Najbolji
Užurbano završavam poslednju porudžbinu, već sam ispisala sve što sam mogla za do kraja dana, donela sve što je trebalo do sad, i koliko god da mi je žao da ostavim kolege u takvoj gužvi, ne mogu ovo da propustim...
Javio se u ponedeljak i pitao da li bih mogla da dođem u petak.
Nismo se videli mesecima. U stvari, videli smo se... ako se kamerica računa. Bio je dugo odsutan, mesecima se nismo poljubili, dodirnuli, osetili. Ako promašimo taj petak, narednih 14 dana nema šanse... a posle ... ko zna.
Juče je javio da bi možda mogao i sat ranije. Nije mi odgovaralo, ali sa zato ostala sinoć na poslu do 21h, došla jutros ranije i užurbano odradila sve što sam mogla... taman da krenem na vreme, da ne propustimo ni minut.
Na putu gužva... traktori i kamioni često prave zastoj, formiraju se kolone, osećam kako me hvata nervoza. I osećam da sam i bez toga nervozna, ali onako lepo... kao kad imamo pijatnu tremu od nečega što nas čeka. Pojačavam muziku, ubeđujem sebe da imam dovoljno vremena i da stižem na vreme...
I tako je i bilo.
Stajem na parkingu i šaljem poruku. Istog sekunda stiže odgovor, a on se pojavljuje bukvalno dva minuta kasnije. Srce mi ubrzano radi... gledam ga vesela, srećna... Ulazi u auto, kratak poljubac... i menjamo mesta. Pojma nemam gde idemo. Držim ga za ruku dok vozi, posmatram to drago lice, osećam taj toliko željeni dodir, povremeno baci pogled ka meni i osmehne se. Taj osmeh je bio prvo što mi se kod njega baš jako dopalo... i bio je dragocen u zbližavanju... sve dok nisam upoznala „onaj“ za koji verujem da je samo moj...
Zaustavlja auto na nekom parkingu i kaže oprezno: „Želeo sam da budemo potpuno sami“
Meni je potpuno nevažno. Svakako bi bili sami – malo šta sam u stanju da primetim dok sam pored njega posle toliko vremena.
Ulazimo u zgradu pa u lift, pritiska dugme, nemam pojma koje, približavam mu se i konačno dobijam zagrljaj. Onaj. Usne se pronalaze, sklapam mu ruke oko vreta i držim se za njega u strahu da će me noge izdati.
Lift staje, uzima me za ruku i vodi do vrata.
Ulazimo u stan ili tačnije sobu kojom dominira krevet. Ostalo nisem primetila. Zaključava vrata i kao da je zaključao sve – čitav svet, naši životi, sve... ostaje izvan. Unutra smo samo nas dvoje i želja i strast koju delimo.
Kako me privlači sebi, tako se nekontrolisano drhtanje mog tela pojačava.
Primćuje. Osećeam smešak ispod poljupca koji upijam svom snagom svoje želje.
Upijam njegove usne, jezik, dodire, čitavo telo za sva nedostajanja, sve protekle dane i mesece u kojima sam mogla samo da ga želim.
Tu je. Konačno.
Ubrzo smo oboje potpuno goli.
Obrazom dodirujem njegove grudi da se podsetim tog jedinstvenog osećaja koji sam prizivala toliko puta tonući u san. Grabim usnama njegovo uho... za ono što mi je jednom rekao: „Nemoj“ objašnjavajući posle kako ga je to mnogo palilo a nije bilo uslova da tu napaljenost zadovolji...
„Nedostajao si mi. Jako si mi nedostajao“ šapućem
„I ti meni“ nadovezuje se.
Provlačim ruke kroz njegovu kosu da dopunim osećaj koji sam imala jednom kada sam ga mazila srećno dok je dremkao sedeći. Ponavljam svaki pokret intime kojeg mogu da se setim, pripijam se uz njega potpuno, željna svakog dodira, obnavljanja svakog sećanja, prepuna želje, strasti, čažnje.
Spuštam se i ljubim vrh poludignutog kurca. Obuhvatam ga rukom, mazim lagano, spuštam jezik na jaja, pa se polako penjem i konačno ga usisavam celog. Uf... kakav divan osećaj! Poznat, poseban ukus i dodir čine da se osetim još lepše, još luđe i izazivaju me da nastavim. Podižem pogled i srećem njegov. Onaj. Sasvim moj. I tada može da poželi i traži bilo šta. Ne samo da ću ispuniti, nego ću i sama poželeti isto. Podže me.
Staje mi iza leđa, ljubi me po vratu, ramenima ... svuda.
Imam utisak da koža na mestu svakog njegovog poljupca prijatno gori.
Spušta me na krevet i pokriva svojim telom.
Nastavlja da me ljubi po vratu, leđma i lagano se spušta.
Širi mi noge i jezikom razdvaja usmine kako bi dodirnuo užarnu pičku.
Podiže me na kolena, zaranja jezikom sasvim. Ljubi me mazi, izaziva, izluđuje ... jer je njegov jezik neumoran i dodiruje me svuda, klizi do anusa, licka ga... pa se vraća lagano.
„Mmmmm... Volim tvoj miris i tvoje sokove...“ šapuće zadovolno i nastavlja halapljivo.
Uključuje prste, ja se polako gubim i u stvari i ne znam šta mi sve radi. Znam da sam potpuno njegova, znam da sam izvan stvarnosti, znam da mi je vanvremenski – lepo.
Dovoljno dobro me poznaje, ali i osluškuje tako da zna kad treba da stane.
Ustaje dok ja i dalje klečim na krevetu i nabija mi čitav svoj napaljeni kurac jednim potezom. Vrisnem.
„Mmmm... kako mi je nedostajala tvoja pička!“
„I ti njoj... jako!“
Nastavlja da se zabija u mene, ja ubrzo nestajem sasvim. Tonem u lavirint neviđenog užitka, zadovoljenja strasti, želje, ćežnje.
Okreće me na leđa i nabija se ponovo. Jako. Pa malo slabije i sporije. Osećaj mi se vraća, uživam u svakom dodiru, svakom prodoru, osećam svaki milimetar njegovog kurca koji mi donosi užitak. Vrela sperma koja koja se razliva po mojoj utrobi nepogrešivo pogađa neku novu „tačku“ i ja se ponovo gubim zajedno sa njim. Sledeće čega se sećam je njegovo telo koje opušeno prekriva moje i glasno, ubrzano disanje oboje koje ispunjava prostoriju. I naš mali srećni svet iza onih vrata...
Spuštam lagani poljubac negde blizu njegovog uha i šapnem „You are the best!“ kao aluziju i sećanje na jedan od stikera koji sam mu slala u porukama... Tek blago se osmehuje... ali pogled koji se gubi u dubini njegovih očiju otkriva sve što u tom trenutku želim da znam.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 7 Jul, 2019
- 4617 pregleda
@Crvenikrst.29, hvala. I po mom ukusu je...
@slobodoumni, I know
@ivane, ispratiti kretanje tvojih misli i konstrukcija je malo teži posao. Hvala što čitaš i šo si tu.
@radoznali, hvala. Prija. Baš.
@never_mind, @usamljena525, hvala vam puno za sve!
You are the best my love.
Never forget that