Vrteška čežnje - peti deo

...trzaji u snu, valjda pratioci samoće, možda čak i vesnici tame koja proždire duše i truje um, dok šalje uznemirujuće slike nespokoja i otuđenosti. Polusvesni dodiri, tela koja u snu postaju jedno, negde, gde ih ništa ne može rastaviti. Pogled zatvorenih očiju na sve ono što čovek ne želi izgubiti, što ne želi zaboraviti, što bi uvek hteo čuvati od svanuća. Potraga za samim sobom ne traje večno, tek nekoliko trzaja, dok znoj napada telo, a ruke prepuštaju onome koga se uželimo. Pronaći sebe u odrazu ljubavi i ne ustuknuti, ne plašiti se jave, jer nađeno uvek ostaje blizu, ako strahovi ne potisnu snove...

Uspavao sam se, zastori su bili navučeni, a pre no što otvorih oči, sa smeškom počeh istraživati mesto na krevetu, pored moje telesine. Dlan je klizio po plahti i jastuku dodirujući prazninu, a mozak već slao realistično objašnjenje i zbilju, terajući me da se protegnem. Tek tada osetih kosu na licu, jače prijanje od sunčevih zraka, koji su se uporno probijali, kroz tanki snop između zastora. Prijatan miris i nežna ruka, koja prelazi preko mog lica, usana i vrata, nateraše me da zagrizem usnu i polako otvorim kapke. Pre nego pogled uhvati smešak, dlan mi pokri oči.

„Mislim da ih ne moraš otvarati da bi uživao.“
Klimnuo sam i nasmešio se, a prst ponovo pređe preko mojih usana, dok sam postajao svesniji žene koja je ležala na meni.
„Jutro je prelepo“, prošaputala je.
„Pogotovo ovo moje“, odgovorio sam šapatom.
„Čini mi se da si lepo sanjao?“, pramenovi ponovo pređoše preko mojih obraza.
„Jesam, samo što nisam siguran da li još uvek sanjam.“
„Možda“, osetio sam zube na vratu.
Podigao sam ruke, prešavši preko njenih bokova, leđa i ramena.
„Opet...možda volim da te ovako otmem od dubokog sna, sve i da je bio toliko ugodan“
Ukrućene bradavice dodirnuše moje telo, malo iznad pupka.
„Već jesi, samo nisam siguran da je mogao biti ugodniji od ovog buđenja.“
Ruke je položila na moje kukove i zubima uhvatila vrh bokserica.
„Sinoć ih nisi imao?“, blag kikot me još više uzbudi.
„Ustao sam rano, znaš navika, a možda i nemir, otvorio prozore i brzo se istuširao, što me je izgleda ponovo uspavalo.“
„Ne moraš mi baš sve objašnjavati, ali mogao bi ovo.“
Osetio sam kako vrh jezika klizi niz ukrućeni kurac, koji je počinjao pulsirati i skakati, pre nego je završio na dlanu i sklopljenim prstima oko njega.“
Duboko sam uzdahnuo.
„Pričaj mi o tom snu, ili ću pomisliti da sam ja krivac za ovo što raste u mojoj ruci“, uspravila ga je i poklopila glavić usnama.
„Ema, mislim da taj san još nije odsanjan.“
„Onda je vreme da otvoriš oči i pomiluješ me pogledom.“
Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se njeno prelepo lice stvori iznad mog.
„Dobro jutro“, rekao sam, prihvativši rukama uvojke kose.
Odgovorila je i usnama prešla preko moje brade.
„Volim kad je tako raspleteš po leđima i licu.“
„Mmmm, reci mi šta još voliš?“
Kurac je pomerila sa jedne strane butine na drugu. Telo je sve više spuštala na moje, dok se nisu u potpunosti spojila. Jednom rukom mi je smaknula šiške sa čela, a drugom je prešla preko podočnjaka ispod levog oka.
„Reci mi“, zabacila je lagano glavu, dok sam jednu ruku, spuštao na njeno rame.
„Miris žene u krevetu može toliko da opije, da muškarcu ponestane reči.“
„Tebi da ponestane“, isplazila je jezik.
Smešila se.
Premeštao sam te crvenkaste uvojke sa leđa na ramena, a potom ih terao na njeno lice, sa kojeg nije silazio osmeh, iako se protivila mom bezobrazluku, tako što mi je butinom sve više stiskala glavić.
„Samo ti nastavi“, oči joj zaiskriše
Dubok uzdah, je već prelazio u vapaj zadovoljstva, kada je popustila i usnama prekrila moju gornju.
„Uživam u tvom pogledu“, prstima sam joj prelazio preko vrućeg obraza, dok je ona nežno puhala u moje lice. Prevukao sam kažiprst ispod nosića, a potom napravio krug zajedno sa najvećim prstom do brade. Otvorila je usta i jezikom skrila prednje zube. Vrhom je dodirnula jagodice prstiju, a potom ih u celosti prihvatila u usta, počevši zadovoljno da mumla, dok joj je moj palac šetao po rubovima donje usne. Ruka joj poče da klizi ispod stomaka, a ja savih noge u kolenima i stegoh joj bokove.
„Ti baš znaš da uživaš u pogledu“, narugala mi se, dok sam joj glavu povlačio bliže mojim usnama, kako bi se ovlaš dodirivale sa njenim, a prstima joj lutao po vratu, stežući ga nežno. Njeni su već dodirivali klitoris, a ubrzano disanje me teralo, da joj usnama pređem preko brade i spustim ih na vrat.
„Mislim da će ti prijati neizmenični dodiri“, prednji zubi su pratili otvorena usta, dok je njeno telo već počelo da treperi, a prsti prelaze preko ribice.
„Mhm, tako prijaju.“
Povlačio sam je sve više iznad sebe, dok mi njena leva sisa nije završila u ustima. Krajnje je vreme da ih obe malo stisnem, mesim i vrhom jezika palacam po već ukrućenim bradavicama, pre nego ih povučem ustima. Osetio sam kako me gura butinama, pokušavajući da raširi noge. Prsti su bili već spremni da skliznu u pičkicu...

Ema je uzdisala tiho položivši lice na mesto s kojeg ju je malopre pogledao sanjiv pogled. Sada joj je ostao samo jak miris muškarca, kojeg je pokušala udahnuti punim plućima, istovremeno uživajući u njegovim pokretima, dok je jezik prevlačio između njenih grudi. Smatrala je da nije u redu da njima dvoje najdražih osoba ostanu uskraćene za jutarnju jebačinu u najavi, ali nije mogla odoleti usnama na stomaku, na čiji dodir bi joj zatreperilo celo telo. Njegovi topli dlanovi su joj šetali od vrha leđa prema butinama. Osetila je neverovatnu navalu vlage u međunožju i žarko poželela da mu mokre prste s vrha ribice prevuče preko usana. Sklopila je oči, uživajući u prstima, koji su polako ulazili u nju, no krupne šake joj stegnuše bokove, a nakon što je iznenađeno otvorila oči, on je povukao njenu ruku dalje od ribice. U trenu se izvukao ispod nje, a vlaga se proširi na plahtu. Spojivši joj ruke iznad glave, spustio je usne u njenu kosu.
„Ne mogu da ti odolim“, čula je šapat kako joj klizi u uho.
„Zašto si me prekinuo?“, glas joj je delovao ljutito, iako joj je promena prijala.
„Želim da te celu obljubim“, prilepio je usne uz uvojak iznad njene slepočnice
„Nemoj da te išta sprečava“, osetila je kako usne sa ramena prelaze na vrat, dok joj je podizao pramenove i prebacivao ih u stranu. Jednu ruku je zavukao ispod nje, blago izdižući njeno telo, u čemu mu je pomagala, odabravajući njegove pokrete sve glasnijim uzdisajima i umiljatim glasom, kojim ga je, baš kao i Strahinju, naprosto izluđivala. Osećala je kako kako krupnim dlanom stišće obe bradavice, pre nego ih srednjim prstom i palcem jako protrlja, dok je usnama pažljivo birao delove leđa, gde je uživala u najjačem treperenju i tu ih zadržavao. Vrelinom dlana je prelazio preko njenog stomaka, hvatajući klitoris između jagodica prstiju dok joj je ljubio vrh dupeta. Pomislila je na jezik u guzi i uz uzdisaj se nasmešila, očekujući da prsti jako i grubo uplove u ključalu pičku, no on joj skloni prste sa klitorisa i obema rukama stegnu butine, dok jakim poljupcima poče hvatati kožu sa oba guza. Možda je očekivao da će mu malo promešati dupetom, no već je bila zavedena uživanjem i sklopljenim rukama iznad glave. Želela ih je gurnuti u ribicu, barem nekoliko puta, jako i duboko, onako kako samo ona zna, dok zamišlja najdražeg muškarca na svetu ili možda i još...., a dok je pomerala ruku po plahti ka međunožju, iznenadiše je dve jake i malčice neugodne pljuske po guzi.
„Vrati ih iznad glave, želim da ti prsti ostanu isprepleteni“, glas mu je bio tih ali hrapav.
Poslušala ga je, ali nije mogla da se suzdrži pa izusti da ga jako želi u sebi.
„Molim te poigraj se s njom, napuni je, zar ne osetiš koliko željna!“
Tih, ali izuzetno bezobrazan osmeh zapara sobu, što je išlo u prilog pokretu njegovih zubi na desnom guzu. Prsti mu pređoše preko anusa, a kažiprst, ovlažen njegovim usnama, poče praviti sve kraće krugove, što izazva blago otvaranje. Vrhom jezika je dodirnuo mesto iznad, a Eme se strese, prepuštajući se njegovom dodiru.
„Molim te, savi malo noge u kolenu.“
Pomislila je da bi to učinila i bez te tihe molbe i ponovo se stresla na pomisao, šta bi sada sve učinila. Ipak, ruke ostadoše iznad glave, a smešak zadovoljstva ponovo zaigra na prelepom licu. Dlanovi su klizili niz listove, prateći usne. Uskoro je osetila, kako se njegovi prsti užlebljuju između njenih nožnih. Grizla je usnu, drhtajući na poljupce kojim je dodirivao svaki prstić. Nakon toga joj je vratio noge u prirodni položaj. Pokušala se okrenuti i povući ga na sebe, te dati mu do znanja, da želi kurac u sebi, ali se on u svojoj visini i težini spusti na nju. Bila je gotovo sigurna da mu noge vise s kreveta.
„Mmmm, volim kad si na meni.“
„Voliš oboje, a sad hoću da mi lagano izdižeš dupence, jer mislim da je isuviše mokra, da bi se bilo šta odlagalo.“
Osetila je napaljenost u njegovom šapatu i počela izdizati karlicu, dok se on istovremeno sklanjao sa nje. Prsti još jednom završiše u njenim ustima, pre nego mu ruka brzo prođe ispod nje, a usne u trenu usisaše klitoris. Dugi prsti skliznuše grubo u pičkicu, a Ema glasan uzdisaj prekinu zagrizavši plahtu. Toliko su jako ulazili u nju da je postajala svesna frcanja kapljica po butinama, dok se usne nisu odvajale od klitorisa, a izluđivao ju je vrh jezika, koji ga je podizao i poklapao.
„Želim ga, ne odlaži više...“, gotovo da ju je iznenadio jecaj u plahti, ali to nije bilo ništa u poređenju s ukrućenim kurcem koji ju je lupkao po dupetu. Još više je podigla guzu, uživajući u njegovim prstima u kosi i vratu, pre no se sklopiše i gurnuše joj glavu dublje u plahte.
„Aaaaaaah“, taj početni jecaj zadovoljstva nije mogla izdržati, ne znajući šta joj više prija, to što nije pustio da se glavić i stidne usnice izljube ili pak njegov dubok uzdah zadovoljstva, koji je otkrivao želju da je dobro pojebe. Sklopila je oči, dok su joj njegovi dlanovi jako stiskali butine. Glavom su joj prolazile slike, kako mokar i razjeran izlazi iz nje pre nego se brzo vrati i zarije se u nju do kraja. Htela je da prodre najdublje što može. Njegovi prsti pređoše preko klitorisa i počeše ga jako trljati.
„Mmmmm...čitaš mi aaahh...misli“, želela je da vidi njegov izraz lica, odnosno grč na istom i poluotvorene usne, dok je divlje puni kurcem. Umesto toga čula je šapat, koji joj ponovo izmami smešak, između dva uzdisaja.
„Za promenu, moje su od jutros....aj Ema...posvećene tebi.“
Podigla je glavu sa jastuka i na tren uhvatila njegov vatren pogled. Njegova ruka sa klitorisa pređe preko grudi, koje su naprosto letele sa svakim udarom kurca, pa sve do njenog vrata, nateravši je da zavrati glavu i povuče je k sebi. Mokar uvojak kose na čelu su prekrile njegove usne, ostajući tu nekoliko sekundi, iako je takvo prijanje moglo trajati celu večnost, dok je ona rukama jako stiskala plahtu.
„Lezi...ponovo.“
Nadala se brzim ubodima, jer je ruke položio na njena leđa. Nije se mogla više suzdržati, obzirom na brzinu i silinu prodora kurca u pičku, uz njegov dah u njenoj kosi, znajući da idu do kraja, pa je poluotvorenih usta, s grčom na licu, pratila mokar pucanj u međunožju.
„Molim te....oohhh...idemo ovako do kraja“, počela je da steže ribicu oko kurca, jer su joj grčevi napali telo. On je ubrzao još jače, tiho uzdisajući uz njen vrat.
„Ja ću svršiti“, Ema spusti glavu na plahte, a telo joj se dva puta jako protrese. Prodori usporiše i ona oseti lokvice vrućeg semena po guzi i leđima. Okrenula se sporo, ali spretno, prihvativši ga rukom, kako bi ga iscedila do kraja i nekoliko kapljica uzela ustima. Nakon zadnjeg udara damara, sručio se na krevet do nje. Uživala je u njegovom očima, koje su joj se smešile, dok su prsti šetali po njenoj koži i pokušavali ublažiti svaki mali trzaj poslije orgazma. Nakon nekoliko minuta ju je povukao na sebe.

