Vrteška čežnje - četvrti deo

Sunčano vračarsko jutro je bilo prikladno za laganiju šetnju. Možda su neki od prolaznika i primetili svojevrsnu anomaliju kod jednog para (teško je naći prikladniji izraz), koji je gotovo trčkarao uličicama.
„Srećom, nismo puno vremena izgubili na granici, izvini što sam kasnila, nas dve se uspavale, znaš kako je kad se žene zapričaju“, vetar u njenoj plavoj kosi je praktično regulisao saobraćaj.
„Znam i razumem, samo ne volim kad sam ja trač tema“, odgovorio sam i lažno skretao pažnju na butike.
„Ej, ne okreće se svet oko tebe, toliko je tema koje se ženama nametnu...“
„Ne kenjaj Nina, kasnimo.“
Ućutali smo se nakratko, pre toga namignuvši jedno drugome.
„Što toliko mlataraš tim papirima, posao neće pobeći nikuda.“
„Ti ne znaš, da mi je u ovim papirima egzistencija za nekoliko narednih meseci“, sve mi se činilo da dobro lažem.
„Ako i propadne, izdržavaću nas ja.“
Bokte, ja odlično lažem.
Zastao sam, zagrlivši je i poljubivši u čelo. Prsti se isprepletoše i nas dvoje nastavismo laganijim korakom.
„Znaš, tako bih volela da su njih dvoje tu, samo da se vidimo na par minuta, izgrlimo i izljubimo.“
„Jebiga Nina, pričaš o njima od kad smo prešli granicu, ljudi su otišli na odmor!“
„Nema potrebe za takvim tonom, što si nadrkan toliko.“
Iskreno, trudio sam se da ne preteram, a neki đavo me terao da budem još gori.
„Ovde smo samo i isključivo zbog posla, a čak mi je i drago što nisu tu.“
Nina izvuče ruku iz moje.
„Da sam znala da ćeš biti takav, ne bi ni krenula, poserem ti se na posao.“
Sad sam stvarno dobro usrao.
„Pusti da ovo završim, pa ćemo negde ručati po tvom izboru.“
Ponovo je ćutala.
„Ti ne bi voleo da ih vidiš, ej...nju, a ovamo se kao smeškaš u telefon dok kuckate, ne obraćajući pažnju na svet oko sebe.“
Odhuknuo sam.
„Nina, blizu smo. Mislim da bi trebali skrenuti levo, pa preći ulicu.“
„Kako god“, zavrtela je glavom.
Dok smo prolazili pored jednog starog drveta, verovatno hrasta, ona zastade.
„Biće da ti nisu dali dobru lokaciju, ili ti nisi dobro pratio.“
Obraz uz obraz.
„Jesam Nina, nisu tu baš sve kafići.“

Osetila je da nešto dobro smrdi u mom šapatu, ali nije mogla odgonetnuti šta. U znak odobravanja, uvukla je svoju ruku u moju. Uskoro smo stali ispred objekta, iznad čijeg imena je šetkala crna mačka...ili možda mačor. Uđosmo. Muškarac u malčice odvojenom delu, iako nije bilo gužve, ustade i pozdravi nas drugarskim osmehom. Nina se naprosto počela tresti, prigrlivši me i gotovo izgrebavši dugim noktima po vratu.
„Ne mogu da verujem“, šaputala je.
Tako zagrljeni smo prilazili stolu, gde se Strahinja i dalje smeškao. Ona se iz mog zagrljaja prebaci u njegov.
„Pa na ivici je suza, šta si joj to uradio?“
Nisam odgovorio, već primakao stolicu da ona sedne, a potom ga zagrlio. Nakon toga sam pocepao papire, od kojih mi je ovisila egzistencija, pogledavši Ninu.
„Đubre jedno...obojica!“
„Imate vremena, pričaće ti“, odgovorio sam mu.
Nina se smejala dok je prevlačila ruku preko njegove.
„Ja ne znam šta da kažem, Strahinja vi biste trebali već biti na odmoru, šta se dešava?“
Spustio je drugu ruku na sto i ponudio joj pljugu.
„Smeštaj je rezervisan za četvero“, ponovo se nasmejao.
Pogledala me je, otvorivši pa zatvorivši usta.
„Čekaj, ja nisam ništa ponela...nije valjda...“,
Prišao sam i poljubio je u čelo, prešavši prstima po loknama boje zrelog klasja.
„Sve si ponela, čak i više od onoga što si mislila“, namignuo sam Strahinji.
Nina prisloni usne na moje. Čuo sam tiho, ali jasno „obožavam te“, koje me natera da zatreperim, a čini se da je to muškarcu nasuprot nas prilično prijalo.
„Gde je ona?“
„Evo, napisao sam ti na papirić“, Strahinja mi pruži smotuljak.
„Ej vas dvojica, dosta s tom igrom“, Nina pokuša da ustane, a potom se nasloni na mene.
„Budi pažljiv prema njoj.“
„Hoću“, krenuo sam prema vratima i razmotao parče papira. Gledao sam u reč od šest slova. Pričala mi je o tome. Ispod je ispisano objašnjenje i lokacija.
„Nadam se da ćeš se snaći, možda će ti biti teško da je nađeš u gužvi“, dobaci Strahinja.
Odmahnuo sam glavom.
„Pronašao bih je, sve da je u Nju Jorku, a ne u Beogradu.“
Nakon tih reči sam izašao, pozdravivši konobara.

„Poželeo vas je oboje“, Nina se okrenu prema Strahinji. Ruka joj je i dalje bila položena preko njegove, pre nego on zameni položaj.
„Mi vas, takođe“, nekako ga je terala da bude pričljiviji no inače.
„Gde idemo“, isplazila mu je jezik.
Pokazao joj je sliku na telefonu, a potom pozvao konobara i naručio dva piva, nakon što je ona klimnula glavom u znak odobravanja.
„Podnožje planine.“
„Strahinja, prelepo je.“
„Odmor nam je trebao svima, bilo bi šteta da ga nismo iskoristili.“
„Po ko zna koji put si u pravu ovih dana“, počela se lagano njihati uz tihu muziku.
„Kako ste vas dvoje, nakon svega?“
Skrenula je pogled, a potom se zadubila u njegove oči.
„Ne znam, nametne nam se tu i tamo neka teška tema, ali ne bežimo jedno od drugog po stanu. On ima probleme sa snom, a ja razmišljam o svojoj zadnjoj odluci, pitajući se, jesam li napravila pametnu stvar, ili pak veliku grešku. Osećam se prijatno uz njega, znam da me voli, a ja se nekako zaljubljujem svakodnevno u proteklim danima, no treba nam vremena da premostimo sve ono što smo sručili na nas.“
Strahinja povuče dim.
„Znate, da smo vam mi velika podrška, odnosno uvek dostupni za razgovor.“
„Znamo, oboje to cenimo i hvala vam puno na tome.“
Konobar donese velike čaše.
„Ova igra, koju smo nas dvojica isplanirali...nadam se da ti je prijala. Iskreno, sve bih dao da vidim Emin izraz lica, kada ga ugleda, jer očekuje mene i moj poziv.“
Nina otpi par gutljaja.
„Naravno da mi je prijala.“
Već u narednom trenutku ja osetio kako ga njeno stopalo dodiruje po članku leve noge.
„Nina“, prošaputao je pomilovavši joj ruku.
„Imate li vas dvojica još nekih planova za ovaj naš odmor?“
Osetio je kako prsti prelaze preko njegovog lista.
„Nina..“, nasmešio se.
„To sam već čula, pričaj mi nešto drugo...šapući“, uzvratila je bezobraznim osmehom.
„Nismo, osim što...“, stopalo mu je već bilo na butini.
„Pre nego nastaviš, raširi malo noge i lepo ga namesti.“
„Moram li pričati?“, posegao je za čašom.
„Ako sam te već pitala, bilo bi kulturno da mi odgovoriš.“
Osetio je palac, kako mu bocka muda, dok se drugo stopalo penjalo uz desnu nogu.
Nina pređe nežno preko nabrekline.
„Pa tebi se već digao?“, osetila je kako joj stišće ruku.
Slobodnom rukom je primio i drugo stopalo, položivši oba u krilo između nabrekline.
„Ja ću otvoriti šlic“, šapnuo je.
„Jako volim taj tvoj vragolast pogled. Slobodno otvori.“
Strahinja ga povuče nadole i pokri jedan deo krila majicom, kako bi lakse svukao čarapice, koje završiše u njegovim džepovima. Palčevi i veći prsti pritisnuše glavić. Počelo je laganim povlačenjem kožice, dok je ona posmatrala njegova poluotvorena usta i kapljicu piva, kako mu silazi niz bradu.

Pijaca. Mesto gužve, graje, cenkanja i dobrog raspoloženja, za one koji nisu zaboravili na sitnice zadovoljstva. Ema je šetala naoružana polusmeškom, a zastajala kad god bi ugledala neku starinu, predmet ili ukras, koji je u nečijem domu godinama skupljao prašinu, a možda i davno izgubio svrhu, da bi se zamislila, koliko bi prikladan bio za njihov dom. Retki su oni, koji vide lepotu u onome, što drugi odbace. Njoj je to već bila svojevrsna strast, koja nije imala blage veze sa ubijanjem vremena, ili čekanjem da se oglasi telefon, kako bi čula najlepši glas na svetu. Doduše, potajno se nadala da još uvek neće zazvoniti.

Zadihan sam utrčao na pijacu i nestrpljivo lutao pogledom kroz gužvu. Ipak, zastao sa u jednom delu, gde su bile izložene, ručno izvezene marame i razne nošnje. Odabrao sam jednu s dva lica, u bojama koje su mu nekako ostale toliko sveže u sećanju, a podsećale su me na slobodu i feniksa u njenoj kosi.
„Vaš kusur“, prodavačica se nasmeši.
„Hvala, zadržite“, osmehom nisam skrivao dobro raspoloženje.

Ema je držala u ruci jednu od figurica, koja simbolizuje erotiku, a imala je želju da pogleda apsolutno svaku, od njih tridesetak izloženih, kao svojevrstan plod mašte i veštih ruku majstora i prodavca, koji joj je prodavao ugodnu maglu, kako će, njoj i njenom supružniku, dani i noći biti strastveniji, ako bi našla mesta za neku od njih u spavaćoj sobi. Zagonetno se smešila, jer je čvrsto odlučila kupiti jednu, bez obzira na njegova ubeđivanja, no htela je da ih prvo sve dodirne i pregleda.

Bio san malčice sumnjičav. Prelepa pripijena zelena haljina i rasplesane čizmice, slike koje nisam želeo da izbacim iz glave, su bile zamenjene, širokim maslinasto zelenim pantalonama, kraćim duksom i udobnim patikama. Kapu je navukla dopola, kao svojevrsnu zaštitu od kišice, koja je lagano počela promahivati. Prešao sam pogledom preko njenih ramena, spustivši ga na dupence, što me natera da dodirnem vrhom jezika ugao gornje usne, a potom na crveni pramen, koji se nazirao ispod kape. Biće smešno ako pogrešim, no vukla me je izuzetno jaka želja da priđem toj ženi. Samopouzdanje mi je raslo sa svakim korakom, dok je svaka slučajnost gubila bitku, kako sam se približavao tom plamenu u njenoj kosi. Napokon sam bio toliko blizu, da joj jasno čujem glas i razvučem usta u nečujan osmeh.

