Ljubavna priča bez srećnog kraja!

Kada vidiš zvezdu padalicu, zazmuri i poželi želju ako je iskrena ostvarice se, bar tako kaže legenda. Meni je moja zvezda padalica pala pravu u krilo, dočekao sam je širom otvorenih očiju a želju nisam stigao ni pomisliti već mi se oostvarila

Subota veče, kafana, ulaz, fizički prisutan , a u mislima hiljadu dvesto šesnaest kilometara i sedamdeset osam koraka daleko, nije da sam brojio, što reče Djordje.

Sandra se udaje!!!!

Samo damari žile na čelu odaju mom vernom drugu Damiru da nešto ključa u meni. Kao najmanji i najmlađi u ekipi imao sam privilegiju da radim sa tom grdosijom od čoveka od čijeg zagrljaja su pucale kosti i ledilo se govno i u najvećim mangupima za koje sam znao. Slutio je nevolju, dobro poznavajuci moju prgavu narav čim me je ugledao to veče.

" Mali nemoj da mi praviš sranja večeras" njegova šapa se spusti na moje rame čim smo seli na rasklimane barske stolice kod ulaza "Sinoć je bio krvav petak, hoću večeras da odmorim ko čovek..." tekao je i dalje njegov monolog kao zubor jebenih potočića Plitvickih jezera pod kojima se rodio.

"Damire, bubica sam" kratko procedih i dalje zagledan u jednu tačku.

Gomila klinaca spuštala se niz strmo stepenište do ulaza, cerekajuci se i gurkajuci.Nabujala mladost frcala je iz njih kao varnice, skoro osvetljavajuci tmurni ambijent oronulog ulaza. Gledam ih kako silaze, nisam ih viđao ranije, tri-četiri devojke pet-šest mladića činilo mi se već dobro zagrejanih na nekom foršpilu. Damice više spremljene za pozorište nego za zadimljenu kafanu, momci zamagljenog pogleda, pošteno naceti, sepurili su se među njima kao paunovi.

Već sam krenuo da ustanem kada krajickom oka primetim da devojka na visokim štiklama boje ciklame posrce i leti prema meni još uvek oslonjenom na barsku stolicu. Ispruzio sam ruke ,uhvatio je u letu skoro padajući zajedno sa njom. Bio sam prekriven njenom kosom, nozdrve mi je parao parfem neobično jakog mirisa, njena gusta smeđa kosa golicala mi je lice i celavu glavu. Nekim čudom našla se u mom krilu, ledjima ukrenuta meni, verovatno u padu okrećući se oko svoje ose. Pokupila je kosu, okrenula je glavu prema meni zabacujuci je skoro na moje rame i pogledala me svetlo smedjim očima sa iskricavim smaragdnim zvezdicama. Rumene usne još uvek nasmejane, samo prosaputase

" Moj princ"

"Vama na usluzi princezo" nesmejao sam se.

Sekunda zna da traje večnost kažu, ova je stvorila vasionu..Ispratio sam je pogledom kroz hodnik, na ulazu u kafanu pogledala je prema meni i koketno poslala poljubac, napucivsi usne i pružajući dlan . Vidim Damirovu rucerdu kako proleće pored mog lica i krade meni namenjeni poljubac bezobrazno ga lepeci na svoj bradati obraz i keseci se kao idiot. Stala je onako visoka sa jednom rukom na kuku šaljivo preteći Damiru dugackim prsticem i počela ponovo da korača prema nama stupajući kao stroga majorusa na svojim dugim nogama. Prišla je cmoknula me u obraz na kojem ostade trag crvenog karmina bezobrazno se smejuci Damiru

"Ovaj mu ne možeš ukrasti" i nestade okrećući se na peti.

Osetim sapurdu na ramenu " Reko sam bez sranja veceras mali" nasmejao se svojim grlenim glasom lički medjed istovremeno me mlatarajuci po ramenu da su mi kolena klecala.

" Bubica sam Damire, bubica" ponovih sada već malo uverljivije mom drugu.

Mali sitni flert te večeri nije mi zadugo mogao rasterati turobne misli.Veseli zamor gostiju, muzika, duvanski dim pomešan sa alkoholnim isparenjima koji kulja iz kafane prolazili su pored mene skoro neprimetno. Vracale su mi se slike... Ja i Sandra, Vrbas, Kastel, kafe Lav, moje bežanje od kuće udaljene 236 km samo da bi je sreo između petog časa i treninga košarke na kojeg nikada nije otišla. Prva ljubavna dečija pisma, caletov šok kada je dobio telefonski račun 30000njemackih maraka '88. Daljina koja je ubijala, razdvojenost koja je parala duše. Prekidi, susreti kao slučajni, njene suze, moje suze. Moja prevara, njena prevara...Osećaj nemoći i besa, obuzimao me je celoga... Damir je sve to gledao celo veče, znao je da dolazi sranje, osetio ga je celim svojim ogromnim srcem.

Subota kao i svaka subota rekli bi mnogi za tu noć... Za mene najcrnja... Tražio sam sukob, tražio sam neku pijanu vreću govana koja će preterati to veče sa razbijanjem, neko baustelsko govno koje nije omirisalo ni žensko ni alkohol tri meseca sadeci dalekovode po jebenim alpskim bespucima. Damir i Goran su vise branili goste od mene nego mene od gostiju ali jebiga...

Damir lički genije jebo ga njegov lički zemljak Tesla, kao i uvek čitao me je. Nonsalantno je odsetao u jednom momentu do moje smedjokose princeze i saputao kao zaverenik sa njom par minuta. Primetio sam njihove kao diskretne poglede koje su bacali u mom pravcu na kraju smejuci se u glas kao stari poznanici. Bolio me kurac i za njih, jedino što su postigli je bilo da me još više razbesne.

Prišao je zajedno sa njom do ulaza, prebacila je svoj kaputic nonsalantno preko ruke, pod miskom stezuci torbicu, nasmejana i vrckava.

"Prinče Pepeljuga je spremna za pokret" reče prilazeci sa Damirom.

Gledao sam je u nasmejane oči, kroz glavu mi struji Azrina pesma... "Odlazak u noć" Preko ramena vidim Gorana vlasnika kafane kako mi besno odmahuje rukom "Gubi mi se sa očiju" vrteci glavom.

"Hajde bosanski konjicu prezi se u bundevu kada princeza traži" i dalje se smejala lička medjedja glava gurajuci mi u džep ključeve od njegovog polu raspadnutog golfa keca GTi.

Savih ruku u laktu ponosno podižući glavu i ispravljajuci ledja glumeći plavokrvog naslednike Kulin Bana i ponudih princezi da je izvedem iz te jebene rupe. Cutali li smo! Šta smo mogli i pričati?

Prebirala je prsticima po švapskim radio stanicama dok joj nisam otvorio ladicu ispred nogu, pokazujući prstom na kasete koje su bile uredno poslagane,mrsteci se na najkompletniji opus Borislava Zorica Licanina za kog verovatno nije ni čula i grupe Tromedja... dok nije nabasala na prasnjavu kasetu Crvene jabuke.


"Jebo te i Žera i Zlajo" pomislih besno, samo mi oni trebaju sa svojim srceparajuce- daj paletu wc papira da osmrknem nos- baladicama " pomislio sam rezignirano.Čujem joj glas kako se tiho probija kroz Voliiiim teeee devoooojciceeee...

"Još nam je rano kući hoćemo do "Semafora" na kafu". Završimo u mračnom separeu. Uvek prokleti Oliver je i ove jeseni sparao na grejanju, unutra je bilo hladno i prazno kao i uvek u ovo doba. Pribila se uz mene uvlaceci rukice u prekratke rukave kaputica. Gledao sam joj u obnazene noge, prekrivene samo svilenom carapom i napokon primetih i te lepo izvajane članke u elegantnoj stiklici.

"Olivere donesi taj kalolifer što drzis pod sankom" pozvao sam gazdu kafića.

Vidno iznerviran ali poslušan kao pudlica prišao je i ustekao ga blizu našeg seperea. Osmehnula se drsko me gledajući u oči

" Svi te tako slušaju?"

" Ne, Samo oni koje nevolim" kratko sam odbrusio.

" A oni koje volis?"

"Oni me obično zajebu"

"Hoćeš li mi dozvoliti da te zajebem?"

Gledao sam je dugo, netremice, da ova mala bi me mogla zajebati... Na koliko... Sat, dva, nedelju...koliko bi dugo demoni cutali...Koliko dugo bi mi bile interesantne te njene, duge trepavice, prkosno izvijena obrva, kosa prividno nemarno raspuštena po krhkim ramenima. Koliko peska u satu života bi trajalo dok ti sitni odlomci zvezda koji iskre iz ociju ne bi prekrila tmina očiju jedne druge žene od danas tudje...

"Da alkohol je odgovor" pomislih dok sam mahao Oliveru da donese dve čaše.

"Ne pijem" govorio je više njen jezik nego oči

" Pijes!!! Uz alkohol se lakše podnosi vraćanje prinčeva u prirodno KONJSKO agregatno stanje"

Slutio sam iz njenog pogleda da će me pratiti...nešto mi je govorilo da to mlado, nežno stvorenje ima više kurazi u sebi nego neki divovi kojima sam toliko puta naterao i strah i suze u oči. Nisam se prevario, iskapljivala je casu za casom, ne gubeći korak, svaki put prkoseci pogledom.

" Šta je frajeru, još uvek sam tu, pokazujem svoj prefinjeni tanki prstic tvojim demonima, njih alkohol možda ubija mene ne"

Postoje ljudi koji pričaju jezikom, ona je pričala očima i više nego što sam želeo u tom momentu. Celi jedan Vukov opus bi mogao stati u iskrenje njenih očiju ili je to bio samo Oliverov svercani vinjak iz destilerije "Djokin Metil čist ko suza" Pokušao sam da je ljubim nije da nisam, pomucenom umu i razdražljivom egu sve bi noćas bile dobre. Stavila mi je prst na usne

"Jednom kada budeš trezan, ako me se uopšte budeš sećao, možda ću ti i dozvoliti da me poljubis"

Setio sam je se još iste noći dok sam bauljao prema stanu isprativsi je kući peške ostavivši "keca" negde parkiranog, sigurno nepravilno Setio sam se da se nismo ni upoznali, nego onako usput u priči sam saznao da je zovu Ceca sada sam pripit ponavljao neku pesmu

" Ceca, ceca vikala su deca a tek mi mangupiii...." i smejao se glasno, najglasnije, lažnim Rubinovim smehom

Probudilo me ZVONOOOOO!!!, uzaludno sam pokušao snovim o svim katedralama i crkvama ovoga sveta ubediti svoju mamurnu glavu da se to zvono ne tiče mene, prokljinjao sam sve jebene pekare i sladoledare ovoga sveta ali uzalud, neko je dole manijacki držao zvonce u sve dužim intervalima.

"DAAAAAA" besno odgovorim na interfon i zacujem duboko medvedje brundanje

"OTVOOORIIII..."

Kroz široko otvorena vrata jedva ulazeći uljuljao se i stropostao u fotelju Lički Medjed zvani Damir.

" Dje m'je avto" zabrunda

"Nemam pojma" skoro zlurado prozborih jedva otvarajući oči da uhvatim trag senke straha i panike kako prolazi tim bradatim licem. Umesto toga spazih ruku koja leti ka mom potiljku a iza ušiju osetih cusku kakvu lički domaćin koristi da bi pomazio vola Zekonju pa ga slučajno onesvestio.

"Djet' malaaa? Ni to ne znaš ho ho ho ho" orilo se po stanu.

Polako su mi se vraćala slike od sinoć: da mala... bila sa mnom...pili... Kući... A gde mu je avto jebo ga avto???

"Pa kod Semafora" blebnuh

" Mali zajebavas ti mene???

" Kafić Semafor vole lički , ključevi su ti u jakni" već napola sklapajuci oči odgovorio sam mu.

Još uvek mamuran i nemoćan da ustanem ali nemoćan i da ponovo zaspim vrteo sam projektor u glavi, bol me ozeze i otrezni u momentu kada mi misli odlutase na Sandru.Usro si majstore, ovaj put pošteno... Otišla je...napokon... Trpila je daljinu, bliznu, rat u koji si otišao ni ne pozdravivsi se... Beg u Austriju... Duga pisma pisana u malgovitim noćima pijanstva koje si slao odma ujutro dok se ne rastreznis...preživela je hiljade danteovih stepenika pakla i raja s tobom...Kratka vidjanja... Kada ti se prohte... Inat... Njen i tvoj... Sklopi knjigu pesnice.. Drugi sada piše nove naslove...

Ceca je bila nenadjebiva kraljica manipulacije mojim umom, razumevala je i ono što nije za razumeti, cutala je kada je trebala i prosipala smeh iz košare darova kao meleme. Svi su već prepricavali priču iz Semafora kako me je napila, samo je pakosni Oliver čuvao tajnu Rauch soka od jabuke boje vinjaka koji joj je donosio. Prva godina psihologije a zajebala i Frojda u čitanju moje jebene duše.

Zavodila me decackim mangupskim šarmom danima, otimala mi osmehe i krila ih u nedrima kao skupocene bisere.

Jesam li je voleo??? Kako sam je mogao voleti???

Bila je sve ono što ja nisam, poletna i vedra, cavrljava perfektno na četiri jezika, briljantan student, večno u drustvu mladih intelektualaca a ja NULA, izbacivac u lokalnom pubu i kafani, ilegalni migrant koji i da hoće ne može bolje. Nekim čudom ona je želela mene, možda da joj budem prvi terapijski uspeh bez kliničkog lečenja, možda joj je trebao taj izazov jebanja sa lošim momkom koji sigurno ne bi bio po ukusu roditelja. Ne znam šta joj je trebalo ali ja sam trebao nju, više od vazduha i vode, više od sunca i meseca.

Sandra je bila sve dalje ali svracala je povremeno u kosmarnim snovima. U Banjaluku nisam odlazio nisam se usudio a i mala bestija ju je gurala u zaborav. Šta gurala?! Sutala ju je pod tepih nogom nemarne domaćice.

Ljubila me je mala veštica, strastveno i krvnicki usnama i bisernim zubicima koje je oštro zarivala u mene kao da me kažnjava.Poklanjala mi je svoje mlado telo samo kada je ona htela, prkoseci i izazivajući bes i očaj. Voleo sam njene oštre noktice duboko zarivene u kožu, njene pune grudi koje je pokazivala prkosno i ponosno. Male siljate bradavice koje su probijale i oklope vitezova a kamoli te bijedne materijalcice modnih kreatora. Primala je mahnite udarce moje kurcine s guza uzvracajuci isto tako žestoko ne mareci za modrice koje saraja kožu. Prepustala se divljackom seksu neobično uživajući u tome da bude krocena kao divlja zdrebica uvek pokušavajući do zadnjeg atoma snage da zbaci jahača sa sebe i raskine dizgine koji je stezu i nameću tudju volju. Svrsaval bi uvek glasno pa makar to bilo i u porti katoličke crkve koja joj je ne znam zašto uvek bila zanimljivo mesto za jebanje.Nije se ustrucavala ni da glasno jeci u krevetu moga stancica na samo nekoliko metara dalje od moje majke koja siri rublje pod prozorom. Voleo sam to gipko telo koje bi se kao zmija obavijalo oko mene stezuci me udovima kao klestima ali nikada baš nikada ne dozvolivši da bude uskraćena za makar jedan atom snage koji je ostajao u meni neiskoroscen.

Uživala je u u danima apstinencije koliko i noćima strasti. Volela je da muči i sebe i mene pojavljujući se u najoskudnijim komadicima odeće baš onda kada ne bi trebala. Dovodila me do ludila kod prijatelja na kafi, iznenada nogom ispod stola mazeci moju kitu preko pantalona. Ili u prepunom tramvaju dok sam je pratio na faks posle još jedne neprospavane noći vrteci mi guzom na napaljenom kurcu pred gomilom penzionera i skolaraca. Da volela je nemoguće situacije i nemoguće muškarce to je bila njena opsesija.Bila je moja a najviše svoja, osvojivo neosvojiva, tvrđava bez bedema koju sam prkos brani od osvajača.

Jebena karma, vraćala mi je milo za drago,sestrinskom ljubavlju osvecujuci sve žene prema kojima sam bio gad. Njena ljubav nije bolila njena ljubav je rađala monstruma.Na svaki moj nevini flert dovlacila bi mi frajere pod nos, prefinjene i ulickane u skupim odelima i još skupljim kolima. Kulirao sam njene provokacije i muvao ribe lake i brze, jednokratne.

Ringispil je vrteo celu noć, pola flaše vinjaka i debelo smotan djoint popeo me je na vrtesku, široko raširenih ruku stojeći na stolici leteo sam...lebdio... Leteo... Šest naprslih rebara i jedno iscaseno rame kasnije, volela me je suzama u očima, ležeći pored mene sklupcana dan i noć. Nije disala a ja jedva.

"Udaj se za mene" Šutnula je loptu visoko preko oblaka

"Šta ću ti, visoke su tvoje daljine za mene " Pakovao sam svoj bijedni inventar glasno vrišteći u sebi. Gledam je ponekada vodi sina, nimalo ne liči na mene!

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara