4. A moglo je bolje...

Nešto mi ne da mira. Preznajam se kao u sauni, čaršav je pijan od znoja i težak kao da je od kamena. Gledam u Milanovom pravcu. Spava. Milan izgleda tako spokojno. Jedini snop svetlosti koji se probija u sobu pada po njegovoj kosi, čisto zlato. Retko sam imao priliku da ga ovako gledam, sve njegove uvale i bregove, čitav pejsaž tela, naročito dok leži na leđima, pa je onaj najlepši breg tako na izvolte. Izgleda impresivno, kao da nije totalno uspavan, kao da bi sa nekoliko pravih dodira mogla da se izazove erupcija, da zaplovi vrela bela lava. Desna noga mu je totalno otkrivena, snažna noga, prelepo negovano stopalo, toliko primamljivo, toliko da kada bi bio bilo ko drugi, bilo ko sem Milana, ja bih odlepio do sada, zapenio tako da me ništa ne može ukrotiti, ustao bih i dopuzao, približio se dovoljno da ga detaljno upijem očima, da ga omirišem, da ga jedva osetno dodirnem usnama, vrhovima prstiju, ali ja sam pička, šta da radim... jednostavno stavio bih godine prijateljstva na kocku, i ako biram između ljubavi dva prijatelja i avanture kojom bih se zapalio i zbog koje bih mogao da izgubim ono prvo, biram ono prvo. Ali ipak, moja druga glava ne misli isto, libido radi na sopstveni pogon, kita je u bolovima koliko je gaće opterećuju. Ustao sam najtiše što umem, pokupio šorts i majicu sa stolice i na prstima izašao iz sobe, a onda furiozno uleteo u kupatilo. Mislim da nisam pošteno ni zatvorio vrata počeo sam glasno da dišem, glasno kao da sam satima bio pod vodom, drkajući kitu žmureći, tako da svaku pomisao povratim, da sam opet u sobi, da ga opet gledam, ali da ovoga puta nisam pička. U korpi za veš vidim gaće, ne mogu da odolim, znam da je to potpuni kliše, ali zabijam nos i prvo stidljivije a potom sve žešće, udišem ih i grizem, činjenica da ne znam da li su Džonijeve ili Milanove još više me radi, svršavam kao pod elektro-šokovima.

Očistio sam sve oko sebe kao da će čitav tim forenzičara da uđe nakon mene, pustio vodu da se osvežim, ostao tako neko vreme, dolazeći postepeno sebi, ipak je dobro što sam se ispucao ovako rano, nema rizika da me opet danas uhvati neko novo ludilo. Napustio sam toalet i navlačeći majicu preko delimično mokrog torzoa krenuo ka kuhinji da skuvam kafu. Bilo je tek šest, zaista nisam očekivao da Džoni bude budan, i toliko sam se prepao dok sam izlazio iz kuće da se pola kafe prosulo po otiraču. Džoni se samo javio, dakle nije bila rika lavova, nije se zatrčao medved prema meni, nije pucao niko, ali valjda od te tišine i moje zamišljenosti, potpuno sam se presekao.

Jesi li ok?

Ma jesam, izvinite za nered, očistiću posle.

Opusti se mali.

Vi ste baš vredni nešto, da sam znao da i vama skuvam kafu.

Ma moram, biće pakao posle, pa da pokosim, od onog mojeg nema nikakve vajde.

A dobar je Milanče.

Džoni je samo odmahnuo rukom, onako mudro nasmejan i nastavio da vršlja po dvorištu. Ne znam šta me je više budilo, otac mojeg prijatelja koji polugo šparta ispred mene ili kafa, ali sva krv mi se popela u mozak. Džoni je iz šupe izneo kosu i krenuo da tamani sve pred sobom, za njega je to bilo nešto sasvim prirodno i obično, rutinski posao, za mene je ovo najmuževniji prizor, eksplozija seksipila. Svaki put kada laktom krene unazad, kad mu triceps okameni, kada preko bicepsa pretrče vene ispod tanke blago opuštene kože, ploveći preko podlaktice sve do prstiju, zagrizem snažno donju usnu skoro dok ne zakrvari. Pitao sam se da li Milan može biti lepši ali kad odmerim Džonija, i skontam kako će lepo stariti, mislim da će mi sa vremenom postajati sve teže da održim prijateljstvo. Džoni je bomba, nije da se ne vidi da ima preko pedeset, nego brate ume to da iznese, nekako jebački, dominantno.

Mali, dodaj mi brus, ljubi te ćale, eto ga tu na prozoru.

Ustao sam postiđeno, trudeći se da namestim malo šorts dok sam mu okrenut leđima, da se ne primeti previše da sam uzbuđen. Ali čim sam se okrenuo i zakoračio u njegovom pravcu, sedeo je na kamenu i blenuo u mene, pogled mu nije išao više od mojeg međunožja, čak i dok sam mu dodavao brus tu na petnaest santimetara od njegove face. Ma tripujem se, verovatno nije primetio ništa, zamislio se, u krajnjem slučaju zašto bi me Džoni odmeravao.

Hoćete da vam pomognem nešto, da pokupim travu ili?

Ma sedi tu, ne pomaže mi onaj moj kreten ništa a od tebe da tražim.

Od mene ne morate da tražite ništa, ja sam se sam ponudio.

E jesi opasan, eno ti grabulja u šupi, ali sam mogao to sve sam.

Verujem ja da vi možete, izgledate sposobnije od Milančeta haha, ali kad sam tu da vam se nađem.

Ti si car haha.

Skupljao sam travu okrenut leđima Džoniju, nekad bih dok brišem znoj sa čela kraičkom oka odmerio situaciju i opet mi se činilo, opet se tripujem da me Džoni gleda, ovoga puta od nazad.

Kako ide?

Dobro, dobro! Da stavim ovo u kolica ili samo ovako na gomilu?

Nisam stigao ni da dovršim rečenicu takav apokaliptični pljusak je odvalio po nama, da sam za sekund bio mokar do kože, Džoni je brzinski počeo da skuplja alat pa sam mu se pridružio. Kad smo stali pod nadstrešnicu spustio je ruku onako mokru ali još uvek toplu na moje rame i počeo da se nekontrolisano smeje a i ja sa njim. Ne znam zbog čega, bez ikakve racionalne potrebe, podigao sam svoju i provukao prstima kroz Džonijevu sedu kosu, skidajući sa nje kapiljice, malo se cimnuo, nije znao šta se događa, izraz lica ne bi ni najbolji profajleri mogli da protumače, ja sam se napravio lud i obrisao ruku o majicu, kao da se baš ništa nije dogodilo, u glavi mi je odzvanjalo – idiote!

Ajmo unutra, prehladićeš se mali.

Ušli smo i uputili se ka toaletu. Pratio sam Džonijeva široka leđa i mokre pantalone koje mu se lepe za savršeno dupe i noge, za nama je ostajala voda po podu. Ne znam da li je trebalo ali bio sam sa njim u toaletu dok je još uvek okrenut leđima skidao majicu na bretele sa sebe, uzeo je u svoju moćnu šaku i počeo njom da se briše polako se okretajući prema meni. Bio je za trenutak čudan, pa se savio prema meni i sa police mi dodao čist peškir. Krenuo sam da brišem kosu, Džoni je nastavio okrenut prema meni da se briše prljavom majicom, podigao je ruku otkrivajući plavi žbun i trljao se onako lagano, kao da me namerno stavlja u agoniju, pa zatim spuštajući se rukom preko savršenih grudi preko malo opuštenijeg stomaka prema pantalonama, rizično nisko, toliko nisko da bi se skoro video koren kite. Bacio je majicu u korpu i počeo da otkopčava pantalone, nisam znao šta se dešava, bio sam zaleđen, bio sam potpuno odsečen dok ih nije sa sve gaćama svukao do kolena. Tog momenta sam panično krenuo da se okrećem i bežim iz toaleta. Džoni je šakom gurnuo vrata i našao sam se tako ispod njegovog snažnog tela, koje je počelo sve jače da mi se pribija uz mokru garderobu, onako golo i vrelo.

Da nisam nešto pogrešio?

Džoni, ja stvarno ne znam...

Šta ne znaš mali?

Vi ste Milanov otac, stvarno mislim da ovo nije ok.

Pa ti sledeći put budi tiši.

Molim?

Džoni se udaljio ka korpi za veš i izvukao gaće iz nje, iste one od jutros, bio sam crven kao rak, propadao u zemlju.

Čuju se vrata od Milanove sobe, budan je. Šta mu jebeno radim sa golim ocem u toaletu, kako se ovo objašnjava? Džoni je zavezao neki kućni mantil sa vrata oko sebe, i krenuo skroz opušteno da izađe.

E neka si se naspavao?

Šta sam propustio?

Milan sav onako buntovan gleda i ništa mu nije jasno.

Pljusak Milanče, užas!

Govorim još uvek sav zajapuren dok prolazim pored njega prema sobi pokušavajući maksimalno da trljanjem peškirom prekrijem lice. Zatvorio sam vrata, obrisao se i presvukao, seo na ivicu kreveta, srce mi je lupalo kao nikada do sada, kao da sam tonu kokaina preneo preko granice.

Dan je prolazio kao u paklu, svaka sekunda čudnija od one prethodne, svaka kao večnost, Milan me je bar pedeset puta pitao šta mi je ili prokomentarisao da sam mu nešto čudan, ja bih se vadio, ili da je sve ok ili da mi se nešto mulja po stomaku, da me možda hvata prehlada od jutros. Napolju je rasla tempreatura i još više doprinela agoniji. Džoni je prolazio kroz kuću sav preznojen go do pojasa, smeškao se bezobrazno svojom sedom i urednom bradom, dok smo jeli, stopalom me je dodirivao ispod stola, a svaki momenat kada smo sami u prostoriji koristio je da nasrne na mene. Tri puta me je poljubio na blic, hvatanje za dupe ili kitu nisam uspeo da izbrojim. Ja sam pokušavao da ga odbijem od sebe ali je znao da je sve to gluma, da radi upravo ono što želim i da me drži u šaci. Znao je to naročito dok mi je prišao sa leđa dok sam prao sudove posle večere i počeo se trljati o moje guzove, znao je kada se zaustavio naglo a ja nastavio da se nabijam na njegovu nabreklinu preko pantalona, znao je jer nisam mogao da se zaustavim. Milana više nikada neću moći u oči da pogledam. Mislio sam o sebi sve najgore, i danas kada bih mogao da se vratim, uradio bih sve drugačije. Ma koga lažem, uradio bih sve ovo isto.

Veče se spustilo a meni je u glavi jedino Džonijev kurac, obrastao u maljama onako poludignut opasno žestoko debeo kurac sa kožom koja krije glavić i prosto zove usne i jezik da je obrađuju. Milan se već napio, Džoni je rešio da legne a to je značilo da mi idemo u sobu. Pilo se još neko vreme, samo hoću da zaspi što pre, ali kao da mi tera inat samo smišlja nove priče i produžava agoniju.

Hoćemo da spavamo?

Koji si smor, treba da se družiš sa Džonijem.

Zagrcnuo sam se i krenuo da se smejem mahnito.

Da znaš da hoću.

Jebite se! Njemu bi sada dobro došao prijatelj, znači od kako su se razveli nepodnošljiv je.

Skidao je sve sa sebe i onako u gaćama se samo bacio preko kreveta. Bar pola sata sam pokušavao da provalim da li je zaspao, ovo me sve izluđivalo. Taman što sam hteo da krenem iz sobe, počeo bi da se meškolji, prevrće i bunca nešto, i ostao sam još malo.

Kvaka je krenula da se spušta i svetlo da ulazi u sobu iz hodnika otkrivajući polako Džonija u boksericama, pokazao mi je glavom da dođem i otišao ka dnevnom. Pogledao sam ponovo prema Milanu, čini mi se da je gotov i lagano zbrisao iz sobe zatvarajući vrata za sobom. Džoni je sedeo u dnevnom na kauču ispred televizora, prigušeno kuhinjsko svetlo, mesečina sa prozora i televizor su ga činli još jebozovnijim, svaka neravnina na telu je bila podvučena jakom crnom senkom. Tresao sam se dok sam mu prilazio, on se smejao, on je vladao ovom scenom. Pokazao mi je da sednem pored njega ali nisam, prišavši mu polako sam ga uzjahao nogama i to mu se svidelo, u očima sam mogao da mu pročitam želju da me prevaspita. Brada me je grebala dok se usnama spuštao po vratu i uzdizao preko resice na uvetu do usana, ljubio se nestvarno. Iz glave mi nije izbijao Milan koji spava u sobi pored, Milan moj prijatelj, Milan od kojeg nas deli jedan zid, i sva ta krivica, sav taj rizik, sve to nije bilo dovoljno, jahao sam mu ćaleta kao što najbolji rodeo jahač jaše besnog bika, bez trunke straha. Šaputao je mali, rastajao se sa životom, jezici su se sudarali, jedva da smo udisali vazduh. Počeo sam da se spuštam vrhom jezika niz Džonijev vrat spuštajući se istovremeno na kolena pored kauča. Kita mu je mirisala isto kao i gaće od jutros, bila je debela ali još uvek delimično mekana, nisam mogao da se suzdržim, nisam imao strpljenja da ostvarim fantaziranje od danas, da milimetar po milimetar istražim svaki njen deo, da otkrijem glavić, u sekundi sam je zabio do kraja, bila je duboko u grlu. Nije to očekivao, gledao me je pravo u oči kako mu besramno gutam moćnu kurčinu. Kao sumanut sam počeo da je uvlačim, uvek do kraja, i čim udahnem vazduh vraćam sve brže i brže. Pljunuo je na prste i uvukao ih ispod mojih gaća, ni on nije oklevao odmah je pokušao dva da ubaci u mene, bio sam toliko opušten da sam mogao i celu šaku da primim da je pokušao. Ovo ga je dovelo do ludila i odmah me je povukao da se vratim na njega. Povukao sam gaće na stranu, osećao sam ga kako pulsira na rubu i baš u tom jebenom trenutku, na sekund od razvaljivanja, vrata sobe se otvaraju a ja skačem bar pet metara u pravcu kuhinje. Umirao sam.

Milan je ušao u toalet, Džoni se pravio da spava a ja da pijem vodu.

Šta radiš tu?

Bio sam žedan.

Pa imaš vodu u kupatilu.

Nisam imao čašu.

Ajde probudićeš Džonija.

Šaputali smo pa krenuli u sobu. Naravno da nisam spavao, nije ni Džoni, delio nas je zid, ali i nešto mnogo veće i važnije, delio nas je Milan. Nikada više nismo razgovarali o ovome, bilo je par momenata kada se nismo kontrolisali i opet pravili sranje, godine su prošle, Džoni je i dalje bomba ali Milan je i dalje prijatelj mnogo vredniji od svega ovoga. Ne bi bilo tačno reći da se kajem ali bih želeo da je tako, jbga, nekada nije loše misliti i gornjom glavom.


Hvala vam lutke moje lepe, moji mužjaci, nadam se da ću malo češće pisati sad kad sam ostavio momka, imam novih dugodovština. :D

Kategorija:
Gay erotske priče 


  • Nema komentara