„Doista mi je teško odabrati“, držala je dve u rukama, koje su se onako savršeno pretapale u jednu, bez vidljivog uklapanja.
„Ako bi kupili obe, ja ću vam sniziti cenu, verujte da sam uložio puno vremena i truda.“
„Onda obe...“
Nakon tih reči, Ema je osetila kako joj neko povlači kapu, a preko glave i ramena joj pada duga marama. Blago ju je povukla rukom, oduševivši se mekoćom i materijalom.
„Strahinja, otkud da ti ovako nešto padne na pam....“, pogled joj je otišao visoko, a usne zadrhtale. Njegove nakratko uroniše u njenu kosu, dok je rukama skrivala osmeh, pokušavajući da se obuzda, iako je htela da mu se baci u zagrljaj. Telo joj zatreperi, kada ga on nasloni na svoje, obujmivši joj ruke oko struka. S druge strane, osetila je kako mu srce jako kuca, spremna da mu se okrene licem, kako bi još više uživala u toj bliskosti i prijanju.
„Molim vas, ipak ćemo uzeti četiri“, namignuo joj je, a ona, zagrizavši donju usnu, prihvati njegovu ruku, dok joj je hrapavo baršunat glas odzvanjao u ušima.
„Koje četiri gospodine“, prodavač je bio iznenađen.
„Dve, koje je izabrala gospođa i dve u koje ste uložili najviše strasti i maštovitosti.“
Osetila je toplinu njegovih dlanova, gledala krajičkom oka smešak u uglu njegovih usana i pogled koji nije mogao da se odvoji od nje.
„Biće tako, idem da vam zapakujem, samo mi recite, da li da pakujem odvojeno ili sve četiri.“
„Bolje je skupa.“
Ema se trznu. Prodavač se nakratko izgubi.
El....“, ostatak je ostao neizgovoren u njegovom zagrljaju. Dok je prislanjala svoje usne na onaj deo obraza, najbliži njegovim, uživala je u rukama koje su je pripijale uz njegove telo, toplom vratu, na koje je položila svoje i šapatu, koji je pratio poljupce, od njene kose ka usnama.
„Napokon, lopužo.“
Taj šapat ju je naterao da usnu zagrize još jače. Verovatno i ne bi htela da taj zagrljaj svrši, čak i bez reči, ali figure su bile već upakovane, a on plaćao i pozdravljao prodavača. Ema se nije pomerala, već je skinula maramu s glava i još jednom prešla prstima preko nje.
„Ti...divna je, ti si bre lud.“
„Znam Ema.“
Kretao se lagano iza nje, pokušavajući uhvatiti njen pogled i smešak. Jedva je čekala da izađu s pijace, kako bi se ponovo zagrlili.
„Tako si me iznenadio.“
„Prijatno?“, vetar mu je čudno slagao umršenu kosu.
„Ne seri!“, pokrila je rukom usta, a on se nasmejao.
Počeo se igrati uvojkom njene kose.
„Čekaj da dođem sebi“, pogledala je u figure i primetila njihov broj.
„Nina je tu!?“, uhvatila ga je za jaknu.
Klimnuo je glavom.
„Ovo nije lepo od vas. Čija je bila ideja?“
„Tvog muža, ja sam mu samo malo pomogao. Da, nije ni ona znala do malopre.“
„Mog muža, gde je on, odnosno gde su njih dvoje.“
„Ema, tamo gde si ga ostavila.“
„Mhm, živo se pitam šta rade njih dvoje!?“, očekivala je da mu pogled sevne, jer ju je to beskrajno ložilo.
„Ne znam, verovatno nekako ubijaju vreme, čekajući nas dvoje“, odgovorio je tiho, sevnuvši pogledom. Nije se suzdržavala, već mu je ponovo rukama spustila glavu bliže njenom licu, kako bi osetila njegov dah. Iako je bio staložen i pažljiv, taj pogled ga je odavao, naprosto je znala da je opijen njenim mirisom, pokretom i glasom.
„Vi svratili u Beograd, a mi planirali odmor, ali pokušaćemo otkazati.“
Poljubio joj je dlan leve ruke.
„Nećete, rezervacija je za četiri osobe.“
Još jedan poljubac pade na njeno čelo, a ona se trznu pa uzvrati, doduše čelo mu je bilo malčice visoko.

„Čekaj samo da dođemo na seoski put, smirit će se“, Strahinja je delovao samouvereno.
„Pozliće im“, pokušavao sam biti ozbiljan.
Pozadi je sve prštilo od kikoćenja i poljubaca. Strahinja nije skrivao erekciju, dok sam ja kolenom odbijao Eminu ruku, koja je klizila u moje krilo, barem u određenoj meri. Neko je morao biti priseban u vozilu. Kroz glavu mi je i dalje prolazila gotovo dečija borba, ako rasporeda sedenja.
Emina ruka ga ipak nađe.
„Mmmm“, iznad mog levog uha, je bilo sasvim dovoljno da se prestanem suprostavljat.
Pogledao sam Strahinju, koji se veselo smešio, ali i dalje čvrsto držao ruke na volanu. Odhuknuo sam.
„Brate, viri ti čarapica iz desnog džepa.“
Prasnuo je u glasan smeh.
„Šta god da kažeš, neće ti pomoći“, pogledao je u mene pa u Emu, koja lagano zapara zubima po mom vratu.
S druge strane, Nina mu je, sa zadnjeg sedišta milovala glavu, dok su delili cigaretu. On je već istrpio igru njenih ruku u njegovom krilu. Emini prsti mi počeše otvarati šlic, da bi stali na pola puta. Tri prsta se zavukoše ispod bokserica i napipaše glavić.
„Već je ukrućen“, Ema namignu Nini.
„Mmmm“, oglasi se ona druga, dok je Strahinji prelazila palcem preko usana. Nisam sigurna da li mu je to rekla, ali to radi obično meni, otkad sam je naterao da pogleda „À bout de souffle“. Znala je da će me to dodatno uzbuditi, a i ponovno pulsiranje u Strahinjinom međunožju, nije išlo u prilog njegovom ravnodušnom pogledu na cestu.
„Mislim da sam osetila jednu lepljivu kapljicu...čekaj dve“, Ema se nasmeši, prislonivši usne uz moj obraz, dok sam joj ja povukao glavu levom rukom, kako bih uzvratio poljubac.
„Biće da je taj čupavi prestao seruckat“, Nina pomilova Emu po kosi i ponovo spusti ruku u Strahinjino krilo.
Osetio sam lagano povlačenje kožice, sa povremenim ubrzanjima i Emin strastven dah uz vrat.
„Ima li ta vaša igra granicu?“, Strahinja se lažno uozbilji.
„Mhm, kad se isprska po krilu, mada bih volela da nešto ostane i na mojim prstima“, počela me je povlačiti još više.
Odhuknuo je.
„Ispred nas je seoski put, trebali bi se ipak malo...ssss...umiriti, pod teretom smo.“, jedva je izbegao rupu, dok mu je Ninina ruka lagano trljala međunožje.
„Slažem se“, prošaputah osećajući malo znoja na čelu.
Emina ruka se umiri. Ninina se vrati na njegova ramena.
„Nas dve smo savršeno razumne“, Ninin osmeh je nagoveštavao nevolje.
„Kako bi ti hteo da ovo svrši“, Ema gotovo nečujno prošaputa na moje uho.
Odgovorio sam istim šapatom.
„Pričaj mi o tome“, prsti joj pređoše preko mojih vlažnih usana, pre nego ih ovlažih jezikom i zavratih glavu, kako bi moje usne prislonio uz njeno uho. Osetio sam kako prsti skliznuše u ribicu.
„Hej, vas dvoje“, Nina se nasloni na sedište, sledeći Emin primer, proturajući slobodno ruku u vozačevo krilo, koji uspori s razlogom. Kiša pojača.

Nemo smo posmatrali tu neku „kolibu“ i lagano kisnuli. Dobro, svi osim Strahinje, koji je bio priseban pa vadio torbe iz auta, smešeći se sve vreme. Terasa ispred ulaznih vrata je bila u cveću, sa tradicionalnim motivima na ogradi. Četiri stolice, izvezene od pruća, bile su udobne i bez debelih naslonjača. U gornjem delu na vrhu terase, bile su pričvršćene otvorene police, gde se mogla ostaviti odeća za polje, kabanice za kišu, dok su u jednoj od polica bile složene tople frotirne deke, verovatno prikladne za one, koji vole popiti kafu ili čaj na teresi u prohladno planinsko jutro, ili pak prepustiti se noćnim maženjima. Na stranama, osim većih prozora, od samog krova pa naniže, su se spuštale guste puzavice, obrasle cvećem. Imao sam želju da na brzinu obiđem to naše gnezdo, dok su Ema i Nina, uz smeh i oduševljenje, praktično utrčale u kolibu, kako bi otvorile sva vrata, jer je Nina imala čudnu naviku, da po dolasku u planinske vikendice i smeštaje otvori sva vrata i prozore, kao dobrodošlicu mirisima i zraku planine. Tu ženu znam isuviše dugo.
„Vidim da si oduševljen, ali mogao bi mi malo pomoći, oko ovih torbi, mislim, bilo bi fer“, Strahinja mi dodirnu rame.
„Da, naravno, jesam...oduševljen, nisam znao da imaš tako dobar ukus.“
„Nisam mogao verovati da je slobodna za ovaj vikend, nametnula mi se odmah kao jedini izbor, unutra je takođe zanimljiva i pre svega prostrana, videćeš.“
Uzeli smo torbe i čuvši njihove glasove, odnosno pozive da im se pridružimo unutra, krenuli prema ulaznim vratima.
„Izvukli smo se u autu, bio sam spreman da skrenem u neku šumicu“, Strahinja se glasno nasmeja.
„Osetio sam da razmišljaš o tome kad si usporio, ovako je možda bolje, mokre gaćice, uflekana majica ili košulja neće nikome škoditi.“
Ušli smo jedan iza drugog, ostavivši torbe u mali hodnik. Dnevni boravak, skupa s kuhinjom, je bio prostran, a s leve strane su bile male stepenice, koje su vodile do kupatila, dok su sa druge strane, vrata vodila u dve spavaće sobe. Na suprotnoj strani od ulaza, smeštena su vrata od malog, poluzatvorenog balkona, s kojeg se pružao prelep pogled na drugu, divlju stranu doline.
Žene batališe telefone i uvukoše nam se u naručja.

„Šta da radim kad ne znam šta da radim“, reče Anna Karina, dok je bosim nogicama gackala u plićaku. Godard, koliko god lud bio, pa joj dopustio da u tom filmu izgovori prostu rečenicu, koja je gotovo svakog muškarca, dovodila u stanje pripravnosti, nije baš bio toliko lud, da nastavi Annin monolog rečima...“možeš se jebat.“. Pa, tako je počeo naš odmor. Mogli smo, a nešto očekivali. Napolju je lila ko' iz kabla. Ja i Strahinja već dojadili jedan drugom u kartaškoj igri, a njih dve se mazile na ležaju.

