Gde smo stali?

Izgleda da je došlo vreme da zaokružimo moj studentski život (čitaj prošle priče). Filip me nije izbacio iz stana nakon što smo se dogovorili (on se dogovorio sam sa sobom) da prekinemo sa našom avanturom. Ali bez obzira, meni je sve to stvaralo nepotreban pritisak, konfuziju u glavi, nisam znao kako da se ponašam kada se sretnemo, tako da sam odlučio da se sklonim odatle i nađem novi stan. Većina stanova koji su povoljni a bliže su centru, bili su praktično sobe sa zajedničkim kupatilima i kuhinjama, tako da imaš cimera ili cimere, otišao sam mnoge da pogledam, ali mi je kod svakog nešto smetalo, da li vlasnik, ili soba, ili sve kompletno. A onda sam napokon naišao na nešto što mi odgovara, ogromno dvorište sa kivijem, lepa prostrana soba, pristojan zajednički prostor, sve je bilo kul. U drugoj sobi je živela Ana, takođe studentkinja koja mi je na prvi pogled delovala ok, ali krajnje distancirano, što mi je i odgovaralo, ne moram da se cimam oko nje, samo kad se susrećemo budem pristojan, poštujem njen prostor i mir, ona moj i ćao đaci.

Super sad mogu da se posvetim faksu, malo se uozbiljim i ponašam odgovornije.

I sve je teklo kako treba, na faxu kod kuće, Ana je bila ok, nekada bi smo seli u dvorište skupa i pili kafu, bili smo dva sveta ali smo se ipak kontali. Nakon dve nedelje Ana je počela da dovodi dečka, ne znam kada su počeli da se viđaju, ali se činilo da je veza mlada, pošto se nisu skidali jedno sa drugog. Upoznao sam ga jedan dan, Andrija radi kao obezbeđenje, onako prilično zajeban lik, tako izgleda, tako gleda, i ono što najviše mrzim tako se rukuje, tako da lomi prste.

Šta znači da se nisu skidali jedno sa drugog? To znači da kad god bi bili zajedno u kuhinji ili dvorištu, ona bi mu sedela u krilima, žvalili bi se, onako najslobodnije kao da ja nisam tu. Zvučim kao da mi je to smetalo, prosto mi je bilo neprijatno, ali kako je vreme prolazilo navikao sam se, i ne samo to. Radio bih nešto u sobi dok su oni sedeli u dvorištu i uspevao sam delimično da ih ispratim okom a da ne budem providan, hvatala ga je dole, video sam da ima neku zverinu, postalo mi je strašno napaljujuće, naročito ta ideja da radim nešto pogrešno uz taj adrenalin, da sam spreman svaki put kada se osvrnu prema mojem prozoru glumim hladnoću i odsutnost. Toliko sam dobro to savladao izgleda, da su svakog dana postajali sve slobodniji. Andrija još uvek nije spavao kod nas, viđali su se samo po danu, ali kada je ostao prvi put ja oka nisam sklopio.

Već danima sam gledajući ih tako počeo sebe da zamišljam na Aninom mestu kako se drpam obučen preko njegove nabrekle batine, kako mi ruke silaze njegovim ogromnim telom i zavlačim ih ispod trenerke misleći da me niko ne vidi nadrkavam malo pa mirišem prste, a onda me zgrabi za kosu i krene da mi nabija jezik u usta. Veče kada je Andrija ostao da prespava je bilo kao i svako bez njega, istuširao sam se i otišao da legnem, pre spavanja bih nešto čitao, malo da umorim oči i ćao. Ali kako sam listao stranice, tako su oni bivali glasniji. Izgubio sam potpuno koncentraciju, iziritiran dovoljno da ne mogu da nastavim sa čitanjem ali i dovoljno da mi se ne spava. Ništa nisam mogao da razaznam, sem da on njoj nešto govori, bez obzira koliko je glasno govorio u mojoj sobi je to bilo mumlanje. Sve dok nisam čuo stenjanje, njegovo malo više kao rikanje, a njeno kao vrištanje, nisam kontao šta se tamo u drugoj sobi događa. Onoga trenutka kada sam skontao da se jebu sva mi je krv sišla u kurac i bio je tvrd kao kamen. Zamišljao sam golu i preznojenu sirovinčinu od Andrije kako me hefta za krevet umesto Ane, pratio sam ritam lupanja njihovih tela i istim ritmom natezao kurac, znači ludačkom brzinom.

Ma ne mogu, moram da čujem šta joj govori. Najtiše moguće sam otvorio svoja vrata i pribio se uz njihova, trudeći se da ne dišem.

Podigni malo guzu. Tako, lepo je podigni. Jel voliš kad te guzim? A, droljo? Voliš kad ti tvoj Andrija rastura šupak?

Nisam mogao više, svršio sam po dlanu i vratio se u sobu. U jebote, što je ovo popaljivo, znači sav sam bio u goloj vodi.

Ujutru kad sam se probudio, umio sam se, obukao, ubacivao u torbu neke stvari da ponesem na fax i sve to sa otvorenim vratima, bilo je poprilično rano, a računajući da njih dvoje bludniče celu noć nisam očekivao da ih sretnem.

I taman da ustanem i krenem Andrija je izašao iz Anine sobe potpuno nag, sa monstruznom kitom, čak i onako spuštena delovala je moćno, ušao je u kupatilo i pišao otvorenih vrata. Vraćajući se pogledao je u mojem pravcu i samo klimnuo glavom, kao da nije nag ili kao da je sve to ok. Zatvorio sam vrata čim je on Anina, svukao pantalone i besno ga na brzinu izdrkao, malo došao do daha i otišao na fax.

Iskreno, i ja da sam na Aninom mestu isto bih se ponašao, realno kad ga upoznaš brzo skontaš da nema grama mozga, i ako je jedino u jebanju dobar onda neka sve zveči, puca i pršti.

Naravno da između mene i Andrije ništa nije bilo, i naravno da me to nije smorilo, bio sam im zahvalan što unose život među zidove i što mi dozvoljavaju da budem deo te njihove perverzije.

Pavle.

Na umetničkim fakultetima grupe su jako male, tako je moja od početnih petoro spala samo na nas dvoje, koleginicu koju nisam mogao da smislim a ni ona mene. A onda je jednog dana stigla informacija da nam dolazi još jedan kolega. Za nedelju dana pre njegovog dolaska, uspeli smo da se pomirimo i formiramo koaliciju protiv njega haha, jer su nam stizale razne priče ko je ova misteriozna ličnost.

Kolega je pre pet godina završio u zatvoru, nismo znali zbog čega, ali ga je to sprečilo da nastavi studije, i sada je odlučio da se vrati. Kao da biti robijaš nije dovoljno saznali smo da se drogira kao konj. Naravno da nam nije bilo svejedno i naravno da smo se bunili, ali ko nas jebe odluke donosi neko drugi.

Pavle je bio stondiran od prvog momenta, kad ga pogledaš kao da ga je neko stavio na usporen snimak, ali neobično mozak mu je radio 200 na sat. Pičio mi je po živcima svaki sekund, i momak nije glup on je to shvatio i onda se trudio još više da me poremeti iz ležišta. Važnu lekciju sam tada naučio – pružite svima šansu, iznenadiće vas.

Vrlo brzo situacija je se radikalno promenila, počeo sam kao lud da se smejem njegovim sarkastičnim opaskama, da provodim gomilu vremena slušajući njegove priče, stvarno mi je prijao.

Uglavnom na granici je imao nešto marihuane i tako je pao, i to je ujedno jedino što uzima, tako da je priča od krimosa na koksu svedena na jednu normalnu osobu koja samo treba neki način da se relaksira. O njegovoj sexualnosti stvarno nisam znao ništa, ali sam osećao neki čudan vajb kada sam sa njim. Nije baš često da strejt tipovi daju komplimente muškarcima, a on ih je meni na dnevnom nivou delio, opet mislim se tako naduvan šta on zna. Ne znam, bio sam zbunjen.

Luka.

Ej, na prvoj godini takav jedan macan studira. Luka, sav je u pokretu, sav je kao iz nekog filma, crn sa ludo plavim očima. Nije mi jasno kako ga ranije nisam primetio.

Dolazio sam na fax jedno jutro i on je bio sa nekim ljudima ispred, nameštao kosu tako erotski da sam blenuo kao majmun. Luka, Luka, nastavio je tako da me izaziva, vrlo svesno, to će mi i sam kasnije potvrditi, ali kod Luke se nije postavljalo nikakvo pitanje, gej, gej, gej i želi me! Uh kako sam se sav naložio. Odem kući pa mu brljam po fb-u, tad su društvene mreže bile tek u začetku kod nas pa smo ih malo drugačije koristili, češće smo pisali jedni drugima na zidu nego u inbox, tako da sam tonu stvari video, ahhhhh slike, koliko slika, mali zna šta se traži, ma odlepio sam.

Boris.

Što bi bilo super da je ovo priča o jednom našem lepom predsedniku, kojeg sam kasnije nekad često viđao, bio mu blizu ali naravno ništa nije bilo hahah, priznajte da bi bilo super. Gospodin Boris ima brata Aleksandra i oni su moji profesori.

Kratak kontekst. Ja sam stvarno imao najbolje ocene, najbolji prosek i važio sam za najboljeg studenta a da se nisam uopšte cimao ili bio odgovoran. Niko od kolega, naročito iz moje generacije nije mogao da me smisli, jer zamisli da se ubijaš od rada i onda ja svratim do faxa i svi me gledaju kao boga, i ja bih se mrzeo. Razne su priče kružile, ali jedna mnogo više od drugih. Boris me je jebe i zato je odnos prema meni takav. Boris mi nije olakšavao neprijatnu situaciju, hvalio bi me nerealno, više puta je pomenuo na predavanjima da je mislio na mene dok je spremao o čemu da predaje, da meni bude zanimljivo. Njegov brat mi pred svima kaže da je Borisu rekao da me usvoji, nema porodicu a toliko me voli, to bi bilo baš super. Super? Sahranili su me, šta god da kažem izgledao sam smešan kolegama, oni znaju da mene Boris jebe i to je to.

Ovo je još uvek erotska priča momci moji lepi? Hoće li se nešto desiti? :D

Hajmo na kulminaciju.

Luka mi šalje zahtev za prijateljstvo. Jebote Luka piše poruku, Luka me pita zašto se još uvek nismo smuvali. Ej!! Dopisivali smo se do jutra, ja sam se malo pravio važan, malo nezainteresovan, prosipao fore kako je mlad i kako mu ja nisam potreban (proradila nesigurnost).

Sviće petak (dan za metak), ne znam kako ću pregurati dan kad oka nisam sklopio. Dosadno predavanje, zabio sam se negde nazad u ćošak i dremam. Pogledam u telefon Luka mi poslao poruku, gde sam, pita gde sam, srce počinje da lupa, kad sam postao ovakva pizda? Pišem da sam na predavanju još pet minuta pa se vidimo. Povratiću od stresa ahaha. Fotografišem se da vidim kako izgledam, što se nisam bolje obukao danas, joj vidi mi podočnjaka...ne, ne, skočiću kroz prozor, realno to mi je najpametnije.

Izlazimo, u uglu hodnika Luka, prestajem da dišem, pokazujem mu glavom da krene, prati me, ja ulazim u wc, ulazim u jednu od kabina. Kako je naišao grabim ga iz sve snage, pribijam uz sebe i krećem da ljubim. Moramo da budemo tihi, ima ljudi. Tresli smo se, disali isprekidano, kidali jedan drugom usne. Kako mu je koža slatka, kako me samo gleda svojim plavim očima, kako se topimo.

Spuštam ga lagano na kolena, otkopčavam pantalone i vadim kitu. Gleda me šokiran veličinom i kreće da se davi, hoću da puknem, vraćam ga gore ljubim, pa se ja spuštam, pušim mu kao da mi je to poslednji kurac u životu, sve što znam koristim, dovodim ga do ludila. Podižem se i hvatam oba u ruku, drkam nam simulatano dok nam se jezici prepliću. Blizu je, kleknuo sam opet drkajuči svoj, njegovim popunio usta, savijao je se, čupao me za kosu, ujedao se za usnu, osetio sam svaki plamen koji mu kožom prolazi u lepljivoj spermi na jeziku i svršio kao manijak na pločice.

Poljubili smo se još jednom onako sočno, namignuo sam mu i pokazao mu da ide prvi. Izašao je, sačekao sam koji sekund, sredio se malo i izašao iz kabine. Na lavabou Pavle.

A u jebote. Klimnuo sam glavom i izašao. Da li je skontao, koliko dugo je unutra, da li je video Luku? Znaš šta, jebeš sve ovo, pičim ja kući, nisam tu, ništa se nije desilo.

Šetao sam tako po gradu, sunčao se na klupama, jeo, popio kafu.

LUKA!! Šalji poruku, piši, pitaj kad se vidimo? Piše da će mi se javiti posle. Ne, ne, ne.

Jebeš fakultet i svet i sve, dođi da se ljubimo!

Ti si lud!

Čekam te u parku narednih 15 minuta, ako te nema skačem sa mosta hahah!

Ne odgovara ništa. Pa kad sam debil, šta mu pišem da ću se ubiti, prepao se sigurno, šta se jebeno meni događa? Ja sam stvarno lud.

Ruke na očima.

BU!

Stigao je Luka, grlim ga na javnom mestu, obaram na krila i mazim po kosi, ubiće nas neko ovde, ali me zabole. Kikotali smo se, poskakivali, sinoć nismo spavali a bili smo budniji nego ikada.

Gde ćemo?

Guram ga u haustor neke zgrade i ljubim kao psihopata. Gura me, plaši se da nas neko ne zatekne tako.

Hoćeš kod mene?

Da, da, da! Apsolutno! Da!

Razumeo sam, haha.

Držim mu ruku dok otključava vrata, golicam, štipam, ujedam garderobu.

Izluđuješ me mali!

Dobrodoš... prekidam ga poljupcem, rotiram i njegovim telom guram vrata u ležište, uzimam ključ iz njegove ruke i zaključavam.

Naskočio je na mene, jedva ga nosim, bacam ga na krevet i svlačim. Ljubim mu svaki deo kože, miriše tako jebeno dobro, krv mi je proključala, sav sam u visokom naponu. Ustajem da se skinem, on seda na krevet i kreće da mi otkopčava pantalone, stavlja ga u usta.

Ne mogu, hvatam ga za kosu i nabijam, žao mi ga je ali moram, prosto moram da ga izjebem, moram da ga posedujem, ljubim ga pa mu nabijam ponovo, bori se da diše, cvili dok se ja nabijam.

Savršen si!

Uh taj pogled, plave oči, dok uz osmeh liže kurac odozdo.

Izmiče se na krevetu i podiže noge u zrak. Prilazim, traljam se kitom o guzove dok mu obrađujem stopala, pa padam preko njega , grebe mi leđa, šapuće, moli me, moli me da mu ga stavim. Navlažio sam prste i krenuo da ih ubacujem, dahtao je, mumlao, gubio se pod mojim jezikom.

Gledao sam ga, gledao sam svoj kurac kako se polako gubi u njegovom sočnom dupetu, njegovo lice u zanosu, njegove šake dok stežu posteljinu, grudi koje se uzdižu na krevetu, podigao ga i pustio da preuzme kontolu, obgrlio me je i krenuo laganim tempom da se nabija. Mokre kože slepljene jedna za drugu ispuštaju svoje mirise, on je vreo i uzak, propinjem se ispod, hoću svaki milimetar u njemu, izluđuje me. Grčim se, obaram ga i nabijam se kao manijak 200 na sat dok svršavam duboko u njemu on vrišti ispod, ujeda me, čupa za kosu, izvlačim kurac okupan spermom onako vreo dok pulsira i prinosim mu jeziku, on divljački drka svoj ispod, vidim da je blizu, vidim da će pući. Navlažio sam rupu i nabio se na njega kao od šale, on ne zna šta mu se događa, kružnim pokretima se pomeram, stiskam mišićima njegovu kitu, jebem se sa njom i kreće poplava, udara me dok svršava u meni, zavrće bradavice, oči mu se okreću iza glave, mali je na sedmom nebu. Nikad nikoga nije jebao, smejem se i govorim mu da ne brine sve ću mu pokazati.

U jebote, meni je bus za pola sata.

Kakav bus?

Idem kući za vikend blesane!

Ne može!

Haha, beži tamo, moram da se spremam!

Zar ti nije žao kad me vidiš ovako u svojem krevetu, gde će ti srce haha?

Bežiii!

Kad se vraćaš?

Nedelja uveče, ponedeljak ujutru, ne znam još.

Znači subota?

Oteo mi se iz šaka i onako gologuz krenuo da gura stvari u ranac.

Ispratio sam ga na bus i krenuo polako kući mrtav umoran. Svira mi neko iz auta.

Boris. Otvara prozor, kolega treba li prevoz? Samo mi ti fališ, mislim se u glavi.

Ok sam, šetaću, baš mi prija.

Vidimo li se sutra?

Javljam večeras.

Ok, javi se!

Došao sam u stan, pišao, izuo se i zatvorio vrata sobe, zaspao sam tako prljav i obučen bez pokrivača.

Kada sam izašao iz kome bilo je već subotnje popodne, rastezao se malo a onda dohvatio telefon.

