Chapter 1: 1768
Od davnina čovek je težio ekspanziji uma, tela i teritorije. Naizgled prva dva zvuče normalno, to je u prirodi čoveka, da nije tih nagona još bismo bili zarobljeni u nekoj dalekoj istoriji. Ali ovo treće ... , vekovima je čovek pokoravao svet, a kada je sve osvojio, krenuo je sam na sebe. Teritorijalno su se širili samo snažni narodi i potiskivali one koji su mislili da mogu živeti u miru. Gnusne zločine su neki ljudi činili nad svojom vrstom kako bi vladali i oblikovali svet, nisu imali pojma niti ih je zanimalo koliko su kuća spalili, gradova srušili, života uništili.
Imao sam samo 18 godina kada je rat otpočeo. Živeo sam privremeno sa roditeljima na obali Lamanša, u francuskom gradu Lemisun . Grad u kome sam živeo ujedno je bio i luka gde su dolazili razni narodi da kupuju i prodaju garderobu, materijale, stvari, oružje i orudje. To je i navelo moju porodicu da celu sezonu provedu ovde umesto u Njukritu, mom rodnom gradu u Engleskoj. Šarenolikost grada je privlačila dosta ljudi pa je i bio jedan od centara kulture, brojnih manifestacija i igara. Bilo je zanimljivo živetu u takvom gradu gde je svaki dan bio zabavan i zanimljiv, nije bilo dana a da ne naučim nešto novo. Sve je bilo u najboljem redu, barem dok nije otpočeo rat.
Borba za teritoriju je počela, Engleska protiv Francuske, za manje od mesec dana sve se promenilo. Grad je počeo da se gasi, ljudi su se razbežali i povukli u provincije, stranci su otplovili brodovima i sve je bilo u haosu. Moja porodica i ja, pokušali smo dva puta da se ukrcamo na brod za Englesku ali nije bilo mesta, čekali smo naredni, ali ga nismo dočekali. Francuska policija je naredila da se pohapse svi koji nisu državljani francuske, deportuju ili zadrže u roblje. Saznali smo kasno, jedina opcija je bila da se spakujemo i sa još jednom grupom ljudi sklonimo u planine gde ćemo se ulogorovati dok ne bude stigao putnički brod.
Dva dana smo čekali, dok jedan mladić, koji je izvidjao, nije pohitao ka logoru i rekao "Putnički brod je u luci i čini mi se da odmah odlazi, požurite, krenite dok nije kasno". U tom trenutku iz daljine su se čuli psi i glasovi koji su se približavali, " To su Francuzi" povika neko. Ljudi su se razbežali, neki su krenuli u šumu, neki ka planini i većina je krenula ka brodu. Krenuo sam da paničim nisam mogao da nadjem roditelje, glasovi su se približavali, psi lajali, gubio sam se i nisam znao šta da radim. Odjednom začuo se pucanj. Uplašio sam se i pohitao ka brodu, trčao sam kao nikada u životu. Koliko god sam jurio luka je izgledala sve dalje i dalje. Pucnjevi i lavež pasa je odzvanjao u daljini, bili smo jureni. Muškarci, žene, deca, svi su bili oko mene i tričali ka jednom cilju dok su metci leteli oko nas. Ljudi su padali od umora, ranjavani iz vatrenog oružja, oboreni od strane pasa. Trčao sam, zaobilazio drveće i kamenje dok su se metci odbijali od njih. Prilazio sam obali i ugledao brod kako polazi, nisam se osvrtao jer sam se plašio da ću se spotaći i biti uhvaćen. Pokušao sam da vičem da brod stane ali nisam imao snage. Dotrčao sam do dokova i primetio da je brod odmakao nekoliko metara. Stao sam i ujedno sa mnom vreme se zaustavilo. Kroz glavu su mi prolazile dve stvari, ako stanem šta će biti sa mnom i ako uskočim u vodu da li ću uspeti da se domognem broda. Stegao sam zube i uskočio u vodu, pokretao ruke i noge najbrže što sam mogao. Plivao sam i plivao, voda mi je ulazila u usta i oči ali ja nisam odustajao.Pomislio sam da ću se udaviti i u tom momentu udari me nešto po glavi, bilo je to uže. "Uhvati se" povikao je neko sa broda. Uhvatio sam se za uže. Dok su me vukli, u sebi sam govorio, samo još malo, izdrži. Popeo sam se na brod, i krenu da vičem " Zaustavite se tamo ima ljudi koji žele da se ukrcaju", okrenuo sam se i nisam video nikog osim par žandara na dokovima. Okrenu sam se ka palubi, krenu je da mi se muti vid i samo sam se onesvestio, poslednje što sam zapamtio je nebo, krvavo crvene boje.
Otvorio sam oči, neko je sedeo pored mene ali nisam video ko, ponovo sam utonuo u san. Naglo su me probudili talasi koji su zapljuskivali brod. Ležao sam uplašeno i nepomično, rezmišljao sam o tome šta se dogodilo, umalo da zaplačem stariji čovek mi pridje i reče " Kapetan želi da te vidi". Uhvatio me je za ruku, izveo iz kabine i krenu da me sprovodi do kapetanovih odaja. Zbunjeno sam gledao oko sebe, bilo je puno ljudi, uglavnom su bili otrcano obučeni, bez nekoliko zuba, oštrih pogleda i masnih oznaka po licu i grudima. Vreme je bilo kišovito a talasi su ljuljali brod. Brod uopšte nije izgledao kao putnički a s obzirom na izgled posade, izgleda da je piratski. Čovek me je doveo do kapetanove kabine i samo glavom pokazao da udjem. Uplašio sam se, nisam ni slutio šta može da se dogodi. Ušao sam u kabinu, za razliku od broda bila je lepo opremljena. Krevet je bio u uglu, nekolicina kredenaca sa strane, sto u samom centru pun hrane i stakleni prozor na samom kraju broda. Bio sam zbunjen i još pod utiskom predhodne jurnjave da nisam ni primetio senku u uglu kabine. " Možeš sesti za sto" reče neko grubim glasom. Lagano sam prišao stolu, izvukao stolicu i seo. "Posluži se slobodno", pogledao sam sto koji je bio pun hrane, bez obzira što mi je bilo muka, krenu sam da trpam krompir u usta. "Hrabar si mladić, jedini si uspeo da se ukrcaš na moj brod",prestao sam da jedem, srce mi je zastalo zbog pomisli na sve te ljude, na moje roditelje. Kapetan je krenu da se šeta ivicom kabine, ali mu je lice i dalje bilo u senci. "Hrabar si ali nisi dovoljno jak", procvileo sam " Šta želite od mene". "Ništa" reče kružeći oko stola. Zbunjen sam bio, njegov hod mi je presecao srce. "Znaš da ovo nije brod za prevoz putnika, samo robe" nasmeja se kapetan, " Prokljuvio sam" odgovorih tiho. Zaustavio se iznad mene "A reci mi, kako planiraš da platiš ovo putovanje", prošušta iza mene i zabode nož u sto pored moje ruke. Srce mi je sišlo u pete, ubrzano sam disao a noge su mi se tresle. Rekao sam mucajući " Nemam kod sebe ništa, nemam kako da vam platim", za trenutak sam uvideo njegovo lice koje se odražavalo na metalnoj čaši koja je stajala na sto. "Znaš ako nemaš kako da platiš, moramo te baciti u more", stegao mi je rukom rame " Ili prodati u roblje", reče inovativno. Po prvi put bio sam uplašen za svoj život i nisam znao šta da kažem. Odjednom kapetan je krenu da se smeje " Šalim se " rekao je " Opusti se, neću ti ništa". Pao mi je kamen sa srca, toliko sam bio uplašen da sam se preznojio. Kapetan je zakoračio i seo za sto pored mene. Plašio sam se da ga pogledam ali iz znatiželje sam digao glavu. Duga,crna, kovrdžava kosa mu je padala do ramena, mala brada prekrivala lice a crne oči reflektovale svetlo sveće, izgledao je dosta mlado, bio je ugladjen od glave do pete u teškim crnim pantalonama i beloj svilenoj košulji koja je bila do pola otkopčana. Pogledao me je i rekao " Da li si dobro? ". Bio sam iznenadjen, nisam ga tako zamišljao. Rekao sam mu " Malo mi je hladno"," Normalno kad si u toj mokroj odeći" dodao je. Ustao je, uhvatio me za ruku i doveo do kredenca. "Skini se " rekao je, " Pomoći ću ti". Polako je klizio rukama po mom vratu, otkopčao mi košulju i okačio da se suši, panalone sam sam skinu i ostavio pored metalne peći koja je bila blizu kreveta. Ogrnuo me je ćebetom i sputio na krevet " Jel sad u redu", pitao me je. Klimnuo sam glavom i krenuo da plačem, čučnuo je ispred mene i pitao " Šta je sad bilo". Ispričao sam šta se desilo na obali. On je seo pored mene i rekao" I ja sam rano ostao bez roditelja", potpuno te razumem. Stavio je ruku na moj obraz i upitao me je "Hoćeš li da ti pomognem da se osećaš bolje", plašljivo sam ga pogledao i rekao " Ako je to moguće". Sklonio je ćebe prislonio ruke na moja ledja i krenu da me masira. Pritiskao mi je ledja, vrat, lumbalni deo, prešao na kukove, rebra, potom ruke, vilicu i na kraju me pogledao "Samo se opust" rekao je. Oborio me je na ledja gledajući me u oči i prislonio svoje usne na moje grudi. Ja sam bio u šoku nisam znao šta se dešava. Njegove ruke su me pritiskale po vratu dok me je ljubio po grudima i stomaku. Ja sam se izvijao od uživanja dok se moj um opirao zbok ovakve perverzije. Njegova brada me je bockala a u isto vreme golicala, nikada se nežnije nisam osećao. Spuštao se sve niže i niže, samo sam osetio neku toplinu oko mog uda i kada sam spustio glavu video sam da je celokupan ud zajedno sa jajima strpao u usta. Uživao sam zato što nikada nisam doživeo tako nešto, znao sam da postoji nešto sa ženama, ali sa muškarcima, nisam imao pojma. Uvijao sam se stiskajući posteljinu na krevetu. Odmakao je svoje usne od moji, uspravio se i skinu kušulju a potom pantalone, bio je lepo gradjen, široka ramena, velike grudi pune dlačica koje su se spuštale sve do njegov medjunožja. Spustio se i legao preko mene pazeći da me ne povredi. Prislonio usne na moje uvo i prošaputao " Da li uživaš", ja sam se zacrveneo i samo odmaknuo glavu. Rukama je klizio po mom telu dok me je usnama grickao, prebacio je moje ruke oko njegovog vrata i nastavio. Igrao se sa mojim telom kao sa čigrom, dok su moje ruke prolazile kroz njegovu kosu. Okrenu me je na stomak i ljubio po ledjima sve do guze, podigao me je za kukove i jezikom lizao moj otvor. Bilo mi je čudno u isto vreme sam i drhtao i uživao, bilo je neopisivo. Rukom mi je trljao medjunožje dok mi je ljubio otvor. Osećao sam kako se igra sa mojom rupicom, gura jedan pa drugi prst, nisam imao pojma šta pokušava da uradi. Uspravio se okrenuo na ledja, podigao za kukove i pogledao u oči. Prstom mi je pokazao da ćutim i ugurao čaršav u usta. Iznenada osetio sam bol u guzi koji mi je probijao stomak. Pokušao sam da se izmaknem ali me je on čvrsto držao, cvileo sam, a on podigao obrve i zatvorio oči. Bio sam prekriven hladnim znojem, ubrzano sam disao i nisam znao šta se dešava. Spustio se i rekao " Sada smo se spojili ". On se pomerao glore dole a bol u guzi je polako opadao, bez obzira na bol osećao sam se neprijatno, okrenuo sam glavu a on mi je rekao " Ne stidi se i opusti se, bolje ćeš se osećati kasnije". Povukao me je bliže jastucima i ubrzao tempo. Osetio sam kako mi guza gori, kako ulazi i izlazi njegov ud iz nje. Jednom rukom me je držao za vrat a drugom privlačio i odbijao od sebe. U jednom trenutku ceo se stresao, izvukao alatku i iztresao iz nje mleč sve po mom stomaku. Podigao me je postavio u klečeći položaj, od iza priljubio telo uz moje, prebacio mi ruku preko njegovog vrata i brzo povlačio kožicu mog uda dok me je gledao u oči. Bol koji je malopre preovladavao je nestao i prešao u užitak. Krenu sam i ja da se uvijam kao on i ispustio sam sve na njegovim rukama. Nasmejao se, okrenu me je ka sebi i oborio na krevet. Onako zadihan i umoran pitao sam ga " Šta sad?", a on mi je odgovorio "Sada spavaj".
Te noći zaboravio sam sve što se dogogilo na kopnu, ali samo na kratko. Probudio sam se i osećao tužno i potišteno zbog toga što nisam znao šta se zbilo sa mojim roditeljima, ali ... odmorno. Takodje, bio sam zbunjen, nisam znao šta se desilo izmedju kapetana i mene. Primetio sam da je dan, čuo sam neku gužvu na palubi i nekog kako viče " Pristajemo u Vilsburg", znao sam da je to Engleska zato što je Vilsburg od Njukrita dva dana jahanja. Uvideo sam da kapetan nije u kabini i da je krevet prazan. Ustao sam, obukao se i izašao na palubu. Primetio sam kapetana u jednom uglu broda kako posmatra kopno kroz durbin. Prišao sam mu, primetio je i on mene. "Kakva noć" rekao je, pogledao sam ga i nisam znao šta da kažem. " Bila je bura" pogledao me je sa osmehom. " Hoćeš li da vidiš nešto uzbudljivo", nisam mu ništa ni rekao a on me je puvuka za ruku i privukao kormilu. Stao je iznad mene i okrenu točak, ceo brod se nagnuo na stranu, posada je vikala " Povucite jedra" a brod je pristajao u luku. Bio je to zapanjujuć prizor, vetar prolazi kroz kosu, brod klizi po vodi a luka nam se približava. Kada smo pristali svi su nastavili sa svojim zaduženjima a kapetan me je povukao ka ivici broda da nas niko nebi čuo. "Ono što se sinoć dogodilo, bila je strast koju nisam osetio nekoliko meseci. Znam da sada ne razumeš, ali jednog dana shvatićeš.",držao je ruku na moje rame. " Šta ja sada treba da radim?", upitao sam ga." Slobodan si, možeš ići gde god želiš, a možeš se i priključiti posadi broda", gledao sam ga čudno " Na tebi je da odlučiš". Razmišljao sam, ostao sam bez igde ikoga, ako odem možda se neću snaći, ako ostanem barem je tu kapetan da me uteši. Video je da sam zbunjen i rekao "Pogledaj", pokazao je luku i grad," Ceo svet je pred tobom, mlad si i možeš da postaneš veliki čovek. Ali ako ostaneš bićeš prikovan za ovaj brod i nikako nećeš uznapredovati". Zagrlio me je i rekao "Raširi krila i poleti". Okrenuo me je ka dasci sa koje se silazi sa broda i odgurnuo, krenu sam polako ali sam se premišljao da li da odem, svet je posta surovo mesto i postaće još gore. "Hej" povikao je kapetan,"Izvoli", bacio mi je vrećicu u kojoj su zvecnuli novčići, " Da ti se nadje" rekao je . Mahnuo sam mu kesicom u znak zahvalnosti i sišao sa broda. Kad ono, on opet povika "Hej, ako ti ikada budem trebao, samo se raspitaj kad u luku stiže Enzo, svi me znaju. Zbogom" mahnuo mi je.
Znao sam da će rat doći i u Englesku, samo ne kojom brzinom. Imao sam neki osećaj da su moji u redu i da ne treba da brinem. Isto tako Enzo je probudio neka osećanja u meni za koja nisam ni znao i koja trebam tek da istražim. Vratiću se u rodni grad i pokušati da nastavim dalje. Dug put je ispred mene i moram ostati jak. Sta će dalje biti, to ne znam, ali sigurno mora nešto da bude.
Godina je 1768, moje ime je Markus, imam 18 godina i ovo je početak moje priče.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 12 Jan, 2020
- 3747 pregleda
CallMeXD znam sta znaci "Chapter", ali ne znam sta znaci "Chapet" - kao sto je napisano u naslovu price.
Chapter(eng.) - znači glava/poglavlje
Sta znaci "chapet"?
Zanimljiva priča, mada izmišljena, ali sigurno je jedno otkako je svijeta i vijeka postoje muškarci koji svoje sexualno zadovoljstvo nalaze sa drugim muškarcem.