Vrteška čežnje - osmi deo

Granica, neki bi pre rekli mera, pa nastavili o tome, kako je u svemu treba imati. Iako svestan te mudrolije želeo sam da osmesi i vedrina, kojim smo zračili tokom ručka, nikada ne prestanu. Uzimajući veći zalogaj, dok je Nina viljuškom ganjala, primamljiv sadržaj u mom tanjiru, misli mi odlutaše na drumove, gde je svako od nas započeo jednu priču. Koliko se stvari u glavi zavrtelo da bi sjaj u očima preskočio sve zamišljene prepreke i predao se osećajima prijanja i topline. Emina ruka je prelazila preko Strahinjinog lica, a on nije oklevao da joj svako malo izljubi dlan. Brzo je otklanjala umor iz njegovih očiju. Osmeh mu nije prestajao silaziti s usana, a ja sam osećao da sve vreme mislima ljube jedno drugo. Ninina ruka pređe preko moje. Jutros smo ponovo prihvatili jedno drugo i počeli nanositi sveže boje na svaku izbledelu sličicu, koju nismo odbacili.

„Zavoleću i zrelu bananu uz vas“, Ema pogleda mene i Ninu, pa se nasmeši suprugu.
„Ja ne mogu verovati da ste se vas dvoje našli u takvoj situaciji“, Strahinja uze zalogaj, u iščekivanju da ja progutam svoj i počnem laprdat.
„Rekla sam da nismo maženi kao deca, a isuviše smo situacija prebrodili, pa smo pomislili da nas ništa ne može pokolebati“, Nina uze maramicu da obriše usne.
Strahinja je i dalje gledao u mene.
„Da, to je bila moja ideja, da ne polovimo večeru, već svaki zalogaj podelimo između sebe. Pošto smo ostali švorc, nakon što smo platili račune i kiriju, večerali smo jednu prezrelu bananu, tako što smo razmenili svaki zalogaj poljupcem. Nemaština nas je morila nekoliko nedelja, ali to nas je samo još više zbližavalo. Znali smo ostajati budni do zore, prepušteni strastima, uprkos tome što nas je muzika u crevima upozoravala da možda malo preterujemo.“
„Malo, nikad se jače nismo jebali“, Nina je tiho nadopunila moju rečenicu, gurajući svoju ruku ispod moje.
„Nas dvoje se nikada nismo našli u takvoj situaciji, ali kroz sve smo prolazili skupa, a Strahinja mi je čisto dizao bradu i vraćao osmeh na lice, udahnuvši u mene svaki dašak svoje ljubavi“, Ema zavrte glavom, naslanajući se na Ninino rame.
„Htela je reći da smo uvek bili podrška jedno drugome, bez obzira na sve, nikada nismo odustajali jedno od drugog, šta god bi nas snašlo“, Strahinja pogleda na sat.
„Znate, nije ta nemaština trajala tako dugo, neki ljudi su doista pokazali koliko im značimo. Naša komšinica Sanja, pričala sam vam o njoj, jednog dana je odlučila da, iz njoj znanih pobuna, počne praviti obrok za troje. Drugarica Dijana je zamolila vlasnika knjižare da me zaposli na određeno vreme, par sati dnevno, kao pomoćnu radnicu. Pristao je. S druge strane njegov najbolji drug Saša...“,
Svi su me pogledali, dok sam ja skretao pogled u stranu. Ninina ruka je prelazila preko moje, jer je znala da će mi glas zadrhtati.
„...uložio je svoju ušteđevinu na moj projekat, iako ni sam nisam verovao da će biti podržan od strane nadležnih“, doista mi je zadrhtao.
Ema me pogleda i skupi usne.
„Ja bih s vama mogao razgovarati danima“, Strahinja mi prodrmusa rame.
„Samo razgovarati?“, Nina zagrize usnu.
„Znaš i sama gde nas često naši razgovori odvedu.“
„Mhm“, očima je šarala po njegovom licu.
„Mi bi trebali krenuti, no pre toga da prošetamo malo, dok nije počela kiša“, nije mi bila namera da ih prekidam, jednostavno, nametnula se jebena činjenica.
„Samo da odem do toaleta“, Ema izvuče stolicu, dok smo obojica ustajali.
„Nemojte se dugo zadržavati“, Strahinja se osmehnu i vragolasto pogleda u Ninu.
Ložilo me je to što njih dvoje imaju neku svoju pričicu, ujedno hteo sam da protegnem noge, a najiskrenije nisam mogao odoleti crvenkastoj kosi na Eminim ramenima i njenom zavodljivom pogledu dok me je čekala da je otpratim.

Nekim čudom, u toaletu nas dočeka pustoš. Stala je pored ogledala i protresla kosom.
„Podočnjaci“, reče tiho.
„Da?“
„Više ih i ne skrivam i nemoj mi laskati, jer znam da se spremaš.“
„Ne prija ti?“
„Ma prija bre, samo htela bih ti nešto reći, kad smo već ostali sami.“
„Možda da prvo piškiš.“
Ema sevnu pogledom, ali se osmehnu.
„Voleo bi me čuti dok piškim, ili možda...gledati?“
„Verovatno ću čuti, ovo drugo ću zamisliti.“
„Možda bih te zamolila da me gledaš.“
„Ne bih da tome pridajemo toliku pažnju jer...“
Ema se brzo okrenu položivši ruke na mene, dok sam ja prste umrsio u plamen njene kose.
...sve je to normalno, pošto smo otvoreni jedni prema drugima i svakim danom sve opušteniji“, nastavila je izmamivši mi smešak, jer je iskoristila rečenicu, koju sam ja utkao u zajednički odnos.
„Slažem se.“
„Ako je tako, onda se neću ustručavati da ti nešto kažem.“
„Ne želim da se ustručavaš.“
Ema obori pogled.

Nina ustade i sede pored Strahinje.
„Gde si ti“, rukom pređe preko unutrašnjeg dela njegove butine.
„Kako se osećaš?“, iskreno ju je pogledao, spustivši ruku u njeno krilo.
Nina se nasmeši podigavši noge na dvosed.
„Čudno“, uzvratila je pogled.
„Verovatno si iznenađena, jer nisi očekivala da će on tako brzo prihvatiti stvari. Ja mislim da je bio na ivici, trebalo ga je samo malo pogurati“, Strahinja joj pređe rukom preko kolena.
Pogledala je u nadolazeću oluju i par puta klimnula glavom. Otvorenim dlanom je dodirnula njegovo lice, a on na njega prilepi usne.
„Strahinja, on voli da usreći druge, ne razmišljajući o vlastitoj sreći. Mislim da je samo potisnuo loše stvari, koje smo oboje izazvali. Dao nam je šansu, a ja opet osećam malu dozu straha.“
„Zašto Nina?“
„Video si da priča sam sa sobom, odnosno odluta na par minuta?“
„Jesam, prvi put sam bio iznenađen, no sad mi je to sasvim normalno.“
„Pitao si ga, gde odluta ili o čemu razmišlja, dok goli i mokri dišemo na krevetu?“
„Nisam osetio potrebu.“
„Traži krajeve dva konca, da ih sveže u čvor.“
„Sad zvučiš poput njega“, Strahinja je obrgli.
„S kim si...“, nije ni završila rečenicu, a oboje se nasmejaše.
„Preispitao je neke stvari, povezao sve konce i bio prokleto iskren u svemu onome što je danas rekao“, Nina se nasloni na njegovo rame.
„To je valjda dobro“, njegovi prsti joj dodirnuše grudi.
„Jeste, samo volela bih da znam, je li zaista srećan zbog toga.“
„Čemu sumnja, ta primeti se, dok te dodiruje...gleda, priča... rekao bih da jeste.“
Nina uze čašu sa stola, navodeći ga pogledom da podigne svoju. Nakon što se kucnuše, oboje pogledaše u nebo i manju svetlicu.
„Dugo su se zadržali“, Nina se zacereka i ponovo prevuče prstima po unutarnjoj strani njegove desne butine.

Podigao sam joj bradu.
„Ema, slušam te.“
„Ozbiljno misliš srediti stvari s Ninom, uploviti u bračne vode....“,
Prislonio sam je uz sebe i poljubio u teme.
...nemoj misliti da sumnjam, jebiga iznenadio si me danas, sve se brzo desilo, a to su ozbiljne stvari.“
„Jesam li zvučao neozbiljno?“
„Nisi, samo nemoj da staješ na ovome, volela bih da se što pre uzmete.“
Pogledao sam je pravo u oči. Njene ruke pređoše preko mog lica, dok se spremala da mi da dodatno objašnjenje. Zagrizao sam usnu i ona je zastala.
„Znaš, svaki dan napravimo po jedan korak, sve manje teturamo i posrćemo, današnji je bio dug i siguran, svaki naredni bi trebao biti sigurniji, no neću dozvoliti da potrčimo.“
Skupila je usne, no nije uspela skriti smešak.
„Na sve imaš odgovor, a verovatno si u pravu, mada bih te rado nazvala kukavicom.“
„Slobodno, neću se naljutiti“, osmehnuo sam se.
Ema prste prevuče preko mojih usana, čekajući da otvorim usta, pa da vrati kažiprst na kojem ću ostaviti poljubac.
„Ne bih to nikad uradila....samo ću ti otkinuti glavu, ako je povrediš.“
„To već mogu prihvatiti“, spustio sam ruke na njene bokove.
„Htela bih da se vidimo što pre.“
„Čekaj bre, niste nas se još rešili.“
„Ne seri“, Ema se okrenu prema ogledalu, dok sam joj sklanjao kosu s vrata, kako bi spustio usne na njega.

„Stvarno jesu“, Strahinja priguši uzdah popravljajući dugme na rukavu, istovremeno izdužiću karlicu, dok su mu Ninini prsti prelazili preko međunožja.
„Biće da nisi isuviše umoran“, prstima je kružila po delovima, gde se počela ocrtavati nabreklina.
„Nina, ja bih to ostavio sada“, tiho je progovorio, dok je njen uvojak kose klizio između njegovih prstiju.
Njen pogled pređe preko njegovog lica, ožiljak na čelu mu se poče pomerati, jer je usne razvukao u osmeh, a potom je pogledao u jedno staro drvo, koje je savršeno zaklanjalo stol za kojim su sedeli.
„Jesi siguran?“ njen šapat ga trznu, dok je prstima povlačila nabreklinu u pantalonama.
„Kako da budem“, ruka na stolu mu je podrhtavala.
Koraci iza drveta. Nina pusti njegov desni obraz, kojeg je počela povlačiti usnama.
„Možemo li vas uslužiti još nečim“, stariji konobar se gotovo naklonio Nini.
„Ja sam već imala u planu željen desert, ali kad ste već svratili, onda budite ljubazni pa mi preporučite nešto“, prsti joj ostadoše na njegovom glaviću.
„Pita od jabuka“, konobar se nasmeši.
Nina klimnu.
„Gospodine...?“
„Neću vas odbiti, mogao bih neki kolač sa keksom.“
„U redu, a za vaše prijatelje, ili da sačekamo da se vrate?“
„Mislim da će brzo doći“, Strahinja odgovori ozbiljno, a konobar se udalji.
„Misliš da hoće?“, Nina mu gricnu vrat.

„Voleo bih da nastaviš prekrivati praznine na slici“, uzeo sam joj ruku i podigao ka ogledalu.
Položila je svoj dlan u moj i nasmešila se.
„Nina je u pravu, tvoji prsti nekako uzbuđuju“, naslonila se na mene.
„Šta da ja onda pomislim o tvojima, uz svu strast koju ostave na našim telima, uspevaju i da je prenesu na platno.“
„Dopada ti se ono što si video“, Ema zagrize donju usnu.
„Neću lagati, očekivao sam kreativnost, no nisam mogao zamisliti, da ovako nežne jagodice mogu ostaviti tragove poljubaca i ugriza na telima, uzdisaja u kojima međunožja proždiru jedno drugo, kapljica znoja koje klize niz tela u zanosu, podrhtavajući u iščekivanju jakog orgazma, oslikanom u otisku tvog dlana na platnu.“
Digla je pogled, a ja sam morao spustiti glavurdu. Prislonila je tiho usne na moje, a potom povukla grubo moju donju.
„Razmišljaj malo više o Nini i o onome što vas očekuje.“
Moje joj ruke sletiše niz telo do bokova.
„Nina je naslikana“, nasmeših se.
„Bezobrazniče, na slici je sve ono što volim. Ne želim da previše razmišljaš o njoj. Trebaće mi neko vreme da je završim.“
„Trenuci inspiracije i strasti“, prešao sam joj prstima preko međunožja.
„Ej, mislim da su mi gaćice već mokre.“
„Nisam imao nameru da ih svlačim“, zubima sam prešao po vrhu njenog levog uva.
„Priznaj da ih voliš svlačiti, klizeći prstima po mojim nogama, dok ih ja širim, a tvoji dlanovi kruže po mojim butinama, pa mi ih nežno savijaš u kolenu, penjući se prstima od članaka preko listova do iznad kolena, a onda brzo svučeš gaćice sa stopala, milujući mi nežno nožne prste.“
„Voleo bih da nastaviš“, rekao sam i ispod odeće dodirnuo najvreliji deo njenog tela.
„Ako nastavim, neću moći odoleti toj nabreklini na vrhu moje guze.“
„Valjda znaš da ja ne obraćam puno pažnje na mesto i vreme, ali ipak...“, zastao sam je jer se Ema odmaknula od mene i prislonila dva prsta na moja usta u ogledalu.
Dok ih je spuštala preko moje brade, čuo sam šapat....
„...ipak bi volela da, kad završim sliku, ti napišeš priču o onome što vidiš i osetiš u njoj.“
Okrenula se, a ja sam je brzo privukao u svoje naručje, dok je ona trljala nabreklinu u mom međunožju, namestivši se tako da joj moje krupne šake obujme guzu..
„Misliš da bi se ja mogao izboriti sa tolikom strašću?“
„Ti, nema te strasti, koju ja mogu zamisliti, a da....“, Ema utihnu, jer su se vrata toaleta počela sporo otvarati.
Sredovečan i zdepast gospodin uđe.
„Prekidam li nešto?“, pogledao je u mene.
„Taman posla, izlazimo brzo, samo da gospođa popravi frizuru.“
Ema je prstima usmeravala uvojke na levu stranu.
„Kad bih ja mogao popraviti svoju prostatu, samo što sedosmo da jedemo...i...“
Ema ga pozdravi, uzevši me pod ruku.
„Napisaćeš?“
„Misliš da ću moći odoleti?“
„Ne volim kad na moje pitanje, uzvratiš svojim.“
„Pisaću.“
Smešak joj pređe preko usana.
Prolazili smo pored drveta i Ema požuri prema svom mužu, koji je dovršavao kolač, gledajući u Ninu, koja je skupljenih kolena na dvosedu polovila zalogaj na dva u svom tanjiru.
„Dugo ste se zadržali“, Nina se osmehnu.
„Razgovarali smo, nas dvoje uvek nađemo neku zanimljivu temu“, Ema dodirnu Strahinjine usne.
„Verujem, oboje ste pričalice“, doda on, puštajući je u svoje krilo.
Seo sam preko puta Nine, pogledavši u nebo, jer je nekoliko krupnih kapljica kiše završilo na stolu.

Strahinja se osvrnu dok je snosio jednu torbu, krišom gledajući u dve žene kako zagrljene šapuću, koračajući nekoliko koraka iza njega.
„Može li i ova torba na zadnje sedište ili ćemo je u gepek?“, upitao je crnomanjastog druga, koji je mu je žurio u susret s otvorenim kišobranom u ruci.
„Gepek“, odgovorio je.
Nina i Ema su ostale ispod natkrivenog dela blizu ulaza.
„Zašto ne ostanete, dok ne prestane pljusak, grmljavina je baš jaka?“, Strahinja zatvori gepek.
„Bolje je ne odlagati, a ja volim voziti po kiši i slušati Zimmerovu muzičku podlogu iz 1988.“, crnomanjasti odgovori i zagrli druga, ne obražajući pažnju na kapi kiše, koje su se slivale niz njegov levi obraz.
„Idemo do njih dve, mislim da obe čekaju da se pozdravimo“, Strahinja ga povuče, kako bi se sklonio pod kišobran.
Dok su prilazili ulazu, obojica su čuli povišen Emin glas.
„Mrzim ove rastanke na brzinu, stvarno ste mogli sačekati da prestane padati.“
„Hej, javićemo vam se čim stignemo, odmorite se od nas malo“, Nina joj se nasmeši, dok je prihvatala Strahinjine ruke na svojim ramenima.
Ema zagrli krakonju, a on prisloni mokar obraz uz njen.
„Koji si ti ludak“, šaputala je.
Usne su mu ostale prilepljene uz njen obraz. Na trenutak je pomislila da je ljubi za rastanak, ne samo ovaj, nego onaj...., odvojila ga je od sebe, podigavši ruke na njegove lice, pogledala ga i odmahnula glavom. Na usnama mu je igrao smešak, a u očima se smenjivale jarke iskre u uglju omeđene tugom. Strahinja se glasno nasmeja na neku Nininu doskočicu, ali ona se gubila u njegovom pogledu, ispitujući ga pokretom svojih usana i palcem koji je prelazio preko njegovih. Bile su tople, malčice suhe, no ipak ih je poželela na svakom deliću svoje kože. Već u sledećem trenutku ju je privio uz sebe, a ona je krajičkom oka videla kako Nina dodiruje Strahinjine usne svojima. Sklopila je oči na trenutak, osećajući njegove u svojoj kosi. Obožavao je njenu kosu. Nikada nije naveo neki poseban razlog, ali je to pokazivao prstima i usnama. Sada je čula šapat.
„Znam da ne voliš iznenađenja, ali ostavio sam ti nešto u stanu, skriveno u najstrastvenijem zrnu našeg odnosa, prateći razlivene boje na platnu.“
„U pravu si ne volim, ali mi nisi ostavio izbor“, Ema ga još čvršće zagrli.
Njegove duge ruke uzvratiše zagrljaj, dok se ona propinjala na prstiće.
„Moramo krenuti“, odhuknuo je i stisnuo Strahinjinu ruku.
Ema je posmatrala kišu nekoliko trenutaka, naslonjena na svog supruga, dok su se vrata automobila zatvarala, a Ninina ruka mahala i istovremeno brisala prozor.
Strahinja, delovao je čudno dok se pozdravljao sa mnom“, zavratila je glavu tražeći njegove usne, kako bi još jednom osetila Ninu.
„Naš čudak“, Strahinja se osmehnu.
„Imala sam osećaj da se ponaša kao da se nikada više nećemo videti.“
„Pile, mani se takvih misli, možda će više vremena posvetiti jedno drugome, ali ne verujem da će se prestati javljati.“
„Misliš?“, Ema pogleda niz ulicu, gde se auto izgubilo.
„Tvrdim, iskreni su oboje, samo učinilo mi se da ti je nešto prošaputao u kosu“, Strahinja otvori ulazna vrata u zgradu i kratko zevnu.
„Jeste, ali taj šapat tek trebam pronaći“, telo joj zatreperi.

Pod pokretima brisača promicale su misli vrelih tela u zanosu, mirisu kože, rečima koje guta tama i želji u pogledu. Život, cesta na kojoj je svaka krivina neizvesna, a ručna kočnica retko kada od pomoći, jer sve i da se blagovremeno povuče, čovek se prvo počne prisećati svega onoga što je jednom ostavio iza sebe. Nema tog septembra u „izbornoj“ godini, koji može iznova zakrpiti otvorene rupe. Bio sam isuviše šutljiv. Nina je gledala kroz prozor s vremena na vreme odmerivši moju njušku, dok sam iznova prolazio kilometrima mladosti izbegavajući rupe, sve dok nisam stao ispred one, gde sam morao duboko udahnuti, uhvatiti zalet pa preskočiti je, a potom sklopiti oči i potruditi se da je potisnem.

„Ne znam šta bih rekla“, stresla je glavom.
„Ne moramo reći ništa, dovoljno je što smo tu i što možemo iskreno pogledati jedno drugo.“

Znamo i moramo što više razgovarati o onome što nas najviše boli, a biće da se u pogledima osim iskrenosti javlja i nešto drugo.
Nina odluči da promeni note u autu, dok je jesen u selima i prevojima ostajala iza nas.
Pozdravi nas Beth Hart. Pogledao sam u nju i nasmešio se.
„Stiže me umor“, odgovorila je smeškom.
„Sa tobom svaki dan“, naslov pesme je savršeno odgovarao njenom osmehu.
„Zaljubljujem se u tebe svakodnevno, to je barem lako, a neću da mislim kako postoji nešto što nije moguće“
„Stići ćemo za nekih pola sata, ne bih žurio iako je kiša prestala.“
„El....“, Nina zagrize usnu, naslonivše se na moje rame.
Uglavnom me je tokom prepirke oslovljala imenom, kojem bi dodavala neke životinjske epitete, a nekad sam se pitao, šta bi tek smislila da smo se umeli dobro popičkat.
„Slušam te.“
„One reči u stanu....neću da ti lažem, očekivala sam ih svaki dan i obožavam svaku koju sam čula, no malčice sam iznenađena, jer si mi uvek najdublja osećanja pokazivao dok smo sami.“
„Misliš da nisam trebao pred Emom?“
„Ne, nisam to pomislila, drago mi je da je bila s nama u sobi ili kuhinji, prijala mi je njena blizina, prisustvo, ushićenje...pažnja.“
„Čudno ti je što sam i ja poželeo da ostane“, rukom sam prešao preko njene butine.
„Uživaš u svakom trenutku s njom i voliš da ti je blizu, ako ne fizički, onda u mislima“, Nina je nežno odvojila reči, pustivši ih u moje uvo.
„Ona prati tvoj poliamorijski zanos, jer ste postale izuzetno bliske, a ujedno se sve više otvara prema Strahinji, kako bi se oboje osećali slobodnije i strastvenije.“
„Zašto si sebe preskočio?“, Nina se glasno nasmeja.
Prislonio sam usne na njene krajičkom oka posmatrajući ulazak u naš grad.
„Biće da na toj tvojoj Vrteški lopuža ima posebno mesto“
„Nemoj misliti da ti nemaš“, usporio sam i skrenuo između zgrada.
„Ljubavi, gde ću to pomisliti, savršeno znam gde je moje, samo priznaj da ti se jako dopala i da delite jednu tajnu iz njene sobe u kojoj slika.“
„Priznajem“, odgovorih dok sam parkirao.
„Verujem da je povezano sa njenim slikanjem“, Nina otvori vrata i izađe iz auta.
„Zaključaj, a ja ću poneti torbe.“
Ispred lifta mi namignu, pa kažiprstom stisnu dugme sa brojem sedam.
„Loži me to što vas dvoje imate neku tajnu.“
„Slika je nešto što opisuje najstrastveniji trenutak našeg odnosa“, prstima sam premestio njenu kosu s jednog na drugo rame.
„Nemoj mi opisivati, videću je u tvojim očima.“

Puštao sam već prohladnu vodu da se sliva niz moja leđa. Ninin miris sam osećao u svakom delu kupatila. Umorna, završila je tuširanje pre mene, dok sam ja bio s drugovima napolju. Para je pomalo kvarila rečenicu na pločicama, ispisanu brzim pokretima ruke i ružom među prstima. Čitao sam iznova dok je bledela i gubila konturu.

„Probudi me u cik zore, godinama se nismo pojebali pre posla.“

Godinama. Nina, zar je toliko jaza bilo između nas dvoje. Ustajala je pre mene, gotovo uvek, a meni su misli lutale do onih buđenja, kada bi sa odobravajućim mumlanjem i skrivenim smeškom ispraćala moje usne u svojoj kosi, koje bi nastavile da klize po njenom potiljku, spuštajući se nežno niz kičmu, dok bi ona gurala svoje dupe u moje međunožje, gde je jutarnja erekcija ispraćala drhtaje dva tela, koja se uvlače jedno u drugo. Njena stopala bi se užlebila između mojih a vrela ruka tražila moje lice, prsti nežno dodirivali usne, dok ih deo jezika vlaži. Trljanje guze uz nabreklinu mi je govorilo da nam donji veš smeta, a ona je svoju strast naglašavala tako, što bi svukla gaćice i bacila što dalje od kreveta. Prešla bi nekoliko puta rukom po uspaljenom udu, grebuckajući dugim noktima deo koji odvaja glavić od ostatka kožice, a potom kažiprstom trljala sami vrh glavića izazivajući par lepljivih kapljica. Obožavala je da jedna moja ruka prođe ispod nje i obujmi joj grudi, dok bi druga čvrsto stegnula bok, kako bi ostali što bliže priuštivši jedno drugom duboko zarivanje u ribicu, praćeno jakim orgazmom. Uvek sam treperio na ivici svršavanja kada bi svojom rukom prevlačila ud po usminama i klitorisu, okrenuvši se kako bi dotakla moje lice i prošaputala:

„Hoću da ulaziš u mene polako, ali najdublje što možeš....prodreš ceo...osetiš li kako je vlažna i vrela...spremna za tebe...šapući mi sve vreme ljubavi, šapući koliko voliš da me jebeš..“

Naravno, vrele jutarnje strasti za radnih dana su po pravilu kratke. No dovoljne da mi se karlica zgrči, a nabreklina zapulsira i neretko ostavi fleke na plahti, dok bi se Nina tresla i migoljila u krevetu tražeći moje usne na onom mestu gde bi mali trzaj izvršio prepad.

„Opet ću zakasniti, zašto me tako gledaš, odmakni se malo, mrdni dupe, napravi mi kafu i zabole me bre što je ti ne piješ“, trčala je gola, na prstima u kupatilo.
Na samom ulazu bi se okrenula dobacivši:
„Diži se, nemaš pojma koliko te obožavam.“

To su nekad bila...jutra.

Izašao sam iz kupatila s peškirom na ramenima, dok su se kapljice vode slivale niz moje lice. Morao sam da je vidim. Usnula u krevetu, disala je duboko, ispruženih ruku prema onom mestu gde bi trebao leći ja. Obično su joj stopala delimično virila ispod pokrivača...uvek, bez obzira koliko ih ja pokrivao. Brisao sam lice. Prijalo mi je to što je isključivo njeno disanje dolazilo do mog uva. Prošao sam sa druge strane kreveta i spustio joj usne na obraz, gledajući kako se njene nečujno pomeraju i prsti klize po plahti. Radio sam to često, no dugo vremena je prošlo.
„Mmmm...kad si se vratio?“
„Malopre, samo što završih u kupatilu. Spavaj, molim te.“
„Umorna sam ljubavi, kad ćeš u krevet?“
Njen glas i telo koje se pomicalo ispod pokrivača me teralo da se odmah smestim do nje, no san mi je bežao, a tada bi bio sklon vrpoljenju. Nisam želeo da oteram njen.
„Brzo ću, samo da obrišem kupatilo i urežem sebi u misli onaj trag karmina, osušim se i malo izađem na balkon, čisto da mi dođe san.“
„Mmmm, dopada ti se trag karmina, nadam se da si ga shvatio ozbiljno, a ja ću ponovo utonuti.“
Uzeo sam njenu ruku, prešavši usnama preko dlana i spustio je na jastuk.
„Divan si“, prošaputala je dok sam izlazio iz sobe.

„Kakav vikend“, Ema je sklopljenih očiju disala na Strahinjinim grudima, prelazeći prstima preko njegovog levog ramena. Nije želala da se uspava, znala je da će ga razbuditi ono što je naumila. Doduše i njegove ruke, koje su klizile po njenim leđima, govorile su joj da je umor ostavio na periferiji misli. Obožavala je da ga sluša kako diše, da se gornjim delom trlja o njegov torzo, a drugom rukom povlači kitu, koja se lagano ukrućivala, dobijajući željeni oblik.
„Ovo bih nazvao produženim vikendom, mada sam ja radio danas“, nasmejao se.
„Jedva čekam ponovno druženje“, Ema podiže glavu da ga pogleda.
„Polako, njih dvoje moraju malo vremena ostaviti za sebe, ipak su napravili jedan veliki korak, ka onome što svi želimo.“
„Znam, ali napravili su ga uz nas, mogli bi i ostale.“
Strahinja se nasmeši na njenu konstataciju.
„Verujem da će razmotriti tu mogućnost, tvoje blage posesivnosti.“
Ema se nasmeši preko volje, a potom zagrize kraj usne, ugledavši vragolastu iskru u njegovom oku.