A onda sam upao u komu, tona poziva, poruka. Luka, Luka, Luka, Boris, Boris, Luka... šta li sam sad sjebao? Boris piše da mu se javim, ok ništa strašno. Luka ima neku krizu, kaže mi da otvorim fejs i nađem kod kolega sliku koja se šeruje od sinoć.

Wtf? Kakva slika?

Na fejsu hiljadu poruka, ne verujem šta se događa, haos, potpuni haos.

Šta o tome misli Boris? Piše iznad slike a na slici naravno Luka i ja, naravno iz wc-a, slikani iz ptičje perspektive ali sem da se gledamo pribijeni jedan uz drugog, ništa se više srećom ne vidi. Komentara ludilo, od toga da sam već prematorio za Borisa pa mu tražim mlado meso, pa sve do poziva na smrt, batine i slično.

Mene je bolelo dupe iskreno, da su hteli do sada, svi su znali da sam gej, mogli su me prebiti hiljadu puta, ali Luka je na prvoj godini, on sa svim ovim ljudima ima da piči još dugo, osećao sam se grozno, bez obzira što je pristao, ja sam bio nesmotren, i taj koji je preuzeo inicijativu.

Zovem ga, kaže da ne može da priča sa svojima je ali da misli da bi najbolje bilo da prekinemo sve. Pa ne jebote, jel moguće da se dešava ovo. Ja ne znam šta da mu kažem, ja sam bez teksta, moram da sačekam malo, možda sanjam, možda se ponovo probudim i na telefonu nema ničega. Boris me ponovo zove.

Ne mogu sada da pričam, izvini, čućemo se.

Ok, zvučiš čudno.

Zvaću te moram da prekinem sada.

Hajde, ali se obavezno javi.

Hoću.

Prekidam i okrećem Pavla.

Jesi normalan ti dečko? Znaš li ti šta si uradio?

Šta ti je, o čemu pričaš?

Misliš da ne znam da si ti snimio ovo i okačio na fejs. Da sam baš toliko glup.

Nisam ja, stvarno, gledam to od sinoć, stvarno nisam, ti znaš koliko te ja gotivim, nikad to ne bih uradio. Mislim, jesam skontao šta se desilo, ali niti sam fotkao niti kačio bilo šta, moraš da mi veruješ.

Prekidam vezu, ništa mu ne verujem. Ko bi drugi mogao, jedino je on bio tamo. Telefon ne prestaje da zvoni, Pavle je uporan. Piše da ako se ne javim dolazi kod mene da ovo rešimo. Odgovaram da me ostavi na miru i da mi se ne obraća više, završili smo. Isključujem telefon.

Drama momci moji, drama.

Istuširao sam se, obukao, plakao, pa šta ću, šta mogu u tako nepovratnoj katastrofi? Ne mogu ni da zamislim kako će biti u ponedeljak kada se pojavim svima ispred očiju, horor, bojno polje, minsko polje. Šta će Luka, šta će on sada?

Pavle je vidno uznemiren lupao na ulazna vrata. Pustio sam ga da uđe samo da ne pravi scene tu ispred da ga čuju Ana i Andrija. Raspravljali smo se, ja sam odbijao da poverujem da je on nedužan, on je pokušavao na svaki način da me ubedi.

A onda je on krenuo da plače. Ti ne znaš šta ja osećam prema tebi!

Muk, u sobi se čuje vibriranje vazduha, čuje se prašina dok pada po stolu nakon ovoga što je uzviknuo. Nemam pojma šta se dešava, ogluveo sam, na trenutke čujem Pavla kako priča ali kao da ništa ne razumem.

Od prvog trenutka sam pokušavao da ti privučem pažnju, svaki dan sam kao budala obletao oko tebe, upucavao se na svaki način, umirao svaki dan što moram da ti budem blizu ali ne dovoljno blizu, ne onoliko koliko želim. JEBOTE SHVATAŠ LI TI DA JA TEBE VOLIM?

Držao mi je ruke čvrsto i kidao se dok mi je ovo izgovarao, sad sam stvarno bio u komi.

Pavle naslanja usne na moje, slane su, sav je balav i slan od plakanja. Ljubim se sa njim, ne znam šta se dešava, ne kontrolišem svoje telo, svoj um, samo se sve više i više predajem. Osećam kako me pritiska svojim telom dok leže preko mene, zavrće mi majicu i ljubi od stomaka prema bradavicama, napaljen sam kao konj, kako me jebeno nije sramota.

