Tebi...
Vozim lagano nazad, neispavana, po malo umorna, maštam o tome da se što pre zvučem u krevet . Uz malo sreće imaću oko 4 sata spavanja do polaska na posao. Okrećem lagano glavu prema mestu na kojem si do malo pre sedeo... hvatam tvoj udaljeni pogled... prisećam se trenutka kada si se udaljavajući se lagano od auta, okrenuo i mahnuo... nakon što sam morala da pritisnem sirenu... za još jedan pogled na tvoje lice... Znam da ćeš brinuti ... i ta misao me tera da preventivno uzmem malo pre kupljenu kafu i ako ne osećam da me san hvata... valjda me „drži“ pred tobom popijeno energetsko piće... i mnogo više adrenalin i ona snažna želja da sve bude u redu. Umorna sam, ali nemam problem da vozim... osim što osećam dozu otupelosti... i teram sebe da vozim lagano i oprezno. Onako kako sam ti obećala. Lagano pijuckam kafu iz limenke i pokušavam da misli usmerim na put... posao ... negde gde nema tebe... Tvoj miris je je još uvek u kolima, vidim te kako sediš po malo odsutan, čujem tvoj glas i ako si u kolima izgovorio vrlo malo reči... Hvatam sebe kako pružam ruku u želji da dodirnem tvoju... kao malo pre, kao uvek kada se vozimo zajedno... Lagano je spuštam na sedište i mesto na kojem si sedeo... i pokušavam da se ne zapitam kada ću ponovo osetiti tvoj dodir... U međuvremenu se magla još malo spustila, ne smeta mi... vozim lagno putem koji dobro poznajem i razmišljam koliko je baš ta magla u skladu sa mojim mislima, pa čak i osećanjima u tom trenutku... Magla se mestimično razilazi, za razliku od mojih misli koje namerno ostavljam zamagljene kako ne bih odlutala... Ima vremena, složiće se... ima i previše vremena do nekog trenutka koji će ih ponovo uzburkati. Ne dopuštam tugu... ne dopuštam patetiku... smešim se na pomisao da su na mom telu tragovi tvojih dodira, tela, prstiju, jezika, usana... kurca... Stižem kući i, i ako znam da nećeš odmah pogledati, prvo što uradim još na ulazu, šaljem mail da sam stigla... da znaš, da ne brineš...
U sobi me dočekuje miris svežeg sexa... iz kreveta izbija miris... tvoj, moj, ... naš. Najlepši miris uživanja, sexa, zadovoljavanja strasti... Nameštam se ispod pokrivača, nosa zarivenog u jastuk na kojem si spavao... Osećam osmeh na licu... preusmeravam misli na protekle dane... sate... vreme izvan vremena u kojem smo se pronašli i predali jedno drugom sa najvećim mogućim zadovoljstvom, željim, uživanjem... Pipam malu neravninu na bradi, nastalu ljubljenjem od „šmirglice“ na tvom licu i prisećam se sveže obrijane, glatke, meke kože od pre par sati... neposredno pre nego što smo krenuli...
Vidim tvoje lice iznad svog... svoje ruke na tvom glatkom licu, okice koje se sjaje i odaju strast, tugu i sreću... stisnute usne koje se razvlače u osmeh kada te privučem bliže kako bih te ponovo poljubila... valjda milioniti put za proteklih par dana.... Čujem tvoj glas... osećam strast, osećam čudan spoj sa tobom... i znam da u tom treutku i ti misliš na mene... Smeštam se u položaj koji bi ličio na onaj kada se priljubim uz tebe tokom sna... osećam dodir tvoje ruke kojom uzimaš moju... Jasno osećam dodir tvoje kože na obrazu, baskrajno privlačan miris tvog tela i tonem u polusan zajedno sa tobom... čvrsto uverena da smo u tom trenutku oboje tamo gde pripadmo. Zajedno.
Iz pičke mi se lagano cedi ostatak tvoje sperme pomešan sa sokovima strasti... i to me još malo izvuče iz sna... kako bih se prisetila ludih, najslađih trenutaka sa istog tog mesta... Posmatram te napetog, karakterističnog izraza lica iznad mog, dok se snažno zabijaš u mene, srećan nakon par mojih orgazama koje tako spretno izazivaš i kojima se uvek tako raduješ... i znam da to nije bio običan osećaj predvnja i pripadnja... znam da sam nekim delićem svesti tu prepoznala značaj i suštinu one sladunjave fraze „stapanje dva tela u jedno“... Čujam te kako obazrivo pitaš: „Šta si ti moje?“ i kako nakon odgovora: „Sve... sve što poželiš“ šapućeš autoritativno: „Pička? Jesi li ti moja pička?“ i opet nakon potvrdnog odgovora tražiš da ponovim... Čujem te kako veselo i sigurno... sa olobađanjem ogromne količine strasti, šapućeš: „Daaaa... a pičku trba jebati!“ dok te privlačim i čvrsto stežem pazeći da ne ostavim vidljiv trag na tvojoj koži... U stanju polusna, počinjem da se smejem... jer vidim tvoje lice, usne dok izgovaraju... ozbiljan pogled... čujem glas kada kažeš: „Imaš jedan zadatak: kad svršim da ga ponovo podigneš!“ i sebe koja potvrđujem da sam tu da ti ispunim želju... i „zadatak“. Par trenutaka kasnije se prazniš u mene, razlivajući toplotu svog tela u moje... podgrevajući vrelinu, strast, upotpunjujući doživljaj i najlepši osećaj koji dvoje ljubavnika mogu pružiti jedan drugom. „Zaboravi na ovu poslednju želju“, šapućeš... smejem se veselo... ljubm te srećna... tako dečački šašavog i preslatko ludog... Toliko te osećam... toliko ti pripadam... toliko mi pripadaš... da sećanje na taj trenutak izaziva snažno zadovoljstvo i konačno opuštanje ... kako bih se prepustila kratkom i slatkom snu...
Budim se... ulazim u novi dan, moram na posao... i obavljajući redovne jutarnje aktivnosti, ne razmišljam o tebi... ali si tu. Usađen u misli, nevidljivo i neosetno prilepljen uz telo, uvučen u mene, najsnažnije što može...
Nedostaješ mi... nekoliko buđenja uz tebe su dovoljna da počnem da se navikavam i želim... ali smo znali i znamo da je to poklon koji se pažljivo otpakuje i mora dugo da traje...
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 11 Okt, 2018
- 3503 pregleda
Hvala... za komentar. I čitanje. I pohvale
Bacio sam oko na price, ali sam sasvim slucajno, ili zbog naslova, koji zove unutra, ovu jedino procitao. Svaka cast! Divno! Verujem da ima dosta nas koji se mogu pronaci sa druge strane, slicnih emocija...
Tako retko, kulturno za ovaj sajt. Toliko da sam morao da napisem komentar.
Rene, drago mi je da uspevam da prenesem i strast i emocije kroz svoje price... ostalo je manje važno
slobodoumni, mislim da ćemo se složiti oko toga da da bi trenutak sa nekim bio poseban, potrebne su obe strane. Tako jedino ima smisla i ... "samo retki nađu retke"
Sa tobom je svaki proveden trenutak poseban.
Maya66, moze li za tebe samo jedno pitanje? Toliko emocija i strasti sa obadve strane,zasto onda niste zajedno,mislim da budete zajedno svaki dan?
Radoznali...Ljudi koji znaju šta su emocije, vremenoom shvate da u kombinaciji sa njima i strast dobija pravu boju. Reči su jedno... i ma koliko da su vešto složene, neka prava suština je iza njih. Kada ti, koji znam da osećaš tu suštinu, daš komentar kakav si dao, mogu samo da budem srećna... i što sam napisala to što sam napisala, ali i što postojiš... takav. Hvala.
Mestrovica... hvala puno. Usuđujem se da verujem da i ti znaš da prodreš do suštine