Među javom i međ’ snom i na javi...

Prestao sam da brojim koliko puta mu se dizao i koliko je puta izlio u mene svoju semenu tečnost. Tek negde pred zoru, savladao nas je san i umor. Ali nisam spavao, bauljao sam po skrivenim delovima svoga uma, pitajući se, dešava li se ovo meni.
Osetio sam vlažan poljubac na obrazu i na samom kraju usne. Kroz polu san sam čuo – Spavalice, nisam znao da seks na tebe tako deluje; kao da si omamljen nekim jakim opijatom, ne mogu te probuditi. Ja moram da idem. Zvali su hitno iz agencije, treba da se lektorišu neki prevodi za Italijana. Kad ustanš pospremi krevet. Spusti se dole do ceste, naići će ti prevoz. Čujemo se kasnije. I nemoj da se uspavaš, može posle da....
Više ga nisam čuo, utonuo sam u san. Bio sam toliko umoran od dobrog i vatrenog seksa, da više nisam imao snage. Moje telo je odbijalo da izađe iz tog stanja slatke obamrlosti prouzrokovane dobrim radom alata mog ljubavnika.
Ne znam koliko je vremena prošlo, mir i prijatnu toplinu mog golog tela remetio je neprijatni zvuk poruka koje su stizale na mobilni telefon, koji je stajao nedaleko od moje glave. Nisam imao snage, mada, više želje da pogledam poruke. Zatvorenih očiju sam ga samo utišao, zbacio pokrivač i legao na stomak. Bio sam potpuno go, samo su mi stopala bila uvijena u beli čaršaf koji sam zbacio sa sebe. To je bio ritual, koji bih primenjivao svaki put, kada bi iz mog kreveta otišao ljubavnik, a ja ostajao da prikupim snagu, spakujem sladostrašće u jednu od duboko skrivenih fioka mog uma, u kojoj uvek tinja ono ista misao – Kako bi bilo lepo da je i sutra on ovde, a biće verovatno neko drugi i ne tako skoro. Često bi se dešavalo da svakog svog partnera idalizujem previše, zamišljajući sa njim život, koji traje duže nego "od mene do uštapa"; a sve se svodilo samo na dobar seks i jebanje do neizmoglosti. Nisam se žalio, bilo mi je lepo, ali nisam ni lagao sebe, znam šta mi je falilo.
Protegao sam se, sada su me već zraci sunca golicali po licu. Vreme je da ustanem. Čuo sam zvuk motora i tresak vrata automobila. Neko je upravo stigao. Pomislio sam da je B. Nasmejao sam se, legao na stomak skroz i raširio noge dovoljno da, kada bi hteo, mogao je pravo sa vrata da skoči i uđe u men bez problema. Osećao sam još vlažnost među guzovima, njegovo seme je još curilo iz mene. Uzeo sam telefon, da pogledam poruke. Deset propuštenih poziva od B. i jednako toliko poruka. U trenutku, bio sam potpuno budan. Znao sam da se nešto dešava. Nešto veoma ozbiljno i krupno. Pročitao sam poslednju poruku. Napisana je kurzivom, znao sam da urla – KRETENU, USTANI I IDI IZ KUĆE. BRAT ĆE DOĆI PO JEBENU GRNČARIJU ZA IZLOŽBU! ODMAHHHHHH!

-Uh, jebem ti! Opsovao sam poluglasno i skočio. Stajao sam pored kreveta potpuno nag, taman kada sam se sagnuo da potražim pantalone, jer nisam imao predstavu gde mi se nalaze gaće, zaškripala je kvaka na vratima i vrata su se uz tup zvuk otvorila.
Vreme je stalo. Ja više nisam znao ni gde sam, ni kuda da nestanem, kako da iščeznem. Nisam smeo ni da se okrenem, nisam smeo ništa. Umro sam tu, stojeći, a kroz glavu su mi prolazile najstrašnije slike situacija koje mogu uslediti.
Ne znam koliko je vremena prošlo, kada sam čuo dubok, muški glas, koji je izgovorio – Dobar dan! Šta da odgovorim čoveku koji ulazi u svoju kuću, zatiče golog momka pored kreveta u kome je verovatno on do preksinoć spavao i što je najgore, koga je njegov rođeni brat celu noć jebao žestoko.
Uspeo sam da procedim sjedva čujno – Zdravo; navlačeći pantalone na svoje noge teške poput olova i nikad uže nogavice koje su odbijale da sakriju gole noge, koje su samo do pre nekoliko sati bile na ramenima brata čoveka koji stoji iza mene, a koga ne smem da pogledam.
Shvativši da od straha, sramote i adrenalina ne mogu da se obučem, seo sam na krevet, navlačeći oko sebe pokrivač i doslovno plačući.
Taj strašni čovek, koji će me sada izvrđati, nazivati najpogrdnijim imenima; koji će vređati mene, možda i išutirati, iskaliće sav svoj bes tu na meni, jer bolje je istresti se na jednom pederu ulepljenom spermom, nego se posvađati sa rođenim bratom, koji je verovatno pijan našao samo rupu koju je punio žestoko. To je bilo moje viđenje kako se odvija tok misli u glavi tog čoveka koji nepomično stoji i gleda me. Verovatno sa prezirom, odvratnošću i gađenjem.
Međutim, nešto me je zbunjivalo. Iako nisam mogao najbolje da rasuđujem i mislim, nešto nije bilo kako treba. Zašto je tako miran? Zašto ćuti? Ako mu je ovo u redu, ako nema problem sa tim, zašto ne izađe i ne pusti me da se obučem i izađem kao poslednji lopov koji se iskrada ostavljajući za sobom bezbroj tragova i dokaza koji upućuju na njega.
-Izvini, upao sam ovako. Ovo je ipak moja kuća! Mene je B. upozorio da je malo nered jer je noćas ovde prespavao i imao društvo. Malo sam zatečen što sam drugačije zamišljao to društvo i što sam te još zatekao ovde.
Uz nadčovečanski napor, moj mozak je počeo da razmišlja racionlno. Neće nasrnuti na mene, neće mi psovati majku pedersku i neće urlati na mene. Neko ko ovako mirno priča i počinje u ovakvom spletu okolnosti rečenicu sa – Izvini, ne može biti nasilnik. Skupio sam snagu i pokušao da ga pogledam perifernim vidom, ne pomerajući glavu.
Zanemeo sam. To što sam vido, nije moguće. Nije moguće dotaći vrhunac blaženstva i oganj pakla u istoj noći i danu, nije moguće.
Više od straha, nego iz kuraži, okrenuo sam se, ne ustajući i pogledao ga u lice. Ispred mene je stajao muškarac odeven u crno od glave do pete, samo, on nije bio zaljubljenik u pank i metal muziku; on je bio odeven u mantiju. B. brat je sveštenik. Sramota, stid, strah i nemoć su kuvali u meni, preteći da me samelju i oduzmu mi potpuno svest. Za mene je ovo bio kraj. Kraj, koji nije imao svoj početak.

Čovek koji je verovtno u praksi mnogo puta bio suočen sa ljudskim strahom, odlično me je pročitao. Nije to bilo ni teško, jer snage i razuma je više imala Aska dok je plesala pred krvoločnim vukom, nego ja u tom trenutku nalazeći se pred strašnim sudom.
Slagao bih, ako bih rekao da sam u bilo kom trenutku pomislio na B. i na to kako će se on suočiti sa bratom i objasniti mu da je celu noć u njihovoj staroj porodičnoj kući ševio nekog momka. Mislio sam samo kako da pokupim svoje stvari i izletim napolje, da trčim dok ne izgubim dah i ne padnem.
On se pomerio, napravio par koraka ka vratima i ja sam počeo da uzimam dah. Nazirao sam spas. Izaći će, pustiće me da se obučem i odem bez bilo kakovog objašnjavanja. Želje su ponekad vrlo nerealne. Zatvorio je vrata, ali nije izašao. Vratio se na isto mesto gde je stajao i do malo pre, a zatim prišao stolici, koja se nalazila do peći, a preko puta kreveta na kome sam ja sedeo, go, pokriven belim platnom.
Interesantno, koliko ljud predmete doživljavaju kao simbole na sebi svojstven način. Za njega je verovtno belo simbolizovalo nešto čisto, nevino, čedno; a za mene stras i požudu prethodne noći koje se najbolje slikaju na belom.
Otvorio je vratanca na staroj peći, ubacio drvo i rekao, nekao sa dozom šale i podsmeha u isto vreme – O, pa ovde je druženje trajalo baš dugo. Žara ima dosta. To žara je posebno naglasio. Osetio sam da mi je hladno, jeza me je prožimala od nožnih prstiju, pa sve do potiljka. Samo sam se kiselo nasmejao. Nije više bilo svrhe da se krijem iza straha i uplašenosti. Kad-tad se moram suočiti sa neočekivanim posetiocem.
Pogledao sam ga. Sedo je preko puta mene, podigavši mantiju više kako se ne bi vukla po podu. Na nogama je imao vrlo lepe i elegantne cipele, rekao bih italijanski model i vrlo lepe, moderne pantalone, koje su se pri gležnju sužavale i širile naviše, prateći liniju listova ka butinama. Dalje nisam mogao da vidim, pokrivala je mantija. Pogledao sam ga u lice i video veoma lepu, urednu i sređenu bradu i crn okvir naočara koji mu je jako lepo pristajao. Kako je strah popustio, tako sam ja sve više zapažao i vodeo da je ispred mene veoma lep čovek u svojim ranim četrdesetim godinama. Ja sam o B. toliko malo znao privatno, tako da nisam ni znao da ima brata, a ponajmanje sveštenika.
Znao sam da moram da progovorim, ćutanje više nije imalo smisla. On me je gledao, ozbiljno, ali sam tu i tamo na tren uhvatio titraj ocmejka na krajevima njegovih usana.
- Šta god da kažem, glupo je i nema smisla. Tebi je potpuno jasno šta se ovde noćas desilo i na kakav tip druženja je B. mislio. Ja ću se sad obući i nestati, a ako imam pravo da bilo šta molim, tebe bih molio da ne kažeš B. da si me ovde zatekao i ako možeš pravi se da ništa nisi video.

Dok sam pričao, primetio sam da govorim u jednom dahu i da mi se niz obraz kotrlja suza. Užasno me je to nerviralo, ali nisam mogao da se iskontrolišem.

Prvi put sam čuo da se nasmejao glasnije. – Nemoj da plačeš. Znaš, u našem narodu postoji jedna izreka. Nije baš prilično da je ja citiram, ali ovde sve toliko miriše na spermu, da prosto nemam ni ja srama – Posle jebanja nema kajanja.

Reč jebanje sa njegovih usana se skotrljala tako lako, uz sve prizvuke erotskog naboja. Bilo je dovoljno da se oslobdim stega srama i stida i da u meni ponovo prostruji krv.
Osmelio sam se, pa neka ide gde god, više ništa ne može da mi se desi što već nije. Ne kajem se ja zbog jebanja, već zbog toga što mi je neprijatno jer si me zatekao golog u svojoj kući i saznao si nešto o svom bratu, što je on očigledno pokušao da sakrije.
- Nema razloga da se stidiš zbog toga, očigledno je B. ne deli baš sve sa mnom, ali ga i razumem; a i prizor koji sam zatekao nije bio tako loš za oko. Nasmejao se. Pogledao sam ga pravo u oči, nešto je tu sinulo.
Kiselo sam se nasmejao, - hvala, ali ovo što sam danas proživo, ne želim više nikad.
-Što? Zar sam ja tolio gadan? Pa nisam ti ništa rekao! – nisam mogao da procenim da li se šegači sa mnom, želeći da me još više ponizi ili je ozbiljan.

-Pa, ne, ali nisam baš često u prilici da budem go i ulepljen spermom pred čovekom koji je obučen u mantiju.
Ustao je, kao da negde žuri, - ako je to problem, evo skinuću je. U nekoliko poteza je skinuo mantiju i odložio je na hoklicu sa druge strane peći. Preda mnom je stajao muškarac odevem vrlo lepo, sa ukusom i vrlo lepo građen.

Ponovo je seo na stolicu. Jake butine i uži kroj patalona su učinili da mu se među nogama istakne sve ono što treba. Ovlaš se počešao po međunožju, kao da namešta onu što mu smeta. – Eto, i to smo rešili. Skinuo sam se. Manje neprijatno?

-Nasmejao sam se, pa nije, ti si se skinuo, a ja očajnički želim da se obučem. Pomislio sam, kako verovatno nikada nisam ni sanjao da ću izgovoriti ovu rečenicu.
-Ako ti je neprijatno, ti se obuci, ja ne želim da te još više traumiram. Meni je ovde sve postajalo čudno. Šta ovaj čovek pokušava. Da li je toliko liberalan, pa je uredu sa ovim ili je video u meni preplašenog pedera, pa se sažalio. Jedini način da saznam, bio je zaista da se obučem. Morao sam da ustanem, obučem gaće i navučem farmerice. S obzirom da je već video sve što je mogao da vidi, nisam imao od čega da prezam. Ustao sam, čaršav je ostao na krevetu, a ja sam mu okrenuo leđa, tražeći gaće. Ugledao sam ih iznag kreveta, zgužvane. Nisam znao šta se dešava iza mojih leđa, ali sam slutio da gleda kroz prozor i čeka da se obučem kako bi porazgovarao sa mnom i objasnio mi da to što radim nije dobro i da treba da se pokajem.
Uzeo sam gaće, ispravio ih i obukao. To su bile plitke bele bokserice, koje pokrivaju polovinu guze, a drugu polovinu vidno ističu. Uzeo sam farmerice u nadi da ću ih sada brže i spretnije navući, podigao sam nogu koliko da je uvučem u prvu nogavicu kada sam na guzi osetio snažne, muške ruke, strsao sam se. – Uh, kakva bulja, čoveče!
-Šta to radiš? Rekao sam skoro nečujno. Nije sklanjo ruke, ustao je i stao iza mene. Farmerice su mi iskliznule iz ruke, drhtao sam. Iako sam obema nogama stajao na podu, imao sam osećaj da propadam. –Imaš jako lepu guzu, šapnuo mi je na uvo, dodirujući ga vrhom jezika. – Nije ni čudo što te je B. jebao celu noć.
Kako je izgovorio njegovo ime, tako sam ja želeo se odvojim od njega. Sklonio sam mu ruku sa mog struka – Nemoj to da radiš, pusti me, ne mogu. Ja želim nešto ozbiljnije sa B. neću ovo da radim. Govorio sam, a sve ovo me je palilo na neki uvrnut način.
Nije me puštao,priljubio me je čvršće uz sebe. –Slušaj, mali, - cela ova situacija me je prvo zabavila, a onda napalila. Imaš dobru guzu i to da znam da te je moj brat jebao celu noć, me dodatno uzbuđuje. Imaš opciju ili ćeš mi se prepustit i uživati i biti siguran da te nikad nisam ovde zatekao ili ćeš stalno živeti u strahu. Opet, rekao bih da i tebi ovo prija, pa se prepusti.
Još me je jače pripio uz sebe i osetio sam izbočinu na njegovim pantalonama. Okrenuo mi je glavu ka sebi i poljubio ludački. Popustio sam, prijalo mi je. Jezici su nam se preplitali, ljubio se odlično. Trenutak kada strah preraste u strast je neopisiv.
- Želim te! – rekao sam dok me je ljubio po vratu, jednom rukom me držeći oko struka, a drugom otkopčavajući svoje pantalone. Poput piruete sam se orenuo u njegovmo naručju i kleknuo. Po usnama me je lupio sluzav i balav glavić, prelepog kurca. Bio je je manji od B. ali deblji, što mi je obećavalo još veće zadovoljstvo.
- Uh, kurvice, kako si dobar! Kako ga dobro pušiš! Uspori, svršiću!

Nisam želeo da svrši, želeo sam ga u sebi, želeo sam da svrši u mene. Kao da mi je čitao misli. Izvadio mi je kurac iz usta, podigao me i bacio na krevet. Ležao sam na stomaku, raširenih nogu. Podigao me je tako da mi je glava bila u jastuku, a guza visoko, tako da mu je lako dosupna. Pretposavio sam šta će uslediti; - Nemoj, viknuo sam. Malo se zbunio.
-Nemoj me lizati, ulepljen sam njegovom spermom. Nasmejao se, uspravio i zabio ga do jaja.
Vrisnuo sam kao nikad do tada. Suza koja mi se kotrljala niz obraz, spirala je poslednju suzu straha.