„Gladna sam“, prošaputala je.
„Čega Ema“, pokušavao je da joj razmrsi kosu.
„Znaš, mislim da će se ubrzo vratiti, mada bi volela da su nas zatekli.“
„Gde su otišli?“
„Po voće, povrće, neki domaći hleb i sir, a ja ostala sa spavalicom“, namignula mu je.
„Trebali bi se i mi dignuti iz kreveta.“
„Prijalo bi mi tuširanje...na brzinu nas dvoje.“
„Ima li tople vode?“
„Ima, ako ćemo na brzinu.“
„Zašto na brzinu?“
„Prespavao si nešto jutros, tek toliko da znaš.“
„Nisu valjda!?“
„Mhm, gotovo su ispraznili bojler“, uzela ga je u ruku i povukla kožicu nekoliko puta.

Strahinja nogom zatvori vrata, nakon što je pustio Ninu da uđe u kolibu. Iz kupatila se čulo šištanje vode. Oboje se nasmejaše i produžiše u kuhinju, no pogledi im ostadoše prikovani na vrata kupatila.
„Ako je ono što oboje mislimo, onda će im trebati neko jutarnje okrepljenje s puno vitamina, mada živo me zanima, kako su se njih dvoje uklopili pod tušem, obzirom na razliku...“, Nina namignu Strahinji.
On zabaci glavu i nasmeja se.
„Mislim da ga je napala već nakon njegovog buđenja, prenula se kad je ustajao rano u cik zore, a biće da se tuširaju skupa jer nema dovoljno tople vode“, Strahinja se osmehnu.
Nina prihvati kesu i fišek iz njegove ruke, namamivši ga pogledom da joj spusti ruke na bokove. Osetila je prijatan miris i usne na vratu.
„Sve se bojim da smo nas dvoje potrošili i više nego što je trebalo“, okrenula se i usnama prešla preko njegovih.
Jesmo i vredelo je, ne moraju njih dvoje dobiti baš sve.“
„Ostani uz mene dok ja ovo povrće i voće operem, a ako ti nije teško pozabavi se suhovinom i sirom.“
Strahinja se brzo lati posla, posmatrajući je krajičkom oka i uživajući u njenog smešku kad god bi ga pogledala.
Vrata kupatila se otvoriše i njih dvoje zagrljeni izleteše iz kuhinje kako bi dočekali voljene. Ema izađe prva prekrivena velikim peškirom.
„Već ste stigli, biće da je doručak spreman, eto me samo da obučem par krpica.“
„Biće spreman, kad i ti svoje dupe dovučeš u kuhinju“, Strahinja joj namignu.
Ema zastade.
„Pile, ovo dupe je radilo celo jutro, tek da znaš.“
Ubrzo se i krakonja pomoli iz kupatila i zatrese kosicom. Ispratio je pogledom Emu do sobnih vrata.
„Načuh nešto o dupetu!?“
„Dobro jutro, je li ti prijalo buđenje?“, na Strahinjin pozdrav, Nina nastavi pitanjem.
Pogledao je u pod, a potom vešto skrio smešak na usnama, pogledavši Ninu kako se naslanja na Strahinju, dok joj njegova ruka miluje donji deo leđa.
„Biće da i vama nije loše, spominje se neko dupe, a kako vidim ta ruka klizi sve niže.“
„Biće da si u pravu“, Strahinja obujmi rukom Nininu guzu.
Crnomanjasti odhuknu i krenu prema sobi.
„Koja švalerancija, sunceti.“
Strahinja i Nina se zajedno nasmejaše.
„Šta mu je?“, upita je.
„Ovakav je kad je jako raspoložen, pretvori se u lažno gunđalo.“


Posmatrao sam neke karte okoliša, koje smo juče dobili. Naime, planirali smo jednodnevni izlet do planinskog jezercata, do kojeg možemo doći autom, ali smo sve četvero odbacili tu opciju, jer čini se da svi, ma koliko vremenski ograničeni, želimo malo avanturističko-egzibicionističke zabave. Drugi put vodi, između ostalog, kroz dve guste šume, sa precizno označenim puteljcima i putokazima. Pregledne karte su tu da nam pomognu, a ja, pošto sam nekada bio student sa geo kartama u rukama, bijah izabran za eksperta u kolibi. Strahinja sede pored mene.
„Mišliš li da ćemo moći sami ili da uzmemo vodiča?“
„Sami, iako su šume prepune sitne divljači, ne bi trebalo biti problema, jer je par šumara u konstantnom obilasku. Nakon izlaska iz šume, uslediće jedan, barem površinom veliki proplanak, a nakon njega strmina, niz koju ćemo možda morati i na guzici. U podnožju, između dva brda, je skriveno naše jezero. Pre polaska bi trebali uzeti propusne papire, jer bez njih ne smemo biti blizu jezera, drugim rečima moraćemo potpisati priznanicu u kojoj će biti lični podaci, ako bi narušili neka od ekoloških pravila. Ja ću ostaviti svoje podatke.“

Žene se prikučiše stolu.
„Šta mišliš, hoćemo li se moći okupati“, Nina spusti dva tanjira, jedan ispred mene, a drugi ispred Strahinje.
„Šta si im to pripremila“, Ema se jednom rukom nalakta na stol, a drugom poče puniti tanjire svežom salatom. Obojica smo prešli pogledom preko njenih grudi.
Nina položi ruke na bokove.
„Naleteli smo na prepeličja jaja, uz sve ostalo, a pošto su bogata proteinama, verujem da će ovim našim muškarcima pomoći da obnove zalihe.“
Ema se isceri i prikuči stolicu. Strahinja me pogleda i uze prvi zalogaj.
„Probajte sir, obavezno“, nije krio oduševljenje.
Pogledao sam u Ninu, koja je uzimala odmerene zalogaje i smešila se na Emu.
„Elem, mogli bismo se okupati možda poslije podneva, jer temperatura jezerske vode poraste, ali obično na jedan sat, najviše dva, a potom naglo opadne. Inače je hladna u ovo doba godine.“
„Ja bih se jednom bućnuo, ako ne bude isuviše hladno“, Strahinja se osmehnu, pogledavši Emu.
„Znamo li kolika je dubina“, Ema uze moju šolju, kako bi mi natočila limunadu.
„U proseku, otprilike dva metra, mada ima i delova, gde je duplo dublje.“
„Možda bi se i ja malo pokvasila“, Nina zagrize hrskavu koricu domaćeg hleba.
„Sir je stvarno ukusan“, klimnuo sam ka Strahinji.
Nina se trznu.
„Ja ću ga ipak zaobići, znaš malčice me podseća na onu tvoju prevaru sa sirom, koji je pravila baba Marija.“
Ema i Strahinja ljubopitljivo podigoše glave. Nina proguta zalogaj, a ja odlučih da ih, između svojih, počastim pričicom.
„Baba Marija je jedna simpatična starica, koja je živela s mužem u brdu iznad naših vikendica. Štala im je bila bogata domaćim životinjama, a mislim da su imali i živinu. Kako smo ja i Nina rasli, tako se je broj životinja smanjivao, jer njih dvoje su stizale godine pa nisu mogli da se brinu o tolikom broju, no nama su bile baš drage, jer smo se trudili da im svima upamtimo imena. Da, svaka, pa i ona najmanja, je imala svoje ime. Nas dvoje smo imali običaj da često odemo do tih divnih seljana i smetamo im, jer su naši roditelji često kupovali mleko i ostale delikatese, koje je spremala ta bakica. Nina je obožavala gurabije s pekmezom i uvek ih dobijala vruće.“
Ema se nasmeši i pomilova Ninin dlan rukom, dok ona poklopi njenu svojom.
„Znate, meni zaigra srce i ne mogu da skinem osmeh s lica, jer se on...tako živopisno svega seća“, topao pogled me zamoli da nastavim.
„Šta sa sirom?“, Strahinja se osmehnu.
Nina zagrize usnu.
„Baba je pravila kozji sir sa ljutom paprikom, a ovaj pokvarenjak, što sedi do tebe, me naterao da ga probam, no čini se da je jedna paprika ipak bila isuviše ljuta, pa sam se zagrcnula i izbljuvala pred svima za stolom. Možete misliti kako je kad se dvanestogodišnjakinja tako osramoti zbog dečaka, kojeg je smatrala simpatijom.“
Strahinja me pogleda, a Ema se ponovo osmehnu.
„Znači bio sam simpatija, nisi to nešto posebno pokazivala, ali sam dobio batine, srećom ni prve, a ni zadnje zbog nje. Stvarno nisam znao, samo sam zagrabio drvenom kašikom iz čabra, a njoj se zadesila jako ljuta paprika u siru.“
Nina se lažno namrgodi.
„Čekaj malo, dobijao si batine zbog nje, pričaj nam o tome“, Ema zatrepta.
„Verujem da će biti prilike za tu priču, no nećemo nikada krenuti, ako ovako nastavimo, koliko vidim svi smo polizali tanjire, a ruksaci su spremni na podu. Bilo bi dobro da u narednih pola sata krenemo“, Strahinja je bio odlučan, iako je delovao poluozbiljno.
„Slažem se“, potapšah ga po ramenu, krenuvši da pomognem u pospremanju stolu.
Ema se okrenu ka prozoru.
„Ej, neki stariji čovek se penje na trem.“
„Biće da nas je neko video ili čuo sinoć“, Nina spusti prljave tanjire u sudoper.
„Strahinja, ti si diplomata“, Ema namignu suprugu.
„Bolje ja, ipak sam bezobrazniji“, krenuh da otvorim vrata već nakon prvog kucanja.
„Nemoj da bi se svađao“, prošaputa Nina.
Podigao sam palac, osetivši da Ema korača iza mene. Uz tako lepu, a opet vatrenu podršku sam mogao zaustaviti i samog vraga na vratima.
Otvorih vrata.

„Dobro jutro deco“, starac se osmehnu, a retki zubi izbiše u prvi plan.
„Dobro jutro“, odgovorismo nas dvoje u isti glas.
„Videli smo da ste juče stigli, a koliko znam, odlazite sutra.“
„U pravu ste.“
„Došao sam, jer naš odbor poziva sve goste na svetkovinu u nedelju poslepodne.“
„Svetkovinu?“
„Da, proslavu, koja nagoveštava dolazak jeseni, uz hranu i piće, te ples i pesmu do kasno u noć, a upoznaćete i neke naše običaje. Ako se odlučite da nas obradujete vašim prisustvom, sutra ćemo pripremiti nošnje za vas. One su obavezne. Ti si povisok, ali mislim da imamo nešto. Još nešto, ako dođete dobićete suvenire i jedno noćenje potpuno besplatno.“
Pogledao sam u Strahinju, koji prevrnu očima. Okrenuh se prema starcu, dok je on razvlačio usta u najtopliji krezub osmeh.
„Znate šta, mi se moramo...“, zastao sam jer samo osetio zube na bedru i nokte kako mi se zarivaju u mišicu. Podrška!
Starac raširi ruke.
„Mislim, biće nam zadovoljstvo“, usne se spustiše na mišicu.
„Tako nam je drago, verujte da samo retki nisu pristali. Vidimo se sutra ujutro.“
„Hvala vam, zadovoljstvo je naše. Doviđenja“, zatvorih vrata.
Nisam stigao ni da se okrenem, a Ema me zagrli. Krajičkom oka sam video, kako Nina miče ruku sa Strahinjin usta.
„Brate, izgleda da si i ti ostao bez prava glasa?“
Samo je odhuknuo i počeo proveravati ruksake, no ipak se nasmešio, kad mu je Nina gricnula uvo i ponudila pripaljenu cigaretu.

Strahinja opreznije pogleda ulaz u šumu, uprkos tome što je delovala pitomo. To me je možda i najviše fasciniralo kod njega. Bio je uvek tiho oprezan, čak i u razgovoru, jer kad god bi se nametnula neka ozbiljnija tema, birao je reči, trudeći se da pravilno usmeri dijalog, a ponajviše moju maštovitost, kojom sam nas neprestano hranio. S druge strane nije mu nedostajalo avanturističkog duha, niti strasti, koju je ipak veštije skrivao od mene. Doduše, žene su, na moj znak, naprosto utrčale u šumu, zavedene mirisom, zvukovima i sunčevim zracima, koji su vodili borbu u krošnjama drveća. Prizor u kojem su obe nasmejane i razigrane, da gotovo podsećaju na devojčice, obojici nam izmami osmeh na lice. Zastale su pogledavši nas
„Ovde je prelepo, pogledajte kako je puteljak osunčan, dok drveće zaklanja sve ostalo, možda ćete misliti da sam luda, ali ja bih preplesala ovde ceo dan“, Ema se nasloni na jedno staro stablo.
„Mislim da ti je veverica iznad glave“, Strahinja posegnu za telefonom.
Pogledao sam u drugu stranu, videvši Ninu kako seda da ubere nekoliko zaostalih ribizli.
Spustio sam ruku na Strahinjino rame.
„Čini se da ju je jučerašnji pljusak oporavio, kao da je sve oživelo, no oseti se jaka vlažnost.“
„Lepo je, sad vidim zašto je pljuga u tvom ruksaku.“
Glasno sam se nasmejao.
„Hej, tebi verujem, ali.....“, pogledao sam u Ninu, kako deli plodove s Emom....“i jedna i druga umeju da nas brzo nagovore na... nestašluk.“
„Slažem se, baš si izabrao pravu reč.“
„Ej vas dvojica, hoćete li probati?“, upita Nina dok je vodom polivala plodove u ruci.
Obojica klimnusmo. Nastavili smo put kroz šumu, koja nas je sve više opčinjavala. Strahinja je išao prvi, a poslije njega njih dve, držeći se za ruke, dok sam ja malčice zaostajao, jer nisam mogao da odolim tom skladu, koji izgleda samo čovek može razjebati i uništiti. Sve je ravnomerno disalo, a nas četvero se ipak lepo uklapalo, jer se šuma nije bunila. Čak nas je i pozdravila na izlazu u vidu prelepog leta jednog fazana, s oboda šume prema poljima.


„Ova druga šuma je gušća, ja ću prvi, zbog karte, a orijentacija bi nam trebala biti mali potočić“, rekoh sklonivši uvojak kose sa Nininog oka.
„Smem li se čuvati za tebe?“, ne čekajući odgovor obrglila me je oko struka.
Oboje smo gledali Strahinju i Emu kako se maze i smeše.
„Toliko se vole“, Nina se premesti ispred mene.
„Da, umeju da prenesu svoju ljubav i toplinu na druge ljude.“
Nina udari temenom u moju bradu.
„Samo one koji se osećaju isto kao i oni. Retki to razumeju.“
Nasmejao sam se tako da su i njih dvoje pogledali.
„Gde bi nam bio kraj kad bi svi bili puni razumevanja.“
„Moj sanjar, da te pitam, je li joj tepaš sa „lopužo“ zbog te topline, ili sam ja nešto propustila“, prešla je rukom preko mog međunožja.
Obraz uz obraz.
„Ako si nešto i propustila, mislim da ti je nadoknađeno jutros pod tušem.“
„Čuli smo se“, Ninine usne dohvatiše moje.
„Ja nisam ništa čuo, ali lopuža...“
„Ako smo, jedna ptičica mi je šapnula da si imao prelepo buđenje.“
„Pa, ne žalim se.“
„Ej bre, ti stvarno hoćeš šamarčinu“, počela je zubima grebati po mojoj bradi.
„Alo, o čemu to vas dvoje“, Ema se smešila.
„O lepotama, koje nam se preslikavaju u očima“, Nina me snažno zagrli.
„Što onda gledate u nas?“, Strahinja se glasno nasmeja.
„Ipak, ne bih da nastavljamo, trava je ovde vlažna, glasam za pokret“, uzvratih mu osmeh.
„Ti bi da se upristojimo“, Ema me pogleda izazivački.
Oslobodio sam se Nininog zagrljaja.
„Do granica surove neozbiljnosti.“

Viša nadmorska visina i gušća šuma su izgledali još čarobnije, a šumski bršljan je već pretio kovitlanjem oko naših nogu. Staza nije bila toliko jasna, no sreli smo šumara, koji je pored standardne uljudnosti, naglasio da neće trpeti nikakve gluposti, našta ga je Strahinja upropastio tihom diplomatijom. Pratili smo žubor potoka, dok sam ja uživao u Nininim isprepletenim prstima uz moj stomak, slušajući kako se njih dve smejure iza mene, jer je Ema položila svoje na Ninine bokove, kako bi formirali mini lokomotivu. Strahinji je, nakon diplomatskog objašnjavanja, bila samo cigareta na umu, ali nije zaustavljao vozić. Posljednji uspon je bio prilično klizav, pa smo se morali hvatati za obližnje grane. Nije ni čudo da smo nas dvojica zaradili neku ogrebotinu. Naposletku smo izašli na proplanak. Površina proplanka me je prevarila, no divlja kruška ispod koje smo seli da se odmorimo i počastimo svakako nije.
„Ta ogrebotina na tvom vratu“, Nina pređe prstima.
„Može sačekati“, nasmešio sam se, a Ema me pogleda ispod oka otvarajući ruksak.
„Obe ti vidaju rane“, Strahinja zagrize plod.
„Niko nije tebi kriv što nisi išao u proboj protiv hrastove grane“, zabacio sam glavu i nasmejao se.
„Hej, dosta zajebancije vas dvojica, Strahinja da ti vidim to na čelu“, Ema položi ruke na njegovu glavu.
„Teško da ćeš primetiti tu tačkicu“, sad smo obojica prasnuli.
„Stvarno niste fer“, Nina se smrknu.


Nina i Ema su se držale za ruke dok su silazile niz strminu. Muškarci su bili ispod, kako bi proveravali puteljak i stenje.
„Osećaš li se nesigurnom zadnjih dana, otkad si ponovo s njim?“, Ema je bila tiša od povetarca.
„Misliš, kao da sam na ovoj strmini, a ipak nemam koga uhvatiti za ruku“, Nina se nasmeši i još više stisnu Eminu ruku.
„Reci mi kako se osećaš, je li isto kao pre?“
„Nije Ema, prepuni smo ljubavi, ali isuviše smo povredili jedno drugo da bi bilo isto, a znaš da se ne pretvaramo, mislim da jedno drugome tek trebamo reći ono što nas boli, kako bi svaki naš naredni korak bio sigurniji. Pažljiv je i obziran, malo opušteniji od kad smo s vama, ali mislim da ga bol negde duboko u njemu razdire.“
„Ja bih tako volela da uspete, vi ste stvoreni jedno za drugo.“
Nina oseti Eminu ruku na licu.
„Pogrešila sam, toliko da sam pustila da me preboli, a onda mu nesvesno zadala još jednu ranu.“
„O čemu ti to, nemoj tako razmišljati, ja vidim koliko je on romantičan, koliko te još uvek voli.“
„Jesi li sigurna, znaš šta mi je rekao pre neku noć“, Nina se nasloni na veliku stenu, gledajući kako muškarci traže puteljak, dok se Ema privi uz nju.
„Šta?
„Znaš, izašli smo na večeru, imali strastven seks uživajući u svakom trenutku, a onda sam ga pitala je li ga strah da nećemo uspeti.“
Ema podiže glavu, dok Nina spusti usne na njeno čelo.
„Šta je rekao?“
„Nina, strah me je samo reči, koje šutimo, a koje nam i dalje truju dušu.“
Ema je zagrli, gledajući u oči koje se pune suzama.
„Ne, nemoj, ti si jaka, hoćeš li da i ja pričam s njim?“
Nina u trenu obrisa suze i nasmeja se, prelazeći prstima kroz crvenkastu kosu.
„Pričate li vas dvoje o svemu?“
„Mhm, znaš da prijamo jedno drugom, ali htela bih da ga nateram da se uozbilji.“
Ninina ruka joj pređe preko obraza, pre nego ona na njega nasloni svoj. Ema zatreperi.
„Ti ne znaš s kim imaš posla, još ovaj odnos izvlači iz nas četvero najintimnije želje, tajne, strasti...ma koliko se mi kontrolisali. Toliko si mu draga, da će možda i dopustiti da mu nešto utuviš u glavu, ali ne smeš biti nesigurna, jer on je strašno slobodan duh, da nesvesno ljude uzme pod svoje. Ja sam bila takva, sada želim malo mirniju vodu, skupa s njim, ali hoću da vidim koliko je on sposoban za takvo nešto, bez da ga menjam, jer u tome neću uspeti, kao što nisam ni prvi puta, kad sam pokušala.“
Usne se sklopiše u poljubac.
„Svakako želim razgovarati s njim o svemu, pa i o tome, volela bi da mu uđem u glavu...dodirnem njegove strasti, osetim u potpunosti sve ovo čime me preplavi dok se...“, Ema se trznu.
Nina je ponovo pomilova po kosi.
„Razumem te, ja i Strahinja takođe razgovaramo o svemu.“
„Nisam htela da budem toliko strastvena u rečenici.“
Nina odmahnu glavom.
„Želim da budeš, da mu pokažeš i objasniš kako se osećaš, jer čim se počnemo ustezati, počećemo se i gubiti u našem odnosu.“
„Mislim da te razumem.“
„Slobodno pričaj s njim o svemu, možda će mu uz tebe biti lakše, da razmrsi neke čvorove, ali budi oprezna.“
„Nina, ja uživam u svemu ovome.“
„Ja te obožavam, od onog trenutka kad su mi se trule višnje nasmejale i uz Strahinju i tebe se lakše postavljam prema njemu.“
Usne se ponovo spojiše.
„Alo, vas dve, idemo dalje, mogao bih vas gledati danima tako, no našli smo manje strmoglav put ka dole, biće se lako i uspinjati, dajte mi ruke“, Strahinja im pruži svoje.


„Prelepo je. Jesi li ulazio?“, Strahinja se uspravi i pogleda jezero.
„Jesam, hladno je ali može se okupati, samo ne bi trebao ostajati dugo u vodi.“
Namignuo mi je.
„Znaš da sam ja rođeni plivač“
„Razumem, ali meni brzo ledi dupe.“
Gologuzi na otvorenom.
„Znaš, mislio sam da sigurno nećemo biti sami“, Strahinja gurnu ruku u vodu.
„Pa malo je zamućeno od jučerašnje kiše, ali ništa strašno, verovatno je to, uz malo hladniju vodu oteralo ljude, a opet ovo je manje jezero, veće je pristupačnije i atraktivnije za kupače“, rekoh dodavši mu cigarete, koje su bile na malom peškiru.
„Bolje za nas. Nego reci mi, šta misliš o onoj proslavi sutra?“
„Mislim da ćemo se dobro snaći, a verujem i uživati.“
„Kako nazad, ja bih se morao ujutro pojaviti na poslu“, povukao je dim.
Zastao sam pogledavši u deo jezera, gde se nazirala gusta vegetacija.
„Krenućemo u cik zore, ja mogu uzeti slobodan dan. Prvo bismo do mog auta, ti produži na posao, a mi ćemo nastaviti dalje.“
„Znači videćemo se i kad završim s poslom?“, ispravio je ramena.
„Ako do tada ne dojadimo jedni drugima.“
„To svakako nećemo. Plan mi je prihvatljiv, nemam zamerku i idem se bućnuti. Kako ti ulaziš u vodu?“
„Kao i sve drugo što radim...polako, lagano, gotovo džentlmenski.“
Smešak mu pređe preko lica dok mi je dodavao opušak.
„Ne bih rekao baš sve“, pogledao je prema stenama, iza kojih su se sunčale žene i skočio u vodu.

Nina se trznu kada dva mokra tela prođoše pored nje i Eme. Čekala je da se obojica svale na peškire sa strana, pokušavajući da pokretima karlice otera hladne kapi sa dupeta, koje joj je verovatno ostavljao čupavi, jer je nakon toga osetila ruku, kako joj klizi po butinama. Imao je običaj da to radi na zajedničkim letovanjima. U trenutku je sklopila oči pokušavajući se setiti prelepih trenutaka, koje su proveli skupa na nekoj od plaža. Nadala se njegovim usnama, koje bi krenule s vrha guze, preko leđa, prema vratu, ali čini se da mu nije bilo do poljubaca. Osetila je kako se spušta pored nje. Sunce je još uvek bilo jako i istovremeno ugodno. Grudi su je malčice bolele od ležanja na njima, pa je nameravala da ih nasloni na njega. Okrenula se udesno i zaškiljila.
„Usne su ti toliko modre.“
Pogledao ju je.
„Voda je već isuviše hladna da bi se kupalo.“
Na brzinu se okrenula i naslonila na njega, pokazujući mu očima da želi dlanove na grudima.
„Šta misliš, koliko bi još mogli ostati?“
„Pa možda još dva sata, toplo je i ugodno“, ruke su mu obujmile jednu pa drugu sisu, a ona se još bolje namesti uz njega, trljajući guzom u njegovom međunožju.
„Tako nešto sam i očekivala. Jesi li žedan?“
„Pa mogao bi nešto popiti, no znam da ćeš se u tom slučaju morati odvojiti od mene.“
Podigla je obrvu.
„Mmmm, a to ne bi želeo...da se odvajam od tebe.“
Samo je odmahnuo glavom i zagledao se u liticu. Otkučila se od njega, posmatrajući njegove prste kako joj klize po koži. Zar i oni da simbolizuju njegovu bol. Skupila je usne.
„Strahinja...Ema, može li neko osveženje“, posmatrala ih je kako se dodiruju tik jedno uz drugo.“
„Naravno“, podigao je glavu, koja je bila tik do ženine.
Ema okrenu lice i pogleda u Ninu.
„Znam da vam je čudno ali ne osećam žeđ, osim za...“, prešla je prstima preko Strahinjinih usana, a pogled joj susretnu crne oči na drugoj strani.
„Nina, uzeću jedno malo“, uživala je u pokretima njegovih usana, koje su se sporo razvlačile u smešak, ali se ipak okrenula prema suprugu.
Nina se vrati na svoje mesto.
„Malo se ugrijalo“, pokušavala je da se ponovo namesti u malopređašni položaj.
„Ništa strašno, jako prija“, ruka mu je klizila niz vanjski deo leve noge.
Počela je osećati toplinu u međunožju, htela je njegove prste na ribici, nadajući se da će njegove šake s bokova krenuti ka međunožju. Dodatno ju je uzbuđivao prizor, koji se odvijao pred njenim očima. Ema se lagano penjala na Strahinju i prekrivala kosom njegovo lice i ramena, dok su se njegove ruke spuštale preko leđa ka njenoj guzi, na kojoj su sunčevi zraci priređivali svoju magiju. Čula je kako jedno drugom šapuću između vlažnih poljubaca, no nije uspela razaznati reči, doduše nije se ni trudila, jer je i sama počela uživala u tihom šapatu i prstima, koji su sa stomaka prilazili ribici.
„Drhtiš. Je li ti hladno?“, osetila je njegove usne na gornjem delu uha.
„Ne, znaš ti dobro šta mi je“, pokušavala je da ga dohvati rukom.
Krenula je da sklopi oči, ali se trznu i osmehnu na Emu i Strahinju, koji su ih gledali.
„Prekidamo nešto?“, Strahinja joj uputi vragolast pogled.
„Vi ne možete ništa prekinuti, ali dobrodošli ste da se pridružite.“
Osetila je kako crnomanjasti podiže glavu iza nje.
„Znaš, ona manja klisura, koju si mi spomenuo u jezeru, Ema bi htela da je vidi“, Strahinja se nalakta i ispusti bolan zvuk, kada mu žena zagrize bradavicu.
„Je li, onda nemamo puno vremena, trebalo bi nam možda jedan sat da odemo i vratimo se“, čupavi prebaci šeškir preko glave.
Nina je pratila prste, koji joj kruže oko ribice i gledala u Strahinju.
„Nisam se okupala u jezeru, a Strahinja mi je tako lepo opisao to mesto, odnosno preneo tvoje reči“, Ema je ustala u sedeći položaj.
„Onda se obuci na brzinu, doista bi trebalo biti lepo, ali i hladnije nego ovde.“
„Šta, nećemo svi“, uzvadila je gaćice iz ruksaka.
„Nas dvoje ćemo ostati ovde“, prošaputa Nina uz tih uzdisaj, kada prsti uđoše u nju.
Nakon toga su usledili poljupci na ramenu i ona okrenu glavu, kako bi našla njegove usne.
Trudila se da joj šapat ostane na njegovim usnama.
„Stalo joj je...jako, budi obziran.“
„Nadoknadiću ti“, usna mu zadrha uz njenu gornju.
„Ne brini, snaći ću se“, volela je taj njegov bezobrazni osmeh ispod guste brade, koji je ovoga puta bio jako tih.
Uskoro je gledala, kako odlazi koračajući uz Emu, znajući da je zadirkuje, jer se ona kikotala i pružala ruke prema njemu. Strahinja joj pruži svoju kako bi se smestila pored njega. U narednim minutima je tiho pevušila uživajući u cigareti, toplom krilu, rukama koje su joj sklupljale kosu i vrelini vlastitog međunožja, koja ju je terala da se osmehuje na svaku njegovu reč.
„Ne znam, možda smo se sve četvero trebali opustiti i uživati“, Strahinja je skrenuo pogled u desnu stranu.
Prešla mu je preko nabrekline rukom, koja je na njen dodir zapulsirala.
„Znam ja, veruj da uživamo sve četvero.“
Smestila se između njegovih nogu, uzevši ga u usta.

