Vrteška čežnje - šesti deo

Strahinja otvori oči namrštivši se zbog buke u kolibi. Sam u krevetu. Ustao je i protrljao rukom lice, protegao i zevnuo u isto vreme, pa krenuo prema vratima. Zamišljao je drugačije jutro. Otvorio je, naslonio na vrata i u istom trenu pokrio usta rukom, da ne bi prasnuo u glasan smeh.
„Razumem da nemate moju dužinu pantalona, ali verujte da nemam nameru da skakućem na proslavi u ovome.“
Gledao je u prijatelja, koji mu je bio okrenut leđima, kako se raspravlja sa dve žene, dok se Nina i Ema valjaju na ležaju od smeha. Pantalone su bile gore široke, dole prilično uske i verovatno bi izgledale smešno na nešto mršavijem muškarcu, sve i da mu nisu dosezale jedva do iznad članaka.
„Mačak šta ti fali, to je samo jedno veče, niko neće primetiti.“
Nina ga je gledala polouzbiljno, a Ema se tresla od smeha uz njeno rame, doduše i Strahinja je morao oboriti pogled, kad je video njegove neuspešne pokušaje da izvuče gaće iz guzice.
„Ništa onda, donećemo vam jedne duže, što nose poglavari, mada se one podvraćuju, a svakako ćete ih gurati u čizme“, starija žena gotovo veselo odhuknu.
„Čekajte malo, rekoste čizme?“
„Da, jako su udobne“, mlađa se nasmeši.
„Nadam se da imate broj 46-47!?“
Žene se nemo pogledaše. Strahinja ponovo prasnu u smeh i tada svi primetiše njegovo prisustvo.
„Ja ću do kupatila, teško podnosim ovo mučenje. Uživajte.“
Dok je hvatao rukom za šteku crnomanjasti se okrenu, a taj prizor je tek bio smešan.
„Samo ti zajebaji, doći ćeš i ti na moje mesto.“
Strahinja gurnu vrata ne skidajući osmeh s lica.
„Zašto tako govorite, drugom gospodinu će nošnja pristajati jer je puno prikladnije građe od vas“, konstatova starija žena.
„Polako bre...prikladnije, ej ljudi nemojte me baš toliko....još je jutro.“
Strahinja zatvori vrata kupatila.


Ema ustade i stade ispred mene smešeći se.

„Hej, nemoj biti bezobrazan, vidiš koliko se trude.“, počela je da mi namešta košulju.
Nina priđe starijoj ženi.
„Doći ću ja da pogledam te pantalone, otprilike mogu da odredim njegovu dužinu.“
„Vas dve ćete svakako doći da probate žensku nošnju, a usput možemo i izabrati obuću za gospodina, jer sumnjam da imamo čizme u toj veličini.“, starija žena se donekle razvedri.
„Najbolje je neke opanke“, iscerio sam se.
Ema spusti pogled zavrtivši glavom u pokušaju da sakrije osmeh.
„Sad je stvarno dosta, idi u sobu pa to svuci.“
Strahinja izađe iz kupatila.
„Pile, hajde probaj ti, donele su i za tebe, da ne gubimo vreme“, pozva muža.
Prošao sam pored njega i namignuo mu. Nešto kasnije izađoh sa odećom u rukama vidjevši da je pažnja usmjerena na Strahinju, te da mlađa žena veselo trlja dlan o dlan.
„Ko' saliveno, ne morate zavrtati rukave, kaiš vam lepo pristaje, još bi bilo bolje kad bi upasali košulju. Gospodine prsluk je od volje, nije obavezan, ali mislim da bi vam lepo pristajao, ovaj visoki ga je odbio ubući“, delovala je ushićeno.
Vratih odeću starijoj ženi.
„Ako već prigoda ne zahteva, voleo bih bez njega, no probaću svakako, kako bih sačuvao jednu fotografiju za uspomenu“, Strahinja ispruži ruku i prihvati deo nošnje od mlađe žene.
Ema i Nina uzeše telefone u ruke.

Sedoh za stol u kuhinji.
„Odlično, ostavićemo vam odeću, samo pazite da se ne pogužva do večeras, a vas dve lepotice prošetajte poslije doručka do naše mesne zajednice da pogledate nošnje koje smo pripremile za vas, potrudićemo se da svo četvero budete usklađeni, iskreno se nadam da ćemo pronaći nešto i za visokog gospodina. Sada stvarno žurimo dalje“, starija gospođa me pogleda ispod oka.
Na pogled sam odgovorio mahanjem.
„Doviđenja“, mlađa se gotovo nakloni.
Svi smo ljubazno odgovorili.
Strahinja me pogleda.
„Znam da ti je pun kurac svega, idem da ovo skinem i složim u sobi.“
Podigao sam palac.
„Obično zanovetalo“, Ema prilepi mužu sočan poljubac za dobro jutro.
Nina uđe u kuhinju i sede pored mene.
„Bez obzira što si nas sve nasmejao, nisi bio fer, ove žene su divne, imaju toliko obaveza, trude se oko gostiju, pokušavaju da udovolje svima, a ti si se počeo šprdati s njima.“
„Čak su nam pripremile doručak, jedva čekam da probam. Strahinja požuri!“, Ema se nadoveza.
Pogledao sam u stranu. Nina mi primi rukama lice.
„Hej, ja te isuviše dobro znam. Kad smo već kod toga, znam da ti nije bitno kako će ti pristajati nošnja, hteo si da ih oraspoložiš, ali one su isuviše umorne i posvećene proslavi, da bi shvatile tvoju nameru.“
„Hoćeš da idem s vama, pokušaću ispraviti stvar.“
„Ne, uradi to na svetkovini, onako kako ti najbolje znaš. Retki to umeju.“, Nina zavuče ruku ispod moje.
Slobodnom rukom sam joj prešao preko kose.
„Poslušaću te.“
Ema dođe do stola.
„Očekivala sam svađu. Smem li vas oboje zagrliti?“
Pružismo joj ruke.
„Ipak, volela bih da malo zafrkćete jedno na drugo, to ume da uzburka strasti... aahh...hej“, podigla je glavu i smešila se dok su joj Ninine usne šetale po vratu, a moja ruka podizala majicu, kako bih joj obujmio grudi, dok sam joj drugom raskopčavao pantalone. Strahinja uđe u kuhinju.
„Dobro, tako znači, meni ste ostavili dupe.“
„Hej, ne bih ja baš orgazam na prazan stomak“, Ema podiže ruku na suprugov vrat.

Strahinja podiže obrvu kada ugleda mlade devojke kako prstima ostavljaju tragove boje jeseni na masivnom stablu postavljenom u središtu, nešto manje livade, nego je to očekivao. Stajao sam s njegove desne strane pokušavajući odgonetnuti poreklo duvačkog instrumenta, koji je pravio doista prelep zvuk. Nešto me podsećalo na vetar, koji se igra sa vrbovim granama. Naši domaćini se spremaju za dolazak jeseni, koja kasni, ili pak ne želi da se pojavi pre prikladne dobrodošlice, a ja čeprkam po glavi, tražeći ono što je od neke jeseni ostalo.

„Volela bih da ove zlatnožute nijanse nikada ne iščeznu.“
Rukom je prešla preko mog tela, koje bi u trenu zatreperilo na njen dodir.
„Kad bi priroda udovoljavala našim željama, ne bi im bilo kraja.“
Podigla je glavu sa trave i premestila je na moje rame.
„Znam da nismo zaslužili, ali možda bi priroda mogla i zažmiriti na jedno oko.“
„Priznajem, mogla bi, kad je već takva lepotica zamoli.“
Nina se osmehnu.
„Ipak mislim da bi ona učinila uslugu tebi.“
„Kako to misliš“, osmehnuo sam se.
Zavratila je glavu, tražeći moje usne.
„Teško da bi mogla odoleti tom sjaju u tvojim očima, ja svakako ne mogu.“
Usne se dodirnuše. Moji prsti na trenutak ostadoše na njenima.
„Čuješ li klasje?“
Klimnula je glavom, prislanjajući gornju usnu na jagodice mojih prstiju.
„Mislim da smo dobili odgovor.“
Nina se prevrnu na travi.
„Reci mi, šta kaže.“
Nalaktao sam se i pogledao u polje.
„Ako ne umemo da uživamo jedno u drugom, svakom zajedničkom trenutku, onda je suvišno razmišljati o večnosti.“
„Biće da je mala filozof“, primakla se u moje krilo.
„Pretvara se.“
„Nekad me plaši ta tvoja opuštenost i sposobnost da svaki prelep trenutak sačuvaš u sebi.“
„Zašto te to plaši?“
„Zato što život ne donosi samo lepe stvari.“
Nasmejao sam se i prošao rukom kroz njenu kosu, dok je ona dlanove položila na moje obraze, lagano spuštajući svoje telo na moje.
„Misliš li da ja zadržavam i one trenutke koji nisu tako lepi.“
Osetio sam dah na vratu.
„Znam da to radiš, pomažu ti da postaneš zreliji, obzirniji, kreativniji....“, usne se spustiše, a telo iznad mog postade toplije.
„Imam osećaj da nisi rekla ono što smatraš najvažnijim.“
Sklonila mi je šiške sa čela, a ja prevukoh ruke preko njenih leđa, spustivši ih na bokove.
„Tako me dobro poznaješ, no ne ljuti se što sam jednu reč ugušila poljupcem. Bolje da neke reči prepustimo tišini.“
Pogledi se sudariše. Obraz uz obraz.
„Onda se ne smemo kajati zbog onoga što smo prećutali, baš kao što se ni priroda ne pokaje, kada lišće napusti grane i ogoli drveće ostavljajući trag samoće.“
Zagrizla je donju usnu.
„Ti si jedina osoba kojoj mogu reći sve.“
„No plašiš se da će svaka sačuvana reč možda nekada i zaboleti.“
„Sve ti znaš.“
„Misliš da mi je drago zbog toga?“
Oboje smo se nasmešili, a ona malo podiže guzu, dopustivši mojim rukama da se zavuku ispod trenerke.
„Nina, najviše se plašim onih reči, koje čuvamo u sebi, koje nas truju, dok nesvesno postajemo njihovi taoci.“
„Nadam se da među nama neće biti takvih reči.“
„Siguran sam da neće“, podigao sam joj bradu poljubivši mesto ispod nje.
Osetio sam tih uzdah i ruku kako klizi u moje međunožje.
„Mogu li ti nešto reći?“, čuo sam šapat ispod mog uha.
„Sve.“
„Jebi me.“

Siguran...koji si ti glupan.
„Hej, gde si ti odlutao“, Strahinja se smešio i tapšao me po leđima.
„Izvini“, uzvratih smešak.
„Nešto te je navelo da razmišljaš o njoj.“
„Brate, u zadnje vreme gotovo sve.“
„Verujem da budi neke lepe trenutke.“
„Ne baš svaki put, ali osećam da sam joj sve bliži.“
Pogledao me je čudno odmahnuvši glavom.
„Šta, zvučim isuviše romantično? Ne brini, neću se raspizdeti.“
Prasnuo je u glasan smeh.
„Hej, nisi ti meni bilo ko, slobodno, po želji, rame...grudi, samo nemoj glasno.“
Morao sam se nasmejati.
„Momci, uživate li?“
Starac, poznanik od juče nam dođe iza leđa.
„Kako ste, drago nam je da smo prihvatili vaš poziv.“
„Doista smo uzbuđeni“, Strahinja mi krišom namignu.
„Onda po jednu rakiju, stol je blizu, uz nju još domaći sir i pršut.“
Strahinja pokaza rukom na kuću, koja je imala funkciju mesne zajednice. Ema i Nina su izlazili iz nje.
„Samo da porazgovaramo nešto sa ženama i pridružiti ćemo vam se“, zaista sam želeo probati jednu čašicu rakije.
„Momci, kad već spomenuste žene, ja i baba smo vas malo gledali.“
„Gledali?!“
Strahinja pripremi cigaretu, a ja primetih da mu usne zadrhtaše.
„Da, volimo videti mlade, vedre, pristojne i obrazovane goste.“
„Hvala na lepim rečima“, odgovorio sam namignuvši Strahinji, koji je još uvek tražio upaljač po džepu.
„Samo bih pitao nešto, nadam se da nisam isuviše direktan, ali deco, ona moja baba voli da turi nos u svašta.“
„Pitajte“, Strahinja povuče dim.
„Ma smešno je, ali nijedno ni drugo nismo mogli odgonetnuti čija je čija žena.“
„Ja mislim da ću ipak smazat jednu rakiju“, Strahinja veselim korakom krenu prema većem stolu za kojim su sedeli ljudi, a koji je bio udaljen stotinjak metara.
Odhuknuo sam.
„Moja je...“, gledao sam u obe dok su mi prilazile.
„Ova crvenokosa s prelepim osmehom, što vam žuri u susret.“
„Ipak, ova druga.“
Nina mogla bi i ti malo pružit korak.
„Onda mi ne ostaje ništa nego da pomislim da ste....“,....zaustavio sam dah...“ u bliskom srodstvu sa ovom prvom.“
Osmehnuo sam se.
„Da, jesmo, samo nisam baš mislio da ćete odmah pogoditi.“
„Pa ličite.“
„Ma nemojte, primeti se?“
Starac klimnu i razvuče usta u krezub osmeh.
„Možda će vam zvučati čudno, ali svi nam to kažu, prosto kao jaje jajetu.“
„Tako, da mogu preneti babi, jadnica razbija glavu. Pozdravljam te momčino i svrati na rakiju.“
„Odmah sam za vama“, nasmešio sam se.
„Hej, moram ti nešto reći“, Ema me ushićeno uhvati za ruku.
„Sve što poželiš“, odhuknuo sam.
„Kad bi samo znao šta smo videle, pored nekih seoskih spomenara, za kojima smo obe odlepile, Nini je malo falilo da ukrade ogromnu presovanu detelinu s četiri listi iz 1983., a ja sam se zaljubila u vrtuljak želja.“
„Vrtuljak želja“, podigao sam obrvu.
„Vrteška, deo starih seoskih priča, mahom želja, koje su prizivale ljubav, potomstvo, setvu, berbu, povoljne vremenske prilike, povratak muškaraca iz lova odnosno žena iz polja“, Ninin glas je bio tih i umiljat.
„Stara je preko stotinu godinu, zavrteli bi je svako malo, a sad retko i na svetkovinama“, crvenokosa se nadoveza.
„Biće da ste se lepo provele.“
Ema mahnu Strahinji, koji nam se lagano približavao.
„Još pitaš.“
„Evo, ovo bi ti trebalo pristajati“, Nina mi dodade jedan mali zavežljaj odeće, poljubivši me u obraz.
Glas joj je bio neuobičajeno tih. Obujmio sam je oko struka, ipak sam je isuviše dobro poznavao.
„Zašto si tužna?“
„Nisam, samo malčice setna. Prizori iz soba su vratili neke uspomene, za koje sam mislila da su davno iščezle.“
Osmehnuo sam se, prislonivši joj usne na čelo.
„Ne mislim da u tome ima nešto loše, svi smo ponekad setni.“
„Nema, samo nisam mislila da će biti ovako žive. Uvek u dvoje.“
Usne mi zadrhtaše iznad njene desne obrve. Ne bi to trebala ponovo proživljavati. Reči zapeše negde duboko u utrobi. Podigla je glavu odmaknuvši se malo od mojih usana.
„Kad sam pomislila da ti često čeprkaš po tome, u trenu sam se preplašila.“
Pogledao sam u stranu.
„Mislim, navikneš se na igru zablude, da uvek postoji mesto u sećanju, koje čoveku pomogne da pronađe smiraj. Dobro...pre toga spoznaš bol.“
„Zašto to radiš? Strah od neizvesnosti?“
„Nina, strah od zaborava.“
„Ti si lud, a to ludilo se savršeno uklapa u ljubav i pažnju, koju mi poklanjaš.“
„Zar nismo svi...na neki način?“, hrapav šapat prekide poljubac.
Strahinja i Ema nam zagrljeni priđoše, iako nismo videli kad mu je pohrlila u susret.
„Šta, nećemo moći videti vas dve u nošnjama pre početka proslave“, zvučao je gotovo razočarano
Nasmeših se dok me je obuzimao čudan osećaj topline, koji je izazvao Ninin tihi kikot.
„Takav je običaj, a vas dvojica ćete imati o čemu razmišljati u narednih sat ili dva“, Ema je treperila u njegovom zagrljaju.
Nina mi okrenu leđa i podiže ruke na vrat.
„Ovaj moj krakonja je poprilično maštovit, ali obično prebrzo svuče, nekad i potrga, odeću s mene.“
„Onda bi trebale biti oprezne s nošnjama, naučiti ih da to rade laganije“, nadoveza se crvenokosa.
„Čisto sumnjam da su oni svesni, koliko mi uživamo, kad nas lagano svlače pogledom i tiho u polutami pomiču usne, dok im ruka prelazi preko nabrekline“, Ninin glas je bio isuviše umiljat.
Strahinja podiže glavu iz Emine kose pogledavši u Ninu, pa u mene. Klimnuo sam mu glavom.
„Mislim da bi se trebali malo odmoriti pre proslave.“
Njegove reči su bile bezizražajne. Shvatio sam da smo se razumeli. Prišao sam mu i on mi ponudi čašicu rakije.
„Poneo sam ti da probaš i ne pitaj kako sam uspeo, a da je ne prospem dok je ova moja skakala po meni.“
Ispio sam u jednom cugu.
„Malčice si zakasnio.“
Njih dve se pogledaše tupo.
„Kako prođe sa starcem?“, potapša me po ramenu.
„Odlično, maločas smo se orodili.“
Ema otvori usta.
„Ja vas dvojicu ništa ne razumem.“
„Pile, mislim da si nešto rekla o običaju, da vas ne možemo videti u nošnjama pre početka proslave. Znaš, mi to ne razumemo.“
„Hej ti...“, pokušavala ga je zaskočiti i popeti mu se na leđa.
„Sva sreća pa ne popih više.“
Nina i ja se uzesmo za ruke krenuvši za njima

Obojica smo nemo gledali jedan u drugog, a potom u tlo. Bili smo deo povorke u kojoj su muškarci jedni drugima stezali ramena, dok su se kretali između dve vatrene lomače u koje su bacali smotuljke sa kvarljivim semenom ili pak rečima zapisanim na parče hartije, koje su u prošlom periodu unele nemir u njihove živote. Inače, ne pričaju puno o tome, no Strahinja je bio prilično uporan, a starac je postao isuviše susretljiv prema nama dvojici, pa nam je objasnio da tako priželjkuju plodonosnu jesen i mir u njihovim domovima. Ruke na ramenima povezuje sa slogom, solidarnošću i zajedništvom u zajednici. Stariji muškarci počeše tiho pevušiti, a kako su prilazili sredini poljane, postadoše sve glasniji, sve dok se dve starije žene, od kojih sam prepoznao jednu iz jutrošnje posete našoj kolibi, ne pojaviše na drugoj strani poljane i odgovoriše na njihovu pesmu. Vrlo brzo, sa svih strana, žene ukoračiše u polje. Gosti i meštani su bili izmešani, ali ih je nepoznavanje običaja odavalo. Mada, neki od gostiju su se jako dobro znalazili. Pritom mislim na dve lepotice, koje skladnim korakom, zajedno sa ostalim ženama, s rukom u ruci, napraviše svojevrstan krug, iako je između ostajalo mnogo prostora. Muškarci stadoše pored manjeg stola, na kojem su biao položena dva velika vedra sa slatkim odnosno kiselim mlekom. Jedna po jedna žena počeše prilaziti stolu. Svaka je uzimala u ruke mleko, pazeći da se ne prolije između dlanova i prinosila ih svom muškarcu do usta. Nisam se trudio da shvatim zašto nekome kiselo, a nekome slatko, jer sam bio isuviše zaveden prizorom. Strahinja nežno spusti usne na Emine dlanove, a ona mu nešto prošaputa na uvo i otrča. Jedva stigoh da uhvatim njegov smešak, kad ugledah Ninu ispred sebe, primivši njene dlanove u svoje, pre nego popih sladak sadržaj iz njih.
„Čeznem za tobom“, šapat se preli preko mog uha, baš kao i mleko preko usana, dok sam ga kupio jezikom, a ona izvlačila svoju ruku iz moje, da bi otrčala do Eme, primivši je za ruku. Nemo se pogledaše i nasmejaše tiho. Nas dvojicu nisu gledale. Nisu ni morale. Način na koji smo jedan drugome stezali rame, govorio je puno više.
„Mislim da ćemo poludeti za njima večeras. Prelepe su obe.“
Čuo sam njegov šapat, koji je teško dobijao pažnju poslije Nininog.
„Šta kažeš, da...slažem se s tobom.“
Pitanje i odgovor u istoj rečenici. Napokon se pogledi susretoše. Blago rumenilo im se osetilo na obrazima, dok smo obojica nesvesno pomicali usne.
„Čisto sumnjam da su one svesne trenutaka, kad ih nikada ne bi hteli svući“, izletilo mi je.
Jače stezanje mog ramena, je ukazivalo na njegovo slaganje.

Neko vreme smo se ćutke gledali, sve dok nije izašao seoski starešina, da održi jedan poetičan govor o toplini ljudi u podnožju planine, njihovoj snazi da se odupru modernim tekovinama društva, prilici da sami izmame osmeh na vlastita lice ne čekajući sunce tuđeg neba, kad i svog imaju u izobilju, lepoti planine, žuboru bistrih i hladnih rečica, koje neumorno šire život na njenim padinama, jezerima, tim gorskim očima, kad u toku noći mesec i zvezde vode bitku, ko će se prvi u njima ogledati, iako ima mesta za sve, potom o surovosti planine, koja im je gotovo odnela sve useve, ali i istrajnosti ljudi da podignu glavu i zajednički spasu iskru u oku, plodonosnu zemlju, da bi uživali u jednoj od najsrećnijih berbi odnosno žetvi, godinama unazad.

Pogledao sam u Strahinju, kome je treperio mišić na desnom obrazu, dok je neprimetno klimao glavom i sve više stezao moje rame rukom. Ja sam oborio pogled, postiđen svojom visinom, a možda i načinom, kojim sam u pojedinim trenucima, gledao na sve to što su nam domaćini priredili. Dopustili su nam da zavirimo u najdublja mesta njihove sreće, osetimo čistu emociju i strast koja ih pokreće, a da smo tek sada toga postajali svesni. Neprestano sam vlažio usne, postavljujući sebi pitanje, koliko sam vredan da budem deo nečega tako lepog. Njih dve su se čvrsto držale za ruke, prateći naše reakcije, a malo je reći da su bile oduševljene. Tome u prilog je govorila i jasno uočljiva kap, koja je curila niz Ninin obraz. Zamolio sam je da ne kopa po prošlosti, to je posao za luđake poput mene, ali čini se da je ipak odlučila da probudi sećanje na naše jurcanje kroz gustu travu, tihe noći u dedovom voćnjaku, gde strasti nije mogla omesti ni prezrela kruška, koja bi pala na zemlju, a neretko se i prepolovila napola, jutarnji miris otkosa, ili pak na nepregledne redove poljskih cvetova, od kojih bi oni najlepši završili u njenoj kosi.

Strahinja me prodrmusa i brzo skloni ruku s mog ramena. Nakon što se vratih u sadašnjost, pogledah ispred sebe lepu devojku kako se smeši, pružajući mi jabuku u pekmezu. Prihvatih dar, ali i poljubac u obraz. Povorka se rasturi i započe glasan razgovor.
„Ti tako često odlutaš, samo ne znam zbog čega to ove naše žene toliko vole“, Strahinja se isceri, pokušavajući da usmeri topao pekmez između prstiju.
„Grešiš brate, sve žene.“
„Možda, ali pazi da ti pekmez s brade ne procuri na nošnju.“
Dok sam pokušavao obrisati bradu, on pozdravi starca koji nam je prilazio u susret.
„Momci, moram priznati da ste pravi domaćini. Reći ću vam još nešto, poslasticu i poljubac ste dobili od devojke, koja ju tek pre nekoliko dana obljubio dar punoletstva. Sad, lepo bi bilo da poslasticu podelite sa svojim ženama. Običaj je. Svratiću opet do vas, nakon što obavim nešto.“
Starac se sporo udalji, a Strahinja se nasmeši i okrenu na drugu stranu.
„Nemoj mi reći da je rekao, kako je neku devojku obljubio dar....“, zastao sam, jer mi je prijatelj uputio vragolast pogled.
„Šuti El....“, šapat druge reči se izgubi u galami.
Ema mu je brzo prišla nameštajući kosu i gledajući ga u oči. Doduše, kratko je pogledala i mene.
„Daj griz“, bile su reči nakon kojih oboje, u isto vreme, zagrizoše jabuku, ne obraćajući pažnju na pekmez, koji je curio između.
To sam video krajičkom oka, jer je Nina stojala tik uz mene i gledala me vlažnim očima.
Njena poslednja rečenica, upućena meni, ponovo mi pomuti razum. Taj smešak i ruke koje dodiruju moje me nateraše da crnilo očiju obojim tugom. Uzvratio sam smešak i pružio ruku kako bi zagrizla jabuku. Odlomila je jedan veći deo, kako bi ga podelila sa mnom, pre no što padne na tlo. Nakon što smo progutali mekan užitak, pokušasmo jedno drugom usnama da pokupimo ostatke pekmeza sa lica i brade. Strahinja i Ema su delili vlažan poljubac nekoliko metara od nas.
„Mislim da svi gledaju u nas“, procedio je, onoliko koliko su mu prostora ostavljale Emine usne.
„Ako....možda nešto i nauče“, Ninin jezik je klizio ispod moje donje usne.


Violine zasviraše, praćene znanim i manje znanim instrumentima. Većina žene krenu ka središtu oko obojenog drveta kako bi zaigrale. Ema uhvati Nininu ruku, dok je plavka dobacivala nama dvojici.
„Ako vidimo da stojite i nemo gledate, dobro se držite večeras.“
Obojica htedosmo da se sklonimo na trenutak, kada nam priđe seoski starešina, ili šta već, uglavnom domaćin koji je održao dirljiv govor.
„Za ovakve momčine dupla rakija“, pružao nam je ruke.
„Eh, silnih mi momčina“, prihvatih čašicu i ispih na eks.
Strahinja se umalo ne zagrcnu od smeha.
„Jaka brate?“, udarih ga po leđima.
„Dobra“, pogledao je u starešinu.
„Ti...visoki, nosiš hlače, koje simbolizuju, brigu i obavezu prema ljudima u zajednici. Gotovo nikad ih ne posuđujemo gostima, ali smo morali napraviti iznimku u tvom slučaju, još je moja žena rekla da si poseban. Kad te malo bolje pogledam, mislim da znam o čemu priča.“
Pružio mi je ruku.
„Možemo li dobiti još po jednu rakijcu?“
„Naravno, sve za goste.“
„Alo ti, ne smemo se nacvrcati, ako mislimo sprovesti u delo naš prećutan dogovor“, Strahinja se osmehnu tražeći Emu i Ninu u gužvi.
„Daj, ne kvari nam užitak, čuo si da je žena rekla kako sam poseban. Znaš, naš narod kaže, s kim si takav si. Stoga, zaslužujemo još po jednu, pa da presečemo.“
„Hej, ako je baš tako, nek budu tri, a nakon toga prestajemo.“
„Sad ćeš mi još reći da to moramo i potvrditi s tri poljupca.“
Strahinja se glasno nasmeja.
„Šta si ti mislio.“


Noć je odmicala, a raspoloženje sve više raslo. Violina, tamburice, trube...čak i neke frule su se smenjivale, a ja držao za ruku punačku ženu, koja je jutros prevrtala očima na moje zanovetanje. Nina je pokušavala, njenog supruga, odnosno starešinu, održati na nogama, iako se od sreće gegao, pokušavajući zauzeti stav, pored tako prelepe žene, kako ju je sam opisao. Ema je predvodila grupu mlađih devojaka u igri oko trubača, dok je Strahinja učtivo pokušavao da umakne jednoj glasnoj domaćici, kojoj je, čini se zapao za oko. Ja i moja partnerka se odmaknusmo od muzike.
„Ja moram priznati uživam dok igram u rukama tako gizdavog muškarca.“
„Ja bih hteo da se izvinim, za moje zanovetanje od jutros, verujte da nisam bio svestan, koliko ste posla imali.“
Pogledala me je i jednom rukom prekrila osmeh.
„Oprošteno, prelepa Nina mi je opisala da umete biti šarmantan zajebant. Mi u našem selu nismo navikli na takve.“
„Verujte mi da je i bolje tako, nikome ga ne bih poželeo.“
Spustila mi je ruku na grudi.
„Ja mislim da bi jedan baš dobro došao ženama u našem, na kraju krajeva, ako je uspeo da zavede onakvu lepoticu poput Nine, čisto sumnjam da bi se neka od nas seljanki, nešto posebno protivila.“
Morao sam se nasmejati.
„Mislite da ne bi?“
„U poverenju, ja bih bila među prvim, koje bi htele da osete taj šarm.“
Poljubio sam je u ruku i pogledom otklonio nelagodu sa njenog lica.
„Bojim se da sam rekla previše.“
„Niste.“
„Ipak idem malo kod one svoje pijanice, uguši onu lepoticu, zar nije prelepa.“
„Ne znam, to mi je rekla gotovo svaka osoba na proslavi.“
„Ti tako ne misliš?“
„Ma mislim, samo ne želim da se uobrazi.“
Žena pusti moju ruku, a Nina se nasmeši na mene, jer je osetila da pričamo o njoj.
„Idem popiti malo vina“, pročitao sam sa njenih usana.“
„Hoćeš da idem s tobom.“
Odmahnula je glavom, zagrizavši usnu.
Odmakoh se u stranu uživajući u lepoti noći i ljudima koji su se savršeno uklopili u nju. Na trenutak sklopih oči.
„Hej ti.“
Čovek se tako brzo uželi prijatnog glasa. Pogledao sam dole. Ema me je obrglila oko struka.
„Gde si ti.“
„Zaboravio si jednu reč.“
Smešila se dok sam joj rukom prolazio kroz kosu.
„Ne moram je uvek naglasiti.“
„Mmmm, podrazumeva se da to jesam.“
„Mhm“, narugao sam joj se.
Pogledala me je zavodljivo.
„Reci mi, od kad smo to nas dvoje brat i sestra i kako ja o tome ne znam ništa?“
Ponovo sam se nasmejao.
„Sestro, od danas popodne. Nisam imao drugog izlaza, a nije mi se učinilo potrebnim da to ispričam.“
„Nije mu se učinilo? Znaš da sam čitav minut tupo gledala u starca i njegovu ženu, kad su mi rekli kako je lepo videti da se rođeni brat i zet, tako lepo slažu.“
Povukao sam je u stranu, jer smo se počeli neprimereno smejati.
„Znaju li Strahinja i Nina za tvoju podvalu.“
„Ne znaju, ispričaću vam kasnije.“
„Pričaj!“
„Zašto si toliko nestrpljiva?“
„Pusti bre to, znaš ti dobro kakva sam, stoga pričaj“, pogleda me poluozbiljno.
„Isuviše nestrpljiva.“
„Hej?!“
Spustio sam ruke niz njena leđa.
„Ema, koliko si nestrpljiva?“
Nije bilo odgovora, ali njena ruka brzo pređe preko mog međunožja, vrati se i zastade, napipavši vrhovima prstiju nabreklinu. Podigla je glavu, dok sam se ja bezuspešno trudio da ne oseti vrelinu u mojim očima.
„Reci mi, dok nas neko nije video“, druga ruka potraži muda.
„To je...bio jedini izlaz, starac je nešto nagovestio, jer se u njegovoj kući....Ej...vodila polemika o tome čija je žena čija. Srećom....mmm, priča je navedena na mlin, nakon kojeg smo ja i ti ostali u bliskom srodstvu.“
„Drago mi je što si se snašao, ali trebao si nam reći, biće da je i Strahinja tome kumovao. Nije mi drago što se tako brzo ukrućuješ pod mojim dodirima.“
Prošaputao sam joj nešto na obraz.
„Bezobrazni stvore, ostani ovde iza i oteraj tu erekciju, ja idem plesati, ali eto tek da znaš, mislim da su mi gaćice mokre.“
Ostao sam u tami smešeći se.
Ema požuri Nini u susret. Slutio sam da će joj ukratko prepričati šta se upravo desilo. Naposletku izađoh iz sene, mahnuvši Strahinji, koji je razgovarao s jednim od svirača.

Razilaženje je bilo sporo i srdačno. Domaćini i gosti prepuni hvale jedni prema drugima. Ema i Nina u centru pažnje i jednih i drugih. Strahinja mi namignu, a ja usmerih pogled u stranu.
„Idemo li?“, Ema uze supruga pod ruku.

„To bi bilo to“, odgovorih zagrlivši Ninu.
Krenusmo. Dve kolibe blizu naše su bile prazne. Strahinja je išao napred noseći veliki fenjer, iza njega Ema, pa Nina, dok sam se je šetkao na začelju.
„Toliko toga lepoga na ovoj proslavi, dugo će me ovo držati, malopre sam čula, kako se jedan od gostiju počeo ukrućivati negde pod senkama“, Nina lagano zazvižda.
Ema se zakikota.
„Ma ima nas svakakvih“, obrglila je Strahinju oko struka.
„Kako ja o tome ništa ne čuh?“, njegov glas je bio lažno umoran.
„Neki su malo više popili“, objasnih.
„Koliko ste vas dvojica?“, Ema zavrati glavu da me pogleda, poklonivši mi osmeh.
„Mislim da se možemo dovući do kolibe“, pokušavao sam otegnuti rečenicu.
Strahinja štucnu.
„Verujem da vam nije do malo dobrog jebanja, kao nama dvema“, Nina zacupka ispred mene.
„Sumnjam da ćemo moći bilo što, od onoga što vas dve smatrate dobrim...“, odhuknuo sam.
„Svakako ustajemo u cik zore“, stizao je ozbiljan glas podrške sa vrha povorke.
Tišina. Koliba je sve bliže.
„Mi smo sve spakovale, vas dvojica ste po izlasku trebali prebaciti torbe u hodnik. Žao mi je ako ste umorni, ali nas dve ćemo se zavući u jednu sobu i izmaziti“, Nina ispravi ramena, a Ema prihvati njenu ruku.
„Mmmm, nadamo se da ćete nas barem pustiti da gledamo?“, oglasi se muškarac koji je spuštao fenjer na kratko stepenište.
Ja sam ponovo odhuknuo.
„Razmislićemo“, Ema se nakašlja.
„Sačekajte malo, da vidim gde sam denuo ključ“, Strahinja se poguri.

Njegove reči su bile znak. Prođoh pored njega i izvukoh iz dela na terasi, gde su bile složene deke, dva tamna poveza. U istom trenu, on stavi ključ u bravu i ugasi fenjer.
„Šta se dešava“, Nina se iznenađeno okrenu prema meni, dok je on prihvatao jedan povez iz moje ruke.
„Šššš, želimo da se obe opustite“, trudio sam se da mi ton deluje umirujuće, a ipak dovoljno strastveno.
Nini sam položio jednu ruku na vrat, a drugom privlačio Emu do njenih usana, koje se brzo spojiše, dok im je Strahinja obema čvrsto vezao povez oko očiju, koji je ujedno i prekrivao gornji deo lica.
„Potpuno neočekivano“, prošaputa Nina
„To toliko loži“, nastavi Ema dok su joj Strahinjini prsti prelazili preko vrata.
Slobodnom rukom je otvorio vrata.
„Ostani uz njih dok zaključam, dovoljno je osvetleno.“
Izmakao sam se malo, dok je on zaključavao vrata iza mojih leđa, prelazeći i jednoj i drugoj rukama preko ramena i leđa, da bi dlanove položio na donji deo kičme. Nisu se prestajale ljubiti, dok je Nina slobodnom rukom tražila moje lice, kako bih joj vrhove prstiju ovlažio ustima, pre nego ih je zavukla ispod gornjeg dela Emine nošnje. Ema joj usnama pređe preko vrata, šapučići joj da podigne ruke, kako bi joj u jednom potezu svukla gornji deo nošnje. Ja sam se spustio u čučanj i povukao donji, zajedno sa gaćicama, a ona se pridržavala za Emina ramena, dok sam joj skidao cipelice. Podignuvši se ugledao sam Strahinju pored sebe, kako svlači Emu, usnama joj prelazeći preko butina, prema dole, prateći odeću koju je povlačio rukama. Poljubio sam joj čelo i pored treperenja, izmamio jedan tih uzdisaj pomešan s osmehom. Potom osetih pokrete ruku u mom mođunožju, koji su bili praćeni zadovoljnim mumlanjem. Strahinja se izvuče ispod nas i stade pored Eme, spustivši joj usne na rame, dok njena ruka iz mog međunožje pređe u njegovo, gde se je već ocrtavala nabreklina.
„Mmmm..., šta to imamo ovde“, naslonila je glavu na moje grudi.
„Mogao si upaliti i postaviti svećnjak, najlakše ti je tamo...., pored prozora....ja ću se već snaći s njima dvema“, njegov šapat je bio upućen meni.
Nemo sam klimnuo glavom.
„Kakav svećnjak?“, prošaputa Nina.
„Nemojte da se sad razdvajamo...., ova bliskost tako prija“, Ema je pomagala suprugu da svuče pantalone.
„Polako, samo se opustite...brzo se vraćam“, odgovorio sam šapatom iznad njenog levog uha, okrećući se od nje, da bih spustio usne na Ninine, dok je ona treperila povlačeći mi jednom rukom gornji deo, a drugom pantalone.
„Ne ide mi ovo svlačenje krakonjo, toliko ste me iznenadili, mislila sam da preskačemo večeras.“
„Pomoći ću“, na brzinu sam svukao gornji deo, a njene usne se prilepiše na moje telo.
„Preskačemo...nas dvojica“, nasmešio sam se tiho i ponovo je privukao do Eme, izmaknuvši se.

Kretao sam se sporije u sobi, da ne skrenem njihovu pažnju, ali pre svega zbog ambijenta, kojeg nisu bile svesne. Dok sam palio sveće, nisam mogao izdržati, a da ih ne posmatram krajičkom oka. Strahinja je već jednom rukom trljao Eminu pičku, dok je drugom milovao Ninino dupe. Njena glava je bila zagnjurena u Emine sise, dok je crvonokosa iznad nje glasno uživala i povlačila njegov kurac. Gotovo u hodu sam svlačio pantalone i obuću, a postavivši svećnjak na stolić u središtu dnevnog boravka, nisam se mogao obuzdati, pa sam manito nekoliko puta nadrkao rukom kurac, koji je već dobijao punu čvrstinu i debljinu. Nakon što sam im se vratio, stao sam iza Nine, sačekavši da ona oseti moje duboko disanje, a potom je povukao sa Eminih grudi. Strahinja se premesti iza supruge, koja je nastavila povlačiti njegov kurac, nakon što je jezikom prešla preko dlane malene šake. Nina se nasloni na mene i jednu ruku premesti u moje međunožje. Jedna moja ruka je bila na njenom vratu, niz koji su klizile usne i zubi, dok smo skupa, slobodnim rukama, prelazili i gnječili Emine grudi, povlačeći jako bradavice. Njih dvoje su sledili naš primer.

„Da se premestimo“, Strahinja prošaputa ostavljajući mokar trag na Eminom obrazu.
„Gde?“, Nina joj je prstima prelazila preko brade.
„Opustite se i dajte nam ruke.“
Moje reči ispratiše pokreti.


Pre samog odlaska na proslavu, nas dvojica smo ostali duže u kolibi, kako bi nešto proverili u koferima i premestili ih u hodničić, dok su njih dve otišle na proslavu ranije, kako bi pomogle ostalim ženama oko pripreme, doduše malčice dignutih nosića, jer su pretpostavljale da bi nas dvojica trebali slediti njihov primer i biti na usluzi domaćinama, ako bi naša pomoć koristila. Elem, u međuvremenu smo izmestili stvari iz dnevnog boravka, postavivši na stranama ulaznih vrata, odnosno balkona dve kuhinjske stolice. Jedan stočić smo položili na levu stranu od ulaza, jer smo se složili da bi svećnjak dovoljno osvetlio razvučen ležaj na desnoj strani. Strahinja je potom, sve igračke premestio uz ležaj, uprkos mojoj sumnjičavosti u svrhu istih. Ostale stvari smo dogovorili pogledom, ili pak usputnim dobacivanjem.


Nina i Ema su sedele na stolicama, dok su im ruke bile provučene kroz kožne trake i pričvrćene za donji deo stolica. U mojoj ruci je bio bič sa ojačanim gornjim delom, dok je Strahinja prelazio većim dildom preko Eminih butina, a ona glasno uzdisala i zavraćala glavu kako bi oslobodila vrat njegovim usnama. Prstima sam prešao preko Nininih usana, niz bradu, ostavivši ih na vratu, da bih je pritom jako povukao na nazad. Nakon što je neko vreme lutao po njenom telu, bič udari po grudima.
„Mmmm, bradavice su mi toliko ukrućene“, pokušavala je podignuti glavu, kako bi usnama uhvatila deo moje kože. Bič ponovo udari, ovoga puta po nogama iznad kolena.
„Mmmmm, aahhh...Strahinja, ovamo ga daj...meni!...“, Ema je bila sve glasnija.
Grickao sam Ninino uho, dok joj je gornji deo biča klizio niz stomak.
„Spusti ga na nju, molim te.“
Jedan brz pokret ruke i bič sevnu po butinama.
„Rekao sam da ušutiš“, povukao sam usnama kožu sa njenog vrata.
„Ovaj zadnji je stvarno boleo...a u isto vreme...uuhhh.“
Resice pređoše preko pičkice.
„Strahinja, ja čujem udarce po koži, ovaj zadnji je baš bio jak...šta se deš...aaaahhh“, Ema je jako otvorila usta i gotovo pala sa stolice, nakon što joj je suprug ubacio igračku u pičku gotovo do kraja.
„Toliko si vlažna“, njegov glasan šapat dopre do Nininog uha.
„Udaraj me koliko hoćeš, samo mi pričaj šta joj radi.“
Bič je ponovo dodiravao mesta na butinama, pa brzo prešao preko stomaka i grudi, da bi se zadržao na vratu, dok je resica ovlaš dodirnula njenu bradu.
„Molim te, šapući mi šta joj radi“, glas joj je već dobijao orgazmičan ton.
„Aahhh, to volim, nemoj me štedeti“, Ema zavrte glavom.
„Znaš, mislim da ti to mogu priuštiti.“
„Daa“, Nina pokuša da okrene glavu na moju stranu.
Obraz uz obraz, a potom moje usne dodirnuše mesto ispod uha.
„Vezana je za stolicu u sličnom položaju kao i ti. Upravo velika igračka izmiče njenim usnama, koje su tako vlažne, obrazi su joj već rumeni, a noge jako raširene....“
Nina skupi svoje, pokušavši da dodirne moje usne, pre nego se izmakoh, zamahnuvši štapom ponovo.
„Ja sam toliko vlažna, tako bi mi prijao tvoj jezik duboko u pički.“
„Tiše, inače šapat prestaje“, usne sam joj spustio na čelo.
Klimnula je glavom.
„...dildo joj je malopre bio među grudima, sad lupka po njima, znaš i sama kako znaju da napupaju....“
„Mmmm, znaš koliko volim njene sise.“
Resice zastadoše ispod Nininih.
„...rekoh ti da me ne prekidaš...“, sklopila je oči očekivajući pljusku, no umesto toga je dobila temeljito obljubljivanje grudi. Podigao sam glavu do njenih usana, kako bi osetila moj vreo dah i povukao joj kosu jako unazad.
„Slušam te“, prešla je jezikom preko gornje usne.
Okrenuo sam se.
„....igračka joj klizi po butinama, a čini se da je ona očekuje na drugom mesto, praktično ga moli, da joj ga ponovo ubaci....da, sad joj trlja klitoris...i mislim da će upravo....“,
Nina jako otvori usta isprativši svaki Emin uzdisaj, nakon što dildo ponovo završi u njenoj pički.“
„Ja se već grčim, kako možeš da me gledaš ovako...“
Nije svršila rečenicu, a resice biča udariše po stopalima, koje je brzo povlačila ispod stolice. Moje usne joj klize niz obraz.
„...znaš upravo se nešto dešava, samo nisam siguran da li si svojim ponašanjem zaslužila, da ti dočaram...“
Nina okrenu glavu u mom smeru. Čula je moj osmeh.
„Uradi mi što god poželiš, samo mi šapući, njeni uzdasi me naprosto izluđuju.“
„....dok ga jako gura u njenu pičku, drugom rukom joj povlači glavu napred, kako bi je naterao da mu proguta kurac, upravo je nogu zapeo za stolicu da se što bolje namesti. Nina...pokreti njegove karlice upućuju na to da je upravo jebe u usta...
„Molim te, gurni mi prste u pičkicu, oseti koliko je mokra i sočna...aj Ema!“
Strahinja i Ema se trznuše, a nakon što sam mu namignuo, nastaviše svoju strastvenu igru.
„To nije bilo pametno.“
„Želim i ja kurac u ustima.“

Zamahnuo sam i odbacio bič u stranu. Spustio sam jednu ruku u njenu kosu, a drugu na rame, namestivši se ispred nje. To iščekivanje, dok su se njene usne lagano pomicale, pre nego su dodirnule vrh glavića, me je gotovo izbezumilo. Uvukla ga je brzo, gotovo dopola. Tako nekoliko puta, a ja sam ga pri vađenju ostavljao na njenim usnama ili pak lupkao po obrazima. Pogledao sam Strahinju. Zagrizao je usnu, uhvativši moj smešak. Pokušavali smo nastaviti igru, iako smo obojica bili na ivici strasti, izgarajući u želji da im se prepustimo i svi skupa izjebemo do ludila.
„Toliko za tebe večeras, ostalo možeš samo čuti“, rečenica koju smo prošaputali u isto vreme i izmakli se gotovo do kuhinjice.
Obe su se migoljile u stolicama, ali nisu progovarale gotovo čitav minut, dok se Ema nije oglasila.
„Ne razumem šta se dešava, Strahinja gde ste.“
„Ema, jesi li tu, čini se da su negde otišli...nisu nas valjda ostavili ovako“, Nina je nastavila.

„Idemo“, rekoh, a Strahinja me potapša po ramenu.
Prošao je pored supruge i našao se ispred Nine, dok ju je u isto vreme milovao i oslobođao trake. Naposletku joj je svukao povez s lica. Dalje nisam mogao videti, jer se uzdah zadovoljstva prolomio sobom, a njene usne završile na njegovom stomaku.
Oslobodio sam Emu, no čvrsto joj stegnuo ruke svojima, zapevši nogama o stolicu, dok sam ustima odvezivao povez. Trebalo je nešto više vremena, ali taj pogled ne bih menjao ni za šta na svetu.
„Osetila sam tvoj miris.“
Nasmešio sam se i pogledao prema ležaju.
„Idemo, želim da nas obe dobro pojebete“, obrglila me je oko vrata.


Nina je ustima obrađivala Strahinju, koji se doista trudio da ne svrši, pre nego ju je zamolio da uspori. Ema se namesti između mojih nogu i ja se prepustih glasnom užitku, dok je jezik spuštala sa strane, a prstom konstantno prelazila preko rupice iz koje su se već nazirale lepljive kapljice.
Strahinja se jako zarivao u Ninu, uz zid do balkonskih vrata, dok je ona zavraćala glavu, gotovo do njegovog ramena, ostavljajući prednji deo otvorenim za njegov jezik i usne. Ema se pope na mene, dok sam ja rukom pridržavao koren kurca i pravio polukrug glavićem po pički. Grudi mi je neizmenično gurala u usta, a vlažni uvojci njene kose su mi se lepili po licu. Pogledao sam je i ona klimnu, ruku sam joj položio na bokove i uterao kurac. Početak je bio sporiji, dok nismo uskladili pokrete, nakon čega je sve počelo pucati, izazvano njenim nasedanjem i mojim pokretima karlice odozdo.

Ubrzo se Nina i Strahinja nađoše na ležaju. Obojica smo izrazili sumnju, tokom večernje pripreme, da će ležaj izdržati četvero, no o tome se nije moglo više razmišljati. Nina izvuče moj kurac iz Emine pičke, pa poliza sve sokove s nje, pre nego ga proguta gotovo do korena, zagrcnuvši se na kraju. Ema je takođe prihvatila Strahinjin zadovoljno mljackajući. Nakon nekoliko trenutaka, on se namesti do mene, a ona mu okrenu leđa i nasadi se na uspaljeni kurac, oslonivši se rukama na njegove grudi, dok on svoje spusti na njene kukove. Nina ga natera da još više raširi noge, kako bi se ona mogla uvući, tako da joj usta dođu tik uz Eminu pičku, koja je naprosto gutala njegov kurac sa svakim novim nasedanjem. Dok je Nina spuštala glavu i ljubila Emine bokove, odnosno prelazila jezikom preko njegovih muda, izdigla je guzu visoko i navodila me pogledom da se premestim iza nje.
Jednu ruku sam joj položio iznad guze i uterao kurac, druga je već kružila po njoj, malo oko anusa, da bi pola palca završilo u njemu. Strahinja je čvrsto stezao i grubo mesio Emine sise. Ninine usne su bile na njenom klitorisu.
Pokušavao sam se zarivati lagano i odlagati orgazam koliko sam mogao, no prizor i poplava glasnog užitka, čega sam i sam bio deo, jednostavno je izazivao grčenje mišića, tako da sam svakog momenta očekivao da će neko početi eruptirati.
„Aaahhhh, jebi me jače...najjače što možeš“, je bio dovoljan znak, dok je Nina zabacivala kosu, a potom ponovo spuštala usne u Emino međunožje. Počeo sam je jebati iz sve snage, osećajući kako joj jaki drhtaji prolaze bokovima.
„Ja sam blizu“, njene reči nateraše Strahinju da podigne Emu malo više i navuče je nekoliko puta do kraja, ostavši u njoj, dok su se obe tresle, a Ema rukama stiskala Ninina ramena. Strahinja je glasno disao iza njih. Ema poče, uz Nininu pomoć ustajati s kurca, spustivši dupe na njegove grudi, dok je seme iz njene pičke curilo na sve strane, niz butine i po njegovom stomaku. Nina poče kupiti nektar jezikom, a ja sjurih u nju nekoliko puta do kraja, dok joj je Ema pridržavala glavu, pre nego ustadoh i jedva prenesoh seme do njih dve, štrcajući obilne mlazove po Eminoj ribici i Nininom licu. Crvenokosa siđe sa Strahinje i jezikom pokupi malu lokvicu sa Nininog obraza i ostatke s usana. Vraćajući se u normalniji ritam disanja, legoh na stomak pored Strahinje....

Nikada ne treba dirati u staru ranu, sve i kad mislimo da smo sigurni da je zacelila, u nadi da se ne može dva puta otvoriti na istom mestu, baš kao i pomogati nekome da zaboravi prošlost, ne znajući da ga guramo još dublje u nju. Osmeh može izazvati i kapljica hladne kiše na ramenu, suza može poteći i od plesa vetra s vlatima u visokoj travi. Jedno bez drugog ne može i ne treba čuditi ako se neko ogleda u prošlosti, pre nego izabere mrvice sreće sadašnjosti i zakorači u budućnost. Mrvice su one koje nam daju istinsku snagu.


„Koliko nam je ostalo vremena za san.“
Strahinja vrati cigaretu, koju je mislio zapaliti.
„Oko dva i po sata.“
Sedeo sam na stolici, okrenutoj naopačke.
„Trebali bi leći“, Nina nanese kremu na moje rame.
„Sumnjam da će se iko od nas moći uspavati“, Ema zevnu.
„Ne košta nas ništa da pokušamo“, nasmeših joj se.
„Što me tako gledaš?“
„Kako te gledam Ema.“
„Pa tako, s tom vatrom i požudom u očima.“
Nina se glasno nasmeja iza mene.
„Toliko ti smeta?“
„Hej ti, ne smeta mi nimalo, samo me navodi na neke misli.“
„Alo, dobro je vas dvoje. Pile, meni nikad nisi rekla da imam tu požudu i vatru u očima“, Strahinja ustade s ležaja.
„Ti imaš nešto drugo.“
„Šta imam Ema.“
„Reći ću ti čim legnemo.“
„Tako znači drugarice, postoje stvari za koje nas dvoje ne znamo, a i ja bih htela o tom Strahinjinom pogledu“, Nina me obrgli.
„Strahinja će sklopiti oči, čim dodirne jastuk, a vi slobodno pričajte o tome“, umorno je krenuo prema sobnim vratima, pre toga se namestivši da ga Ema uzjaše s leđa.
„Ja ću paziti na sat“, dobacih.
Podigao je palac u vis. Okrenuh se, uzevši Ninu u naručje.
„Dugo je prošlo otkad te nisam odneo u krevet, uvuci glavu u krilo, štokovi su prilično oštri.“
„Jako dugo, a toliko različitih povoda, koji su uvek prelepo svršavali, ali u ovom trenutku mi jedino ima smisla da želiš uvežbavati prenošenje preko praga.“
„Nina!“
„Reci ljubavi.“
„Ne seri.“
...

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara