Moj dragi plavooki III

„Hej… Šta radiš? :)“

„Ništa. Lakirala sam nokte, pa čekam da se osuše :)"

„O… One duge i oštre ili one male i slatke? :)“

„Sve :D U tamno crveno. Svidelo bi ti se :)“

Da, svidelo bi mu se sigurno. Nisu mu stopala fetiš. Ali ipak voli da mi sisa prste na nogama kad ih dižem visoko dok me ludački jebe. No, svakako nije bilo pravo vreme da se podsećamo. Bio je 31. decembar, kasno popodne. Nisam imala nikakve posebne planove. Uveče je trebalo da mi dođu drugarice, da dočekamo Novu uz TV, muziku i vatromet sa terase. Uplatile smo zato reprizu za sutra uveče u jednom poznatijem restoranu. Isti provod, ali mnogo jeftinije.

Saša je otputovao porodično sa sestrom i zetom na nekoliko dana. Troje odraslih skijaša i troje dece na planini – nije moglo da im bude loše. Dobila sam i divnu fotografiju kao potvrdu. Red nižih zgrada sa lepim drvenim detaljima, a iza njih beli vrhovi Pirina, očaravajuće blizu. Sve pod vedrim nebom i suncem. Virtuelni poljubac za fotografa.

„Predivno je! Zavidim ti :)"

„Šta da ti donesem?“

„Jednu šišarku :)“

„Dogovoreno :))“

Uveče nije bilo njegove poruke, ali ja mu jesam čestitala. Ujutru me sačekao odgovor i još mi je poželeo da se lepo provedem uveče.
Nama je stvarno bilo lepo. Muzika je bila toliko dobra da smo jedva šta pojele. A nas tri volimo da ručkamo, verujte. Natalija je ispunila odavno dato obećanje i upoznala me sa dobrim drugom svog brata. Izgledao je baš kao na slikama. I bio duhovit i prijatan. Ali nije bilo nimalo bitno. Vlasnik mojih prljavih misli je bio tačno 299 kilometara daleko, proverila sam.

***

Uprkos čitavoj gužvi oko praznika, nekako se namestilo da celi jedan vikend u januaru budemo sami. Sašini roditelji imaju kuću u obližnjem selu i devojčica je volela da raspuste provodi tamo. A odvela je i psića, naravno, veliko dvorište je bilo raj za njega. I krzneno društvo je bilo samo plus.

Pitao me je prvo da li želim da malo promenimo teren. Opet je naglašavao kako je Nađa otišla svojom voljom, da slučajno ne bih pomislila kako se ratosilja deteta da bi imao slobodno vreme. Smešno mi je bilo to pravdanje, niko ko poznaje njih dvoje ne bi pomislio tako nešto u svakom slučaju.
Pitao me i da li mogu da prespavam. To bi nam bio prvi put da zaspimo zajedno. Onako bez žurbe i bez ustajanja iz toplog kreveta kada je najslađe da se sklope oči. Tome sam se posebno radovala. Zvao je na večeru, kuvano vino i filmove. Dobro je zvučalo i to. Spakovala sam svoju najpraktičniju torbu. I ubacila zujalicu i lubrikant – za svaki slučaj. Popela se liftom i to je bilo to.

Najlepše vino sam pila u tom stanu. Nije hteo da oda kako ga kuva i koje začine dodaje, govorio je da slatke tajne treba da ostanu tajne, da ga uvek pamtim po njima. Lepa paralela. Pustili smo neki film, pa ga zaustavili i dohvatili se polupijani. Dobro, ne mi – ja, alkohol brzo deluje na mene. Njegova soba je, nasuprot ostatku, bila potpuno samačka. Nije da sam odmah zagledala, skidala sam mu odeću i ljubila ga sve vreme. Skidao je i on mene, brže i lakše, spretnije. Džemperić, majicu, helanke… Brushalter. Ostala sam samo u gaćicama kada me je spustio na krevet i pokrio svojim telom. Uronio je glavom u moje međunožje. Ciknula sam kada mi je celu zagrizao kroz vlažnu tkaninu.
Tri orgazma kasnije tražila sam da mi pozajmi nešto za spavanje. Majica na kratke rukave je meni postala spavaćica duga do pola butina, ali nažalost, mirisala je samo na omekšivač.

Nismo odmah zaspali. Valjda je oboma to bilo nešto novo: meni u tuđem krevetu, njemu što ima društvo u njemu. Pričali smo dugo, ni o čemu bitnom. Okrenula sam se na bok, on me zagrlio sa leđa. I dalje sam grejala stopala na njegovoj koži. Zezao me da sam namerno zaboravila čupave čarape za spavanje. I jesam, nisu seksi. Zaspao je na kraju držeći moju sisu u šaci. Sećam se samo da sam na trenutak pomislila da mi je divno i lepo i da sam… Srećna. Koliko god to čudno zvučalo. Godinama kasnije – tačnije dve i nešto, mada manje poetično zvuči – još uvek verujem u jednu stvar. Leptirići (i dalje mi je to smešan izraz), preskakanje srca na zvuk poruke, smejanje na iste šale, strast… Sve je to bitno i lepo. Ali mir… Kad osetiš mir, spokoj pored nekog, e to je znak da imaš nešto vredno. Ili u mom slučaju, da sam najebala.

Probudilo me maženje. Trebalo mi je malo vremena da se setim gde sam. Maženje po butinama, pa polako ispod majice... Glumila sam da spavam, trudila da ne mrdam i da se ne meškoljim. On nije mogao. Osetila sam kako mi je pritisnuo tvrdi kurac uz guzu. Napred je polako prstima klizio niz golu ribicu. Već je bila vlažna, prija joj spavanje bez gaćica. Začula sam šapat.

„Znam da si budna, disanje te odaje.“

„Liscu jedan…“ Nasmejala sam se i sanjivo protegla. I malo raširila butine. „Nismo još ni zube oprali…“

„Surovo si realna.“ Zvučao je nimalo uvređeno. „Dobro, nema ljubljenja.“

Udaljio se malo, pomislila sam da će ipak da me pusti da spavam. Ali samo je skidao bokserice. Vratio se na isto mesto, ovaj put uz dodir kože o kožu. Vruć, mokar na vrhu i tako tvrd. Tražio je cilj kao da ima svoju volju. Tako idealno između guzova, pa napred, trljajući glavićem usmine. Rukama mi je mesio sise i… I to je bilo sve. Ma nije se ni trudio da uđe. Hteo je da se igra, da me primora da se sama razbudim, uvijam i nudim.

Spustila sam ruku između butina i stisnula ga za kurac. Zarežao je odobravajuće. Namestila sam ga i pritisnula da uđe. „Mmmmmm… Tako…“ Klizio je lagano, jebao me lagano. Spustio je šaku do klitorisa – isprepletali smo prste šireći mi pičku. Na ovakva buđenja bih mogla da se naviknem…

Trebalo nam je jače, brže, do kraja. To nije bilo moguće u tom položaju. Odgurnula sam ga i prevrnula se na stomak. Savila sam kolena ispod sebe i visoko podigla guzu. Pogledala sam ga tad prvi put, sklanjajući kosu sa lica. Go muškarac, sa dignutim kurcem i iskrama u očima – jedino što želi u ovom trenutku sam ja. Da, lepo jutro.

„Aaaaaaah!“ Vrisnula sam kad mi ga je zario do jaja. Držao me čvrsto za bokove i divljački navlačio na kurac. Znala sam da je blizu, bila sam i ja. Vrištala sam u jastuk kada me preplavio orgazam. Stiskanje vaginalnih mišića mu je bilo previše… Izvukao ga je naglo i isprskao mi celu guzu uz neartikulisane zvuke. Zaspali smo opet.

Kada sam se posle probudila – bila sam sama u krevetu. Prvo sam dohvatila telefon i videla da je tek pola deset, mislila sam da je mnogo više. Protegla sam se kao mačka i oslušnula. Samo se čulo šuštanje vode u kupatilu.

Za razliku od tetkinog, njegovo kupatilo je imalo tuš kabinu koja je idealno prigušivala zvuke. Nije me čuo kada sam ušla, stajao je zatvorenih očiju ispod mlaza voda i ispirao kosu. Podigla sam moju kosu u punđu i uzela četkicu da operem zube. Primetio je da sam tu tek kad je čuo slavinu. Smeškao se i strpljivo čekao da završim, gledajući me kroz mutno staklo. Pomerio je posle vratanca u stranu.

„Dobro jutro, šunjalice. Pridruži mi se.“

„Rado… Samo moram prvo da piškim.“

„Slobodno, čekam…“

„Hej… Jesmo li se mi to kresnuli u šest ujutru?“

„O, teško meni kad se ne sećaš!“ Zasmejao se. „Ali da, bilo je šest i nešto. Tad obično ustajem, pa… Navika, jutarnja.“

„Samo si sad imao pičku da pojebeš, a?“ Zasmejao se ponovo. „Šta?“

„Slatka si kad pričaš prostački.“ Pružio je ruku kad sam skinula majicu. „Dođi.“

Nije mi odgovaralo, smrzla sam se čim sam zakoračila. Ne koristi čovek hladnu vodu, nego normalnu, toplu… Samo što to meni nije dovoljno, ja se barim pod tušem i uvek sam na kraju crvena kao rak. Naježila sam se cela i vriskala i smejala dok je pokušavao da me zadrži u kabini dok se priviknem. Pobedio je… Gubili smo se u dodirima. Tražili se usnama… Poljupci pod vodom imaju posebnu čar. Bilo mu je lepo da mi mirišljavim gelom na dlanovima prelazi svuda preko kože. Zadržavajući se na svim slabim tačkama, naravno, dobro ih je poznavao. Ništa dalje od toga. Sapunica u telesnim šupljinama vam neće doneti ništa prijatno, deco! Prekinuli smo igru kada nam se između stomaka našao potpuno ukrućeni ud. Isprao se i izašao teška srca i uz odmahivanje. Koliko god dobro delovalo ’na papiru’, seks pod tušem nije dobro rešenje kada imate veću razliku u visini. Plus bi nestalo tople vode.

Obukla sam posle samo bodi, one zimske tople čarape što dosežu do polovine butina i preko duži džemperić na vezivanje. Idealno za kući. Udobno i lepo, a sa lakim pristupim kad zatreba. Svidelo mu se, stalno je gledao dole gde se zbog koraka razdvoji materijal i otkrije belina gole kože. Više puta mi je to i pokazao…

Ispunio je obećano. Cela jedna subota bez izlaženja iz stana. Samo filmovi i muzika, jebanje i hrana – definicija hedonizma. Sneg je padao sve vreme i gledala sam ga kroz prozor sa uživanjem. S obzirom da sam pristala da ostanem još jednu noć, veče smo dočekali uz „Duboko plavo more“ (ne pitajte kako smo birali filmove) i ispod tankog ćebeta na ugaonoj. Posebnu čar je davala svetlost lampica sa ukrašene novogodišnje jelke. Požalio se još prethodne večeri da mu Nađa neće dozvoliti da je skloni pre kraja januara, i to u najboljem slučaju. Konstatovala sam da sve više izgleda kao da je moje dete i odmah se ugrizla za jezik. Krivim vino! Ništa nije rekao, samo blagi smešak.

Sada sam se pribijala uz njega na svaku napetiju scenu. Nije bilo ništa posebno strašno, bar ne u poređenju sa „Osmim putnikom“ od ranije tog dana, tada sam potpuno iskreno držala šake na očima. Uživela sam se valjda jer sam imala koga da držim za ruku. A čekala me i još jedna lepljiva topla noć. Ovoga puta sam bila spremna da odem i korak dalje.

„Želim da večeras probamo… Znaš.“

„Molim? Sigurna si?“

Analni seks. Velika nepoznanica za mene. Ranije sam uvek govorila da nikad ne bih dala me neko jebe u guzu i da nema šanse da to može da mi bude ugodno. Velika greška… Na prve oprezne pokušaje da se posveti toj uskoj rupici sam se izmicala uz „Ne, ne, ne…“ Kasnije sam sama probala pod tušem. Radoznalost je učinila svoje. Našla sam staru četkicu za zube – imala je idealno oblikovanu mekanu dršku. Mali koraci. Neki sledeći put sam sisala prste Saši i šaputala da ipak želim jedan u guzi. Kasnije smo prešli na dva… Kurac je bio ipak prilično veći zalogaj - bukvalno i figurativno - pa mi je trebalo malo vremena da skupim hrabrost.

„Mhm. Boleće, znam… Ali ipak želim da i to probam sa tobom.“

„Hoće. Dok ti se telo navikne. Biću pažljiv koliko mogu…“

Posle mojih reči mu film više nije držao pažnju. Poljupci niz vrat, nemirne ruke… I već sam se topila. Koliko god da mi je pičkica bridela od prethodnih akcija, koliko god da su me mišići izdavali – nije mi bilo dovoljno. Kada je već bio blizu toga da mi otkopča bodi, skočila sam i povela ga za ruke.

„Hej, a film?“ Začikavao me spremno koračajući.

„Ubiju ajkule, prežive samo kuvar i onaj zgodni.“

„Spojleru! Ček, koji zgodni?“

Skidala sam ga u hodu. Ceo krevet je bio u haosu: izgužvana posteljina, pokoja mrlja, kondomi koje smo retko (neodgovorno) koristili, lubrikant koji još nismo, vlažne maramice i moja zujalica. I onaj još neprovetreni miris današnje jebačine. Imao je taj krevet sopstvenu gravitaciju.

Držao mi je prst u guzi i grizao bradavice dok sam ga jahala. Sasvim sporo, kao hod po oštrici noža, na ivici orgazma… Prevrnuo me na leđa kada su cele noge počele da mi drhte.

„Nisi se predomislila?“ Pitao je dok je posezao za crvenkastom bočicom. Samo sam odmahnula glavu žmureći. „Okreni se.“

Izdigla sam guzu sa jastukom ispod stomaka. Svuda se proširio slatki miris kada je počeo da utrljava lubrikant. Jedan palac u rupicu, čisto da je još malo pripremi, polako i u krug. Podsećala sam ga na kondom dok mi je stavljao moj mali aparatić u ruku: „Igraj se.“ Baterija je bila pri kraju, pa je moj užareni klitoris lepo sve podnosio.

Lice mi je gorelo, imala sam osećaj da mi se sva krv tu slila kad sam osetila glavić tamo gde kurac još nikada nije bio. Teritorija je bila njegova za osvajanje. Poznati osećaj širenja i pritiska i bola… Sve veći i veći… Trudila sam se da se opustim, trudio se i on. Mazio mi je bokove i leđa, govorio najnežnije reči – kao da mi uzima nevinost. Bio je toliko pažljiv, ali bol je bio neminovan. Milimetar po milimetar uz cviljenje i stenjanje… Znala sam da ga mogu prekinuti u svakom trenutku, ali nisam želela. Milimetar po milimetar, kao da osećam svaki pokret duboko u utrobi. Nastavio je i odjednom sam shvatila da mi je mokra pičkica dotakla jaja. Uspeo je, ceo je u meni! Mirovao je i duboko disao. Pa počeo da pomera kukove. Osećaj je bio neverovatno intenzivan. Bol na svom vrhuncu, ali i trunke zadovoljstva. I kako se bol smanjivao, tako je ovo drugo raslo. Usudila sam se da odložim vibratorče, ionako su mi trebale obe ruke za ravnotežu. Upirala sam o uzglavlje kreveta i izvijala leđa. Imao me celu.

Počela sam stvarno da uživam. Pokreti su mu bili sigurniji. Uspeo je da nekako spusti ruku napred i zabije mi dva prsta u pičku. Ciknula sam! I odlepila. Držao se i on slobodnom rukom za uzglavlje i približio lice meni. Nije bio više nežan nego životinja. Grizao mi je vrat, zadavao ludački ritam ubadajući u obe rupe. Bila sam potpuno otvorena i potpuno ispunjena.

Pukla sam! Svršavala i tresla se, ulažući svu snagu da se ne srušim. Nije zastao ni sekundu, nastavio je silovito da me jebe i da razdvaja prste. Kidao mi je pičku! Brzo sam se ponovo grčila i vriskala kroz zube, ali ovaj put je i on svršio. Popadali smo…

„Celu si me rascvetao dole... Manijače!“ Smejala sam se i gledala ga, nisam imala snage da se mrdnem.

„Sve si podnela…“ Jedva je dolazio do daha. Okrenuo se ka meni i mazio mi obraz. „Čime sam te zaslužio?“

„Karma?“ Onaj poznati talas mirnog zadovoljstva mi je sklapao oči. Zadnje čega se sećam je da smo se nekako pridigli i obukli. Zaspala sam mu u naručju.

Sledećeg jutra me nije budio. Ali čim sam sam se promeškoljila osetila sam ruke na sebi. Isto onako otpozadi, toplo i sigurno. Privlačio me je uz sebe, ljubio u vrat i rame.

„Hej… Dobro jutro… Kako si spavala?“

„Mmm… Divno…“

„A guza kako je?“

„Boli malkice. Ali dobro.“

Još jednom smo se istuširali zajedno. Samo što sam sada znala šta me čeka pa sam se prva ugurala da podesim vodu. Kurac mu je bio dignut sve vreme, pa sam ga rado sapunjala i drkala. I rado sam se spustila na kolena, rešena da ne ostane nezadovoljen. I ovoga puta išla do kraja, a nije mu trebalo mnogo…
Osećala sam spermu na licu sekundu ili dve, a onda je voda potpuno sprala. Pridigao me na noge i poljubio.

Planirali smo da i nedelju provedemo isto, ali nas je ubrzo nakon doručka njegova sestra iznenadila. Nije upala, nego se najavila da će doći kasnije da pokupi nešto iz stana i Saša nije nikako mogao da izvrda. Izvinjavao mi se, zvao da dođem posle opet, ali nisam… Nisam bila ni najmanje ljuta ili uvređena, prosto je već bilo popodne i vreme da odem kući. Pozdravljali smo se u hodniku, složili da je ovo bio jedan savršen hedonistički vikend i da bi ga trebalo ponoviti prvom prilikom.

***

„Zaljubila si se.“

„Nisam, bre. Samo…“

„Anče, znam te. Koga pokušavaš da slažeš? Mene ili sebe?“

Sandra moja, realna i iskrena i iznervirana . U redu je da ti prijateljice dižu samopouzdanje. Ali bitnije je da kažu kad imaš karmin na zubima ili kad nosiš ružičaste naočare. Svakome treba neko takav. I u pravu je, apsolutno. Nisam priznavala ni sebi, ali više ne mogu tako. Zaigrala sam se, vezala… Prekršila pravila. Nisam ni shvatila kada se to dogodilo. Ne, nisam na kraju poludela zbog strasti i dobrog seksa – zaljubila sam se u njega celog. Od načina na koji se smeje glupim vicevima, pa do načina na koji voli ono što voli. I u sve između.

„Šta da radim?“

„Kaži mu! Postoje li šanse da…?“

„Ne, od početka je bio jasan. Ne želi ništa više.“

„Ipak mislim da treba da mu kažeš…“

„Prekinuće onda sam. Ne bi mogao da nastavi, znam ga za toliko.“

„Pa ne smeš ni ti da nastaviš, lujko! Znaš da ti ne morališem. Odrasli, slobodni – pozdravljam! Ali želje vam se više ne poklapaju. On nije tvoj. Znam da ti je lepo kad ste između četiri zida, ali da li je to vredno? Samo ćeš da patiš.“

***

Kako prekinuti? Sećam se kako je govorio da ne očekuje da će ’ovo naše’ potrajati, jer ne veruje da ću dugo ostati sama. I da bi trebalo da mu tada kažem i da stavimo tačku, jer vidi i da nisam neko ko može sebe da deli. U pravu je bio.

Radila sam ono što uvek radim, nažalost… Bežala. Nije mi padalo na pamet da priznam da želim više. Nema svrhe svakako. Tako da sam prvo počela sa izgovorima. Odjednom su mi kolokvijumi i ispiti postali prioritet. A tu mi je sve dobro išlo, stvarno, važim za štrebera. Mada nisam zaista – samo sam kampanjac i lenština koja odlično pamti i razume, pa sa minimalnim trudom izvlači maksimalne ocene. Koristila sam i drugarice kao izgovor, rodbinu, ponovo viruse i ponovo faks i nagomilane grafičke radove… Na kraju je sabrao dva i dva.

„U redu… Šta se desilo? Znaš da možeš sve da mi kažeš...“

„Ništa… Samo ne možemo sad, tj. ja ne mogu, stvarno.“

Bledo sam gledala u ekran. Loše lažeš, draga moja. Pojavio se onaj značić da nešto kuca… Pa nestao. Pa se opet pojavio. Pa nestao… I konačno reči.

„Jesam li ja nešto uradio?“

„Nisi, veruj mi da nisi.“

Ponovo pauza, ponovo pisanje i brisanje. Kad je stigla sledeća poruka, srce mi je zastalo.

„Želiš li da prestanemo da se viđamo?“

„Da...“

„Zar je to bilo toliko teško reći :) U redu, nisam iznenađen. Shvati to najpozitivnije moguće. Samo mi reci šta se dogodilo u međuvremenu?“

„Hoću, ali ne sad… Laku noć...“

„Laku noć, malena…“

Ma kakvo spavanje, izgovor ponovo... Nisam mogla da zaspim. Prevrtala sam se po krevetu bar do četiri ujutru. Sutradan sam ustala sa glavoboljom. I rešila da nastavim da bežim. Spakovala sam kofer – promena sredine mi je bila potrebna. Bar na kratko… Ionako dugo nisam bila kući kod mojih. Biće im drago što sam tu, a onda će trećeg ili četvrtog dana da nastave sve po starom. Ništa novo, navikla sam. Reče neko u pesmi da se rakija leči vinom. Ili u ovom slučaju – ljubavna drama se leči dramom bez kraja. Da, to je delovalo kao dobar plan, dovoljno jako da mi zaokupi mozak. Što se tiče ispita, smela sam sebi da dozvolim da preostala dva ostavim za jun. Pozvala sam taksi i sišla ispred zgrade.

Sunce je sijalo, sa njim i belina na tlu, što me je nateralo da pored kape nosim još i naočare za sunce. Srećom… Jer stari dobri Marfi uvek radi, neće taj da napravi pauzu za sneška.

„Ana!“ Nema ovde bežanja dok ne dođe prevoz. Okrenula sam se. Išao je sa kučencetom, mislim da se ono pošteno zbunilo kad je potrčao. „Hej… Gde ideš?“

„Kod mojih na nedelju-dve, nisam dugo bila.“ Ulagala sam svu mentalnu snagu, iako su mi se noge odsekle.

„Zašto tako iznenada? Nisi ništa rekla…“

„Pa na kratko je to, vratiću se brzo.“

„Dobro.“ Uzdahnuo je i nastavio. „Šta se dogodilo? Sad mi bar reci. Mislim da zaslužujem.“

„Nemoj sad, nemoj...“

„Samo želim da znam, razumeću, šta god da je. Molim te, brineš me.“ Nije se ni obazirao da bi neko mogao da nas čuje. Zastao je, iščekujući neki odgovor, pa nastavio. „Jesam li ja nešto uradio?“

„Nisi ti. Ja sam, ja sam zabrljala. Ne mogu to… Ne mogu da… Ne mogu da odvojim emocije.“

To je bilo to, nema povratka. Ali nisam mogla da pustim da misli da je on nešto kriv. I naravno, taksi je baš tada došao, konačno.

„Ana… Pa ja… Ja nisam imao pojma. Žao mi je, nisam hteo…“ Izraz lica mu je bio potpuno zbunjen i nekako tužan, pun krivice. A sve u meni je vrištalo. Budalo! Reci nešto drugo, uradi nešto. Nemoj samo da stojiš! Razum protiv nade da razum greši. U tom trenutku nam se taksista približio. Pitao je da li samo ja putujem i ponudio da pomogne sa stvarima.

„Da, da, ja.“ Približila sam kofer. Primetila sam da se i Saša cimnuo da pomogne, ali ostao da stoji. Kao da je višak odjednom. Okrenula sam se ka njemu. „Nisi ti kriv.“ Osetila sam poznato nakupljanje u očima i još jednom bila zahvalna na jakom suncu. Čučnula sam da se brzo pozdravim sa Svenom. Dalje nisam imala hrabrosti.

„Srećan put, lutko.“

Stezala me knedla u grlu i da sam progovorila i jednu reč, mislim da bi mi se glas slomio u plač. Zato sam samo klimnula glavom, jedva se usuđujući da ga pogledam u oči, makar i kroz staklo. I ušla u taksi.
Odmah su mi pošle suze. Podvukla sam prste ispod naočara i trudila se da bar ne počnem glasno da jecam. Glupača! Raskidala sam i prave veze u životu – da tako kažemo – sa ove udaljenosti je to bilo samo bledo sećanje na bleda osećanja.

„Jeste li dobro?“

„Da…“ Brisala sam suze, pa se ispravila. „Biću.“

„Gde ćemo?“

„Na glavnu autobusku.“

Uzela sam telefon da proverim koliko je sati i da li ću stići na vreme. A onda ušla u galeriju. Listala sam fotografije i naišla na onu koju tražim. Jedina fotografija nas dvoje, uslikana onog dana kad je padao prvi pravi sneg te zime. Treba da se završi, ma koliko bilo lepo. Jer ono što ja vidim, koliko god dugo da gledam – ne može da se ostvari.
Kliknula sam na sliku i pojavile se dodatne opcije. Dodirnula sam malu nacrtanu kantu za smeće.

Izbrisati izabranu stavku?
IZBRIŠI