Pakao
*Nemoj da počinješ ako nemaš vremena, priča je morala da bude duga jer život nije uvek jednostavan.
Kako se desi da dobiješ glavnu ulogu u potpuno pogrešnom filmu za tebe? Zašto ti više ništa ne znači rečenica: dobro je to iskustvo ili na greškama se uči ili kako bih inače znao? Šta ako ta autodestrukcija ne govori zapravo o niskom stepenu samopoštovanja, šta ako te taj odraz u ogledalu na neki bizaran način radi, ako od toga goriš, od toga da si na dnu, da niže ne može.
Ovoga puta sam dotakao dno i nisam se borio za vazduh, ne, poptuno sam se predao i da nisam imao sreće, da on nije bio on, i da nije navikao da bude sidro koje se loše vezuje, da li bih izronio, da li bih sada mogao o svemu ovome da govorim.
Idemo nekoliko koraka nazad, idemo u jednu mnogo pijanu subotu u strašno zagušljivom lokalu ka slučajnom susretu sa duhom iz prošlosti.
Jelena i ja se znamo iz škole, i u tom periodu se nismo naročito družili, nismo bili nešto bliski, parnim danima bih joj se divio neparnim bi mi strašno išla na živce, ne znam, prosto takva osoba, nikada nisam znao šta da mislim. Već godinama nemamo kontakt, ko i obično život nas vozi na nove adrese i lako se ljudi izgube. Iz nekog čudnog razloga, tako odvaljeni, te subote, tako blizu, nakon toliko godina, kao da se ceo svemir sručio, sa toliko emocija smo se zagrlili, kao da smo ceo život čekali samo na ovaj trenutak.
Vreme nas je lepo negovalo, nismo kao većina naše generacije propali, i zaista bilo mi je drago, imao sam želju da je sve ispitam, da čujem svaki detalj iz njenog života.
Da ima dvoje dece mi je odzvanjalo u ušima bar pet minuta, nikako to nisam mogao da zamislim.
Društvo sa kojim sam izašao je odlučilo da ide negde dalje, meni je toliko bilo lepo da sam rešio da ostanem sa njom. Ali nismo još mnogo mogli da partijamo, zbog toga što je ubrzo bio fajront ali i zbog toga što su nas noge jedva držale uspravno, no kako se rastati je bila velika enigma.
Pozvala me je da prespavam kod nje jer živi blizu a sama je na gajbi, muž i deca su kod njegovih roditelja na selu. Stan je bio fenomenalan, što bi se reklo – upala joj je kašika u med. Nisam imao mnogo snage da razgledam i otišli smo odmah u spavaću, poskidali se i legli. I tu je sve počelo, njena ispovest koja će postati glavni dirigent naredna dva meseca, oktobra i novembra.
Sve što je rekla zvučalo je nerealno, i na trenutke mi je stvarno dolazila ideja da se uštinem čisto da vidim da li sve ovo sanjam. Idealan brak koji ima, idealan je svima sem njenom mužu i njoj i to je neka tipična priča na koju sam se već navikao. Ali da ima aferu sa nekim oženjenim koji takođe ima dvoje dece, koji pritom živi u susednoj zgradi, da je jebe kraj prozora terajući je da gleda u svoj stan i muža na terasi kojem je rekla da ima puno posla i da će se zadržati u kancelariji. Sa svakom novom rečenicom ispred mene se iscrtavala neka potpuno nova osoba, Jelena koju nikada nisam znao. Ja ne osuđujem, ali sam se zatekao u par momenata kako razmišljam o svemu tome i bez loše namere želim da pitam čemu onda to sve, razvedeš se ili prekineš, jer me strašno nervira kada mi neko kaže da nema izbor. Uvek imaš izbor.
Vladimir je gej.
Tako je rekla, pitao sam je da mi objasni zašto misli da joj je muž gej. Krenula je vrlo neubedljivo, imaju redovan sex, sex je super, nije se izgubilo kod njega ništa od onog početnog žara ali prosto ona zna. Kako?
Okružen je sa dosta gejeva, mnogo vremena provodi sa njima, često za njih sređuje nešto, povlači veze koje za nju ne bi nikada, ali pre svega neki unutrašnji osećaj joj govori to i ona je sigurna. Kada me je pitala mogu li ja to da osetim kod drugog muškarca, a ja je pitao – ’oćeš da ti smuvam muža?, smejali smo se tako da popucaju zidovi, toliko je to nerealno i glupo zvučalo. Pokazala mi je neke fotke sa nekih okupljanja i te tipove sa kojima se Vladimir smuca, zanimljivo ne samo da je jasno da su gejevi, nego i imamo nešto zajedničko, svi smo crni, mršavi, kul obučeni, bradati tipovi i našalio sam se da ako je istina to što ona govori kod njega imam šanse. Zaspali smo nekad pred svitanje i prespavali pola dana.
Čim sam se probudio i video koliko je sati morao sam da palim, jer sam imao neke obaveze i tako smo se pozdravili, bez kafe, bez pranja zuba, bez razvlačenja, sav raščupan i mamuran sam se isteturao na ulicu, uleteo u taksi i zbrisao kući da se malo dovedem u red.
Ponedeljak je morao da se desi, neko vince, sumiranje utisaka, porodica još nije stigla pa da iskoristimo. Ali kada smo se čuli rekla mi je da su se vratili i da se vidimo neki drugi put. Posle deset minuta me je opet nazvala i rekla da Vladimir želi da dođem. Ja njega ne znam pa mi je bilo malo čudno, ali kontam što da ne, spremam se i krećem.
Jelena mi je otvorila vrata iza kojih je dopirala prilična buka, u jednoj sobi su bila deca a ja sam sledeći nju ušao u dnevni boravak i upoznao se sa Vladimirom ali i njegovim bratom Andrijom koji je bio kod njih. Ono veče sam video porodičnu fotografiju, a sada nakon upoznavanja potvrdio da je Vladimir bezveze, osim plavih prodornih očiju baš ništa posebno. Zato Andrija puca, još u nekoj laganoj trenerci, ošišan na keca, bicepsi sa venama koje se kurče, bele čarape, ma san svakog pedera. Doduše kad progovori to je neko cveće, vidi se da je neki romantik, takva mu je i priča bila, ona u koju sam ušao na pola, o nekoj ribi koju je upoznao letos u Hrvatskoj. Vladimir me je konstantno nudio sa pićima, grickalicama, leteo oko glave, sprdajući se kako je moderan – ko bi te ovako ispoštovao nakon što si mu spavao sa ženom? Atmosfera je stvarno bila vrh, vrlo brzo sam se oslobodio, nisam više osećao kao da tu ne pripadam, prepustio sam se strujama i uživao. Vladimir je imao neki skroz opičen i inteligentan smisao za humor i prijalo mi je da ga slušam, ali sam kao namagnetisan blenuo u međunožje njegovog brata kad god bi ustao i krenuo do toaleta ili se vraćao, nisam stvarno mogao da se kontrolišem, Jelena je bila oduševljena da smo se tako skontali, sve je izgledalo kao početak nekog velikog prijateljstva koje će ostati.
Sutradan, Jelena me je pozvala da dođem do njene kancelarije da popijemo kafu i da me nešto pita i kako nisam imao nikakvih obaveza spremio sam se i došao.
Šta misliš?
To je bilo prvo što sam čuo na vratima i nisam imao pojma šta me pita.
Vladimir?
Pa ne znam šta bih ti rekao. I stvarno nisam znao, nekada imam osećaj, nekada se pošteno zajebem, nekada pogodim pravo u metu. Ona je insistirala da joj bilo šta kažem.
Ok, ok. Pričali smo nešto i ti si rekla kako je neki tip bezveze, da je debeo a Vladimir me je pogledao u tom trenutku vrlo čudno i rekao – ja primećujem samo mršave muškarce.
Eto meni je to promaklo, vidiš šta ti pričam, znači da jeste.
Ma ne mora da znači, celo veče je bio šaljiv i dvosmislen, možda nije ništa naročito mislio da kaže, nego tek tako. I tako smo nas dvoje većali sve to, premotavali film i u nekom momentu mi je rekla da treba ponovo da dođem ali da budemo samo nas troje i da se baš sredim, obučem nešto baš dobro pa da vidimo.
Bilo mi je sve to malo previše, postalo je čudno, izgledalo kao da treba da zavedem njenog muža i da ceo svet od toga zavisi. Šta ako ga zaista zavedem, šta ako pokuša nešto, šta kao rećiću ne, odbiti ga i potvrditi Jeleni da je bila upravu. Ili ako mu se prosto ja ne dopadam, nisam njegov tip, da li će to uticati na moje samopouzdanje, da tip koji me nikada ne bi mogao imati u realnom svetu u ovom izmenjenom kontekstu meni udari na ego. Šta ako smo i ona i ja potpuno ludi, ako ovo nema veze sa životom, i ja se samo blamiram pred čovekom. Ne znam ali nikako ne pritiskam kočnice.
Sutradan sam ponovo kod njih, uspela je da budemo samo nas troje. Vladimira strašno bole leđa i ona govori da sam odličan maser i da treba da me pusti da ga malo izmasiram, taman dok ona sprema klopu možemo u spavaću da se fino ispruži.
Ja ne znam kad je ona to smislila ali je delovalo kao razrađen plan, imala je čak spremnu i bočicu ulja za masažu i bukvalno pre nogo smo i rekli bilo šta skoro nas izgurala iz dnevne sobe. Bilo mi je neprijatno, ali kad je bal nek je maskembal. Vlade je legao na krevet onako u košulji na stomak i čekao da počnem.
Kako misliš da ti nanesem ulje, preko košulje?
Aaa, treba da se skinem. Koliko ćeš?
Pa što se mene tiče možeš i skroz ali ti kažeš da te bole leđa.
A skroz, to bi ti... spav’o mi sa ženom sad hoće i samnom, zajeban si ti lepi!
Uopšte nisam skontao da će mi ta rečenica izaći na usta i da će baš tako zazvučati, više sam to mislio da mi ne smeta i da se skine skroz a ne da želim da ga vidim golog, ali šta je tu je, ovo lepi je bio neki znak da mu i nije baš smetalo da to čuje.
Imao je strašno jebozovan kez dok se otkopčavao i nije prestajao intezivno da me gleda u oči, kao da je izvodio striptiz, ni malo suptilno, ni malo odmereno, prikriveno, ne, sve je bilo tu, erotičnosti dovoljno da mi se zavrti u glavi ali i da mi sva krv sjuri u kitu i napuni gaće. Nisam mogao stojeći da masiram jer bi primetio koliku budžu imam na pantalonama već sam ga uzjahao, što je jednako sumanuto, ali šta da radim. Kurac je hteo da mi eksplodira i pre nego što sam umastio ruke i dodirnuo mu kožu. Bio je topao, izuzetno širok, trudio sam se da to koliko god može izgleda kao da znam šta radim, nisam bio naročito nežan i to se po njegovom stenjanju čulo.
Uh kako si dobar, ne bih te puštao ja kući... al' jebiga kad nisam Andrija.
Što Andrija?
Pa video sam kako ga odmeravaš.
Molim?
Ma daj bre pa nisam ja od juče, al’ Andrija ti nije derpe. I što mi je uvek bilo vrh, dečko ima dva grama mozga, manju kitu od mene, šarma minus beskonačno, al džabe svi se pale, Andrija ovo Andrija ono, kako je lep, kako je zgodan.
To si ti sve umislio, uopšte ti nisam odmeravao brata, i ako mene pitaš taj način gledanja je površan, naravno da je bitno da ti se neko dopada fizički ali ako nema hemije, ako nema neke priče, to je čisto gubljenje vremena.
Pa ima li?
Šta?
Hemije?
Nisam stigao ni da registrujem šta je rekao već me je svom snagom oborio pored sebe i legao preko. Osećao sam vreo dah na usnama, elektricitet, skoro da su se dodirivale i taj jebeni prodoran pogled. Nisam znao šta da radim, da li da ga odgurnem, da li da kažem nešto, da li da ga poljubim. Tenzija je rasla, činilo mi se da je čujem, da joj osećam ukus, ne samo pritisak pod kojim mi puca svaka kost. Uhvatio me je za šaku i naslonio na svoju trenerku, spustio se do uveta i prošaptao – kad ćeš mi ovo izmasirati? Vratio je se do usana i krenuo divljački da me ljubi, dok sam ja ruku ubacio u pantalone da ga bolje osetim, bio je ogroman i sav mokar, želeo sam ga u ustima u guzi, samo da ga imam, odmah i sada, gušio se u poljupcima dok ga nadrkavam, i u tom trenutku čuli smo Jelenu da nas doziva iz kuhinje da je klopa gotova da završavamo.
Ovo nas je zaledilo, kao da smo hodali po minskom polju. Hteo sam da propadnem kroz zemlju jer sam sebi ovo dozvolio. On je brzo otrčao u kupatilo a ja sam pokušavao da malo sredim to dole u pantalonama da se ne vidi i krenuo u kuhinju.
Gde je Vlade?
U WC-u.
I?
Šta?
Znaš šta, nemoj se praviti lud.
Ma jok, ništa nije pokušao, mislim da si to umislila.
Koliko me je bilo sramota, znači pakao, ali se nadam da nije ništa skontala. Vladimir se vratio skroz izgubljen, tenzija je bila još veća nego u spavaćoj, nisu nam se ni pogledi sudarali, razmišljao sam da brzo smislim nešto, da mi je loše, da imam neki hitan slučaj, da moram da idem, samo da pobegnem, jer nisam znao kako ću dalje, ali on je imao drugačije planove.
Sedi ovde, ta ti se stolica klima, treba malo da je pritegnem.
Tako da sam umesto prekoputa, seo pored njega i kako su nam se dodirnula kolena ja sam se zacrveneo. Jelena me je odmah pitala jesam li ok, počeo sam da kašljem i pijem vodu kao sumanut, progutao sam vazduh kao fol, vrućina mi je, nisam više znao ni šta da kažem.
Jesi stvarno ok?
Vladimir mi je stavio ruku na butinu rizično blizu kite i pitao me to, prostrelivši me pogledom. Jedva sam čekao da završimo, samo da se odmaknem od njega, nisam disao. Hrana je bila vrhunska i pohvalio sam Jelenu a njemu je moja masaža ipak bila glavna impresija i samo je o tome govorio, kao da je namerno želeo da mi napravi pakao u glavi. Kad smo završili sa klopom natočili smo pića i seli u dnevni, konačno sam bio slobodan, popiću piće i palim kući.
A onda je Jelena otišla do toaleta, nije još ni pustila kvaku, brzinom svetlosti oslobodio je zver iz trenerke i privukao me sebi. Nisam znao šta mi se događa, pušio sam mu kurčinu kao da mi je poslednja u životu, sav sam goreo od pomisli da bi Jelena mogla svakog momenta da otvori vrata i ugleda nas. Vladimir se jedva suzdržavao, šaputao je da hoće da me jebe, da me želi, da mora da me ima, hteo sam da puknem. Nisam mogao da verujem da može da mi uđe u grlo, ne zbog dužine, nego širine, nikada širi kurac nisam video, ali je ulazio, primao sam ga kao od šale, davio se u njegovoj toploti, tvrdoći, sokovima koji su neumorno tekli, opijao me je miris stidnih dlačica u koje sam zarivao nos, sve je bilo mokro i zabalavljeno, a taj zvuk prodiranja, muzika usne duplje me je opijala. Čula su se vrata i Jelena je mnogo brzo ulazila u dnevni, nisam stigao ni pošteno da se uspravim, o brisanju lica da i ne govorim, ali nije gledala u mene, tražila je nešto pored garniture dok sam ja pokušavao da stabilizujem disanje. Malo sam se pomerio od Vladimira jer smo sedeli preblizu, nije skidao pogled sa mene. Sručio sam ostatak pića u grlo i najavio da idem, nisam mogao više da izdržim, Vladimir se nudio da me poveze ali sam odbio, Jeleni je bilo mnogo žao, za nju je veče tek počinjalo, ništa se nismo ispričali, ostani još malo, pokušavala je na svaki način da me odobrovolji. Ipak uspeo sam da dođem do cipelara, pozdravio sam se sa njom, trudeći se da nam tela ne budu blizu jer sam još uvek bio u erekciji pa bi možda osetila.
Vladimir je rešio da baci đubre i krene samnom, ne zato što je bilo hitno, ne, samo je tražio način da me još jednom zgrabi, samo da me ima još koji tren. Krenuo sam stepeništem, Jelena se vratila u stan a Vladimir me je uhvatio za jaknu i zaustavio. Okrenuo sam se, pogurao me je ka zidu i zažvalio. Bio je oprezan, nije trajalo dugo, molio me je da odemo njegovim autom, da me odveze negde, želi me, vidim da je sav slomljen, da se pred mojim očima pretvara u predatora, nije da nisam želeo, daleko od toga, ali stvarno nisam smeo, Jelena mi je sve više osvajala misli, počeo sam strašno da se kajem, nisam želeo sebi da naudim. Rastali smo se ispred zgrade, jedva ali smo se rastali.
Do kuće sam stigao i da zaplačem, sve mi je bilo previše, jedan od onih trenutaka kada bih spakovao sve stvari i pobegao negde glavom bez obzira, tako sam se osećao. Zašto to sebi radim, šta mi sve to treba. Već uveče su počele poruke, pokušavao je da me zove, pretio da će doći kod mene na vrata, pisao da sam ga doveo do ludila, ja sam mu samo odgovarao da se iskulira i da se ništa nije desilo, sve je to greška. Čini mi se da su mu apetiti rasli još više, znaš ono sa zabranjenim voćem, što sam ga više odbijao to se više trudio da me dobije. Sutradan sam se probudio sa milion poruka i propuštenih poziva, u poslednjoj je pisalo da dođem jer je Jelena na poslu i sam je gajbi. Dok sam razmišljao da li da uopšte odgovorim telefon je zazvonio i javio sam se Jeleni.
E treba češće da dolaziš.
Haha, što?
Ne znam šta si mu uradio ali pokidao me je sinoć, jedva stojim na nogama, ovako me nije jebao nikada.
Pa kakve veze ja imam sa tim haha?
Ne znam, ali 3 sata, ej! Jedva sam ustala jutros.
Ne znam što ali nisam ovo želeo da čujem, sve me je to nerviralo, to što sam uvučen u njihov film i što sada ne znam kako da se odatle izvučem. Rekla mi je da je razmišljala pre par dana da se razvede a da je sada raskinula sa tim drugim tipom, da ga je blokirala na telefonu i da će da se posveti Vladimiru, da se sve nekako promenilo. Bilo mi je drago zbog njih ali me neki đavo i dalje terao da mislim o njemu, nisam bio imun, čak i dok sam nju slušao kako mu izgovara ime, pojavljivao mi se pred očima sa tim svojim jebenim pogledom, strašno me je palio.
Odlučio sam da izađem na vazduh, bio je hladan dan, dobro se obukao i krenuo ka gradu, kupiću nešto, dobro se izmoriti, naćiću način da preokrenem sve, da potisnem ove misli. Hoćeš kurac!
Nakon pola sata mi je po hiljaditi put zvonio telefon i ovog puta sam odlučio da se javim. Molio me je, neće ništa pokušavati samo da me vidi, da popričamo, poludeće. Ja sam znao kuda sve to vodi, ali sam popustio, neću uopšte da kažem da sam bio naivan i da skidam sa sebe odgovornost, znao sam da guram ruku direktno u košnicu.
Sa vrata je počeo da me ljubi, nisu bila ni zatvorena, komšije prekoputa su kroz špijunku mogle sve to da vide, i trajalo je, niti sam ga ja gurao unutra niti je on mene vukao, kao da ne postoji svet, kao da smo hipnotisani. Nakon zatvaranja vrata okrenuo me je i naslonio na njih, svukao mi pantalone i gaće ispod guze, svoju trenerku do pola butina, navlažio prste i krenuo da me podmazuje.
Ne mogu više... izluđuješ me.
Šaputao mi je svašta, ja sam ćutao, nisam znao šta mi se dešava, kao da je imao kontrolu nad mojim umom, telom, kao da sam programiran za njega. Bio sam stegnut, video sam da neće ići baš tako lako, pokušavao je da prodre glavićem ali je bio predebeo, kao da je neko pokušavao pesnicu da stavi unutra, nije moglo tek tako, bolelo je, brojao sam zvezde ali ga nisam gurao od sebe, u nekom momentu sam prislonio usne njegovoj ruci i ugrizao ga, ne previše jako ali to ga je izbezumilo, ispalio je pola kite unutra kao od šale, ali je bilo užasno bolno, kako je gurao dublje tako sam više imao osećaj da mi cepa utrobu, spala mi je erekcija ali ga to nije obeshrabrivalo, polako je počeo da ga izvlači i ubacuje nazad dok je mene popuštao bol.
Osećao sam nadolazeći požar, počeo sam strašno da gorim, da stenjem , zgrabio me je i ne vadeći naslonio na cipelarnik tako da je sada ogromno ogledalo bilo ispred nas. Od te slike sam umirao, sav zajapuren, raščupan, nabreklih vena sa ogromnim muškarcem iza sebe dok mi ga uteruje do korena sa pauzama i gleda svojim prodornim očima kao da mi se za nešto sveti.
Ko sam ja?
Vladimir.
Ko sam ja, a? Muž tvoje drugarice.
Aha.
Govori droljo!
Muž moje drugarice.
Otac dvoje dece.
Otac dvoje dece.
A ko si ti?
Ja sam drolja.
Tako je, ti si Vladimirova drolja.
Sa svakim slovom je postajao sve grublji a tempo sve ubzaniji. Nisam verovao šta se događa, šta čujem, šta govorim, naročito šta vidim u odrazu, bio sam u potpunoj groznici. Otišli smo u spavaću, naredio mi je da se skinem i naguzim na ivici što sam i uradio, uzeo je ono ulje za masiranje sa police i namazao svoju zver, naneo malo površinski na rupu i sjurio ga junački do dna. Sada je već bilo mnogo ugodnije, odličan osećaj, išlo je glatko, tela su se šamarala, sve je odjekivalo. Okrenuo me je u misionarsku i krenuo da vozi. Nije prestajao da me drži na nišanu, gutao me je očima, uzeo sam mu šaku sa burmom i počeo perverzno da je ližem, da sisam prste, istom me je ščepao za vrat i krenuo da me davi dok me cepa kurčinom. Jedva sam gledao na oči, strašan pritisak, vrućina u mozgu, sve se vrti i samo čekaš kada ćeš se onesvestiti a onda pusti pa me ljubi dok ja dolazim do daha. Nikada toliko intezivan sex nisam imao, uništavao me je a ništa nije bolelo, naprotiv sve me dovodilo do ludila.
Voliš kad sam grub, a?
Aha...
Tako stenji kujo!
Seo sam mu u krilo i krenuo divljački da se nabijam na kitu, telo mi se izvijalo kao da nemam kosti, savršeno elastično, pritiskao bih ga pa opuštao rupu naizmenično i videlo se da neće moći još dugo tako pa me je samo bacio pored kreveta. Gledao sam ga tako razbacanog i punog snage, gledao sam guste malje, debelu kurčinu koja pulsira, vrela, tek izašla iz mene i odmah se bacio na pušenje. Davio sam se u tom mesu, šamarao se sa njim po jeziku, obrazima, gutao do korena pa se posvetio ogromnom ružičastom glaviću, gledajući ga baš onako kako želi, onako kako drolje gledaju.
Mislio sam da će svršiti svakog trena, tako je izgledao napeto, jaja su bila naduvena i pred eksplozijom, glasovi koje je ispuštao iz grla su više ličili na riku, ali on je imao drugačije planove.
Gde ti je telefon?
Na prvu sam pomislio da hoće da me snima, ali ubrzo me je kao policajac zgrabio sa rukama na leđima i doveo opet do hodnika i do ogledala, ništa mi nije bilo jasno.
Zovi drugaricu!
Video sam da se ne zajebava. Nastavio je da me gleda pretećim pogledom, okretao sam Jelenu i pokušavao da se saberem. Kako se javila tako sam ga celom dužinom osetio u sebi, nisam znao kako to da iskuliram, kako da zvučim bar malo normalno pa sam se kao zakašlljao. On ne da je krenuo da me razjebava, ne da me je cepao, kao na jebenom takmičenju. Reči su mi bile kratke, sav zadihan kao na trčanju i taj zvuk dok se zabija, samo budala ne bi provalila šta se događa. Izmislio sam neku kretensku stvar, čisto zovem da vidim šta radi, da možda neće na piće posle posla. Tolika krivica me je uhvatila dok slušam Jelenin glas i gledam kako me njen muž razvaljuje u njenoj kući, pored jebenih ulaznih vrata, nikada tako nešto nisam sanjao da ću uraditi i najgore od svega da će me toliko to napaliti.
Izvadio je kitu, počeo da je drka i povukao me da kleknem ispred njega, bio je blizu a ja bezobrazan do krajnjih granica. Gledajući ga drsko u oči kao da preuzimam nazad svoju moć Jeleni pričam baš o njemu. Kažem joj da sam baš razmišljao o onome što mi je rekla za Vladimira kako je dobro jebao onu noć i da mi strašno treba da me neko tako restartuje. Kako je čuo ovo krenuo je da mi kupa lice, propinjući se na prste, uskoro nisam mogao ništa da vidim, pričao sam oblizujući se. Čuo sam da odlazi negde, neka vrata su se otvorila, ja sam se pozdravio sa Jelenom i sledećeg trenutka mi je brisao lice sa peškirom.
Tako sam se zacrveneo, toliko me je bilo blam, nisam mogao u oči da ga pogledam, brže od munje sam se obukao, nisam gledao ni da li sam sve poneo, samo sam pobegao kući. Mislio sam da će sve tu da stane, tu da se završi, pisao da je sve to greška, da ne znam šta me je spopalo.
Posle dva dana smo se ratno posvađali, bukvalno su pale najveće uvrede ali i šamari a onda me je izjebao još žešće nego prvi put. Sreo sam ga kad je vodio sina na trening i pozvao me je pred detetom da odemo skupa samo da ga ostavi tamo pa on i ja da sednemo negde na piće. Jebao me je u WC-u na stadionu, ljudi su ulazili u kabine pored, to je trajalo, mogao je bilo ko da provali, da nas uhvati, ali valjda smo zbog toga to radili tu. Pušio sam mu na Jeleninom rođendanu, u kući punoj ljudi, kao pomažem nešto sa računarom u radnoj sobi, jedva sam ga ubedio da je loša ideja da se jebemo, da ostane samo na pušenju. Ponestajalo je mesta u mojem ali i njihovom stanu na kojem mu nisam pušio i gde me nije žestoko karao. Bio sam njegov poslovni put na Zlatiboru i u Beogradu. U Banjaluci pet dana, Jelena zove Vladimira, on kaže da je zauzet, zove mene, ja sam bolestan, ne mogu nigde dok mi ne prođe prehlada. Bilo je padanja ispod svakog dna i penjanja do sedmog neba, ali ta toksičnost je pretila da nas razori i 29-og novembra smo odlučili, on je odlučio da na sve stavimo tačku.
Bolelo je, ne znam, mrzim se zbog toga, ali je bolelo i koliko god da mi je olakšao život ovom odlukom ranio me je zauvek, ili još bolje – oštetio.
Eto skoro mesec dana pokušavam da budem na što većoj distanci, video sam ga dva puta i sve je bilo ok, u prolazu, nevažno. Ovaj put je metak prošao kroz telo, nije oštetio vitalne organe, preživeo sam i kada pomislim da ponovo stavljam život na kocku nadam se da ću se setiti ovoga i znati da nije vredno rizika.
Hvala vam što uživate u mojem paklu.
<3
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 2 Dec, 2019
- 6696 pregleda
Hvala vam, divni ste!
Sjajno, vise nego sjajno napisana prica.
Da, treba hrabrosti da se bude srecan u paklu.
Odlican kao i svaki put.
I napred,i unazad ,levo,desno....
Svaka prica ti je poruka.
Ja uzivam u nju.
Hvala ti.
❤
Hvala tebi na čitanju i podršci, dobro si to uočio. Ovo je čak i lako, ovde sam imao osećaj kao da radim pogrešan posao, da me iscrpljuje, da se suviše trošim i da je vreme da dam otkaz, tako da me je samo preduhitrio, ne zbog toga što nisam imao vremena, nego zato što nisam imao hrabrosti da sebi kažem - ti zaslužuješ! Zaslužuješ bolje, zaslužuješ više... ti vrediš! Moramo se više voleti, više voleti sebe a onda i ovo drugo dođe samo po sebi.