Nešto malo drugačije - naša Biljana, moja Biljana i ja 28. deo
UPOZORENJE!!!!!
Ovaj tekst nije za one uživaoce ovakvih priča koji nemaju strpljenja, koji vole kratke forme, zatim za one kojima su seksualna gimnastika, Aaaaaa, Ooooo, pičketina, kurva, kurčina, jebačina, nikada do sada, dimenzije (dužina, širina, visina, težina, zapremina, temperatura sperme, ...), bespotrebni amerikanizmi pored naših reči koje imaju isto značenje i istu vrednost, …, i slično, glavni elementi (suština) napisanog teksta. Takvi opisi postoje i mogu se pronaći u pričama drugih autora.Ne mislim da je takav prikaz opisanog i/ili doživljenog pogrešan, nego u ovoj ispovesti toga neće biti ili će biti samo u meri u kojoj to bude zaista neophodno.Mislim da bi za njih bilo bolje (za prethodno naznačene uživaoce) da ovaj tekst preskoče, kako bi izbegli osećaj gubljenja energije, gubljenja vremena, slabljena nervnog sistema, dakle, da ne čitaju radi sopstvenog mira, a postoji i rizik da neće razumeti tekst.
Ovo upozorenje će se pojavljivati pre početka svakog nastavka, pa ako ste već jednom pročitali, u sledećem nastavku ga preskočite.Mali dodatak, svaki deo (nastavak) se može čitati sam za sebe, ali ako se tako bude čitalo, izgubiće se kontinuitet. Preporučujem da čitaoci koji se budu odlučili da pročitaju naše dosadne tekstove, počnu od uvoda.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Ja
*******************************
Par sedmica nakon što sam sahranio suprugu, telefonom mi se obratila gospođa koja je sa mojom pokojnom suprugom bila u kontaktu, koja nas je snabdevala sirom, jajima, mesom, ...
Naime, u firmu u kojoj je gospođa radila, žena iz obližnjeg sela je donosila "domaće" proizvode i prodavala a gospođa (kasnije će ona biti moja Biljana) je kupovala za sebe a i za moju suprugu, odnosno našu porodicu.
Kada mi se predstavila, nisam znao o kome se radi, a nakon objašnjenja i podsećanja da smo se jednom videli i upoznali, da mi je na sahrani izjavila saučešće (nisam se setio tog detalja, bilo je mnogo sveta i mnogo izjava saučešća) setio sam se gospođe. Niska (mala) lepa i zgodna ženica sa izuzetno lepim očima.
Na pitanje da li sam zainteresovan da nastavim da kupujem sve ono što je pokojna supruga kupovala, odgovorio sam da jesam, ali u mnogo manjim količinama. Odmah smo se dogovorili šta da mi kupi u koje vreme da budem u njenoj firmi kako bih preuzeo i platio naručeno.
Na dan kada sam trebao da preuzmem i platim naručeno, kiša je padala kao iz kabla, a vetar joj je pomagao da bude neprijatnija.
Otišao sam u dogovoreno vreme, platio, preuzeo kupljeno i krenuo. Otrčao sam do automobila, startovao motor i krenuo. U retrovizoru sam primetio Biljanu da je izašla iz zgrade, držeći kišobran i natovarena kesama. Vratio sam se do nje, otvorio vrata i pozvao je da sedne u auto.
Tako je počelo.
Bila je atraktivna. Njena šminka, frizura, odeća, .., ali nakon Mirjane ni jedna žena nije mogla svojim izgledom da me posebno privuče.
Tada nisam razmišljao o tome, a sada kada sam počeo da pišem o našem početku, pitam se da li me je privukla njena atraktivnost, njena briga o sebi i svom izgledu, njena zbunjenost ili nesigurnost, njene izgovorene reči dok sam je tog kišnog dana vozio njenoj kući, ili pak, to što sam ostao bez supruge, pre toga bez Mirjane, pa mi se učinila kao neko ko bi mogao da zauzme upražnjeno mesto ženske osobe pored mene.
Bilo šta da je u pitanju, kroz vreme se pokazala kao veoma zanimljiva osoba, osoba sa kojom sam mogao da razmenjujem svoja razmišljanja, sa kojom sam mogao da slušam muziku, gledam filmove, pozorišne predstave, ... Veoma često smo imali suprotstavljena mišljenja, poglede, stavove, ..., ali sa njom sam mogao da se svađam bez povišenog tona, da se tučem bez pomeranja tela, da pucamo jedno na drugo bez bilo kakvog oružja i da na kraju argumentima uverimo jedno drugo u ispravnost mišljenja. Bila je otvorenog uma i prihvatala je dokaze i/ili argumente koje sam nudio, s druge strane, mislim da sam i ja bio otvorenog uma kada su njeni dokazi i/ili argumenti imali veću specifičnu težinu od mojih. Jedino što mi je malo smetalo, je što je na svaki moj predlog, prvi njen odgovor bio NE. To nije bio veliki problem u našem odnosu jer je u najvećem broju slučajeva nakon ponude par argumenata koji su podržali vrednost predloga, odgovor "ne" se pretvarao u odgovor "da". Dakle, intelektualno smo podupirali jedno drugo.
Emocionalno, bila je nezrela u tri polja. Ljubomora, posesivnost prema partneru i prenaglašena zaštita prema svojoj deci.
Tim poljima, njen intelekt, logika i zdrav razum nikako nisu mogli da priđu. Koliko smo uspevali da rešavamo, kroz celokupan zajednički život (trajao je nešto duže od dvanaest godina), bilo koju vrstu problema, tako nismo uspeli da rešavamo problem ljubomore i posesivnosti. Kada god da je nastupio napad ljubomore i/ili posesivnosti, takve reakcije (u početku naše veze) nisam video ni u horor filmovima. Kada su u pitanju bila deca, pretvarala se u lavicu koja štiti mladunce, najčešće od duhova jer objektivnih napada nije bilo. Tim načinom je decu previše štitila, što je ostavilo posledice sa kojima se morala kasnije (i dan danas) suočavati i podnositi prethodno napravljene greške.
Koreni svega toga leže u nedovoljnoj sigurnosti u sebe, koren nedovoljne sigurnosti u sebe leži u strahu, koren straha ...
Za dvanaest godina, na žalost i moju i njenu (a pre svega njenu), nisam uspeo da joj pomognem da se u potpunosti reši tih problema, ali sam uspeo da joj pomognem da smanji intenzitet i frekvenciju nastupa.
Dodaću nečiju (nažalost, ne sećam se imena autora) misao o ljubomori koja to stanje neverovatno dobro opisuje u samo par reči.
"Ljubomora je stanje u kome se ništa ne zna, mnogo naslućuje i svega plaši."
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Moja Biljana
*****************************
Jedna mlada seljanka iz obližnjeg sela je dolazila i prodavala obrađeno pileće meso, jaja, sir, sveže ribe kad joj je muž išao na pecanje i svašta što su sami uzgajali i ja sam snabdevala kumu, neke komšinice i Milicu tim proizvodima. Nakon što je Milica preminula, kad je ta seljanka ponovo došla, setila sam se Milice i verovatno nije lepo s moje strane, ali sam videla šansu da se sretnem sa Dušanom. Pronašla sam ga i pitala ga da li je zainteresovan za proizvode kojim sam snabdevala pokojnu Milicu. Pristao je i dogovorili smo se da dođe kod mene u firmu i da preuzme ono što je naručio kad ta žena donese naručeno.
Taj dan se nebo otvorilo i vetar je poludeo. Dušan je došao, preuzeo naručeno, platio i otišao. kao što uvek biva, ostala sam malo duže u firmi zbog tih proizvoda sa sela i sve kolege i koleginice koji su imali aute su bili otišli kući. Nekako sam se spakovala i krenula u taj kijamet. Kišobran u jednoj, tašne i kese u drugoj ruci, mislila sam da ću kući stići skroz mokra.
Videla sam da mi se jedno auto približava, neko je otvorio vrata iznutra i pozvao me je. Sela sam u auto i prepoznala Dušana. Doživela sam dvostruku radost. Spasao me je od kiše i pružena mi je mogućnost da provedemo bar kratko vreme zajedno.
Njegov usporen govor i miran i dubok glas su me potpuno osvojili. Dovezao me je do ispred zgrade i hteo je da završi rečenicu, a ta rečenica je trajala sigurno dva sata ako ne i više. Vetar se zaustavio, kiša je prestala da pada, a ja sam molila da rečenica traje makar još toliko koliko je trajala. Šalim se, više sam ja pričala nego on, on je postavljao pitanja a ja sam pričala. Na kraju je rekao da mora da ide, a ako sam raspoložena za priču da mogu da mu se javim, da se dogovorimo i da sednemo negde, da ne pričamo u autu. Mnogo me je obradovao, dao mi je vizitkartu sa svim svojim brojevima telefona i raspored gde se u kom vremenu nalazi. Nisam čekala dugo, mislim da sam ga odmah sutra dan nazvala i dogovorili smo se da se nađemo u nekom kafiću. Na brzinu smo popili kafu pošto je predložio da odemo kod njega kući jer je u kafiću bila previše glasna muzika i puno gostiju koji su bili preglasni.
Kod njega je bilo izuzetno lepo, muzika i ambijent, a posebno on sa svojim zanimljivim i sasvim originalnim pogledom na svet.
Kretala sam se u društvu intelektualaca i radnika kulture, koji su samo ponavljali već svima poznate mantre, a on je imao sasvim različit pristup svemu o čemu smo pričali. Iako se sa mnogim njegovim razmišljanjima nisam slagala bilo mi je zanimljivo drugačije mišljenje. U neke, mogu reći većinu stvari je uspeo da me ubedi, a u neke baš i nije. U svakom slučaju on bio je veliko osveženje
Prvo sam mislila da sam se jako zaljubila, što sigurno i jesam iako sam tad imala 51 godinu života, pa sam mislila da sve što vidim i čujem, doživljavam kroz naočale zaljubljene žene.
Nastavak sledi …
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 12 Mar, 2020
- 769 pregleda
- Nema komentara