Ema je tiho koračala kroz nisku travu polusvesno slušajući njegov glas, pokušavajući se odupreti priči o lepoti prirode, sudeći po hrapovosti u njegovom glasu, divljine kojom su hodili, a koja joj je neprestano izoštravala osetila, tražeći od nje da okrene leđa svakom obliku opreza, jer se doista osećala tako sigurnom uz njegovu ruku, da se plašila tolike slobode i opuštenosti. Samo kad bi prestao pričati i zastajati da uzme vazduh, pre nego naglasi par reči ili pak čitavu rečenicu, ako bi smatrao da je isuviše bitna. Na trenutak je pomislila da su sva osetila, pored prelepih boja, koje je iznova i iznova oslikavala u glavi, podređena njegovom pokretu usana i tela, koje se lagano kretalo pored nje. Zvuci su joj naprosto milovali uši, ali ono što je ipak bilo jasno, što ju je budilo iz opijenosti, je bio njegov glas, jer se osećala, kao da je, pored sve lepote, koja ih okružuje, on postojao samo za nju.
„Ema, blizu smo.“ „Tamo iza onih grmova.“
Pogledao ju je i pokazao rukom.
„Moram ti nešto reći“, još jače mu je stisla ruku.
„Slušam.“
Čudan osećaj joj prođe kroz glavu. Bila je ubeđena da on može ignorisati sve oko sebe i pažnju usmeriti na ono što ga isključivo u tom trenutku zanima. Nju. Njenu rečenicu, koju je spremala prevaliti preko usta.
„Ja i visina...nismo baš u skladnom odnosu.“
„Nećemo ići isuviše blizu, tek onoliko da možemo oboje da uživamo.“
Tako brz odgovor nije očekivala. Kao da je slutio. Nina je rekla da on može ljude da uzme...
„Pričati ćeš mi o tome, kad se ukaže prilika.“
Samo je klimnula i nelagode nestade.

Nina se grčila pod Strahinjim jezikom, dok joj je telo treperilo, a orgazam visio u zraku, što zbog osećaja izloženosti, što zbog zaklonjenosti stena, a ponajviše zbog strasti, koja je strujala njihovim telima, da se na trenutak, pored silnog užitka osećala zbunjenom. Rukom je stiskala njegovu, koja je već grubo povlačila jednu sisu, dok je ona levu nogu prebacila iza njegovog vrata. Volela je da joj laktom slobodne ruke gura butinu, a pritom halapljivo, punim ustima, uzima sočnu pičku, koja je ostavljala mokre tragove po njegovom licu. Uskoro mu je neobrijano lice stiskala dlanovima, dok je on usne prevlačio uz njen stomak, ka grudima, položivši joj ruke iznad glave, te nabrekao u pokretima karlice, u njenom dlanu čekao da glavić oseti vrelinu stidnih usana, pre nego se zarije u nju. Grč na njenom licu je nagovestio ovo zadnje, otvorene usne na koje je on ostavio dugi poljubac, se gotovo nisu pomerale. Postajala je glasnija sa svakim novim ulaskom u pičku, lagano skupljajući dlanove na njegovim leđima.

„Smeš li pogledati niz onaj šumski obod. Skoro sam ubeđen, da je nekada ovim delom tekla planinska rečica.“
„Misliš?“, Ema je škiljila, dok se čvrsto čuvala za njega.
„Da, samo što erozivni proces, nije završen do kraja.“
Povetarac joj nanese kosu na čelo.
„Dobro profesore, ali mogu li i ja nešto pitati, iako nije možda trenutak.“
„Ema, znaš da me možeš sve pitati.“
Ona proguta knedlu i okrenu se gledajući ga u grudi, jer bi oči mogle delovati opasno.
„Voliš li ti Ninu, onako svim srcem? Toliko da ne bi nikad odustao od borbe za nju?“
Osetila je kako joj namešta kosu. Pod njegovom rukom je svaki pramen dolazio na svoje mesto, iako je povetarac ponovo pretio. Ipak ga je pogledala u oči. Bile su tako crne, a opet isijavale toplinom. Osetila je kako joj vanjska strana njegovih prstiju prelazi preko obraza. Položila je svoju ruku preko tih prstiju. Bili su topli.
„Izvini, možda nije ni vreme ni mesto.“
„Ema, pitala si.“
Glas mu je bio tih i hrapav.
„Svim srcem, šta vredi ako ono i dalje čupa korene prošlosti. Borba, nije neophodna, ako nas dvoje uspemo poraziti gorčinu u nama samima.“
Prsti su joj polako silazili niz bradu, a pogled postajao sve topliji.
„Nesigurnost, od tebe je nisam očekivala.“
„Ema, siguran u dvoje, jak za dvoje...samo moram da izbacim sliku iz glave, kako stojim pored stola i gledam u zatvorena vrata, osećajući se bespomoćnim da bilo šta promenim.“
Nije više mogla izdržati, stala je bliže njegovim grudima i osetila kako joj glava pada u njih.
„Ja samo želim da vas dvoje budete srećni.“
„Znam srećo“, osetila je dubok uzdah iznad svoje glave.

Sklopljenje ruke u peškiru, dupe malo izdignuto i jedan obraz otvoren, na koji se lepila kosa, dok je uživala u sve jačem prodoru kurca u pičku, muškarcu koji joj je čvrsto stiskao kukove ne posustajući i zarivajući se jače sa svakim uzdahom. Nina proturi jednu nogu između njegovih, a on prebaci ruke na vrh njene guze, spustivši jednu malo niže, tako da može palac gurnuti u anus, pa malo uspori.
„Mmmm...lagano, ali do kraja.“
Njen tihi uzdisaj ga natera da izvadi vreo kurac iz pičke i par puta ga protrlja po njoj, vodeći računa da glavićem dodatno ukruti klitoris, pre no ga jako nabije u nju, pa nastavi u laganom ritmu.
„Prija li ti ovako!?“
„Da, sve što uradiš mi tako prija.“
Nina se okrenu i namesti na bok, položivši jednu nogu ispred, a on se namesti iza nje, lupkajući je kurcem po butinama.
„Idemo ovako do kraja“, šapnula mu je u bradu.
Ugurao ga je jako, prevlačeći ruku preko njenih butina, kako bi spustio prste na klitoris. Usne su mu drhtale, dok je ona njegovu donju nežno povlačila svojom.

Sedeli su u travi. Ruka joj je treperila u njegovom dlanu dok se leđima naslanjala na njega, gledajući u onaj deo ruke, gde je on malopre spustio usne. Čak je i tišina s njim bila ugodna, no iz glave joj nije izlazio njegov dubok uzdah i sreća kojom je nazvao njeno ime. Podigla je pogled i ponovo se susrela sa njegovim, koji je zamišljeno odlutao. Koji bezobraznik. Bila je ubeđena da gleda nju, onako pomalo tužno, sve dok njen ne raspali plamenove. Brzo se prisabrala, zašto bi on obraćao pažnju na nju, kada ga je ona malopređašnjim pitanjem naterala da tako odluta? Opet, taj crv u ljudima nekada ne ume mirovati. Izvukla je ruku iz njegovog dlana i položila je iznad. Bio je neprirodno smiren. Ipak, njegova druga ruka joj pređe preko stomaka i ona se nasmeši. Ponovo je podigla pogled i susrela njegove oči.
„Brzo, moram da ti ništo pokažem.“
„Šta“, Ema zastade iznenađeno.
„Moraćemo potrčati malo, tek do onog odvojenog šumarka.“
Počeo je pokazivati mlađanu ushićenost, a ona je osetila čudnu želju da ga prati.
„Trčati?“
„Da Ema, trčati..., ali oprezno.“
Verovatno bi se glasno nasmejala, što vetru u kosi, što osećaju slobode, dok su jurili obodom šume, ka jednoj uzbrdici, no on je neprestano držao prst na usnama i smešio se, dok mu je vetar loknavio kosu.
„Hej, ja ne mogu više....reci mi šta je....u pitanju.“
Odjednom se ukopao u mestu. U trenu ju je zaustavio rukom i povukao ispred sebe.
„Moraš biti tiha i mirna, gledaj gore na brdašcetu između šipražja.“
Osetila je njegov šapat i tihi osmeh, koje su pratile usne na vratu i ruke oko njenog struka. Zagledala se dublje i uočila kretanje. Dve životinje istrčaše na čistinu. Jedna s rogovima, kao da pogleda u njih, dok joj malo pare izađe iz nozdrva, pre nego se dade u trk skupa s drugom.
Gotovo je zapljeskala rukama, ali telefon je bio preči.
„Srne...ovo je prelepo.“
„Srna i srndać, slučajno sam ih video kako izlaze iz šume. Nadam se da ti je iznenađenje prijalo“, njegov šapat je ostavljao trag na vratu.
„Znaš da jeste, divan si.“
Onda je promenio boju glasa.
„Možda je počela sezona parenja, obzirom da su oboje zadihani, a nije temperaturni ekstrem, ili je možda neka zver u šumi.“
„Zver?“, pogledala ga je polouzbiljno.
„Zašto da ne.“
„Hej, nemoj mi to raditi. Koja pa sad zver?“
„Vuk, na ovoj nadmorskoj visini“, slegnuo je ramenima.
Ema se nasmeši u sebi.
„Ti baš znaš da usereš romantične momente.“
Ipak je podigla glavu i poljubila ga u obraz.
„Mislim da bi se trebali vratiti, da nas ne uhvati mrak.“
Glas mu je ponovo imao uobičajenu boju.
„Slažem se“, ruka joj je ponovo našla put do njegovog dlana.
„Lagano ćemo, fotografiši sve što ti se dopadne usput.“
„Da znaš da hoću, volela bih da su i ono dvoje krenuli s nama.“
Klimnuo je glavom i nastavio hod.


Strahinja je ruku položio na stenu, a na nju čelo, dok je seme frcalo po Nininim grudima, a ona povlačila kurac rukom, pa podigla glavu da posljednje kapljice za glavića pokupi ustima. Seo je pored nje. Ruka joj je ostala u njegovom međunožju, dok je on pripaljivao obe cigarete.
„Nina, je li ti hladno.“
Nemo je potvrdila. U trenu joj je pružao veliki peškir.
„Samo da ispušimo i spremamo se, nadam se da će i ono dvoje brzo.“
„Hoće, rekao je da bi trebali da se vratimo do kolibe pre mraka.“

„Dve...“, Strahinja je delovao samouvereno.
„Nije valjda da imaš tri iste u ruci.“
„Plati pa ćeš videti.“
„Mislim da ću te ovoga puta samo pratiti.“
Sedeli smo na tremu. Nas dvojica za stolićem, poluozbiljno naklonjeni pokeru, a ipak usredotočeni na žene, koje su gledale fotografije u Eminom telefonu, šaputale i smejale se.
„Kad ćeš meni priuštiti ovakvu lepotu?“, Nina zavrati glavu.
„Jesi li siguran da me nećeš podizati.“
„Jesam.“
„Hej vas dvojica, taj špil bi mogao završiti u vatri.“
Ema pogleda poluljutito obojicu, sve sa smeškom, no pogled joj se više zadrža na mom, ta ja sam trebao odgovoriti na upit.
„Nina, biće da ti se fotografije dopadaju, no to je do fotografa, pošto mislim da se i ovo od danas ne može meriti s lepotama u stolicama.“
„Laskavi lažove.“
Nisu se okretale.
„Mislim da i Strahinja ima neke fotografije u telefonu, sinimljene danas poslepodne“, obe se zakikotaše, a Ema me ponovo pogleda zagrizavši usnu.
Prešao mu je smešak preko usana.
„Koja nezasitost sunceti“, podigao sam jednu kartu sa stola.
Počeo je gurati telefon prema meni.
„Imaš nameru da mi skreneš pažnju na nešto drugo?“
„Ne deluješ samouvereno, ne verujem da si puno jak“, odgovorio je.
„Samo dva para.“
„Ja isto, nemoj mi reći da su kraljevi.“
„Jesu.....“

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara