Nešto malo drugačije - naša Biljana, moja Biljana i ja 3. deo

UPOZORENJE!!!!!

Ovaj tekst nije za one uživaoce ovakvih priča koji nemaju strpljenja, koji vole kratke forme, zatim za one kojima su seksualna gimnastika, Aaaaaa, Ooooo, pičketina, kurva, kurčina, jebačina, nikada do sada, dimenzije (dužina, širina, visina, težina, zapremina, temperatura sperme, ...), bespotrebni amerikanizmi pored naših reči koje imaju isto značenje i istu vrednost, …, i slično, glavni elementi (suština) napisanog teksta. Takvi opisi postoje i mogu se pronaći u pričama drugih autora.Ne mislim da je takav prikaz opisanog i/ili doživljenog pogrešan, nego u ovoj ispovesti toga neće biti ili će biti samo u meri u kojoj to bude zaista neophodno.Mislim da bi za njih bilo bolje (za prethodno naznačene uživaoce) da ovaj tekst preskoče, kako bi izbegli osećaj gubljenja energije, gubljenja vremena, slabljena nervnog sistema, dakle, da ne čitaju radi sopstvenog mira, a postoji i rizik da neće razumeti tekst.

Ovo upozorenje će se pojavljivati pre početka svakog nastavka, pa ako ste već jednom pročitali, u sledećem nastavku ga preskočite.Mali dodatak, svaki deo (nastavak) se može čitati sam za sebe, ali ako se tako bude čitalo, izgubiće se kontinuitet. Preporučujem da čitaoci koji se budu odlučili da pročitaju naše dosadne tekstove, počnu od uvoda.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Naša Biljana
******************************

Kad se pojavio On, nešto u meni se dogodilo, prelomilo i postala sam zainteresovana za Njega kao muškarca, što nisam mogla da razumem.
Kako je nekad lepo ne razumeti nešto.
Sad kad razmislim, sretala sam i lepše i zgodnije i duhovitije i elokventnije i šarmantnije muškarce. Malo njih, ili neki od njih mi se i udvaralo ali nisam osećala ništa i nisam reagovala na njihova udvaranja. On mi se nije čak ni udvarao. Sećam se da mi seks sa ocem dečka moje ćerke tad nije bio ni u pretpostavci. Sve sam doživljavala samo na emotivnom nivou.
Pre nego što sam zaspala prisetila sam se klišea ljubavnih romana koje sam ranije čitala, odmor, sunce, more, poseban muškarac, zaljubljivanje i ljubav do kraja života i pitala sam se da li i meni može tako nešto da se dogodi.
Jutro, doručak, plaža. Nije mi bilo jasno kako ne reaguje na izazivanja žena koje Ga upadljivo, uporno i bezobzirno posmatraju. Meni je i dalje to smetalo ali manje jer On nije reagovao na njihova izazivanja. Ćerka i ja smo se uslovno dogovorile da, ako oni pristanu, ne odlazimo na ručak gde smo ručavale, nego da idemo sa njima u hotel na ručak, a posle sam Mu predložila da otkaže ručak u hotelu da ja spremam ručak svaki dan, da ponesemo na plažu i na plaži da ručamo. Složio se a nas dve smo bile zadovoljne jer ćemo provoditi više vremena sa njima. Uveče kratka šetnja, pa večera u apartmanu, pa monopol. Mala deca su igrala svoje igre.
Treće ili četvrto veče kako smo počeli da igramo monopol, sam osetila Njegovu nogu na svojoj i reagovala povlačeći svoju nogu kako bih mogla da Mu oslobodim prostor, misleći da me je slučajno dodirnuo, da je hteo da promeni položaj noge ili da ispruži nogu. Kad sam ubrzo osetila da je prislonio svoju nogu na moju, ostala sam zapanjena. Počela sam da se pojačano znojim.
Uzbuđenje meni nepoznato.
Nisam znala da li je to strah, da li želja, da li vatra koju sam osetila na mestu gde nam se dodiruju noge. Počela sam da drhtim i jedva sam uspevala da se obuzdam da ćerka ne primeti ali nisam pomicala nogu. Nekoliko puta su me opominjali da sam na redu a rekla bih da je onda On shvatio šta se u meni dešava i pre nego što bih ja bila na redu On bi me prozvao i ja sam izlazila iz svoje dubine i bacila kockice.
Još dok smo se igrali mala deca su otišla na spavanje.
Kad su nas ispratili ćerka me je pitala šta se to sa mnom dešavalo bila sam joj čudna za vreme igre. Pokušala sam da je ubedim da bilo sve u redu, da ne znam da igram tu igru i da je samo pogrešno protumačila moje ponašanje. Mislim da sam uspela.
Ustala sam sasvim rano, kupila materijal za ručak i posude za pakovanje, pa dok se ćerka nije probudila skuvala sam ručak.
Svaki naredni dan se događalo sve isto osim jedne večeri kada me je pozvao i izveo na pozorišnu predstavu pod vedrim nebom. Pristala sam jer ćemo biti zajedno i bez dece. Velika deca su pristala da čuvaju malu decu.Neki izraelski ansambl je igrao predstavu o rođenju Isusa. Nekoliko glumaca se kretalo po improvizovanoj pozornici bez teksta, ništa nisam razumela i požalila sam mu se. Novo oduševljenje. Kad je počeo da mi priča šta koji pokret znači odjednom su te kretnje počele da dobijaju smisao. Svaka naredna slika uz Njegovo objašnjenje je imala svoju dimenziju i bila u potpunosti prepoznatljiva.
O umetnosti uopšte, nisam mnogo znala niti me je to posebno privlačilo. U pozorište sam odlazila s mužem na klasične predstave koje sam razumela, a novu umetnost nisam volela, verovatno zato što je nisam razumela.U jednom trenutku mi je postalo hladno i On je skinuo svoju majicu koju sam obukla i zagrlio me je da mi ne bi bilo hladno. Kad se završila predstava pitala sam Ga kako je mogao da protumači igru glumaca, odgovorio mi je da je pročitao Sveto pismo i da je njihova igra samo vizuelno potvrđivala tekst koji je ranije čitao. Nisam poznavala nikoga ko je to pročitao. Pitala sam Ga da li veruje u boga a On je odgovorio da ne veruje ni u jednog boga koje aktuelne teološke škole prikazuju ali da veruje u neku energiju, nematerijalnu silu, pa makar se ta energija ili sila zvala i bog. Još je dodao da u "božansku" pravdu ne veruje, da su to nametnule crkvene vlasti kako bi lakše manipulisali vernicima, niti da veruje da tamo negde u oblacima ili iznad oblaka postoji neki čiča koji sve vidi sve zna i povlači neke konce kontrolišući ponašanje ljudi, bog ima svoja pravila koja nemaju mnogo veze sa onim što čovek smatra ispravnim. S druge strane, da je oduševljen Svetim pismom i filozofijom koju je mogao da pronađe u njemu. Za mene je to bilo neobično razmišljanje i u nekom kasnijem periodu sam i sama počela da razmišljam o tome. Par večeri nakon pozorišne predstave su velika deca izrazila da im je "smor" da više igraju monopol s nama, odnosno da bi radije da se prošetaju. Tad smo On mala deca i ja ostali u apartmanu i družili se dok mala deca nisu bila spremna za spavanje i imali smo vreme za sebe dok se velika deca ne bi vratila u hotel.
Prve večeri, kako su velika deca počela da izlaze u šetnju, smo bili na terasi i uz priču se samo dodirivali i držali za ruke. Naredne večeri, dok su velika deca bila u šetnji, a mala na spavanju, smo se poljubili i ja sam se osramotila shvatajući da ne znam da se ljubim. Prvi put sam imala ljubavnički poljubac sa muškarcem a da to nije bio moj muž. Moj muž me je još kao devojku naučio kako se, tada se govorilo, "filmski" ljubi. Na moju zbunjenost mi je predložio da se opustim i da osećaj koji imam oslobodim, da se ne skrivam. Objasnio mi je i pokazao drugačiji način ljubljenja. Bilo me je sramota da ženu od preko 40 godina i dvoje velike dece treba neko da nauči da se ljubi. Bio je strpljiv i moj osećaj srama nije dugo trajao. Najveći deo vremena svake naredne večeri smo provodili u priči dodirima i ljubljenju. Poljubac kome me je On naučio je bio predivan. Kroz poljubac sam mogla da ostim celog Njega. Povremeno bi mi rukom dodirnuo dojku i ne znam šta je radio, ali sa mužem kada mi je dodirivao dojku takav osećaj nisam doživela.
Sve priče koje smo pričali tih večeri pamtim a posebno su mi u sećanju njegovo pitanje "Da li možeš da prepoznaš strahove koje nosiš u sebi i šta je to što te tera da sve to potiskuješ?" i konstataciju "Iz svakog tvog pokreta izbija molba, oprostite što sam živa". A do tad sam o sebi mislila da sam najnormalnija osoba na svetu. To veče sam pričala o sebi i sama sam sebe iznenadila šta sam mu sve rekla. Muž moj nije znao skoro ni polovinu toga što sam tad Njemu izrekla o svojim dubinama, a sa mužem sam bila najbliža.
Njemu, koga sam tek upoznala, o kome ništa nisam znala.
Ne znam šta je to bilo verovatno je našao nešto čime mi je pomogao da se bezbrižno otvorim. Nije mi bilo jasno čime mi je ulio poverenje koje sam tad osećala prema njemu. Kad sam mu to rekla, prokomentarisao je da to nema veze s Njim, nego da se dogodio neki klik u mojoj glavi i da je to samo posledica.
Sad kad se vraćam u to vreme izgledam sebi kao da sam bila neko ko je u tom trenutku pao s Marsa što se ljubavnih odnosa tiče i ne samo ljubavnih.
Ni sama ne verujem da sam bila tako daleko od nečega što život čini mnogo kompletnijim i lepšim. Uvek sam mislila da se koleginice koje su sa oduševljenjem pričale o zaljubljivanju i vođenju ljubavi foliraju i prave od buve slona i da se takmiče u pričama koja je u čemu više uživala. Nisam volela da pokrećem takve teme niti da učestvujem u njima. Danas razumem zašto sam ih izbegavala.
Kad mi je prvi put lizao i sisao dojku a naročito kad je grickao bradavicu mislila sam da ću se onesvestiti od uzbuđenja. Ne znam kako da opišem taj osećaj možda je najsličniji osećaju kada mi je jedan drug dok smo bili deca ponudio da liznem bateriju i kroz jezik je prolazila struja i jezik se polako grčio. U ovom slučaju sam imala osećaj kao da mi struja prolazi kroz mozak i bukvalno svaki mišić moga tela a dojka kao da je gorela. Sećam se da sam mu se sasvim prepustila ali ne zato što sam to želela, nego od drhtanja nisam mogla da se kontrolišem. Dojke mi baš nisu bile lepe, malo su bile opuštene nakon dojenja dvoje dece.
Još nešto mi je bilo posebno kad je moju ruku pomerio na svoj ud i objasnio mi šta treba da radim. Bilo mi je strašno neprijatno, prvi put sam držala penis u rukama i na taj način osetila taj deo muškog tela. S mužem to nisam radila. Nije mi bilo tako prljavo kako sam mislila jeste. Užitak mi je bio kada sam osetila kako raste pod mojim kretnjama. Moj muž i ja nismo imali takve dodire, ja sam penis doživljavala kao nešto za obavljanje fizioloških potreba za izbacivanje urina i izbacivanje sperme. Čak mi je bilo gadno kad bi muž stavio penis u mene jer sam uvek imala na umu da je on piškio pre toga, iako ga je uvek prao i uvek je bio čist. Meni je to što se događalo te večeri bilo iznad svega. Nisam ni pomislila da postoji nešto više, nisam mogla da pretpostavim da može da bude nešto iznad onog što sam tad doživljavala. Smisao života mi se svodio na tih pola sata, sat a nekad i dva sata između spremanja male dece za spavanje i dolaska velike dece iz šetnje. Nisam imala pojam o vremenu. Živela sam za te trenutke.
Ne mogu tačno da se setim, mislim da je to bilo prvo veče kad mi je dirao dojke, kad smo ćerka i ja otišle u stan, gaćice su mi bile potpuno mokre, na zadnjoj strani haljine je bila velika fleka a na nogama sam otkrila sasušeni sekret. Ne pamtim da sam do tad imala takvu reakciju, da sam lučila toliko sekreta.
Toliko sam se izgubila da na muža nisam ni pomislila. Da me ćerka nije podsetila ne bih mu se ni javila do dolaska kući. On mi je ponudio da muža pozovem iz apartmana ali sam odbila, bilo me je sram, nisam htela da pričam sa mužem pred njim i pred decom.
Dok sam u pošti čekala na red da dođem do telefona obuzimao me je osećaj krivice i počeli su me spopadati grčevi u stomaku. Kad sam mu se javila ne znam kako sam preživela razgovor, strašan osećaj krivice, sramote i bol u stomaku. Na povratku u hotel sam razmišljala da sve to prekinem i da se vratim nekom do tada normalnom životu, ali čim sam se vratila u apartman, čim sam Ga videla i čula, sva muka je nestala i vratio se osećaj zadovljstva, sreće i uživanja.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ja
******************************
Jedno veče, dok smo igrali monopol, slučajno sam joj dodirnuo nogu. Biljana se izgubila. Kada sam primetio njenu reakciju, pomerio sam svoju nogu.Bio sam u dilemi da li da iskoristim situaciju i da preduzmem neku inicijativu, ili da ostavim sve kako je bilo do tada. Nakon kratkog premišljanja sam odlučio da joj ponovo dodirnem nogu. Nije je sklonila. Posmatrao sam je, trudio sam se da to bude neupadljivo, ona se potpuno izgubila. Mislim da tu izgubljenost nije mogla da odglumi.Završilo se to veče.Pre nego što sam zaspao, razmišljao sam da li da nastavim, da li imam pravo na to. Koliko je krhka, ako je uvučem u neku svoju priču pa ako budem shvatio da sam pogrešio i ostavim je, da li će se slomiti?

Ceo naredni dan smo proveli zajedno, nije ništa pitala niti komentarisala. Veče tog dana, dok smo bacali kockice, nisam je dodirnuo, vodio sam računa da je ni slučajno ne dodirnem, a po njenim reakcijama sam mogao da zaključim da je očekivala dodir.

Sledeće veče, prilikom igre, sam naslonio svoju nogu na njenu. Nije sklonila svoju nogu, primetio sam da se uzvrpoljila ali nije bila zbunjena kao prvo veče kada smo se dodirivali nogama.

Jedno veče su nam Jovana i Miroslav otkazali igru, želeli su da šetaju. Mi smo klince spremili za spavanje i otišli na terasu.Dodiri i poljubac. Imao sam osećaj da ljubim drvo koje ima mekoću i temperaturu ljudskog tela. Pitao sam je šta je to, objasnila mi je da ona ne zna drugačije da se ljubi. Ne znam da li mi je bilo smešnije ili tužnije.

Tada sam se setio svojih drugara iz mlađeg doba koji su tvrdili da neka ženska “ne zna da se jebe", ili kako se neka druga ženska “dobro jebe". Trudio sam se da im objasnim da je to pogrešno tumačenje, da je ta ženska koja “ne zna da se jebe" naučila jedan način takve radnje, ili da njoj taj način odgovara, a da taj način ne odgovara tom mom drugaru, što ne znači da bi nekom drugom u potpunosti odgovaralo i da bi taj neko drugi protumačio kako se ta ista ženska “dobro jebe", ili suprotno, da neka ženska koja se, po tumačenju nekog od tih moji tadašnjih drugara “dobro jebe", za nekog drugog bi moglo biti katastrofalno loše.

Da nije to njeno jebanje dobro ili loše, nego da li to i takvo jebanje meni (ili svakom od nas) odgovara ili ne odgovara. Naravno, prihvaćeni ili ustanovljeni princip koji sam nazvao "ono što meni odgovara je univerzalno dobro, a što meni ne odgovara univerzalno nije dobro" doživljavam kao krajnje pogrešan, a najveći broj ljudi se u svom životu vlada po tom principu.

Pokušao sam da joj opišem i pokažem kako su mene žene naučile da se ljubim i kako bi meni odgovaralo da se ona ljubi sa mnom.

U početku baš i nije išlo kako sam zamislio, no, bivalo je sve bolje i bolje.

Dodirnuo sam joj dojku, odreagovala je kao da sam joj stavio žar cigarete na dojku. Počela je da drhti, a kada sam joj sklonio brusthalter i usnama dodirnuo bradavicu, celo telo joj se treslo. Nisam smeo da idem dalje, prekinuo sam i rekao joj da smo završili za to veče, jer ne smemo dočekati veliku decu a da je ona toliko uzbuđena. Složila se i nastavili smo razgovor. Postavljao sam lična pitanja, ona je odgovarala i proširivala svaku temu na postavljeno pitanje.

Prepoznao sam da je ona pratilac, a kasnije sam definisao da je veoma dobar pratilac. Naime, između ostalih podela po karakteristikama, podelio sam ljude na vođe i one koji ih prate, ona je bila u drugoj grupi. Naravno, za one koji žive u crno-belom svetu to bi bilo to, a oni koji vide i nijanse, vođe i pratioci su samo krajnje tačke te karakteristike a ima i mnogo, mnogo tačaka između krajnjih. Ovim (Biljana je pratilac) nisam hteo da istaknem da sam ja vođa, odnosno da sam od onih koji spadaju u gornju tačku, ili koje doživljavamo kao vrhunske vođe.

Još nešto sam prepoznao, Biljana je imala veoma veliki unutrašnji konflikt.

Kada su se deca vratila, Biljana je imala vremena da se smiri i ponašala se kao da je bila potpuno opuštena i mirna, kao da nije doživela onoliko uzbuđenje.

U toku noći sam pravio strategiju, taktiku i modele (cilj sam već imao), kako, na koji način da joj prilazim da što jednostavnije i bezbolnije pređe iz stanja prevelikog uzbuđenja i straha u stanje opuštenosti i potpunijeg užitka.

Po mom dotadašnjem, a i dosadašnjem iskustvu, prepoznavanje i osvešćivanje problema je najbolji početni korak ka rešavanju gotovo svakog problema.

Na plaži, kada god sam mogao, pokretao sam temu našeg odnosa, a uveče kada smo ostajali sami, uz razgovor sam joj dodirivao dojke, bradavice, butine, pa picu i klitoris. Kao posledice tog truda, reakcije su bile mnogo prihvatljivije, a na osnovu reakcija, verujem da je i njen doživljaj bio definisaniji i potpuniji.

To veče sam doživeo nekoliko iznenađenja.

Osetio sam da joj iz pičkice izlazi kao iz česme, gaćice joj nisu bile vlažne, bile su mokre, a narednog jutra sam otkrio i tragove ispod stolice. Samo jedna žena u mom životu je toliko lučila sekreta. Možda i ne baš toliko.

Biljanino seksualno iskustvo me je potpuno zateklo, nisam bio sa ženom (ovde ne mislim na period iz osnovne i srednje škole) koja je imala toliko malo i toliko površno seksualno znanje i iskustvo, čak i moja supruga (u našem početku) je, bar teoretski, neuporedivo više znala. Bilo mi je čudno i pomalo smešno da u tim godinama treba da objašnjavam šta, gde, kako i zašto nešto treba da se radi. Ali, dobro, sam život je čudna pojava i tako se treba odnositi prema njemu.

Nisam joj verovao da kitu, ne da je nije liznula, nije je ni dodirnula. Nisam bio siguran u njenu iskrenost, mislio sam da me laže, da folira, šta više, sumnjao sam da je prepuna iskustava, a da želi da se predstavi kao nevinašce. Mislio sam da je u pitanju negativna manipulacija.

Međutim, govor njenog tela mi je razvejavao te sumnje. Pitao sam se, ako je bila iskrena, u čemu je taj njen muž uživao i razmišljao na tu temu i konstatovao da jednostavno, ne uživamo svi u isti stvarima i dešavanjima. Zadovoljila me je konstatacija da neko uživa u suprotnom polu, neko u istom polu, nekoga ne privlači ljudsko biće, neko uživa u stvarima, nekoga uzbuđuje voz kada prolazi, ..., njen muž je verovatno uživao u onome što su zajedno radili na način na koji su radili.

Pošto sam želeo da budem s njom, a da bih uživao u onome što mi odgovara i što volim u seksu, morao sam se dodatno potruditi. Morao sam da idem na dva koloseka (mentalnom i fizičkom) i korak po korak. Problem su mi bila velika deca, nisam znao kada da ih očekujem i samo sam strahovao da nas ne iznenade. Imali smo sreću da su se vraćali uvek nakon Biljaninog smirivanja.

Svako, ili gotovo svako veče sve se dešavalo isto (osvešćivanje problema kroz razgovor) i rekao bih da se sve više opuštala, sve više osećala i sve više uživala u našim aktivnostima. Nisam želeo da idemo dalje i više, jer je pretila opasnost da budemo otkriveni.Možda da malo pojasnim (većini je siguran sam jasno, ali da ne bih ostao nedorečen), bilo koja vrsta straha je uzbuđenje, ali malo toga je uživanje u toj vrsti uzbuđenja, izuzetak su osobe koje uživaju u samom strahu. Doneo sam procenu da ona ne spada u te izuzetke.

Nastavak sledi …

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara