Nešto malo drugačije - naša Biljana, moja Biljana i ja 38. deo

Ovaj tekst nije za one uživaoce ovakvih priča koji nemaju strpljenja, koji vole kratke forme, zatim za one kojima su seksualna gimnastika, Aaaaaa, Ooooo, pičketina, kurva, kurčina, jebačina, nikada do sada, dimenzije (dužina, širina, visina, težina, zapremina, temperatura sperme, ...), bespotrebni amerikanizmi pored naših reči koje imaju isto značenje i istu vrednost, …, i slično, glavni elementi (suština) napisanog teksta. Takvi opisi postoje i mogu se pronaći u pričama drugih autora.
Ne mislim da je takav prikaz opisanog i/ili doživljenog pogrešan, nego u ovoj ispovesti toga neće biti ili će biti samo u meri u kojoj to bude zaista neophodno.
Mislim da bi za njih bilo bolje (za prethodno naznačene uživaoce) da ovaj tekst preskoče, kako bi izbegli osećaj gubljenja energije, gubljenja vremena, slabljena nervnog sistema, dakle, da ne čitaju radi sopstvenog mira, a postoji i rizik da neće razumeti tekst.

Ovo upozorenje će se pojavljivati pre početka svakog nastavka, pa ako ste već jednom pročitali, u sledećem nastavku ga preskočite.
Mali dodatak, svaki deo (nastavak) se može čitati sam za sebe, ali ako se tako bude čitalo, izgubiće se kontinuitet. Preporučujem da čitaoci koji se budu odlučili da pročitaju naše dosadne tekstove, počnu od uvoda.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Naša Biljana
******************************

Sutradan, kad sam otišla na posao i kad sam videla Kolegu, srce mi je zaigralo. Kolega je došao u jednom trenutku sa papirima u rukama i postavio mi isto pitanje. Zamolila sam ga da mu ne odgovorim i da mi ostavi još bar nedelju dana da o svemu razmislim i da ću mu onda dati odgovor. Prihvatio je.

Negde pre pauze sam pozvala Nju i pitala je kako se oseća. Odgovorila je da je dobro, ali po glasu sam bila zaključila da nije bila iskrena. Tad sam odlučila da odustanem od priče sa Kolegom.Taj dan mi nije bio prijatan na poslu.

S posla sam otišla direktno kod njih. Kod Njega nisam uočila promenu, mada On neverovatno može da kontroliše emocije, a Ona je bila prilično uzdržana.

Ručali smo, obavili sve nakon ručka, seli u dnevnu sobu, pričali prazne priče, a atmosfera je bila teška kao da se tavanica spustila na mene. Približila sam Joj se, uzela Njenu ruku u svoju, Ona se okrenula prema meni i rekla da su Njih dvoje pričali sinoć i da ju je On ubeđivao kako ja imam pravo na to i da ne treba da Nju to moje pravo toliko dotiče. Deo Nje je prihvatio, ali drugi deo ne.

Kako mi je bilo teško.

Rekla sam Joj da mi je teško da je gledam u takvom raspoloženju i da jednostavno neću prihvatiti ponudu, da mi je mnogo važniji naš odnos, nego nešto u šta ni sama nisam sigurna da želim. On se blago usprotivio, a Ona je ostala u istom raspoloženju.

Još malo smo sedeli u toj sobi iz koje kao da je neko isisao sav vazduh, u kojoj nije moglo da se diše. Ustala sam, izvinila se, objasnila da moram malo da budem sama, da sredim svoje emocije i misli.

Jedan od najtežih dana u mom životu.

Otišla sam u stan i počela da plačem. U početku nisam mogla ni da mislim, toliko su me ophrvale emocije.