Brzo je svukla pokrivač sa kreveta, otkrivši njihova vrela tela i nabrekli kurac koji je pulsirao pod njenim prstima. Strahinjine šaka su prelazile preko njenog vrata i lica, da bi završile u kosi, dok se ona usnama spuštala niz njegove grudi sve dok bradom nije dotakla nabreklinu. Ruku je premestila na muda i počela ih masirati, dok je odozgo uhvatila glavić ustima i uvukla ga brzo usnama. Obožavala je taj njegov početni uzdisaj zadovoljstva, a potom je jezikom prešla od vrha glavića prema korenu, odvajajući jedno jaje prstima, kako bi ga usisala u usta. Uživala je u pulsiranju kurca dok je prevlačila jezik prema gore, a potom sklopila oči i prepustila se pušenju. Telo joj je počelo treperiti kada je njegova ruka prešla preko donjeg dela njenih leđa, a potom srednji prst i kažiprst počeli kružiti oko anusa.
„Mmmm, to me tako loži.“
Rečenicu je jedva izgovorila jer je sama sebe izazivala da kurac proguta sve više, da oseti vrh glavića u grlu. Pičkica joj je već bila mokra, a njegovi prsti su pretili da uđu u guzu, što bi je možda dovelo do prevremenog orgazma. Ipak je želela da što više uživa na njegovom kurcu. Nasmešila mu se i premestila između njegovih nogu, puštajući da joj se pljuvačka prelije preko usana na obe strane kurca.
„Tako ga volim, vlažnog i uspaljenog“, nadrkavala ga je lagano, a potom ubrzala prateće njegove uzdisaje, dok je potajno želela da ga dovede na ivicu orgazma.
Njegove ruke se spustiše na njeno lice i ona ga u istom trenu poče gutati. Krajičkom oka je pratila njegov sluđen pogled, dok je lagano podizao karlicu, a istovremeno osežala da će uspeti uvući kurac do samog korena, pre nego se zagrcnula i povukla usta. Oboje su se smešili dok je sluz curila niz njenu bradu po grudima, a Strahinja pružao ruke da je povuče na sebe. Brzo ga je opkoračila, gledajući kako on prevlači jezik preko svojih prstiju i gura ih u njeno međunožje.
„Aaaa, hej ti!“
Rukom je povlačila grudi, dok su njegove prsti grubo trljali i klit i ribicu.
Uzela je kurac u ruku i spustila pogled uzdišući, dok glavić pomera usmine, a one se polako otvaraju, da bi vrh skliznuo u pičkicu. Njegova karlica se ponovo podizala, a ruke joj čvrsto stezale bokove, spremne da je navuku na uspaljenu kurčinu. Jako je želela da ga on preuzme i nabije jako u nju. Pogled je bio dovoljan, jer se je karlica brzo podigla, a njegove ruke je navukle do korena. Uspela je da priguši glasan uzdisaj, a nakon nekoliko početnih i dubokih uboda, počela se sama nabijati i diktirati tempo....tempo, koji ju je brzo dovodio do orgazma. Strahinjine ruke na njenim grudima i prsti koji zatrzaše po bradavicama, nateraše je da spusti glavu na njegove rame i usnama povuče kožu. Usporio je, izvadivši ga na nekoliko trenutaka.
„Biće da si jako napaljena“, prošaputao je.
„Mmmm, već sam na ivici, trljaj mi ga malo po guzi.“
Sve vreme mu je mešala, kako bi održao erekciju. Strahinja je prebaci na drugu stranu, tako da jednim obrazom dodirne jastuk, a usne spusti do njegovih i ponovo navuče, prodirući laganije. Izbezumljena od siline užitka osećala je kako ga grebe po licu i grize njegove usne. Navukao ju je najdublje što može, a potom brzo, odloživši zajednički orgazam, spustio na krevet pored sebe, podigavši joj desnu nogu, kako bi uterao kurac. Vlažni sudari tela su odzvanjali sobom, dok je ona čuvala njegovu podlakticu, jer joj je rukom grubo mesio grudi, a usljed nekoliko pobešnjelih zarivanja zapušio dlanom usta. Ema duboko uzdahnu ližući njegove prste, a on izvuče kurac do samog vrha glavića, pa ga brže, u pola njenog daha, jako utera, stegnuvši joj rukom vrat, dok je drugom još više podizao njenu desnu nogu.
„Aaahhh!!!“, orgazam je bio toliko jak da se njeno telo odvajalo od kreveta, dok je Strahinja njenu desnu nogu pustio preko svoje butine, jer je uživao u orgazmičnim trzajima svoje supruge, istovremeno joj je trljajući klitoris.
„Mmmmmm...odlepiću“, nije mogla da kontroliše grčenje, dok je njegova ruka lagano popuštala stisak na vratu, o ona počela podizati glavu, jer je mislila da joj iz pičkice eruptira gejzir.
Prislonio je usne na njene, ponovno joj oduzevši dah i brzo se uspravio na kolena, prinevši mokar kurac do njenih usta. Uzela je glavić do onog dela gde je bio osetljiv osetivši koliko pulsira, a koren počela nadrkavati vrelom rukom, istovremeno je prste leve ruke gurnula duboko u pičkicu, ne vodeći računa o kapljicama koje su frcale po plahti, jer je znala da će ga to načisto sluditi. Savijala je kolena, a butine su joj se sve vreme tresle. Osetila je kako Strahinja gubi dah, njegov zadnji uzdisaj je preplavio celu sobu. Pustila je kurac, širom otvorila usta, isplazila jezik i sklopila oči, dok se potoćić vrele sperme počeo slivati na njen jezik, pa u grlo, a njegovi trzaji navodili prskanje po usnama i licu. Oblizivala se i pokretom ruke trljala glavić po obrazima.

Strahinja se lagano gasio.
„Mislim da ću zaspati svake sekunde.“
„Idem samo da piškim i vraćam se“, Ema je sedela na krevetu i prelistavala poruke s malopređašnjeg prepisa sa Ninom.
„Dobro, ja možda i zaspem do tada“, Strahinja se okrenu na stranu.
„Samo ti pile spavaj, brzo ću ti se vratiti“, ustala je s kreveta.
Podigao je glavu.
„Hej, ključ od sobice je tu na ormariću, biće da ste zaboravili zaključati, čisto da znaš da se ne bi izgubio.“
„Čula sam te“, Ema otvori vrata od kupatila i zastade.

„Znam da ne voliš iznenađenja, ali ostavio sam ti nešto u stanu, skriveno u najstrastvenijem zrnu našeg odnosa, prateći razlivene boje na platnu.“

Na prstima je došla do ključa, možda i zaplesala. Vrelina joj ponovo napade telo. Bacila je pogled na krevet. Strahinja je zaspao. Vrelina se pomeša sa uzbuđenjem i ona gurnu ključ u bravu. Vrata su bila zaključana. Okrenula je ključ samo jednom i vrata se otvoriše. Zatreperila je još i više, jer je znala da su i ona i suprug zaključavali dva puta. Ušla je i upalila svetlo. Sve je bilo na svom mestu, prišla je slici, koja je prepodne uzburkala strasti između nje i krakatog, sklopila oči i smakla plahtu. Sve je bilo na svom mestu, širom otvorenih očiju je pratila strasti na nesvršenoj slici.
„Tripujem“, reče tiho sebi u nedra.
Krenula je da vrati plahtu, zadrhtavši, jer je pored platna bilo položeno malo pisamce.
„Odakle mu kovertica!?“, progovorila je naglas.
Sela je i poderala omot, na kojem nije bilo ispisano ništa, a potom prešla pogledom preko ne tako lepog rukopisa.
„Rukopis mi je grozan. Dobro ne baš toliko. Jebiga levoruk sam, a ne mogu uskladiti misli i brzinu pisanja.“
Setila se njegove poruke, ujedno se nasmešila, jer su potrudio da bude čitko. Uzela je dah.

„Volim ti poljubiti kosu, jer želim udahnuti tvoj miris i poneti ga sa sobom. Tako je bolje, jer mislim da mi ga vetar ne bi doneo. Odlučio sam uploviti u mirniju luku, bez obzira što me prati nevreme i što na svakom grebenu so nagriza otvorenu ranu u mom biću. Nije mi svejedno, jer znam gde pripadam. Drumovi nas spojiše i nađosmo pravac da trčimo slobodno, uživajući punim plućima. Znaš da je tanka linija između reči boleti i voleti. Jedna bez druge ne mogu. Uvek ih dotaknemo svesni da ne možemo odabrati samo jednu. Ako odem, neću reći zbogom, jer jedan deo tebe ću uvek nositi sa sobom. Ako odaberemo različite strane druma, neću ti reći srećan put, jer život je prepun neravnina i krivina...“

Krakonja.

Ema pređe prstima preko ružnih slova.

Zatvoren balkon.
„Misao je brža od svetlosne godine.“
Možda, ali samo kad beži.
Obojica se nasmejasmo.

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 20 Sep, 2019
• WirEl
• 4 glasova
• 3196 pregleda