Pa da završimo...

Budim se u Pavlovom naručju, sav je mekan i udoban, meškoljim se, približavam mu dlanove i mirišem, ljubim po prstima, svako slovo pojedinačno HAVE HOPE. Jutro miriše na morsku so, kao da je cela soba izronila na površinu vode, tako se i osećam kao na plutajućem dušeku, u isto vreme siguran uz Pavla i nesiguran jer ne vidim obalu.

Osećam usne na vratu, ali i kitu koja se budi uz moju guzu. Šapuće mi da ono sinoć nije on i da ono sinoć nisam ja, i da treba sve da zaboravimo i krenemo ispočetka.

U njegovim mislima, sve je tako lako, tako lako je izabrati njega, i ovaj plutajući dušek, jebeš obale, jebeš sve drugo dok imaš ovo i ovde.

Biće sve ok! Opusti se.

Okrećem se i gledam ga minutima, prebacio sam nogu preko njegovih i pribio se golim telom, pustio sam nas da gorimo, da se jedino njegovi prsti provlače kroz moju kosu, da ležimo nepomični i pustimo da tenzija i žeđ narastaju, probijaju plafon. Približio sam usne njegovim, jedva da se dodiruju, disanje je sve glasnije, obuhvatam mu nežno gornju usnu i povlačim je tako nekoliko puta, a onda kreće lavina. Jezici se vezuju u čvor dok me okreće na leđa i leže preko mene, ruke mu istražuju svaku uvalu i izbočinu na telu a on se spušta blagim dodirom jezika budeći svaki nerv ispod kože, dovodeći me do ludila.

Nisam ga probao sinoć.

Osmeh mi prekidaju njegovi prsti dok ulaze u usta i zabacujem gavu dublje u jastuk kako se njegov jezik više poigrava sa kožicom, pokušavajući što više da ga nabije između nje i kite. Skupljam mu kosu, želim da gledam to lepo lice kako uživa sa slašću, kako namerno odugovlači i usporava kad je najslađe, da me što više izludi.

Ako su svi u zatvoru ovakvi kao ti šta ja tražim na slobodi?

Zasmejao sam ga, podiže se i namešta svoju moćnu batinu na moja usta, ulazi po malo pa onda do kraja, tako da mi se nos zabije u njegove dlake pune muškog mirisa, zagrcnem se pa ga lagano izvlači napolje. Osećam kako sve više jača i raste u mojim ustima, kako popunjava svaki milimetar, gutam ga halapljivo pijan od mirisa.

Podiže mi noge tako da su mi kolena pored glave i polako jezikom kruži oko rupe, grebe me bradom i još više pojačava svrab, želim da me jebe, želim ga celog. Pomera rukom penis na gore i silazi od rupe do vrha penisa, zadržavajući usne malo duže na mudima.

Spušta me i prelazi kitom preko navlažene guze, uvijam se, cvilim, lupka preko, a onda kreće da pridire glavićem, pa ga vadi iz mene, ponovo uvlači pa vadi, i ponovo, svaki put sve brže, otvoren sam, ušao je do kraja, savio se preko mene, obgrlio me šakama, usne stavio na vrat i počeo da me otkida. Tresao sam se, ljubio ga, grizao, grebao, on bi se izdigao malo i samo ubrzao tempo, jebao me je žestoko.

Okrenuo me je, pribio se uz mene, jednom rukom uhvatio kurac, drugom vrat, pustio da se sam nabijam dok mi on drka.

Hoću da svršiš za mene.

Nije trebalo ni da završi rečenicu, tako pribijen uz moje uvo, tako sexi muževnog glasa, nabijao sam se kao mašina i počeo da pucam po posteljini, stegao mi je vrat da ne bih disao, opirao sam se odvajao od života a onda me je pustio da padnem ispred, i dok sam hvatao dah ludačkom brzinom se nabijao svršavajući u meni, izvadio ga je i nastavio da mi prska po guzi i leđima.

Legao je pored mrtav ali sa osmehom od uveta do uveta.

Jesi li ovo sada ti?

Ljubi me u obraz.

Biće prilike da me još bolje upoznaš, ovo je samo deo. Jebiga kad si tako sexi pa ne mogu dugo da izdržim, a jebao bih te 24 časa bez prestanka.

Zadremali smo tako iscrpljeni i isceđeni.

U nekom momentu sam krenuo da mislim na Luku, osećao sam se kao govno, sutra ću ga videti...izvukao sam se iz kreveta, pokrio Pavla i seo pored za sto, zapalio cigaretu i gledao kroz proreze na roletni, a onda se čula poruka. Telefon mu stoji tu ispred mene, sija, kako da ne vidim? Čitam onako preko ekrana i nastaje prekid filma. Ovaj put ću vas poštedeti drame.

Pavle jeste uradio ono (čitaj prošlu priču), baš kako sam i mislio. Pravdao se da nije znao kako da mi privuče pažnju, da je bio očajan, da mu je žao i da se nada da mi je pokazao koliko mu značim.

A u jebote u kako sam lošem filmu, ima li mu uopšte kraja?

Umesto da sada biram između dva savršena dečka, ja nemam ni Luku ni Pavla. Luka se distancirao od mene ja napušio Pavla.

Od sinoć mi je isključen telefon, potpuno sam zaboravio, razmišljam da li uopšte da ga uključujem, previše mi je stresa za danas. Sutra najradije ne bih otišao na fax, ali ako se ne pojavim izgledaće kao da su pobedili a to im zadovoljstvo neću priuštiti, izdržaću sve poglede, eventualne uvrede i udarce i truditi se da izgledam čvrsto a kad dođem kući nek se obrušim i sklupčam negde u uglu ove sobe, tu gde me niko neće videti nek se isplačem kao konj. Ali sad, stisni zube mali i pucaj napred.

Ne znam šta mi je sve bilo teško, pa neću nabrajati ali da Luka prolazi pored mene i okreće glavu na drugu stranu ili da delim prostoriju sa Pavlom, jebeno, baš jebeno teško.

Boris se pojavljuje na vratima. Zove me da pođem za njim na konsultacije oko nekog rada koji treba da istražujem za njegov predmet. Znam da nije reč o tome ali igram igru da niko ne bi provalio i krećem.

Pratim ga kako hoda onako u odelu, sav ispeglan dok mu se čvrsto prejebozovno dupe ocrtava na pantalonama. Ulazim u kabinet i zatvaram vrata dok me on na ista pribija svom svojom težinom.

Nemoj nikad više da ti je palo na pamet da mi se ne javljaš ovoliko dugo.

Posle svake reči me ljubi, topim se pod njim ali ipak tako već napaljen guram ga od sebe. Govorim mu sve, sve o Luki i Pavlu, čitavu dramu, šokiran je. Pita me da li želim da nešto preduzme, da misli da bi bilo dobro da prijavim Pavla jer to zaslužuje sankciju.

Ne, ja sam tebi rekao da možeš da radiš šta god hoćeš.

Jesi.

Ja nisam ljubomoran. Znam da ono što ti i ja imamo niko ne može da prekine.

Ja mislim da bi smo ti i ja trebali.

Ti nemaš pojma. Ti da imaš pojma ne bi ti se ovo desilo.

E baš ti hvala, jeste ja sam kreten, balavac, nemam gram mozga.

Grabi me šakama i drži čvrsto dok ja plačem, koja sigurnost jebote.

Sve što ti treba da shvatiš je da zaslužuješ najbolje. A neko ko beži već kod prvog problema (Luka) ili neko ko te iskoristi (Pavle) nije za tebe.

Ne znam šta da radim, ne znam više ništa.

Ja ti neću stajati na putu ako odlučiš da pobegneš od mene, ali znaj da ću kao lud trčati za tobom, jesam mator ali imam ja još snage.

Smeje se dok me hvata za ruku i spušta je na svoje dupe i butine. Opipavam ga onako zategnutog, šake mi klize preko odela dok me on gleda nadmoćno, matori zna da me poseduje, on zna da u ovakvim situacijama ima potpunu kontrolu, da je u svakoj čestici vazduha koji udišem, da mi je u glavi sa istim tim pogledom nadvijen nad mene i dere me od kurca. Hvatam ga za međunožje nasmešen onako bezobrazno, tako bezobrazno kao da tražim šamarčinu.

Mali nećemo ovde.

Odmiče mi ruku.

Čekaj me kod pošte, kupim te za 10 minuta, moram još nešto da obavim.

Stajao sam na blagoj kiši ispred pošte, nije mi smetalo, osećao sam neku vrstu oslobođenja.

Upadaj.

Seo sam u auto i čim je krenuo nadvio se nad njega i krenuo da mu odšniravam šlic na pantalonama.

Šta to radiš?

Nadoknađujem ti za vikend.

Videće neko budalo!

Stavljam ga u usta.

Koji si ti nimfoman mali. Ne zubi, ne zubi!

Rekao sam ti da me tako ne zoveš, vodi računa sledeći put.

Što se mali prokurčio.

Imam dobrog profesora.

Kako jebu ova dvojica, nisi mi rekao? Jesu te dobro pripremili za mene?

Jes... nabija mi glavu laktom na kurac, mumalam.

Ne čujem? Šta si rekao.

Davim se ispod, borim da me pusti. Zavaljujem se nazad na sedište, brišem bale sa usta i glasno dišem.

Šta si hteo da kažeš?

Da...skida ruku sa volana, hvata me za kosu i nabija.

Opet te ništa ne čujem. Rekao si nešto?

Počinjem da kašljem kao lud, pušta me.

Izvini sa tobom je teško naći granicu.

Ok je sve.

Ostao je tako sa tvrdom kurčinom izvan pantalona da vozi sve do vikendice, nije mu pao.

Parkirao je ispred, zašnirao se i otišao do gepeka da pokupi stvari. Ja sam uveliko unutra i kuvam nam čaj.

Kolega al’ ste vredni. Pa vama je baš stalo do mog predmeta. Kako se vi trudite svakog dana da nadmašite moja očekivanja... hvata me za dupe, prelazi rukama napred i mazi preko kurca... i kako napredujete. Baš je vidan vaš napredak. Za vas nisu desetke, vama treba dati dvadeset kolega.

Čujem kopču na kaišu.

Daj da predahnemo, popijemo čaj imamo celu noć za to.

Kolega, takav student treba da pije nešto žešće... naslanja se pored mene sa dignutom kitom.

Imate neki predlog profesore?

Pomeram džezvu sa šporeta, isključujem ringlu i udaljavam se.

Gde ćeš to?

Seo sam na fotelju naspram njega i krenuo da se mazim.

Šta to radiš?

Sprovodim opsežno istraživanje za ispit profesore, hoću da ovaj rad zapamtite kao najbolji u svojoj karijeri.

Smeje se ali prihvata igru, ostaje da stoji na istom mestu i nateže polako kožu preko kite. Uvlačim ruku u pantalone i uvijam se ne skidajući pogled sa njega.

Ovde je postalo baš pretoplo profesore, neće vam smetati da se malo raskomotim?

Slobodno kolega.

Jesam li vam ikada rekao koliko me ispirišete? Kako se divim vašoj snazi i volji da istrajete u ovom poslu, tako me to obuzima i nadahnjuje, kada pomislim na vaš ogromni ego, kakav ste autoritet, postanem toliko željan znanja.

Kolega, uvek sam vam na usluzi.

Mmmm, profesore dobijem temperaturu svaki put kada se približi moj čas sa vama, uvek se trudim da se što bolje spremim.

Spuštam se malo na fotelji, podižem noge, navlažio sam dva prsta na ruci i krenuo da prodirem u sebe ne prestajući da drkam.

Danas izgledate malo napeto profesore, kao da vam treba da se olakšate tereta tog znanja, imam osećaj da će svakog trenutka početi da teče iz vas koliko ga mnogo imate. Ja sanjam o tome da se na mene prelije bar malo, da me ispunite tim vašim znanjem, gorim od te želje.

Tako sam odjednom postao žedan profesore, gde je to piće koje ste pominjali ranije?

Boris je prišao sa svojim vrelim mesom, omirisao sam ga dobro, zgrabio u šaku i pogledao drsko.

Možete da mi sipate profesore.

Gutao sam svaku kap, cedio glavić svršavajući u isto vreme, hvatala me je nesvestica, Boris je pao na kolena i krenuo da skuplja moju pa da mi je pljuje u usta, razmenjivali smo je jezicima, gutali obojica ljubeći se kao naelektrisani, kao da ćemo progutati jedan drugoga.

Svaki put si sve bezobrazniji!

Pa kad ste tako inspirativni, profesore hahah.

Ostali smo tri dana tu u vikendici, bilo je svačega, ali je jedno sigurno, žedan nisam bio. :)

Eto momci moji lepi, ovo je sasvim dovoljno za danas. Priča koja ide posle ove se zove ’Svi su znali’, pronađite u arhivi ako vas interesuje. To će se desiti par meseci posle ovoga, sa Boškom sam nastavio redovno da se viđam, ne samo do tog momenta, nego i neka dva meseca nakon što sam se smuvao sa ovim tipom, nazvaćemo ga Igor. Boško i ja smo se bez problema razišli, nije bilo nikakvih sranja, jednostavno smo se zasitili, jebiga i to se dešava. O Igoru vam neću ni jednu reč više napisati, ne mogu da se vraćam na taj period ali možda podelim sa vama kako je sve počelo sa Boškom.

Hvala vam na svemu, baš ste super!