Posmatrao ih je naslonjen na strop ulaznih vrata. Čak mu ni pljuga nije prijala. Ja sam bezuspešno pokušavao izmešati karte, kako bi mi dve dame bile na krajevima, posmatrajući žene na ležaju. Obe su šaputale jedna drugoj, ljubeći se očima, čak i dok su dogovarale šta bi mogle spremiti za ručak. Obe su navukle providne uske majice i čipkane gaćice. Nalaktao sam se i posmatrao ih, ne obraćajući pažnju na nabreklinu u međunožju, pa čak ni na Strahinju, koji se trznu, pa nasmeši, kada Ninine ruke gotovo u jednom potezu svukoše Eminu majicu, dok je ova uzvraćala poljupcima. Nina se pomaknu, kako bi se Ema mogla namestiti na ležaju, pre nego se spusti na nju. Dok je uživala u grickanju bradavica i jeziku na grudima, Ema svuče Nini gaćice, a ja i Strahinja u isto vreme progutasmo knedlu. Igrice u autu su ostale polusvršene. Gledao sam ga kako im prilazi, no obe mu pogledom i smeškom dadoše do znanja, da ga ipak žele u fotelji pored njih. Svukao je donji deo i opušteno počeo uživati u njihovom zanosu. Sledio sam njegov primer, ostavši za stolom. Dve dame, pik i tref, ostadoše otvorene. Emine šake su čvrsto stezale Ninino dupe, dok se ona povlačila naviše. Potom ih premesti ispod majice na leđima, povlačeći je lagano prema Nininoj glavi. Pune grudi ispadoše na Emina usta, a ona lagano povuče bradavice. Neizmenično ih je uvlačila, dok su njene pupale u Nininim šakama. Obe podigoše glavu da me pogledaju.
„Ostani tu gde jesi“, Nina prošaputa i pređe jezikom preko Eminih usana, dok je ova podigla karlicu i noge, kako bi joj lakše svukla gaćice i bacila ih Strahinji u krilo. Naravno da su se zakačile na ud, a on ih okomota oko dlana i nastavi lagano povlačenje. Ema blago raširi noge, a Nina se zavuče u njeno međunožje, promešavši pritom dupetom, na moj uzdah zadovoljstva. Već na prvi dodir jezika i pičkice, Emini uzdisaji postadoše češći i glasniji. Strahinja se još udobnije namesti u fotelju. Ja sam imao osećaj da sam se zalepio za stolicu, ali ne znam šta bi mi moglo odvući pažnju s dve žene u zanosu. Nina je verovatno prelazila jezikom preko cele ribice, trljajući prstima klitoris, doj joj je Ema, podizala kosu, kako bi ja imao što bolji pogled. Njihovi pokreti i nastojanja da se i nas dvojica prepustimo uživanju, izluđivala je obojicu. Strahinja ubrza, no žena mu pruži ruku i nasmeši se, dok je lagano podizala karlicu, izvijajući se na krevetu.
„Pokušajte izdržati...aahh...do kraja...obojica..nagrad...“, orgazam, nekoliko puta u toku dana odložen, je bio brži. Klitoris je cvetao u Nininim ustima, dok su dva prsta munjevito ulazila u nju. Ema se poče grčiti i izvijati na krevetu, dok je Nina lagano ljubila mesta oko pičkice. Jedna sretna kapljica frcnu na moje butine, davajući mi znak da usporim. Nakon toga, Ema ustade i nasloni se na jednu stranu ležaja, dok joj je Nina smirivala telo. Ubrzo Emina ruka pređe preko Nininih leđa i prsti završiše između guzova. Smešila se, jer nije znala, u koji položaj da se nameste kako bi svi mogli uživati. Naposletku se isceri obojici, proturi ruku ispod Nine, koja se migoljila četveronoške, kako bi joj dohvatila sisu, ljubeći joj leđa i prevlačeći jezik niz kičmenu moždinu. Nina izgovori njeno ime uz glasan uzdah zadovoljstva. Usne brzo dođoše do Nininog vrcavog dupeta i zadržaše se na vrhu, dok prsti počeše trljati ribicu tako jako, da su mokri tragovi na butinama, nama dvojici terali vodu na usta. Ema se šćućuri između Nininih nogu i još više joj podiže dupence, raširivši guzove, pre nego dodirnu usnama rupicu. Nina se strese, kad i prsti skliznuše u nju. Na mesta gde su bile Emine ruke položi svoje, raširivši guzu još više, a nas dvojica, dodatno sluđeni zvukom i pokretima Eminog jezika na pički, počesmo polurazgovetno šaputati. Ja sam jednom rukom pretisnuo ivicu stola, gledajući Strahinju kako pokušava da ustane i pridruži im se.
Mmmm, Ema.. aahhh, ja ću brzo...nemoj da prilazi...sve će...pokvariti.“
Nina prisloni usne uz ležaj, a Ema prođe rukom ispod njenog stomaka, s druge strane kako bi dohvatila klitoris. Strastveni uzdasi, izazvani trljanjem klitorisa i prstima na ribici, preplaviše sobu. Ema povuče ustima malo kože iznad Nininog dupeta i ova se poče tresti. Pokušavao sam usporiti vlastiti orgazam, pa čak i na momente sklopiti oči. Kroz maglu sam video kako Nina povlači Emu na sebe, a onda ostao u mraku slušajući bučne poljupce. Nisam prestajao povlačiti kurac, a nakon minut ili dva, osetio sam Nininu ruku, kako lagano sklanja moju. Na jedan tren sam video prizor, gde Strahinja u fotelji teško diše, dok mu Emine usne prekrivaju glavić. Zavratio sam glavu i počeo svršavati.
„Šta im uradismo“, Ema je jezikom pokupila malo semena sa usana.
„Rekla bih da je ovo samo predjelo“, Nina se smešila
„Sad, nek se njih dvojica potrude malo više oko glavnog jela“, Ema sede Strahinji u krilo i on je poče milovati po telu.
„Bez truda neće dobiti desert“, Nina se glasno nasmeja dok sam joj podizao guzicu na stol.
„Mogli bi stvarno nešto pojesti“, Strahinja se protegnu.
„Mislim da kiša pada manjim intezitetom, nas dvojica ćemo po povrće, šta dame žele od voća?“, upitah.
„Jagode“, odgovoriše u jedan glas.
Odlepio sam se sa stolice.
„Nina, pa zaboravile smo igračke.“
„Imaćete vremena“, Strahinja uz poljubac smaknu ženu iz krila.
„Zar ima bolje od ove“, Nina spusti glavu i još jednom proguta moj kurac, doduše već u opuštenom stanju.

„U jednu ruku te savršeno razumem, a već u drugu, voleo bih da sagledaš stvari prostim okom.“
Njegove reči su imale smisla. Nekako pristaju na dobar ručak. Mnogo toga, što mi se motalo u glavi nekoliko proteklih dana, imalo je smisla. Iz kreativno uređene kolibe čula se glasnija muzika, a to je značilo da su se njih dve već odmorile od ručka.
„Nadam se da si svestan činjenice, koliko njoj sve ovo prija, ti samo moraš malo potisnuti te misli iz prošlosti.“
Ponovo jedna prokleto iskrena rečenica. Njegova ruka na mom ramenu joj je davala potrebnu težinu.
„Znam da se stvari neće srediti same od sebe, ali mislim da je ona napravila jedan nesiguran korak, te da joj ja trebam dati malo vremena, pre nego ponovo stane čvrsto na zemlju.“
„Pametno“, Strahinja odloži flašu piva.
Kiša je prestala padati, no temperatura se spustila, pa nam je večernja šetnja ipak bila upitna. Prognoza za sutrašnji dan nam je išla u prilog.
Iz kolibe se začu smeh.
„Biće da se njih dve dobro zabavljaju.“
Klimnuo sam glavom.
„Šta misliš da malčice začinimo?“
Počeo sam se smejati.
„Malčice?“
Vatren pogled se sudari sa vragolastim.
„Šta predlažeš“, ugasio je opušak.
„Balkon je tvoj, ja ću ostati ovde, a ti mi pošalji jednu od njih dve, samo hladno je, nek se ogrne nečim i malo stišaj muziku.“
Klimnuo je glavom.
„Misliš li da je bezbedno“, okrenuo je glavu, kako bi pogledao niz brdo.
„Tebi sam prepustio tesnije, ali bezbednije mestašce.“
Podigao je palac.
„Malopre smo izlazili, doduše po kiši, video si da su prolaznici retki, čak ni ostali gosti neće puno izlaziti po ovom vremenu, a i večer se lagano spušta.“
U tom trenu dve glave proviriše kroz vrata.
„Nama je lepo i bez vas dvojice, čisto da znate, a svašta nam se mota po glavi“, Ema prodrmusa dupetom u ritmu i obe nestadoše.
Ponovo smo se pogledali i Strahinja krenu za njima. Ipak je još jednom zastao i upitao bez okretanja.
„Koju?“
„Što pitaš kad već znaš odgovor.“
„Mudar izbor“, njegov smeh nadjača muziku.

Okrenuo sam se ka ogradi, pokušavajući osetiti njenu pojavu na terasi. Muzika se nakratko stiša. Misli pobegoše. Gledao sam kako se svet oko mene oporavlja od kiše. Savršen sklad boje i mirisa, kao da ne postoji razočarenje, dok se ne pojavi čovek. Trnci mi prođoše telom. Ninin osmeh se savršeno uklapao u tu harmoniju. Odmahnuo sam glavom. Je li ja doista ne želim biti srećan?

„Reći ću ti. Ti si slobodan duh ...čovek koji obožava da živi mimo sveta, da trči pored voza koji se zove život, dok se ruga onima koji se u taj voz trpaju. Da, poklanjaš pažnju i ljubav svima podjednako. To je ono čime razoružaš svaku osobu. Ti si moja..."

Povređen? Pre svega zbunjen, jer nam niko nikada neće naškoditi, koliko to mi možemo sebi samima. Ne očekuj, pre davanja. Ne odbacuj ono što ti prija, jer stara prilika se gotovo nikad ne ponovi. Vetar zanjiha krošnje drveća. Pusti ga nek izbriše mrlje iz prošlosti. Sve i da mu treba puno vremena...Pusti ga...

Nisam ni čuo, kada se muzika ponovo oglasila, bila je tiša i čini se pažljivo odabrana. Vrata se otvoriše. Nisam se okretao. Vetar se lagano uvlačio u moje kosti. To mi se dopadalo, baš kao i njen nečujan korak, možda neki okret ili smešak. Mogao sam osetiti vetar u toj crvenoj kosi. Ema nisi valjda bosonoga. Prilazila mi je, zastajkući. Nisam se okretao. Nema ništa bolje u prijatnom iščekivanju. Ruke me obujmiše oko struka. Prihvatih ih svojom.
„Je li ti hladno?“, upitah.
„Nije, reci mi, zašto si zamišljen?“, bradu je spustila na moja leđa.
„Zar nisam uvek?“
„Poprilično, jednom sam usnila gledajući te takvog“, ruka joj pređe preko mog međunožja.
Moja je klizila preko njene butine, premestivši je ispred mene. Stopala je položila na moja, kako bi bila malo viša, dok sam joj prelazio rukom preko ramena, do grudi, potom prstima preko lopatica i zastao na toplom vratu. Zavratila je glavu prema gore, a ja malo stisnuh, poljubivši joj čelo.
„Ema, razmišljam o prepuštanju, ne može se večno uzvodno, čovek se jednostavno umori.“
„Mmm“, sviđa mi se ta ideja.
Otvoreni dlan moje ruke je, u slabom stisku, prelazio preko njenog vrata, palac preko brade i otvorenih usta, da bih joj pozadi lagano podigao kosu, spustivši usne na mesta koja je skrivala kosa.
„Znaš, ne radiš ti to tako loše...gaćice su mi već...“, grickala je jedan od dva moja prsta u njenim ustima. Na te reči, zavukao sam ruku u u trenerku i doista osetio vlagu na prstima.
„Mmm, volim kad počneš polako.“
Nisam smaknuo gačice, već sam prstima trljao po njima, povlačeći ih kako bi palcem okružio ribicu.
„Samo znaš šta bih sad volela?“
„Šta Ema“, prošaputah, dok sam osećao kako joj telom prolaze trnci.
„Da nisi toliko krakat, pa da ti se mogu guzom češkati o međunožje, ovako se moram propeti na prste, a verujem da i tebi nije zgodno.“
„Misliš?“
„Tvrdim!“, narugala mi se, dok sam ja blago savijao kolena, pre nego mi je guzu gurnula u međunožje.
„Pa tebi se već digao...da uđemo unutra i pridružimo...“, prešla je prstima preko nabrekline.
Brzo sam je okrenuo prema sebi.
„Ako ti je hladno, ući ćemo, mada mislim da unutra nema nikog...na onom balkončiću već“, zagonetno sam se nasmešio.
„Hej, nije mi hladno, ti me greješ, ali ovde nismo baš puno zaklonjeni, mogao bi se neko naći u prolazu.“
„Naravno da bi mogao, ali misliš li da bi trebali sad razmišljati o tome?“
Podigao sam je, tako da joj usne budu tik iznad mojih, a ona me obujmi nogama.
„Ne bi trebali razmišljati...to me čak i jako loži“, gricnula je usnu, pre nego je dohvatiše moje.
S ograde smo se premestili na zid kolibe, ali ostali u istom položaju.
„Šta te toliko loži?“
„Mhm...to da bi mogli biti uhvaćeni na delu.“
„Kakvom delu?“, lagano sam je pritiskao uz zid.
„Zapravo volela bih...da nas neko vidi kako se...“, usne su joj klizile niz moj obraz.
„...Jebemo“, svršio sam rečenicu i glavu zagnjurio u njene grudi.
„Da, tako kroz odeću... nemam grudnjak“, navodila me je na dva mesta gde su se bradavice ocrtavale i ukrućivale.
„Je li te žulja zid“, ponovo sam je malo jače prislonio.
„Manje nego tebe, to dole.“
Doista nabreklina u mojim gaćama je besnila i htela vani.
„Nećeš valjda pustiti da me žulja“, usne sam joj prislonio na vrat.
„Neću, al' ne bih da žurim, pati se bre malo“, još više me je stegla nogama.
Osetila je zube na vratu i ubrzala disanje, a kad sam je pogledao, jezikom je prešla preko mojih usta i povukla gornju usnu zubima. Ruke su joj bile položene na moja ramena. Odvojio sam je nakratko od zida i zavukao ih pozadi, obujmivši čvrsto dupence.
„Mmmm, prošli put si mi ostavio masnicu na dupetu. Slikala sam je iz nekoliko uglova.“
„Zar samo jednu?“
„Veliku, ove male nisam brojala.“
„Potrudiću se da sad prođeš bez znački.“
„Potrudi se da ih bude.“

Počeo sam je nasađivati na nabreklinu, sve onako u odeći, dok se spremala da me pusti nogama i poigra se u mom međunožju, kad se na vratima pojaviše ono dvoje.
Nina, naga ispod dugog i raskopčanog džempera, je neprestano ljubila Strahinju, krećući se unatrag i povlačeći mu kurac. Brzo dođoše do nas.
„Niste mogli bez nas“, Ema se veselo nasmeši i poljubi mi nos.
Nina sevnu pogledom prema meni.
„Nisam htela da se razdvajamo.“
Strahinja slegnu ramenima.
„Brate, nismo se tako...uh..dogovorili.“
Ema mi je zagrizla vrh levog uha.
„Ko ste bre vi da se nešto dogovarate, mimo nas dve.“
„Sad smo izloženi ovde“, on konačno progovori, dok mu Nina jezikom pređe preko kurca.
„Ma nemoj, a to ti smeta?“, prošaputala je.
Duboko je uzdahnuo kad mu usnama jako uvuče glavić u usta.
„Ni najmanje“, sugerisao mi je pogledom prema dole.
Ema mi svuče trenerku i bokserice u jednom potezu, a ja sačuvah malo prisebnosti da sa police na stropu povučem dve velike frotirne deke. Šta je tu je, poslužiće svrsi, baš kao i moja krakatost.
„Nisam mislila da je stanje ovoliko alarmantno“, nasmešila se i poljupcima počela obasipati uspaljeni kurac.
Nina je već jako uvlačila Strahinjin, dok se on trudio da jednu deku prostre na sredinu tarase, gde bi nas gusta drvena ograda, donekle zaklanjala. Drugi deo sam prebacio ja, dok su njih dve slobodnim rukama, koliko toliko, spretno zatezale.
"Timski rad“, nasmešio se i naslonio na zid, dok mu je Nina spuštala ruke na kukove i par puta ga uvukla do kraja.
Nisam se mogao požaliti na tretman koji sam dobijao. Skupio sam Eminu kosu u ruku, iako mi je vetrić ukrao pokoji uvojak, dok je ona sklopljenih očiju uživala u igri s njim. Jednom rukom je neprestano povlačila kožicu, dok je drugom malo grublje stisnula muda, otkrivajući smešak, kad bi ispuštala kurac iz usta i jezikom prelazila preko glavića.
Strahinja je već naslonio Ninu na zid, da bi mu ona u raskoraku gurala dupe u međonožje pre nego se jako zario u nju. Ruke su joj drhtale, a prsti se postepeno savijali na zidu, dok joj je on prelazio usnama po vratu i gnječio grudi.
„Tako, jako...to mi tako treba...aahh“, lice je gotovo prislanjala na zid, kako bi uzdasi bili prigušeniji.
Gledao sam Emu kako mi nadrkava kurac i oblizuje se na strastven prizor, udaljen svega metar ili dva od nje. Seo sam na deke i ona me opkorači, spuštajući se lagano na kurac, dok sam ja držao njeno dupe, lupkajući glavićem po unutarnjoj strani butina, da bih nekoliko puta protrljao klitoris, pre nego je pustim da se nabije na njega. Oslonac je nalazila na mojim grudima i počela toliko jako skakati, da nisam mogao da kontrolišem položaj karlice, kako bih joj pomagao ubodima odozdo. Strahinja izvuče kurac iz Ninine pičke i premesti ga u Emina usta.
„Kako je samo vlažan i tvrd....uuhh, navlači me još jače.“
Prihvatio sam je za bokove kako bi održala ravnotežu, dok je ona dizala dupe, kako bih mogao ulaziti u nju do kraja. Nina jezikom pređe niz moju bradu i vrat, disajući jako brzo, što je odavalo njenu napaljenost, dok je vadila moj kurac iz Emine pičke, a potom ga brzo vraćala unutra, uz kratko uzimanje ustima i prelazak jezikom preko vrele pičkice.
Strahinja obori Ninu na deo „prostirke“, pored mene, dok ona podiže jednu nogu na njegovo rame, a on joj ga ponovo ugura. Slobodnom rukom sam joj mesio grudi, a prstima druge, kružio oko Eminog anusa, dok se ona neumorno nabijala i nameštala. Savio sam noge u kolenu, povukavši je na sebe. Raširila je jako noge, dok sam ga nameštao na rupicu i počeo se podizati u ritmu uboda. Strahinja grubo povuče par puta njene bradavice, dok se besno zarivao u Ninu. Nina uze moju ruku i stavi je u usta. Strahinja uspori, lagano se spusti na nju i prošaputa joj nešto. Ona se okrenu u pravom uglu od mene i Eme, kako bi joj ruka mogla dohvatiti moje međunođje, gdje je sve prštilo od mokrih sudara, dok se Strahinja namesti iza nje, uteravši joj kurac otpozadi.. Ubrzo je uhvatila moj kurac i s njega polizala Emine sokove, pa ga spremnog vratila u nju. Nasmešiše se jedna drugoj i Ema prebaci jednu nogu na njena leđa, dok je ona pratila ulazak kurca u pičkicu, jakim trljanjem Eminog klitorisa. Strahinja se još nekoliko puta zari jako, a potom leže na prostirku do mene, da bi mu Nina prešla između nogu na drugu stranu i prihvatila kurac ustima. Ema siđe s mene, okrenuvši se i polizavši me po licu, a potom se nasloni na Strahinjin bok, podigavši jednu nogu na moje rame. Usne je spustila do Nininih i njih dve se počeše ljubiti preko kurca. Položio sam ruke na butinu noge, koju je dignula na moje rame i ponovo skliznuo u nju. Strahinja uhvati Ninu za ruke, pomogavši joj da ga opkorači. Prodor njegovog kurca je bio tik ispred Eminih očiju, što je natera da me još više stisne, gledajući me pogledom, koji je u meni rasplamsavao vatru. Strahinja izađe iz Nine, a Ema spreči novi ulazak, zarivši nokte u njegove butine, kako bi nekoliko puta polizala Nininu pičkicu. Počeo sam se zarivati sve jače, dok me je ona sve više stiskala, da bi se prepustila glasnim uzdisajima zadovoljstva, nakon što sam osetio da noga na mom ramenu počinje da drhti. Oboje smo bili blizu, a ona me čuvala u sebi, dodatno uspaljena neizmeničnim uzdisajima Strahinje i Nine, koji su se isto bližili vrhuncu. Nina se spusti na Strahinju dok joj je orgazam tresao celo telo. Ema leže uz njen stomak, kako bi se prepustila zajedničkom užitku, seme poče štrcati, kako po Nininom stomaku i grudima, tako i po njenom obrazu. Sekund – dva pre nego što sam očekivao jak udarac damara uz karlicu, Ema popusti, a ja najjači mlaz semena prosuh po njenoj ribici, ostatak po butinama i stomaku. Pozvala me je na sebe. Strahinja ustade poljubivši obe žene, rekavši da nam ide natočiti piće, dok je Nina prigovarala da smo ja i Ema isuviše teški za njen stomačić. Uskoro smo sve troje osećali hladnoću planinske večeri, koja se već spustila.

Nina je ležala do njega malčice sluđena njegovom strašću i zvukovima koje je čula iz susedne sobe.
„Smirili su se“, proturila je nogu između njegovih, milujući beživotno međunožje.
„Vas dve ćete probuditi pola sela. Dva sata su ujutro.“
„Ako su, pogledaj kako sam te sredila. Spavaćeš ko bubica.“
„Pre dva sata me je tako lepo zavozalo, no morala si izaći da zapališ pljugu s komšijom iz spavaće, a još me bezobrazno probudila usnama na...ma beži bre.“
„Koliko sam ti puta rekla da me loži, kad počneš gunđat.“
„Mislim da nema broja.“
Nina se nasmeši tiho.
„Smem li spavati na tebi?“
„Pitanje ti nije na mestu, već si se popela.“
„Mhm, ovako mi je lepo, ja bih u san.“
„Šta bih ja dao za malo sna“, odhuknuo je.
„Ne kenjaj. Sad te iskreno pitam, prija li ti što smo nas dvoje u ovoj situaciji, toliko...“, smaknula mu je šiške sa čela.
Obraz uz obraz.
„Nemaš pojma koliko.“
„Drago mi je što smo se prestali objašnjavati, nema to više smisla, kažnjavati se, pored ovoliko prijanja“, oči joj zaiskriše zeleno.
„Ti reče da ti se spava..“, nasmešio se i usnama dotakao njenu bradu.
„Pevanje.“
„Daj bre“, okrenuo se na drugu stranu.
„Ej, ne želim da se večno sećam one noći, te tuge i očaja u tvom glasu.“
Klimnuo je glavom.
„Znam da ste ovo planirale, komešaju se tamo, još uvek nisu legli, to dvoje su nezasiti.“
Nina se glasno nasmeja, promeškolji i siđe s njega.
„Ako ti misliš da nije u redu...“
„Znaš šta, ponovo mi se podlo uvlačiš pod kožu“
„Ko, jel' ja“, pomakla se na ivicu kreveta blizu zida.
Raširio je ruke.
„Svakako će me čuti, no siguran sam da oni umeju verovati na reč.“
„Protrljala je dlanove i kucnula tri puta o zid.“

S druge strane se očitovala vojnička spremnost. U polutamu sobe je prvo ušla Ema i sela pored Nine. Strahinja je ostao na vratima i naslonjen na štok, pripalio cigaretu. Namignuo mi je, kada sam zahrapavio prve reči...

Nada u kretanju. Očaj u iščekivanju. Nagoni protiv volje i razuma. Razum i volja u službi nagona. Sve što čovek napravi s ljubavlju, ne vrati se istom merom, vrati se preko svake mere, ako ne robujemo vremenu i prostoru. Sloboda, reći nešto i to zapečatiti usnama, a jednog dana, tamo negde, možda nekome i pomogne.

Jutro je bilo sunčano...

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 5 Jun, 2019
• WirEl
• 8 glasova
• 4763 pregleda