Nešto malo drugačije - naša Biljana, moja Biljana i ja 7. deo

UPOZORENJE!!!!!

Ovaj tekst nije za one uživaoce ovakvih priča koji nemaju strpljenja, koji vole kratke forme, zatim za one kojima su seksualna gimnastika, Aaaaaa, Ooooo, pičketina, kurva, kurčina, jebačina, nikada do sada, dimenzije (dužina, širina, visina, težina, zapremina, temperatura sperme, ...), bespotrebni amerikanizmi pored naših reči koje imaju isto značenje i istu vrednost, …, i slično, glavni elementi (suština) napisanog teksta. Takvi opisi postoje i mogu se pronaći u pričama drugih autora.Ne mislim da je takav prikaz opisanog i/ili doživljenog pogrešan, nego u ovoj ispovesti toga neće biti ili će biti samo u meri u kojoj to bude zaista neophodno.Mislim da bi za njih bilo bolje (za prethodno naznačene uživaoce) da ovaj tekst preskoče, kako bi izbegli osećaj gubljenja energije, gubljenja vremena, slabljena nervnog sistema, dakle, da ne čitaju radi sopstvenog mira, a postoji i rizik da neće razumeti tekst.

Ovo upozorenje će se pojavljivati pre početka svakog nastavka, pa ako ste već jednom pročitali, u sledećem nastavku ga preskočite.Mali dodatak, svaki deo (nastavak) se može čitati sam za sebe, ali ako se tako bude čitalo, izgubiće se kontinuitet. Preporučujem da čitaoci koji se budu odlučili da pročitaju naše dosadne tekstove, počnu od uvoda.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Naša Biljana
******************************

Jutro mi je počelo sa ptičicama u glavi. Ptičice su se javljale i svako naredno jutro, pa i kad smo stigle kući.
Veoma mnogo vremena je prošlo kad sam se poslednji put probudila sa takvim raspoloženjem. Jutarnja rutina. Ponovo nisam htela da izbacim Njegovu spermu ni iz jedne rupice a onda mi je palo na pamet pitanje, da se sve dešavalo kako se dešavalo, a da su mi tad bili plodni dani, da li bih mu dozvolila da svrši u meni. Ako bih mu dozvolila i ostala trudna, da li bih mu rodila dete? Tad mi se rodila želja da ostanem trudna sa Njim. Ako bih mu rodila dete, kako bih i kako bi ..., bogu hvala da su mi bili neplodni dani. Ti neplodni dani su me oslobodili velikih dilema koje bi mi se nametnule.
Pre podne plaža, popodne, poslednji zajednički ručak u Budvi, ćerka je telefonom javila ocu kad da nas čeka na autobuskoj stanici, pakovanje i pripremanje za put, spremanje stana, došli su kod nas, odvezli do autobuske stanice, pozdravi svih sa svima, autobuska sedišta, pogledi kroz prozor, mahanje, nema ih na vidiku.
Kako smo prestale da mašemo tako je ćerka počela da priča. Ja sam je prekinula i tražila, a ona se složila, da niko nikad ne sme da sazna da sam dala dozvolu da spavaju zajedno i da sam ja spavala u njihovom apartmanu. Ona je nastavila priču. Nisam mogla da joj kažem da i ja imam svoje priče, da i ja želim da se sećam svega što se dešavalo. Da bih sad želela da budem sama, da ponovo proživim te trenutke, da ponovo osetim ono što sam osećala kad se dešavalo, da kad bih sabrala, sve ono što mi se dogodilo kroz ceo dotadašnji život, ne bi moglo da se poredi sa tih dvadeset dana. Pitala sam se u tom trenutku da li imam pravo na to, da li su važniji moji trenuci ili ćerkini. Toliko uzbuđenja, toliko lepote, toliko telesnog zadovoljstva, toliko razigravanja duše. Da bih rado i ja s njom podelila sve trenutke koje sam proživela, trenutke koji će najverovatnije ostati samo u meni, koje neću moći, neću smeti, neću imati s kim da podelim. Sve vreme me je pratio suprotstavljeni osećaj, osećaj stida i srama nasuprot osećaju zadovoljstva i sreće.
Trudila sam se da odagnam svoje misli i da se posvetim njenoj priči. Ćerka je pričala sve dok nije zaspala.Konačno sam se mogla posvetiti sebi, proteklim događajima i pokušajima planiranja predstojećeg života.
Bilo mi je i slatko i teško. Sve vreme sam bila ili euforična ili depresivna ili pak nešto između tog.Kad sam se sećala događaja i uopšte odnosa sa Njim, imala sam osećaj da mogu da poletim. Kad sam se sećala događaja i uopšte odnosa sa Njim a pomislila na ćerku, sina ili muža, poželela sam da se "Zemlja otvori i da me proguta".Imam li prava da svojoj deci i svom mužu priredim skandal ako se otkrije moj odnos sa Njim? S druge strane, imam li ja pravo na grešku? Imam li ja pravo na ponovni izbor? Imam li ja pravo i na sopstveni, ne samo porodični i poslovni deo života i da taj deo života živim onako kako ja mislim da treba da ga živim?
Da li se to javila savest?
Setila sam se jedne večeri kad sam Mu ispričala svoje dileme vezano za muža i decu. Nisam Mu pominjala šta sve osećam prema Njemu. Odgovorio mi je da je to u najvećoj meri pitanje morala koji je kao kategorija sasvim na mestu, osim u pojedinim, kako je rekao bar oko trideset posto, tačkama i situacijama. Jedna od tih situacija je pitanje potrebe koju čovek oseti u određenom trenutku a ta potreba je u suprotnosti sa savešću i sa moralom. Objasnio je, što ja tad nisam baš dobro razumela, da je savest lična kategorija, a moral društvena kategorija, koje nas ograničavaju u nekim svojim potrebama, nekad je opravdano poslušati savest ili moral, nekad ne. Mnogo predrasuda, stereotipa, ličnih percepcija, ličnih iskustava, …, je utkano i u savest i u moralna načela, tako da je na svakom od nas da li i u kom slučaju treba da donesemo odluku šta je ispravnije i da budemo spremni na posledice koje će doneti ta odluka.
Definitivno, za veoma kratko vreme, On mi je pomogao da otkrijem i da se oslobodim neverovatnog broja barijera koje su mi bile nametnute od drugih i barijera koje sam sama sebi nametnula. Nisam bila svesna koliko i kakvih predrasuda sam imala. Ne znači da sam ih se oslobodila svih, niti znači da su sve otkrivene, ali sam bila veoma zadovoljna što sam uradila toliko koliko sam uradila.
Kroz vreme, kroz druženja, kroz život kad smo bili zajedno pa i kad nismo bili zajedno, sve do današnjeg dana, uspevala sam, nekad uz Njegovu pomoć, a češće sama, da prepoznajem misli i postupke koje sam do tada doživljavala kao sasvim normalne, počela da razmišljam i da se vladam drugačije. Kad sam napisala da sam češće sama, stvarno tako mislim, ali pitanje je da li bih to češće sama bilo da nije bilo Njega koji je pokrenuo celu lavinu i omogućio mi da počnem da razmišljam i u pravcu koji do tad kod mene nije postojao.
Otkrio mi je svoj analitički pristup problemima, svoj sistem rešavanja problema koji sam usvojila i još mnogo toga. Sjajno je što mi se to dogodilo. Od Njegovog vremena imam potpuno novi pogled na život. Ali, uvek to neko ali. Kako ću i da li ću moći da se nosim s tim. Kolika je i gde se nalazi granica između upotrebe i zloupotrebe, između normalnog i nenormalnog? Dok mi nije otkrio taj novi pravac, mislila sam, ma kakvi mislila, bila sam sigurna i jako ubeđena da znam i mogu da prepoznam te granice. Kroz to mi se potvrdila ona šaljiva narodna izreka “Magarac i ne zna da je magarac, a kad bi znao da je magarac više ne bi bio magarac”.
Bila je to teška noć. Ne znam kad sam zaspala, ali se sećam da sam, verovatno od umora, pomislila da sve što se događalo da je to bio samo jedan prijatan san.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ja******************************

Zadnji dan odmora.

Pre podne smo bili na plaži, mi muški smo se vratili u hotel, spakovali stvari, otišli po naše ženske, ispratili ih do autobuske stanice, sačekali da padne mrak, odjavili se iz hotela i krenuli kući. Mlađi sin i njegov drugar su vrlo brzo zaspali, a Miroslav, kao suvozač, je bio budan do kuće.

Put je protekao bez ikakvih problema, a ja sam posebno uživao u razgovoru sa Miroslavom.

Kući smo stigli u ranim jutarnjim časovima, auto sam parkirao u dvorištu, lupanje kapije je probudilo suprugu koja je istrčala i izljubila nas. Miroslavu i meni je pripremila doručak, a klince smo ostavili u automobilu da se sami probude. Supruga, Miroslav i ja smo razgovarali za vreme doručka, sin i ja smo se istuširali i otišli da spavamo. Supruga taj dan nije otišla na posao.

Nastavak sledi …

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara