Prvi poljubac davno zaboravljen!

Prvi poljubac davno zaboravljen

Bukvalno je uletela u moj život tim vitkim, skoro dečački vižljastim telom, koracima brzim i dugačkim kao gazela utrčala je kroz oronulu drvenu kapiju I nastavila pored mene kao da sam nevidljiv… neverovatnom brzinom I gipkošću svojih dugačkih udova vesto izbegavajući stolove, stolice.. preskačući onih nekoliko drvenih basamaka I zamičući na drvenom tremu stare kuće, lupajući vratima da sam pomislio da će stara škripava vrata spasti sa baglama.

Tek tada protrčaše moja braća od strica pored mene, znojavi I zadihani kao male parnjače očigledno je jureći već duže vreme. Nisam pojma imao ko je ta žgoljava furija koja je upravo proletela pored mene, znao sam da će danas doći stric sa klincima ali niko mi nije rekao ni reči da još neko dolazi sa njima.

Požurio sam do puta kada sam prepoznao zvuk starog žutog stojadina koji je pretovaren brektao na uzbrdici pokušavajući savladati tu zadnju prepreku koja mu se isprečila. Strina iskoči iz auta čim su stali, grleći me, štipajući za obraze I ljubeći kao pomahnitala. Stric inače namrgođeni inženjer elektro tehnike… glavna faca u sada nepostojećem Banjalučkom gigantu ozbiljno mi pruži ruku I junački potapša po ramenu…

„ Vidi Zoro maloga što se raskrupnjao… momčina jebote…“
„Bogami momčina… lepo strinino..“ ponovo zaciča strina I stade mi štipati obraze

Jedva sam čekao da se završi ta ceremonija šljapkanja, cmakanja I cičanja pa da zbrišem dalje prema štalama gde je već rzao Macko I cvileo Lesi satima željno iščekujući večernje istrčavanje kako sam ja to nazivao.

Dva nerazdvojena prijatelja… Crni pastuv Macko sa belom zvezdom na čelu I belegom nad prednjim kopitima I Lesi krupni crni mešanac nepoznate rase sa belim šapama I tankom belom linijom na grudima. Did ga je doneo kući samo zato što je ličio na Macka I kao što to biva u pričama od prvog dana su postali nerazdvojni. Padali smo u nesvest od smeha kada ih izvedemo na livadu I vidimo Lesija kako oponašajući Macka pokušava da gricka travu skoro fanatično prateći I oponašajući svaki korak starijeg I krupnijeg brata verovatno I sam verujući da je konj.

Bacio sam se na gola ledja razigranog pastuva jedva čekajući da pojurim ka livadama, zelenilu I slobodi… Nikada nisam osećao veću slobodu od trenutka kada osetiš telo krupne životinje kako u skladnom ritmu se uvija pod tobom, taj mačkasti pokret kada se pod tobom ispruži moćna zver u punom galopu, bez uzde I oglavnika, bez sedla I uzengija… slobodan I nestegnut. Poverenje koje sam darovao Macku bivalo je uzvraćeno hiljadu puta više, skoro očinski pazeći na krivinama I nizbrdicama da prilagodi svoj suludi trk tek da ne bi kliznuo sa njegovih golih ledja… projurio sam pored nje kao I ona malo pre pored mene… bezobzirno I u punom trku ne poklanjajući joj ni trenutak svoje pažnje. Nisam dugo godina bio svestan da će taj momenat biti jedan od onih presudnih u našim životima, uvek isti obrazac prepotentnih klinaca ma koliko se voleli I čeznuli jedno za drugim nikada to ne pokazati.

Osetio sam njen zadivljeni pogled na svojim plećima ili sam ga bar želeo osetiti čim sam protutnjao pored nje, krajičkom oka spazih njenu kratku kosu ošišanu na paž kako se za trenutak zavijorila brzo okrećući glavu za mnom… znao sam da me gleda I namerno podbo Macka petama u slabine ne bi li još više pružio korak…..

Prišla je ćutke pomalo zbunjena I crvena u licu potapšala Macka po vratu čim sam skočio sa njegovih ledja dok joj se Lesi umiljavao oko nogu… nisam mogao da verujem da se Lesi mazi oko nje, retko kome je hteo da priđe a još ređe bi se oko nekoga mazio, posebno ako taj neko još hoće I Macku da priđe, veoma često bi I na dida zarezao čim bi se ovaj približio štalama. Nisam mogao verovati koliki su to izdajnici, ja sam taj kojem ližu ruke I umiljavaju se oko nogu a ne tamo neki Banjalučki devojčurak kojeg vide prvi put, bar tako sam ja mislio ne znajući da je u zadnjih nekoliko meseci skoro svaki vikend bila kod Dida I babe sa stricom I strinom.

„ Ja sam Sandra, drago mi je“ predstavila se gledajući me drsko svojim kao ugalj tamnim očima
„Petar“ promrmljao sam ne prepoznajući svoj glas

Dovoljan je bio taj jedan pogled, taj jedan pozdrav da cele noći nisam mogao zaspati, tinejdžerski hormoni strujali su kroz telo kao lava. Već te noći sam znao da sam namrtvo zaljubljen u tu žgoljavicu…osećao sam da će mi život okrenuti naglavačke I mnogo godina kasnije setio sam te besane noći I momenata kada sam izgubio sebe I postao sav njen.

Sedeli smo sklupčani na drvenoj klupi na hodniku u tami hladne Bosanske noći pune zvezda pokriveni grubom vojničkom dekom, prstiju isprepletanih I gledajući se uči koje su sijale kao mali fenjerčići u mraku… skupljao sam hrabrost za taj prvi poljubac… taj celi život sanjani trenutak spajanja usana… celo biće je treperilo želeći dosegnuti delićak njene posprdno izvijene usnice koja mi se smesila. I desilo se ne znam kako valjda sam se tog momenta onesvestio…taj blagi dodir usana… taj nežni pupoljak koji se odjednom rastvorio I prihvatio moje usne u slastan poljubac nikada neću zaboraviti… kao ni trenutak kada je zarila svoje zubiće u moju usnu ko zna zbog čega me kažnjavajući. Gledao sam je zaprepašteno u drske nasmejane oči…

„Znaš da SIDA vlada“ blebnula je smejući se I glumeći nevinašce

Ona 15 ja 16… kakve lude godine…proveli smo skoro 27 dana zajedno tačnije… 26 dana I 15 sati I 8 minuta… ma nisam ja ništa brojao…
Dugo sam gledao za žutim stojadinom… tamo negde sa Gornje Grede dok je Lesi cvileo pored mojih nogu kao da I on zali za njom. Nisam mario ni što mi liže podbulo lice skupljajući suze hrapavim jezikom… ne bi valjda mario ni da mi je nos odgrizao u tom trenutku… bio sam pod anestezijom… sav utrnuo od bola koji je parao dušu I delio vreme I univerzum na pre, za vreme I posle Sandre.

„Imaš pismo I neki paketić na stolu“ dočeka me otac na ulaznim vratima nekako čudno I skoro ponosno se smejući I namigujući…
Gledao sam ga valjda toliko zbunjeno da se samo nasmejao I produžio svojim putem negde dole prema voćnjacima.
Plavo Pelikan pero I kratko pisamce… Srećan rođendan, želim ti sve najbolje
Sandra K.
Srce kad mi nije iskočilo…kad se nisam onesvestio od sreće, ponosa, čega li već ne… Setila se moga rođendana…

Ne bi se moj cale tako slatko smejao da je znao da će ga ta moja ljubav koštati lepih 3(tri) hiljade maraka telefonskog računa za dva meseca… beskrajni su bili ti razgovori… znao sam tacno kada njeni nisu kuci… kada dolazi sa treninga kada je kod moje strine inače njene tetke…kada se vraća sa treninga košarke… svaki slobodan moj I njen trenutak telefon je otkucavao impulse I nabrao ih tri hiljade maraka. Skoro je gorela I mama I baba I pola uprave Pošte samo na mene niko nije sumnjao sve dok se Cale nije dočepao listinga poziva preko samo njemu znanih veza te davne ’88. Nikada neću zaboraviti šok na njegovom licu kada je podigao slušalicu, okrenuo broj I posle nekoliko trenutaka shvatio da razgovara sa nekom prijom iz Čelinca. Celo pleme je bilo tu okupljeno da se napokon razjasni ko je zvao I svima je sve bilo jasno onog momenta kada se okrenuo prema meni I rekao „ Pa sunce ti jebem da li si ti normalan?“
Katanac na brojčaniku telefona sprečio je daljnje zloupotrebe ali od tog dana u našoj kući nije se više moglo naći gvozdenjaka ni za leka, koliko ih je progutala govornica kod samoposluge ne zna se broj ali tih dana su ovi iz pošte redovno praznili govornicu bar dva puta nedeljno.

Prolazila je godina… radovanje letovanju kod Dida I Babe na selu samo da sretnem ponovo Sandru I strahovito razočarenje kada sam čuo da ipak neće doći zato što ide sa svojima na more…
Prošlo je leto… prerastao sam školu jahanja, snove o najboljem džokeju sveta .. uz opasku trenera… Tebi jedino da dam nekog Belgijskog radnog da jašeš…
Počeo sam da treniram karate, ful kontakt… ali Sandru nisam mogao prestati da volim…bilo je tu nekih devojčica ali…

Pisma su stizala doduše sve ređe I ređe… tu I tamo poneka slika primljena I poslata sve dok nisam seo na bus I zapucao za Banjaluku jedne subote ujutro… više od godinu dana od zadnjeg susreta I odlučio da je iznenadim…

Srce mi je lupalo kao doboš dok sam stajao ispred njene srednje škole posle četvrtog časa pre podne znajući da joj je to radna subota I da posle toga ima trening košarke.
Prepoznao sam je istog momenta kada je izašla iz škole, skoro za glavu višlja od drugih devojaka u trenerci I patikama, crne dugačke kose vezane u rep… video sam da se pozdravlja sa drugaricama I kreće prema dvorani…potrčao sam kao lud… jedva je sustižući onako krakatu…
Šok u njenim m očima trajao je sekundu a poljubac čini mi se večnost…činilo mi se da uranjamo jedno u drugo… stapajući se u jedno biće… Njene vitke ruke stezale su me kao kandže divlje zveri…
Potrčali smo tamo dole do parka, na klupicu valjda ni u trku ne skidajući usne sa usana… gutali smo jedno drugo…gladni I željni.
Dugo mi je sedela u krilu neprekidno me gledajući u oči ne verujući da sam tu…štipkajući me I bockajući…
Nije marila za trening nije marila ni da ide kući… nije bila ni gladna ni žedna a ja nisam ni znao do tada da sam postojao… tek tada sam postao svestan da sam potpun… da sam srećan I da živim.
Možete zamisliti haos koji je nastao kada sam nekoliko nedelja posle toga rekao roditeljima da školovanje želim da nastavim u Banjaluci…umalo me Cale nije privezao lancem za ogradu… posle meseci pregovora dozvoljeno mi je da svaki drugi vikend putujem kod strica u Banjaluku… petak posle podne krenem… u devet sam na stanici Sandra me čeka… u nedelju ujutro povratak Sandra me prati… možda to mladim generacijama će zvučati neverovatno ali eto nije tu bilo seksa… Maženje, šetnje, dodirivanje u nekom zabačenom kutku, prvo stidljivo zavlačenje ruke u gaćice bio je vrhunac našeg susreta posle nekoliko meseci… niti je bilo mesta gde bi mogli niti prilike kada bi mogli uraditi nešto više … vise nam nije ni trebalo.

Sam Bog je namestio da godinu pre nesretnog rata moj stariji brat tada student druge godine napravi neki haos na faksu I silom prilika se prepise na fakultet u Banjaluci… Cale ko cale da se dete ne muči kupi mu stančić da nije podstanar

Izašli smo to veče kao I uvek… malo do grada… dobro društvo… zezanje na Kastelu…pili smo jeftino vino… Milan I Goca su nas podjebavali onako nacvrcani što još nismo skinuli mrak…nisam smeo priznati Sandri da ja jesam ponešto naučio od jedne fine starije dame koja se sama namestila ali eto bar ja sam imao nekog iskustva.
Šetali smo polako do stričevog stana prateći je kući nisam mogao odoleti da je ne pozovem u bratov stančić… dugo me je gledala u oci ne trepnuvši… ljubeći me tiho bez reči nemo pristajući. Znao sam da Marko nije tu… sa društvom je na vikendici… napokon sami I slobodni…

Gledao sam je pod svetlom dve male lampe na stolićima u uglovima, dok je nervozno prebirala po Markovim pločama…

Crna duga kosa kao slapovi joj se spuštala niz vitka pleća, kratka bela haljinica na bretele sužavala se u struku ocrtavajući perfektno izvajanu liniju struka I lagano se šireći preko bokova padajući elegantno na utegnute butine… spuštao sam pogled niz njene predugačke vitke noge do cipelica sa malom peticom diveći se a ujedno I pitajući čime sam zaslužio da ovo božansko stvorenje stoji tu ispred mene I počinje lagano da njiše kukovima u ritmu pesme Parnog Valjka „Ugasi me“

Okrenula se prema meni I pružila mi pogleda na njene napupele grudi koje su odizale laki materijal haljine baš tamo gde treba I koliko treba da se ne bi poremetila ta savršena simetrija I sklad njenog tela. Ruke koje dozivaju I mame na ples neodoljivo su me privlačile kao magneti. Lagano smo se ljuljali u ritmu sad već ko zna koje pesme sa istog albuma, usana spojenih u večnost. Svaki dodir njenog tela stvarao je opekotine po meni, ježio sam se od njenog daha na ušima I vratu. Njeni prsti I noktići zavučeni pod majicu čini mi se da su parali svu kožu sa ledja iako su tek ti tu I tamo grebucnuli možda malkoc. Menjala se tu pred mojim očima I od uplašene tinejdžerke izrastala u ženu spremnu da uzme ono što želi I da sebe pokloni onome kome želi. Sve zahtevnije me ljubila I grizla, sve više se nabijala I zabijala u mene, njena duga noga već se kao zmija obmotala oko moga kuka pribijajući svoje medjunozje na moj do pucanja nabrekli ud. Zabacila je glavu zatvorenih očiju I sve jače se kretala gore dole po meni sada već u transu lebdeći negde prema visinama koje do tada nije spoznala.

Kako, sam vrag zna, nađosmo se na krevetu, osetio sam pod sobom njeni vitko telo koje se izvija, tražeći me neprestano iako sam bio tu oslonjen skoro svim težinom na nju ni to joj nije bilo dosta, halapljivo me je ljubila, grizla mi usne, čupala kosu, nežno sam joj skidao bretelice da je ne bi ogrebao, slučajno povredio svojim nestrpljenjem a ona je kidala majicu sa mene, čini mi se da bi mi I kožni opasač potrgala da ga nisam uspeo otkopčati I svuci pantalone sa sebe… legao sam na nju lagano je mazeći, polako sve dublje zadirući medju njene usmine tražeći put ka raju, ka nebu, ka vasionama. Sve više je širila noge izvijajući se poda mnom željna I nestrpljiva a ja sam bio nežan, pažljiv, spor… nisam želeo njene suze… želeo sam osmehe, sreću, blaženstvo na njenom licu… voleo sam je ljubavlju najnežnijeg ljubavnika… kako sam grešio samo… bilo je više snage I volje u tom mladom vitkom telu nego što a sam I mogao sanjati. Nestrpljiva I hrabra samo se izvila I nabila celom dužinom proparala svoju utrobu ne mareći za bol koja joj je sigurno za trenutak pomračila um…grč na njenom licu naterao me je da stanem, da se umirim, da joj usnama pokupim suzu koja se otkinula I lagano kliznula prema bradi. Želeo sam da nestane grč bola sa njenog lica, da joj ponovo vidim sjaj u mangupskim očima… da vidim sada ženu koju volim a da ne nestane devojčica koju obožavam… mali tek naznačeni osmeh krajičkom usana nagovestio mi je da je tu, da me I dalje želi a talasi njenih kukova ponovo uzburkaše na trenutak zaleđeno more. Bila je moja I ja sam bio njen… možda prvi I zadnji put u životu osetio sam da pripadam jednom drugom biću u potpunosti…

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 13 Maj, 2019
• DrJo
• 15 glasova
• 2663 pregleda