su onako kako se meni dopada... i kako ja zelim da pisem. Tim pre mi je drago kada vam se dopadnu
Uvek pisem ... iz duse. Poljupce uzvracam 
@Ivane... ja sve sto mogu radim iz duse
@podgoricanka, hvala ti. Ni mi nismo uvek isti... raspoloženje, okolnosti, partner... sve utiče...tako da svi imamo svakakvih momenata. jedan od njih, malo drugačiji sam pokušala da "uhvatim" u ovoj priči. Drago mi je da si to razumela baš tako
@slobodoumni, ženska sexualnost je najčešće u rukama muškarca sa kojim je. Dakle, i nežnost i erotičnost... pa i savršenstvo (ako ga ima) u ovom slučaju idu na njegovu sdresu ;)Pismenost zadržavam za sebe
ženski jednostavno i iskreno: jednom rječju savšreno!