Okrećem ga i sedam preko, oslobađam mu prejebozovno istetovirano telo sa pirsinzima na bradavicama, ljubim mu savršenu vilicu, prelazim jezikom po vratu dok mu zavlačim ruke u gaće i obuhvatam vrelo tvrdo meso, ližem teški metalni kaiš, vojničke pantalone, šmrčem preko njih savršeni muški miris.

Ovo želiš? Pitam ga tako otkopčanog dok mu kurac pulsira čvrsto dignut u zraku. Daaaa!

Ovako? Uzimam ga u ruku i stežem, iskaču mu vene i glavić sve više crveni dok izbacuje precum. Daaa!

Savijam se i ližem muda, sa mudima na jeziku mumalam – Ovako? A?

Tako! Uzmi ga u usta molim te! Uzmi ga!

Vrhom jezika skidam precum i počinjem životinjski da ga natežem rukom, drkam mu svakim atomom snage, telo mi je napeto do pucanja.

Polako svršiću! Uspori! Uspori molim te!

Ne obazirem se, telo kreće da mu se uvija ispod mene, kako počinje da puca tako se ustima nabijam preko, hvata mi glavu i nabija je na svoju vrelu batinu u svakom naletu sperme, gutam sve, svaku jebenu kap i hoću još. Vilica mi je otvorena, dišem duboko, savijam se i razmenjujemo ukus njegove sperme iz mojih usta.

Sad ćeš da me jebeš!

Čekaj malo!

Nema čekanja!

Znaš kako Luka jebe? Provociram ga namerno. Sad da je ovde on bi me pokidao!

A tako? On bi te pokidao? Pa sad ćeš ti da vidiš šta je kidanje.

Ustaje onako zadihan, pantalone mu sa butina padaju na pod, govori me da se okrenem, kao neko poslušno štene dahćem nagužen ispred njega, trljajući se prstom preko rupe. Savija se i izvlači kaiš iz pantalona.

Nemoj samo previše grub... stavlja mi šaku preko usana i prekida rečenicu, uzima mi ruke, stavlja kaiš preko njih i steže, srce mi iskače iz grudi.

Sjurio je celu kurčinu bez ikakve pripreme, do jaja. Vrištao sam od bola pa je uzeo jastuk i nabio mi ga preko glave desnom, dok levom kontroliše kaiš. Lupao je telom o mene i nabijao se svom svojom snagom kroz režanje a onda stao na momenat tako u meni.

Šta je ovo?

Moja cimerka. Jedva izgovaram dok njegov i Andrijin kurac počinju da se takmiče.

Skida mi kaiš sa ruku, podiže i namešta na sto pored dižući mi noge šakama, naslonio ih je na ramena i ponovo se nabio u mene.

Strašno se popalio slušajući Andriju u susednoj sobi kako Anu ubija od kurca i krenuo da me demolira na stolu, sve se treslo i škripalo, imao sam osećaj da će nam se srušiti kuća.

Ko te bolje jebe? Luka ili ja?

Čuješ šta te pitam bre!

Tiii.

Ko?

Tiii.

Ko sam ja?

Pavleeee!

Tako je srce.

Govori mi kroz zube, gledajući me kao neprijatelja, kao neki šljam, kao da mi se sveti, rukama je stisnuo butine i navlačio me ludački na njegovu rasnu karinu. Ne znam šta je radio na robiji, ali ovaj momak zna da jebe profi, poremetio mi je sve kosti, svaki mišić u telu, osećao sam kako se raspadam na stolu pod njim, tako zajebano, da me ni bog posle neće sastaviti. Satire me od kurca, razradio je rupu da bez problema izlazi i ulazi, da meša kad se zabije do jaja, da ga osećam kako mi izbija disanje u svakom naletu.

Klekni dole kujo!

Povukao me je sa stola na pod divljački, pao sam na kolena a on je krenuo da mi filuje lice spermom, seme se slivalo po koži dok sam ja glasno dahtao i oblizivao se.

Nisam svršio to veče. Zamolio sam ga da ostane i prespavali smo tako. Andrija je cepao još uvek kad sam tonuo u san.

Nadam se da vas nije ovo smorilo, ali morao sam sve da stavim u kontekst.

Šta je bilo ujutru a šta u ponedeljak? Šta se desilo sa Lukom a šta sa Pavlom? To čitate sledeći put lepotani moji.

Čekaj, čekaj... a Boris?

Šta Boris? I vi mislite da me jebe profesor?

Čekajte drugi deo pa ćemo videti.

Hvala vam na čitanju i pohvalama!