Igra IX

Ućutali smo se posle toga i šćućurili jedno uz drugo. Kod nas dvojice iscrpljenost je uradila svoj deo posla a ona je između naših tela udobno potonula u san bez snova. A i zašto bi i sanjala kada nas dvoje ostvarujemo naše snove na javi?!

Jutro je donelo otrežnjenje. Prvi sam se probudio, ustao i gledao ih još usnule u krevetu.

„Da li smo pogrešili? Da li je ovo trebalo iz fantazije da pređe u realan svet? Kakve će biti posledice? Po nju, po njega, po mene?“


Uzbuđenje i napaljenost se nisu vratili. Otišao sam na terasu i zapalio cigaretu. Prizor je bio onaj isti koji sam ostavio ovde sinoć u sumrak. Sve isto. Grad nije mario za ono što se dogodilo a u čime smo nas troje noćas bili opsednuti. Čuo sam da su ustali: zvuk vodokotlića iz kupatila i korake po stanu. Izašla je na terasu, stala bosa pred mene i pažljivo me promatrala pokušavajući da uoči nekakvu promenu. Ustao sam i raširio ruke. Pala je u naručje.

– Obožavam te, Princezo.
– Kakva crna princeza, vidiš da sam obična jeftina drolja. Izjebana i razvaljena sa dva kurca sredovečna kurvetina.
– I to. Al si moja droljetina. Ona koja usrećuje. Jedinstvena!
– Stvarno to misliš ili tek onako kažeš da me utešiš?
– Zaista. Ti si moje sve!
– I nema veze što me tvoj prijatelj jebao celu noć?
– Nema srećo. To smo zajedno želeli. Ne kaješ se?
– Ne znam. Pomozi mi da se ne pokajem. – stisnula me čvršće – Voli me! Sad me baš mnogo voli! Potrebno mi je to.

Stisnuo sam i ja nju, ljubio kosu, čelo, sklopljene kapke.

– Golupčići, moram da idem da otvorim firmu – prekinuo je naš izliv nežnosti tihim glasom.
– A doručak? – seti se moja domaćica.
– Uzeću nešto u pekari.

Ispratili smo ga do ulaznih vrata.

– Hvala vam.
– Hvala tebi. Pomogao si nam da ostvarimo fantaziju. I mnogo više od toga.
– Za mene je sve ovo nestvarno. I dalje mislim da sanjam. Otrezniću se valjda u toku dana. Hajde, moram da žurim. Čujemo se. – i krete da izađe a onda vrati i poljubi nas oboje, onako, pristojno, drugarski, u obraz.

– I? Šta ti misliš o svemu ovom? – pitala me je sedajući za trpezarijski sto.
– Mislim da je bilo preko svih očekivanja. Ja sam mu podvodio tebe, a ti si, na opšte zaprepašćenje uspela da njega podvedeš meni?! Decenijama je postojalo odbijanje i negiranje, bežanje pa provociranje a onda ti uzmeš to u svoje ruke i za jednu noć... Teško mi je da poverujem.
– Pa, želeo si to? Samo sam se potrudila da olakšam da dobiješ to što ti se dopada.
– Ne vidiš me sada drugačije?
– Zašto bih? Pa ti si onaj isti moj, zauvek moj.
– Da, ali zar nećeš uvek videti sliku kako mu pušim kurac i gutam spermu? Živećeš sa tim dalje udobno?
– Znam šta hoćeš da kažeš. Da, živeću udobno. Oduvek mi je bilo jasno da nisi gej, ali sam sumnjala da si možda bi. Više ne sumnjam. Uverila sam se da jesi.
– I to ti ne smeta?
– Nimalo. A znaš zašto?
– Reci!
– Zato što to nikada nisi pokušavao da to sakriješ od mene. Noćas sam žudela da ti pomognem da proživiš i taj deo tebe. Ako ti možeš da voliš drocu nafilovanu litrom sperme, mogu i ja bisexa, zar ne?
– Većina žena bi mi okrenula leđa posle obe činjenice: čim bih ja utvrdio da su kurvaste a one to ukapirale ili čim bi one utvrdile da ja imam jedan jedini izuzetak od heteroseksualnosti. Jedan jedini – ali ga imam. Nisam bez toga.
– Većina muškaraca bi ispali pizde, ne bi smeli ni da pomenu takve fantazije a još manje da ih ostvare.
– Verovatno.
– Šta ćemo dalje?
– Ne znam. Pusti da se stvari malo događaju same. Da predahnemo. Ovo je bilo silno i protresajuće. Neka se sve slegne, pa ćemo videti.
– Dobro.
– Danas je četvrtak. Hajde da produžimo ovaj viked. Nek počne odmah. Imaš li kakve hitne obaveze?
– Možda sat-dva a onda možemo sve što poželiš.
– Da se seksamo? – nasmejah se.
– Nemoj odmah. Razvaljena sam. I mentalno i fizički.
– Ono onako, sa oba, nije bolelo?
– Noćas nije. Sada malo bolucka. Ali bilo je nenormalno uzbudljivo. Ni izdaleka kao kada smo to uradili sa vibratorom. Nemam pojma kako ali samo mi je došlo da to uradimo a ti si odmah ukapirao. Shvatila sam da je on idealan za takvu igru: tanji i kraći. Divno ste ih uparili. Sa dva kao što je tvoj, mislim da ne bi bilo moguće. Bar ne lako.
– Kakav ti je opšti utisak o njemu?

Provirila je iza vrata frižidera iz koga je vadila namirnice za doručak:

– Svakako se neću zaljubiti, ali mi se dopada za kres.
– Da nastavimo ovo sa njim još neko vreme?
– Hajde, dok nešto ne pokvari. Ja sam „za“! A ako ne pokvari, nemam protiv i da potraje mnogo duže.
– I ja sam „za“.
– Imaš ti tu još nezavršenih poslova – nasmeja se bezobrazno.
– Da vidiš, i nemam.
– Imaš, imaš... To mora da se dovede do kraja!
– A gde je kraj?
– Tamo gde si ga ti izmaštao nekada davno. Gde si pokušavao da ga ostvariš a izmicao ti se.
– Posle ovog noćas ostao je još samo anal sa njim!
– I anal. Zašto da ne? Jesam li ja monstrum što mogu da ga primim u guzu?
– Kako to vidiš? Ja njega ili on mene?
– Obe varijante.
– Ne znam hoće li to funkcionisati?
– Ako stvarno poželiš, onda hoće. Ako se bojiš, verovatno neće. Razmisli i odluči a ja sam tu da te podržim.
– A ti si dovršila sve? Ispunila celu fantaziju?
– Naravno da nisam. Samo sam se opustila i pustila još jednog muškarca da me puni. Toliko u ovom času. Malo li je?
– Koje crno malo? A šta bi još volela?

Prišla je i obisnula mi se oko vrata obema rukama pa slatko proćućorila:

– Ono sa silovanjem.
– Ali noćas si probila masku koju smo hteli da postavimo radi zaštite. On nije genije ali mu je sasvim jasno da smo ti i ja u ovom ravnopravni. Više neću moći da ga ubedim da sam alfa a ti subica koja samo poslušno izvršava.
– Rekao si da to njega pali?!
– Da, pali ga. Često je o tome i govorio. Ali, nije lik koji bi to uradio u stvarnosti. Postoje stvari koje nas voze a da nisu normalne, nisu dozvoljene, nisu čak ni moguće a da se ne ogrešimo o drugo biće a, bogami, i zakon.
– A da se samo igramo te igre? Da nas dvoje, on i ja, odigramo svako svoju ulogu, on nasilnika a ja žrtve u tvom prisustvu? Možeš li da o tome razgovaraš sa njim?
– Dodaj mobilni.
– Ne! Neee sad! Nikako. Čekaj da se oporavim malo. Danas je četvrtak. Možda subota? Ne pre. A imam i još jednu želju. Da vidim kako to svršava onoliko. Toliko sperme nisam mogla da zamislim. Ono je bio haos. Kao da me je punio vrelim jogurtom iz bokala.
– Dodaj mi telefon.

Stala je iza mene i gledala tekst poruke koju sam ukucao:

„Nemoj da ga prazniš svojeručno. Znam da će biti teško ali pokušaj da se uzdržiš par dana. Neko je radoznao da vidi kako polivaš sve naokolo.“

Ubrzo je stigao odgovor:

„Neće biti lako, stalno mi se diže. Ne znam šta ste mu noćas uradili ali nešto ste u njemu pokvarili i neće da se isključi. Neprestano sam u erekciji. Pokušaću da obradujem radoznalu osobu. Daću sve od sebe. Pozdrav!“ a onda je stigla još jedna za njom „HVALA ZA SVE!“.

– On je nekakav prirodni fenomen? – čudila se iskreno.
– Ne znam, ali čak ni u pornićima, a oni su majstori lažiranja, nikada nisam video da neko luči toliko sperme.
– Kurac mu i nije neki, ali taj fenomen? Ludilo!
– Hoćeš prvo „silovanje“ ili ejakulaciju samo za tvoje oči?
– Može prvo ovo drugo.
– Gde da te zalije?
– Svuda, ali da mi bude pred očima neprestano. Hoću da vidim i upamtim to svršavanje do poslednje kapi.
– Tvoje želje su za mene zapovest. Biće onako kako će tebe usrećuje. Haug!

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara