Vrteška čežnje - deveti deo

Dašak života, ljubavi, sreće...smiraja dođe i neumorno pokuca na svačiji prozor, toliko puta, doduše drugačijim žarom i željom, jer koliko god se mi umorimo od kucanja, toliko on ostaje zarobljen na kapcima, urezan deo duše u truloj kori, koji jeca za svim onim sitnicama, koje bi mogle postati deo našeg bića da smo bili malčice slobodniji i otvoreniji. Jednom jedna budala reče, „za sreću treba tako malo“, pa se u trenutku inspiracije upita, „a šta malo, čega malo...koga...koliko..“, sve dok se oči ne sklope i slike života ne prođu u pitanjima, na koja iskren i prijatan smešak na voljenom licu uvek da odgovor.

Moji su širom otvoreni, jer volim prozračiti stan pre posla i uz šolju čaja, ako ga uspem skuvati, gledati i razmišljati o tome kako najbolje usrati lep dan. Pravilo broj jedan. Bolje ga sam sebi, nego da ti ga neko drugi. Razume se..., dan. Lakše je. Pogled sve više luta ispod oblaka, jer treba imati hrabrosti pa pogledati u silnu gužvu i ljude, koji od tolike žurbe ne primećuju jedni druge, pa čak i ne osete prisustvo oko sebe u poslednje vreme, osim kad se neko loše prestroji, zakoči, ne krene na vreme, ili pak krene pre vremena. Hronično kasnimo. Vreme je novac. Potpuno pogrešno protumačeno. Deo sinoćnjeg razgovora.

„Ne znam šta da radim, ja brate stalno kasnim na posao. Jutro mi tako brzo prođe, kako da objasnim ženi i detetu da mi treba više vremena...prostora. Ma ne razumeš ti to.“
„Stigneš li da ih poljubiš ujutro, progovoriš nešto s njima?“, pitam po ko zna koji put.
„Ma pusti to, ljubim ih i pričamo kad dođem.“
„U pravu si, kasniš, a ja stvarno ne razumem. Izvini.“

Ironičan smeh bi trebalo zabraniti zakonom, dekretom, konvencijom...šerijatom. Posebno kad se čovek nasmeje u sebi. Pogledah na sat. Pa prijatelju, nisi jedini. Doduše, u glavi mi je bila sveža slika šerpice u kojoj je provrela voda, pare koja se diže iz dve šolje i okus crne kafe, na mojim usnama, koji sam nevoljko saprao čajem. Zvuk poljubaca u svakom delu stana i žuran korak, dok sam je ispraćao na posao.

„Nina, nemoj mi okrećati leđa, barem do lifta.“
„Ljubavi, nikad ih neću okrenuti. Nikada“, osmehivala se dok ga je pozivala.
Ja sam grizao usnu, koja je podrhtavala od zadovoljstva. Njen miris je tu. Uvek je tu, dok ja gledam u razvaljen krevet, podižem razbacane jastuke i popravljam vlažne čaršafe. Tek toliko, da vratim misao par sati unazad i cik naše zore.
„Jesi li budan?“, osetio sam njene ruke u međunožju.
„Jesam“, otvorio sam lagano kapke.
„Mislim da je i on“, jednu ruku je položila na jaja, dok je drugom povlačila nabreklinu.
„Je li rano?“, nalaktao sam se na jastuk, prelazeći prstima po umršenoj kosi.
„Sviće“, prošaputala je.
Položio sam ruku na njene butine i povukao je bliže sebi, a potom prešao prstima preko usmina. Zadržala ih je svojom rukom.
„Hej, tako si...“, zastao mi je dah, dok mi je grizla usnu.
„Mhm, jesam i trebali bi nešto da uradimo...Aaahh“, moji prsti su lagano ušli u pičkicu.
„...po tom pitanju...ako si na to mislila...“, izvadio sam ih i sokove premazao preko njenih butina.
„Jesam, vrati ih..molim te“, trljalja je glavić preko klitorisa.
„Znaš da često spavam otvorenih usta“,nasmejao sam se u jastuk.
Skupila je usne.
„Kupatilo ti je blizu, imaš dve minute...dodaj i meni, kako ti je glavić vreo,....vodicu.“
„Brzo ću“, izvukao sam se iz kreveta.
„Nemoj da bi pišao!“, nasmejala se glasno.
„Ma nema šanse.“

Nasmejao sam se podočnjacima u ogledalu. Kako sam se samo brzo razbudio. Čekaj...Nina. Uzeo sam čašu i požurio ka krevetu. Počeo sam još jače pulsirati kada sam video da je razbacala jastuke po sobi, a čaršafe povlačila rukama i stopalima po krevetu.
„Toliko sam napaljena“, smaragdi naciljaše moje međunožje, dok je podizala glavu.
„Koliko?“, naslonio sam se na zid pored kreveta, pokušavajući da skrijem kurac od njenog pogleda.
„Dodaj mi tu...čašu“, digla se u sedeći položaj i protresla kosu.
Napravio sam jedan korak, ostavivši traženo na ivicu kreveta, a potom napravio dva unazad.
Sačekao sam da završi ispiranje i popije par gutljaja vode, pre nego sam otkrio nabrekli kurac, koji je divljao u naletima jutarnje erekcije i prizora u krevetu sa kojeg nisam mogao skrenuti pogled. „Znaš da te mogu namamiti“, počela je lagano njihati kukovima.
„Mogla ljubavi, ali sad, možda kad bi se malo više potrudila“, počeo sam nadrkavati kurac u ruci.
„Znaš, možda bih i uložila trud, kad bi znala da nećeš svršiti isuviše brzo“, prešla je prstima preko usana zabacivši kosu.
„Probaj me“, zagrizao sam donju usnu.
Nina je, spustivši pogled u krilo, prešla brzo rukom preko grudi i donjim delovima dlanova ih priljubila jednu uz drugu, ostavljajući palčeve na bradavicama. Nadraživala ih je noktima, dok je polako mešala kukovima, sve vreme prateći moje reakcije, dok sam ja sve brže povlačio nabreklinu u ruci. Znala je da će me još više uzbuditi vrh jezika na njenoj gornjoj usni, skriveni osmeh, koji kroz uzdisaj preduhtri grč na licu, dok naseda na krevet, zamišljajući kako se nabija na vreo i uspaljen kurac.
„Molim te malo sporije i primakni se krevetu...barem malo“, prsti su joj, uz zadovoljno mumlanje prešli preko stomaka.
Napravio sam jedan mali korak, tako da me može dohvatiti rukom, no čini se da joj se nije žurilo. Prstima je trljala usmine, tiho uzdišući i gledajući me pravo u oči. Čekala je da oseti grč na mojim usnama, a pokreti ruke se umire na kurcu, pre nego je sklopila oči i uz glasan jecaj zadovoljstva, gurnula prste u pičkicu. Bila je toliko vlažna, da su mi, pri svakom ulasku njenih prstiju, telom prolazili žmarci.
„Priđi bliže...već izgaram.“
Napaljenost u njenom šapatu me naterala da prošetam ivicom samokontrole. Korak me je doveo do samog kreveta, dok se ona primicala na kolenima. Prsti se odvojiše od pičkice i Nina podiže ruku do mojih usta. Vlažan trag je premazala preko mojih usana, a potom sastavila kažiprst i srednji prst, ubacivši mi ih u usta. Njena druga ruka je zamenila moju na nabreklini, dok sam obema prelazio preko njenih ramena. Prsti su joj klizili po mom jeziku, dok je kurac jako pulsirao u njenom vrelom dlanu. Sve vreme se pomerala kao da naseda na njega, raširivši kolena u ritmu podizanja i spuštanja guze. Mokrim prstima je prihvatila moju levu ruku položivši je na svoje sise, kako bih ih jako obujmio, odvajajući bradavice između prstiju, dok je ona sluz sa svojih jagodica premazala po ukrućenim vrhovima bradavica. Isplazila je jezik, prihvativši palac moje desne ruke, da ga lepo isisa i zagrize, ako bi moji prsti jače povukli tvrde i vlažne bradavice. Povlačenjem me dovodila do stanja grčenja karlice i brzog strujanja krvi u međunožju, ali je na moje duboke uzdisaje, kao znak svojevrsnog upozorenja usporavala ne skrivajući smešak i zube koji hvataju moj palac.
„Okreni mi guzu“, prošaputao sam.
„Šta ćeš da joj radiš?“
„Nekad si volela iznenađenja“, rukama sam prešao kroz njenu kosu, zavrativši joj glavu.
„Nekad sam volela da me ljubiš dok gubim dah.“
Usne nam se spojiše, a ona me bezobrazno ugrize za gornju, dok sam ih prevlačio niz njenu bradu, pa pustio sluz po njenom vratu, u isto vreme povlačeći nežnu i toplu kožu.
„Želim da mi malo grublje isprepucaš guzu“, pustila je kurac iz ruke i počela se okretati.
„Malo, Nina...“, glasno sam se nasmejao dok je vrh jezika klizio niz njenu kičmu.
„Hoću reći, toliko malo...da mi bude teško sesti na stolicu danas“, njen šapat zapali vatru u mojim očima.
Počela je gurati dupe u moje međunožje, dok joj nisam položio šake na guzove. Oteo joj se tih uzdisaj, pre prvog udarca, nakon kojeg je usledelo razdvajanje guzova i usisivanje vlažne pičkice u usta. Sledeći udarac ju je naterao da glavu gurne u čaršaf i jako ga zagrize. Ruke je položila iznad glave pokušavajući da dohvati ivice kreveta. Šaka sevnu još dva puta i Nina se zgrči.
„Aaaa, ta bol pomešana sa zadovoljstvom.“
Mešala mi je guzom, dok sam nastojao da poljubim deo gde god je koža bila izritirana crvenilom. Razmakoh joj guzove jako, izljubivši joj pičkicu, a potom jezikom dodirnuh sam vrh klitorisa. Obožavala je da ga malo gricnem i pritisnem ustima. Kružio sam kažiprstom oko šupčića, čekajući da joj se telo zgrči i stopala pomere, da bih počeo jezikom pratiti kretnju kažiprsta.
„Oh, to me toliko loži“, podigla je glavu.
Pređoh jezikom preko gornje rupice, a u isti tren ugurah prste duboko u pulsirajuću pičkicu. Bilo je dovoljno nekoliko brzih pokreta, da osetim kako joj se bokovi stežu, a grčevi tresu stopala, dok su joj se ruke stezale u pesnicu, a ona glasno uzdisala u naletu jakog orgazma. Prislonih usne na ribicu, iz koje sokići svršiše u mojoj bradi. Počeo sam da prevlačim jezik uz njenu kičmu, dok se ona podvlačila ispod mene. Teško je disala, dok sam joj skupljao kosu rukom, da je odvojim od kreveta.
„Je li ovo dovoljno, ili želiš još, mada...čini mi se da tek trebaš okusiti kurac!?“, glasan šapat ju je naterao da se okrene i ugrize me za ruku u isto vreme uzimajući nabreklinu svojom.
Gledala ga je požudnim pogledom i istovremeno povlačila ne dodirujući glavić.
„Znaš, ne bih da budem obzirna, ujutru ti sperma bude tako vrela, ali ipak želim da me dobro pocepaš i celu isprskaš.“
Iako sam se odmicao od nje, ona je položila prste na koren, počevši da uvlači glavić u usta. Usporavala je kad god bi se moje uzdisanje pojačalo, pa jezik prevlačila ispod njega sve do jaja, uzimajući ih lagano ustima. Potom ga je puštala da pulsira i dodiruje njene obraze, dok ona gricka donju usnu.
„Ovo moram“, nasmešila se.
Naslutivši šta će uslediti sklopio sam oči. Osećao sam nokte kako se zarivaju u moje butine, dok guta kurac do samog korena, nekoliko puta duboko u svoje grlo, zagrcnuvši se malo na kraju i pustivši vrelu sluz po glaviću. Da bi olakšao sebi, prevukao sam ruke preko njenih leđa sve do guze, a Nina je širom otvorila usta uvlačeći kurac onoliko koliko sam ja spuštao karlicu. Prve srećne kapljice pređoše preko njenih usana, dok je jezikom palacala po delovima kurca, koji odvajaju glavić od kožice.
„Nina bre“, počeo sam da se povlačim.
„Dobro, neću...“, šaputala je uz malčice bezobrazan smešak.
Legla je na leđa namestivši se na kurac i prekrstivši ruke povukla butine na obe strane. Prelazio sam glavićem preko vrele ribice. Okrenula je glavu u stranu, čekajući da ga usmine propuste i on polako prodre u nju. Milimetar po milimetar, tek dopola, pre nego sam izbezumljeno sjurio u nju, spustivši joj ruke na sise, dok se ona oblizivala od zadovoljstva, puštajući da joj se sluz preliva preko crvenih usana. Jednu sam ruku proturio ispod njenog potiljka, a drugom sam povlačio i uvrtao bradavice. Uskoro smo oboje bili blizu orgazma, a ja u zadnji tren usporih odmaknuvši se od nje. Kapljice sa kurca završiše na čaršavima, a Nina zagrize svoj kažiprst prelazeći vrhovima stopala preko glavića.
„Aaaa ljubavi, kako je samo vreo i sluzav, želim ga ponovo u sebi.“
Nije čekala da se smirim, nego je zavukla stopala ispod mog međunožja i ispucala vlagu s kurca po svojoj guzi, pre nego se navukla na njega. Nisam reagovao, jer sam se borio sa naletima orgazma, a ona se nabijala sve više i gotovo do krvi zarivala nokte u moje butine. Proturio sam ruku i dohvatio njen vrat, stegnuvši je toliko, da je počela gubiti dah, umirivši se nakratko. Kako sam počeo popuštati stisak, tako su i njena nasedanja bila sporija, ali ga je celog gutala. Kada sam popustio stisak, spustila je glavu na čaršaf, povukla njegove vrhove prstima i podigla mi guzu u želji da je izjebem do ludila.
„Ovako... do kraja“, prošaputao sam.
„Daa, najjače što možeš...izjebi me do poslednjeg....aaahhh, jebem ti,do poslednjeg atoma snage“, nisam čekao da svrši rečenicu uguravši kurac u vlažnu pičkicu.
Kao kroz maglu sam video kako se pomera, vrti glavom, dok se krevet trese i jednom stranom udara u zid, a njeni prsti jako stežu čaršaf na drugoj strani. Osim zamućenog pogleda, grč mi je napadao lice, a karlica se sve više stezala, dok se međunožje natapalo krvlju. Svaki ulazak kurca je bio sve jači, a vađenje sporije, jer je orgazam visio u zraku.
„Aaaaa...želim da mi isprskaš guzu!!!“, vrisak još nije ni utihnuo, a lokvice vrelog semena su svršavale po Nininom dupetu, da bih onu poslednju lokvicu pustio niz njenu kičmu...koja je podrhtavala u naletima orgazma. Znala je da me jaka svršavanja znaju dovesti do gušenja, pa se instinktivno okrenula i povukla pored sebe na krevet, iako su joj sitni grčevi prolazili telom. Njeni prsti na mom licu su uvek pomagali. Prebacila je jednu nogu preko mene pokušavajući da se što više pripije uz moje oznojeno telo, usnama prelazeći preko mojih.

Prošlo je nekoliko minuta, a mi smo tiho disali jedno uz drugo.
„Jesi li dobro“, čuo sam šapat.
„Jesam ljubavi“, usne sam prevlačio preko njenog vrata.
„Ja bih trebala pod tuš, inače ću zakasniti. Ima li tople vode?“
„Uvek“, nasmešio sam se.
„Stvarno moram ustati, ne smem zakasniti, juče sam uzela slobodan dan.“
„Dobro, možeš li mi samo dodati čašu vode?“
„Mogu ljubavi. Znaš, guza me stvarno malo bolucka.“
„Hoćeš li da je izljubim?“, ugalj je ponovo počeo da gori u mojim očima.
„Ne, to bi nas ponovo dovelo do....“
Primakao sam je još više, dok je ona poljupcima obasipala moje lice.
„Slušaj, stavi punu šerpicu vode na šporet, treba mi kafa, a verujem da ćeš ti svakako popiti čaj pre polaska.“
„Dobro, ima li još nešto“, prstima sam joj prelazio preko, još uvek, vlažne ribice.
Nasmešila se.
„Pa, ove čaršafe pokupi i odnesi u korpu za veš, sve je mokro.“
Ugrizao sam je za usnu.
„Znaš da te neću poslušati.“
Odhuknula je.
„Znam, jer voliš da miris dobrog seksa ostane što duže u sobi.“
„Sve ti znaš, isto tako znaš da to „seksa“, nije primereno vulagarnosti u našim pogledima“, ljubio sam joj unutarnji deo uva.
„Mhm, ali zar bi jedna dama koristila izraz, miris dobre... jebačine“, Nina uzdahnu uz moj obraz.
„Naravno da bi“, prevukao sam usne po njenom
„Ako ti tako kažeš, ali stvarno moram ustati. Skloni te prelepe prste inače...“
Ustala je i protegnula se zabacivši nekoliko puta kosu. Narugala se sama sebi na ogledalu u hodničiću i položivši ruke na bokove, propinjala na prstiće.
„Nina!“
„Reci ljubavi“, bacila je pogled na moje iznureno telo u krevetu.
„Prelepa si.“
Naslonila se na zid pored vrata od kupatila.
„Dugo mi to nisi rekao, takvim glasom...na takav način.“
Ustao sam u sedeći položaj prateći pogled linije na podu sve do njenih stopala.
„Znaš šta Mačak, onu čašu vode ćeš morati sam, jer ovoj mački se nešto dešava.“
„Ne razumem“, osmehnuo sam se.
Nina je podigla glavu i sklopila oči.
„Ich bin von Kopf bis Fuß auf Liebe eingestellt...“
Okrenula je glavu i poslala mi poljubac.
„Nina... zar ponovo, obožavam te.“
„Kao što bi Lola rekla....svim srcem...od glave do pete.“
„Ljubavi, „Plavi Anđeo“ je tragikomedija.“
„Kao i sve drugo u životu...profesore.“
Napravio sam par koraka i naslonio se na suprotni zid.
„Koliko god ih iscrtavali i ponavljali, neke linije će uvek biti tanke.“
Nina obori pogled i nasmeši se.
„Ne prilazi mi, jer ti ne mogu odoleti, a rekoh da neću kasniti, nemoj da se moram zaključavati u kupatilo.“
„Misliš li da me ključ u bravi sprečio.“
„Naravno, jer nisi nasilnik, umeš da izazivaš i kontrolišeš želje i strasti, no više od svega ceniš nečiju slobodu i ne namećeš svoju volju.“
„Hoćeš reči da nisam dominantan muškarac.“
„Možda, ali svakako si najopasnija vrsta, koja ume da...“, Nina me pogleda i prstima pređe preko međunožja.
Oborio sam pogled prativši njene prste, kako dodiruju pičkicu, prelazeći sa jedne butine na drugu.
....izljubi i izludi. Voda i šerpica su u kuhinji, a ja u kupatilu.“
Podigao sam pogled dok je ona nestajala iza vrata. Okretanje ključa nisam čuo. Bila je u pravu, isuviše me dobro poznavala.

Pristojne misli za šetnju gradskim parkom, dok osmeh često napada lice, a povetarac diže opalo lišće, koje se svako malo zakovitla između mojih nogu. Pustoš, osim par pijanaca na klupama i nekoliko baba, koje istima drže propoved. Zanimljivo. Ubrzavam korake protiv svoje volje iako znam da te slike neće nestati. Nazvasmo ih svakodnevnicom, dok se trudimo da ne izgubimo ono malo ljudskosti i dobrote, ono nešto što ljudima prvo izmami osmeh na lice. Uklapao sam se u tu idilu, obučen u crno, mada željan da susretnem ljude koji će iskreno uzvratiti osmeh i vedrinu u očima. Toliko smo sebi dopustili, da se bojimo pogledati sami sebe, a svuda oko nas vidimo potencijalnu opasnost i uporno skrećemo pogled od onih koji dele istu...našu sudbinu. Ja ne umem razvući gubice preko volje, previše sam iskren, da ne primetim kako sami sebe proždiremo izazvani čudnom glađu, koja čuči i urla između pohlepe i straha. Vetar mi odnese misli do Ninine kose, te plave svile sa kojom je umeo tako strastveno da pleše, koja je opet umela izmicati njegovom vihoru, a potom ga pustiti da je prevuče preko njenog nežnog lica, dok bi prsti ušli u borbu i sklonile je sa usana. Usana, preko kojih se prelilo toliko prelepih reči, a ja se znao pitati otkud moje ime među njima. Osmeh. Lepo je u životu imati ljude, kojima se uvek iskreno i s puno ljubavi možeš osmehnuti. Ja ih imam, još uvek. Sreća, za koju treba doista jako malo.

Misli pobegoše.

Godina 1994. Jesen i isprljane ruke u šljaci, vetar koje ističe musavo lice i dugu loknavu kosu mršavog dečaka, koji se osmehuje prijatnom čoveku pružajući mu obe ruke, dok mu ovaj prilazi širokog osmeha, vodeći za ruku prelepu plavokosu devojčicu, koja u drugoj ruci čvrsto čuva jednu knjigu.
Pružati obe ruke. Klipan koji je umeo da brzo upija i pamti lepe stvari, čuo je od jedne starije osobe kako prijateljima uvek treba pružiti obe ruke. Ostalo urezano do dana današnjeg.
„Zdravo sine.“
Iako je jako želeo da uzvrati pozdrav, dečaku su reči ostajale na usnama, no njegov pogled i ispružene ruke su tada govorile više od reči.
Čovek ga prijateljski uze u svoje naručje, dok je drugom rukom podizao devojčicu.
„Rekoh ti prošli puta, kako bih voleo da upoznaš nekoga.“
Dečak klimnu i osmehnu se pogledavši u devojčicu, koja je stidljivo oborila pogled.
„Kćeri, ovo je dečak o kojem sam ti pričao, zove se...“,
Devojčica podiže pogled, dok je njen otac izgovarao ime i prelepim zelenim očima pogleda u musavo lice, koje se neprestano osmehivalo, pružajući dečaku knjigu, jer su joj rekli da obožava čitati.
„Za tebe“, prsti pređoše jedni preko drugih.
Za zahvaljivanje su bila potrebna dva sloga.
„Sine, ovo je moja kćerka Nina, kojoj sam puno pričao o tebi.
„Nina“, izgovori dečak sa oduševljenjem i sjajem u očima.

Nina... Pogledao sam u telefon.
„Molim“, glas je već imao obrise baršunastog baritona na vetru.
„Jesi li stigao na posao?“, Nina se tiho osmehnu.
„Upravo izlazim iz parka, još dve ulice i tu sam.“
„Bilo mi je tako lepo jutros, nekad poželim da se ni na trenutak ne razdvajam od tebe.“
Tišina.
„Zašto šutiš?“, glas joj je bio još tiši.
„Zato što su mi misli u trenu odlutale do te kancelarije na trećem spratu i usana koje lagano drhte.“
Nina tiho uzdahnu.
„Znaš da mogu osetiti tvoje prisustvo i miris u svakom trenu.“
„Znam, kad završavaš?“
„Neću moći pre četiri.“
„Hoćemo li negde na ručak?“
„Volela bih, a onda ću do Dijane, da prenesem neke stvari do stana.“
„Nina...“, zagrizao sam usnu.
„Šuti tamo“, ponove se osmehnula.
„Blizu sam zgrade.“
„Samo još nešto“, Nina se još više utiša.
„Reci ljubavi.“
„Malopre sam kratko razgovarala sa Strahinjom, nama je jutro izgaralo u strastima, a njih dvoje su zapalili veče.“
„Ej bre, ja sam mislio da ti radiš u ozbiljnoj firmi, a ovamo se vode neslužbeni strastveni razgovori.“
„Hej, uzela je nešto da slika, zvrcni je malo.“
„Ko bre da slika?“
Tišina.
„Ona koju zoveš lopužom, ne pravi se lud, coknula je jezikom
„Znaš da hoću, već na prvoj pauzi.“
„Je li bre, ja sam mislila da ćeš u pauzi nazvati mene?“
„Nina...“
„Šalim se, sve sam razumela“, glasno se osmehnula.
„Ljubavi, penjem se uz stepenice.“
„Još samo nešto da ti kažem i idem.“
„Slušam“, nasmejao sam se bezobrazno.
„Nemoj da se nerviraš i ljutiš na poslu, kad si besan obrve ti se spoje i postaneš, kako bi rekla...ružnjikav.“
„Nina!“
„Molim ljubavi.“
„Ne seri.“

Čovek i posao. Okruženje je prijatno, radno, vedro, disciplinovano...nadasve produktivno. Prevrneš očima pa ponoviš nekoliko puta. Od onih sam koji umeju da prihvate tuđe nedaće, pomognem koliko mogu, ako sam u mogućnosti, istovremeno potiskujući svoje, jer njih je uvek umela da sredi i otera jedna plavokosa devojka, svojim pogledom razbistri moj um, poljupcima skloni zavesu nemira i dodirima ojača moj buntovni duh, koji je zauzvrat umeo oboje da zatrpa govnima. Nikada se nije preterano bunila. Pogled mi završi na jednoj gotovo izbledeloj tački na zidu. Ruke se sklopiše i prsti ostadoše na usnama. Tišina, ono što mi treba, dok misli lutaju, na trenutke se gube, a potom sve svežije slike nose sa sobom. Zahtev, na koji bi trebao odgovoriti u što kraćem roku, leži užlebljen između mojih laktova, jedva pročitan, no sasvim dovoljno govnljiv da se obrve spoje.

Misli....

Januar, sneg sipa već tri dana, oboje bez posla, a ja se vrtim po stanu, čekajući da se kazaljke na satu isprave, pa da hrabro krenem u tu mećavu, jer su mi se otvarala jedna od vrata mogućeg preživljavanja. Muzika je bila stalni gost u našem stančiću. Drugarski dogovor između nje i tišine je odgovarao našim raspoloženjima. Pravnica, skoro prijavljena na Zavod službe za zapošljavanje je sedela na kauču i izmrcvarena virusnom infekcijom, sve više skupljala kolena pritiskajući donji deo stomaka. U rukama je držala iglu i konac povlačeći po kolenu jedan rukav mog džempera.

„Stvarno ne znam gde sam ga uspeo zakačiti. Pomislih da imam još dva.“
Pogledala me umornim očima.
„Jedan ti je okračao, vidno se primeti kad ga obučeš, pa sam ga pre nekoliko dana dala rođaku Vladimiru, topao je, a znaš da je on oskudno odeven. Drugi je u veš mašini, odnosno biće čim kupimo prašak za pranje. Ovaj ti prelepo pristaje, neće se ni primetiti da je zašiveno.“
Gledao sam kroz prozor. Zatrpao je ceo grad.
„Osećaš li još uvek mučninu?“
„Malo, toliko olakšavajuće u odnosu na jučerašnji dan.“
„Jesi li nešto jela, hoćeš li čaj?“
„Ručala sam kod Sanje, kaže da će s tobom podeliti večeru kad se vratiš, a ja ću pojesti neku voćku. Skuvaj mi, ako ti nije teško.“
„Teško, zašto bi mi bilo?“
Njen osmeh mi u tili čas popravi raspoloženje.
„Nina, zova ili nana!?“
„Nana!“
Nismo ni imali nekog izbora, no besparici smo svako malo pljuvali u oči. Čekao sam da voda počne ključati, konstantno razmišljajući o jutrošnjoj ponudi za posao, koja mi se nije dopadala, no bila je i više nego dovoljna da nas dvoje preguramo zimu.
„Veliku šolju, moliću!!“
„Čuo sam te!“
Znala je o čemu razmišljam i trudila se, pored stomačnih tegoba i neprospavane noći, da mi olakša i ublaži napetost na sve moguće načine.
„Mogli smo gledati neki film, kad se vratiš, Sanji bi takođe prijalo društvo.“
„Kćerka joj neće dolaziti u posetu!?“
„Otkazala je let zbog lošeg vremena, navodno će narednog meseca doći zajedno sa ocem!“
„Mogli bi!“
„Ti odaberi, kao i uvek!“
„Erotično nešto?!“
„Iznenađujuće erotično, volim kad se zajapuri!“
Klimnuo sam glavom, više za sebe.

Teta Sanja je više od komšinice, mnogo više od obične žene sa tužnim očima, koje smo Nina i ja bojili srećom i vedrinom, a ona uzvraćala gotovo majčinskom brigom za oboje. Nadasve, nekako smo uspeli da zapalimo vatricu u toj prelepoj ženi. Početni nestašluci su često prelazili u otvoreni bezobrazluk protkan erotičnim izazivanjima u kojima je Nina prednjačila.
Čaj...
Puna šolja je dočekana sa osmehom, dok je usne prislanjala na moje.
„Rukav zašiven. Obuci se i hvataj maglu“, šaputala je uz moje usne.
Moje se spustiše na njene nežne dlanove. Uskoro jedan završi na mom neobrijanom obrazu, dok drugi pređe preko međunožja.
„Znaš šta, dve noći bez ovoga su puno“, uzdahnula je tiho
„Previše“, nasmešio sam se.
„Pokaži se u pravom svetlu tamo, šta god ti ponudili, nemoj dopustiti da te neko ucenjuje i omaložava, zato što zna da smo oboje u potrazi za poslom.“
„Obećavam“, prešao sam joj usnama preko vrata.
„Spremaj se, inače bi mogao zakasniti“, prsti joj obujmiše pulsirajući glavić.
„Nekako mi se čini da moje usne otklanjaju tegobe, možda da ih prevučem preko stomačića, ili malo niže.“
Uzdisaji su bivali sve jači, dok se ona nameštala u ležeći položaj.
Kucanje na vratima.
„Da se napravimo ludi?“, nasmešio sam se.
„Nemoj, naljutiće se...otvori joj“, Nina se vrati u sedeći položaj.
Žurio sam hodničićem i oblačio džemper. Zastao ispred ogledala da popravim kosu, u kojoj su se počele nazirati sede vlasi.
Okret ključa u bravi.
Ušla je, pogledavši me ispod oka.
„Je li joj bolje?
„Prilično“, odgovorih
„Rukav zašiven?“, podigla mi je ruku.
„Mhm“, nasmešio sam se.
„Zašto si tako zajapuren“, Sanja mi dodirnu obraz rukom.
„Šta misliš?“, bezobrazno sam se osmehnuo.
„Nina, jesam li vas omela u nečemu?!“
„Ma nisi, ajde uđi da ne ustajem, mogla bi ja štošta pomisliti zbog tih vaših šaputanja!“
„Donela sam kompot...čekaj, kakvih šaputanja dete drago!?“
Nina se poče glasno smejati, a ja poljubih tu predivnu ženu u čelo.
„Ta bluza ti lepo stoji.“
„Stvarno.“
„Zar bih te ja lagao“, nasmešio sam se, otvarajući vrata kupatila.
„Laskavče, šta da radim sa tobom“, Sanjine oči se obojiše srećom.

Posao mi je takav da u nekom trenutku moram pobeći od papira na svež vazduh. Dok sedim na klupici, osetim miris jeseni, koja će brzo, gotovo preko noći da oboji okoliš u nijanse žute. To je čarolija za koju priroda ne ispostavlja račun. Sklopih oči, pokušavajući da se brzo uspem preko planinskih prevoja, preplivam reku, pojurim ravnicom i zavirim u malu galeriju, spustivši usne na uvojke crvene kose, dok prelazim prstima preko jagodica male ruke, iako kist, koji je vešto držala u drugoj, pretio da me umelja po licu.

„Neko mi je prošaputao da slikaš“, moj šapat je savršeno odgovarao okruženju u kojem je radila.
„Sve ti čuješ“, skrivala je smešak iza ozbiljnijeg stava.
„Osetim i vidim.“
„Šta to vidiš i osetiš?“
„Jesi li sama?“
„Sasvim dovoljno sama, ako bi nastavio pričati tim tonom.“
„Vidim ruke kako se tresu od uzbuđenja, pre nego prsti dotaknu platno. Osetim ih kako klize da bi nastavili prenositi divlju strast koju oslobađaš u svojim mislima. Vidim boje koje prelaze preko tvojih prelepih prstiju, dok oni oslikavaju vrela tela u strastvenom zanosu, koja se spajaju u jedno. Osetim vlagu na tvojim dlanovima, tvoje usne koje se natapaju krvlju i sve brže disanje, dok slika oživljava u tvojim očima, a lica u slici postaju sve jasnija.“
Zastao sam na nekoliko trenutaka.
„Vidim...“, zagrizao sam usnu, jer je doista ubrzala disanje.
„Dosta“, prošaputala je.
„Zar već“, bezobrazno sam se osmehnuo.
„U poslu sam, stomak mi se grči dok stežem butine, a taj tvoj bezobrazluk u osmehu me još više zbunjuje.“
„Ema, izvini. Znaš da se nekad zanesem.“
„Nekad!? Ti...prevarantu, nemoj se izvinjavati zbog nečeg što mi toliko prija.“
„Lopužo, slikaš li nešto lepo.“
„Nešto za Svetski dan mira. Održaće se izložba.“
„Baš lepo. Vas dvoje, dobro?“
„Dobro smo, čula sam da si imao nešto ranije buđenje.“
„Jesam.“
„Našla sam pisamce, koje si mi ostavio.“
„Izgleda da ga nisam dobro skrio.“
„Sasvim si ga dobro skrio, ali mi nisu u potpunosti jasne reči, posebno ako su upućene meni.“
„Jesu li ti se reči dopale?“
„Mnogo su mi se dopale, ali znaš, nije to baš...“, Ema zastade.
„Jesi li se nekada zamislila u nekoj svojoj slici?“
„Pa često, ali kakve to veze ima sa tvojim pismom, a vidim da ne negiraš da si ga napisao meni.“
„Ema, pokazala si Nini i meni jednu sliku, mestašce na moru u vreme letnje noći. Sećaš li se?
„Da, ali te slabo pratim.“
„Htele ste da opišem šta vidim na slici.“
„Naravno, sad se sećam opisa, dopao mi se. Opet, kakve to ima veze sa tvojim pismom?“
„Mislim da bi rečenice, koje ispisah na parčetu papira, ribar govorio svojoj ženi u cik zore, nakon strastvene noći, spoznavajući koliko je to malo, što im treba da budu srećni.“
„Nikada ne bih pomislila da toliko...
....volim pokrete kista u tvojoj ruci, ili dodire tvojih prstiju na platnu“, prekinuo sam je.
„Dobro, mislim da sam završila s poslom za danas“, Ema uzdahnu.
„Samo sam pokušao da u tvoju sliku unesem malo svoje duše.“
„Rekla bih da si uspeo, no želela bi ipak da si te prelepe reči napisao za mene ili Ninu, znaš već“
„Ema!?“
„Molim.“
„Umeš li da zakoračiš u sliku.“
„Oh.“

.....

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 24 Okt, 2019
• WirEl
• 5 glasova
• 3201 pregleda