Avionu, slomiću ti krila
Iscrpljeni, umorni, srećni, zadovoljni, zadovoljeni... ležimo jedno drugom u zagrljaju. Tišinu preseca malo glasnije i malo ubrzano disanje oboje. Tela priljubljenog uz tvoje, sa glavom na tvom ramenu, tvojom rukom obavijenom oko mog tela, puštam misli da lutaju i pronađu tvoje... Bez da gledam na sat znam da avion poleće za manje od četiri sata. Stvari su spakovane, mnogo puta proverene, sve je organizovano i spremno... uskoro ćemo morati da pođemo. Ti ćeš u avion... ja se vraćam kući...
Od dana od kada je tvoje jednogodišnje odsustvo izvesno, spemam se za ovaj momenat... Pokušavam sebe da naviknem na to da ćeš biti na par hiljada kilometara udaljenosti, tešeći se da je to samo tri sata leta avionom... Želju da se ne razdvajamo pokušavam da zamenim radošću što si uspeo. Što si na svoj način, ne prodajući i ne gubeći ništa od sebe, uspeo da pobediš i dođeš do ostvarenja svojih ambicija... Da, ponosna sam na tebe... veoma. Volim tu tvoju odlučnost, snagu i upornost da na svoj način dođeš do onoga što želiš. Smeškam se na ovu misao, jer je tako bilo i sa nama...
Ljubeći te lagano po vratu, vraćam se u noć koja upravo odlazi... prepuštajući mesto danu u kojem ću te ispratiti... Srećna što te imam, srećna što ideš u ostvarenje svojih snova i ambicija, srećna što smo se pronašli i imali i ovu prelepu noć... i tužna što ćeš biti daleko...
Tvoja ruka se pomera i lagano me miluje. Privlačiš me još bliže, pripijam se uz tebe još više... ako je to uopšte moguće. Uranjam pogledom u dubinu tvojih očiju sa strahom da ću tamo pronaći samo odlučnost i snagu da ideš dalje... a prokleto želim da nađem i malo slabosti i trag tuge što ću ti biti daleko... Neuobičajeno brzo prekidaš susret naših očiju pritiskajući lagano moju glavu na svoje rame, uranjajući svoju u moje...
„Biće sve u redu... preguraćemo i to, ne brini“ šapućeš jedva čujno.
„Znam...“ uzvraćam... Usne nam se pronalaze po ko zna koji put od sinoć, tim poljupcem mi govoriš sve ono što niko od nas ne izgovara... nastavljamo da se ljubimo, nežnost prepušta mesto strasti...
Spuštaš ruku ... zavlačiš mi je među noge i zadovoljan osmeh preplavi tvoje lice.
„Mmmmmm... kako je volim tako mokru, spremnu...“
Smejem se.
„Nećeš valjda – opet?!“ iznenađeno pitam jer više i ne mogu da prebrojim koliko puta smo se potucali od sinoć.
„Naravno da hoću. Imamo toliko vremena, ne brini“, kažeš veselo, vragolasto i nastavlješ... Spuštam se lagano do tvog kurca, sa nevericom shvatim da je već skoro sasvim tvrd i sa oduševljenjem ga uvlačim u usta. Obožavam njegov miris... ukus... volim taj osećaj koji izaziva kada raste i propinje se u mojim ustima... Nameštaš se tako da svojim jezikom nesmetano prodireš u moju pičku, izazivajući nove talase zadovoljstva i sreće...
Zavlačiš prste... ližeš mi čmar nastavljajući započetu igru...
Guraš mi prst i u drugu rupicu, ne prestajući igru svog jezika i usana.
Uzdišem... stenjem... ludim od zadovoljstva... i jedino se plašim da gubeći kontrolu ne povredim kurac zubima... Spuštam se na jaja... pa još niže... Prepuštam se gubeći kontrolu...
Podižeš se, klekneš između mojih nogu i na obostrani užitak nastaviš... Podižeš mi noge, savijaš ih prema grudima i uranjaš u mene. Potpuno. Prepuštam se tom užitku potpuno, kao što se i ti prepuštaš. Grabiš ulje sa stočića i natapaš prste. Zavlačiš ruke ispod mene i štipajući me i stiskajući po guzovima, još ih lagano širiš i povlačiš po procepu sve do čmara. Prst lagano uklizava, dok me kurac nemilosrdno jebe. Potpuno se gubim... svesna jedino da je prepuštanje i spajanje naših tela samo deo potpunog i suštinskog spajanja i pretapanja naših bića... Provlčim ruke do tvojih ramena, čvrsto se pripijajući uz tebe, u pokušaju da ostanem tu... da se uhvatim za tebe kako ne bih potonua ili odlebdela u neki nepoznati, nedoživljeni beskraj... Čvrsto stežem oči... u momentu shvatam da ne moram da pazim na trag, pa ti zarivam nokte u leđa i zube u rame. Tresem se nekontrolisano... osećam svaki delić tvog kurca u sebi... ali i prstiju u dupetu... nemam pojma koliko ih je. Kada otvorim oči, nailazim na poznatu toliko dragu scenu: tvoje lice iznad mog, najlepši osmeh zadovoljstva i ushićenja... Tog trenutka ti pripadam sasvim... ne samo telom već svim što imam, svim što jesam... svim što nekad verujem da nije moguće podeliti... Tvoj pogled razumevanja, sreće...obožavanja, kaže da sve razumeš. I znam... sigurna sam da sam tamo gde treba da budem...
„Lezi na bok“ kažeš.
Volim te tvoje „naredbe“ i maštu koja ih pokreće.
Lagano se okrećem na levu stranu, smestiš se na moju butinu opkoračivši je, dok drugu podižeš... Ponovo smeštaš svoj tvrdi napaljeni kurac u moju pičku i lagano se zabijaš... Istovremeno uzimaš još ulja i vraćaš prste u anus.
„Obožavam tvoju pičku... ali i dupe! Nemaš pojma koliko me privlači...“ šapućeš.
Shvatam u trenutku... Razmišljam manje od trenutka...
„Pa... probaj... ako je to ono što želiš“
Oči ti se ozare... osmeh ti preplavi lice.
„Samo ako ti stvarno želiš“ kažeš potpuno sigurno... nastavljajući da me tucaš kurcem i prstima istovremeno.
Zatvaram oči... pokušavam da se zapitam šta želim... i jedino što znam je da želim da ti budeš srećan... bar koliko i ja, želim da uživam u tvom zadovoljstvu bar onoliko koliko ti uživaš u mom.
„Dušo... znaš da ne moramo ako ne želiš...“ kažeš nežno. Nisi morao... jer - znam.
„Želim!“ kažem sigurno...
I zaista svim srcem želim da ti se prepustim. Kompletno. Bez ograničenja. Bez bilo čega... tog trenutka želim samo ono što i ti želiš.
„Ne brini... skroz si opuštena... siguran sam da će ti se dopasti. Ali, molim te... u svakom trenutku me prekini ako ti postane i najmanje neprijatno. Može?“
Klimnem glavom. Lagano vadiš kurac iz pičke, prste iz dupeta i sipaš još ulja trenutak pre nego što ga prisloniš na sam anus. Lagano prelaziš kurcem preko njega... dok mi drugom rukom maziš pičku. Lagano, polako, strpljivo... zastajući često, probijaš se kurcem u do tada „zabranjenu zonu“ , moj osećaj je sasvim prihvatljiv, dok ne sretnem tvoj pogled... Tada tvoja sreća, ushićenje, oduševljenje... prelaze na mene i više ništa među nama nije isto... Tog trenutka shvatam da je prepuštanje obostrano i zajedničko i da je ono što nas vezuje međusobno mnogo jače od „obične“ seksualne želje, „obične“ ljubavi ili bilo čega... „običnog“. Postoji nešto neobjašnjivo rečima... razumljivo samo međusobnim spajanjem i suštinskim dodirom...
„Znao sam!“ šapućeš ushićeno.... „primila si ga celog!“ trenutak kasnije ga vadiš i prskaš me neviđeno jakim mlazom (pogotovo za ko zna koje svršavanje u 10-tak proteklih sati!)
Spuštaš se na krevet, privlačiš u zagrljaj, grleći me čitavim telom i čitavim bićem. Osećam se ushićeno... posebno... drugačije... potpuno opušteno i sigurno: u tebe, sebe, nas... odnos koji je vanvremenski...
„Sad mogu da idem“ šapućeš rečima, pa razgovor prepuštamo mislima...
Neobično smo tihi i tokom vožnje do aerodroma. Ali... nekako mirni, spokojni... srećni na neki čudan, neobjašnjiv način.
Ljubimo se na mestu gde se rastajemo na aerodromu... pristojno i civilizovano, oboje svesni da smo u proteklu noć utkali sebe... i da deo svakog od nas ostaje sa onim drugim... pa će tako i period koji sledi biti sasvim prihvatljiv i na svoj način – lep.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 18 Jun, 2018
- 3439 pregleda
Дивна прича!Писмена и веома еротична!Врхунац односа двоје људи!Поззз...из КГ.!!!
Kada si ti znao da prepoznaš i vrlo jednostavno definišeš ono što jeste suština ove priče, ne brinem se da nećeš pronaći, prepoznati i dobiti ono što želiš
Hvala svima! Priča je ispričana u nekom drugačijem trenutku i zato je malo - drugačija.
Radoznali... čitavog života verujem u sreću koja nastaje iz - pružanja. U sexu sposobnost da uživamo u sreći koju izazivamo pa još kad je obostrana, uvek stvara poseban i dragocen međusobni odnos.
Slobodoumni, držim te za reč
Od trenutka kada smo se razdvojili samo razmisljam o sledecem susretu i zelji da te ponovo zagrlim, ljubim i u potpunosti zadovoljim. Za to nam treba avion citavih krila, zato, ne lomi ga dusice.