Zazvonio je telefon. Nisam se odmah javila, pokušavala sam da se nekako pokupim. Malo sam se smirila i podigla slušalicu. Ćerka. Prvo me je pitala šta mi ja s glasom i da li sam dobro. Rekla sam joj da sam napravila neki problem, ali da verujem da ću ga ispraviti, da mi je potrebno da samo malo budem sama, da se sredim i da verujem da ću moći to da ispravim. Na njen pritisak da joj ispričam, odgovorila sam da ne mogu, da ću joj možda ispričati neki drugi put. Nije insistirala, rekla je da sam joj potrebna da joj pričuvam decu za vreme vikenda i prekinule smo vezu.

Razgovor sa ćerkom mi je pomogao da se konsolidujem i da počnem drugačije da razmišljam o problemu koji sam napravila, kako On kaže, da sve razbijem na najsitnije delove, uočim odnose, sve sastavim, nađem nove odnose i da postavim svaku stvar na svoje mesto.
Početak je bio, šta je to što me privlači tako nečem, da li su to emocije, strast ili odlazak u veću dubinu nečeg što sam ranije nazivala perverzijom. Nastavak je bio preispitivanje i pokušaj prepoznavanja šta zaista jeste sve ono što se događalo između Kolege i mene, između Nje i mene i između Njega i mene. Posle toga, kako se sve to odražava na sve nas pojedinačno i kako će sve to da se odrazi na naš ukupni odnos u slučaju da prihvatim i u slučaju da ne prihvatim taj novi odnos sa Kolegom.
Zaključak je bio da su emocije u pitanju, mada nisam baš umela prepoznam koje su sve emocije u pitanju, strast je kombinacija različitih emocija koja je u ovom slučaju bila prisutna u određenoj meri, a spuštanje u dubinu mi je naročito bila važna tačka, morala sam da odredim da li je maštanje o mladom Kolegi, negde u dubini svog bića, povezano sa nesvesnom željom da vodim ljubav sa svojim sinom. Tom delu sam najviše vremena i pažnje posvetila i sa olakšanjem sam došla do zaključka da nije u pitanju želja za incestom nego samo kopanje po Pandorinoj kutiji koju je On otvorio.Trajalo je dugo.

Oko jedanaest sati sam ih pozvala i pitala da li mogu da dođem kod njih. Javila se Ona i rekla da me čekaju. Spremila sam se i otišla. Oni su već bili legli. Dočekala me je Ona, po očima bih rekla da je i ona plakala. Prišla sam Joj, zagrlila je i pitala "Da li ti znaš da ja tebe volim". Tog trenutka sam se setila Njegovih pitanja kada smo jednom prilikom pričali o tome šta je ljubav.
Da li je ljubav kada ja volim nekoga ili kada neko voli mene, ili pak, kada volimo jedno drugo?Da li je ljubav osećaj koji traje trenutak, osećanje ograničenog trajanja, ili osećanje koje možemo definisati kao konstantu?
Spustila je svoje usne na moje i dugo smo se ljubile. Ljubile smo se kroz plač. Osetila sam ukus naših suza u ustima. Legla je a ja sam se skinula i legla između Njih. Dugo smo se ljubile i mazile, tek povremeno smo se setile i Njega.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Moja Biljana
******************************

Sutrašnji dan ne znam kako mi je prošao. Biljana me je pozvala telefonom i htela je da pričamo, ali ja nisam bila raspoložena za priču, naročito ne za priču sa njom.

Kad sam stigla kući, nije mi bilo ništa lakše. Ona je sve pripremila za ručak, ručali smo u raspoloženju kao da očekujemo smak sveta. Ništa bolje nije bilo ni kada smo prešli u dnevnu sobu. Dušan se trudio, Biljana se trudila, ali ništa nije moglo da ublaži težinu i bol koji sam osećala. Ispričala sam joj kako me je Dušan prethodnu noć ubeđivao da ne treba da budem tako isključiva, ali da nije uspeo da me u potpunosti ubedi.

Ništa mi nije značilo ni to što je rekla da je odustala od Kolege i da će mu reći da neće biti ništa od odnosa koji Kolega želi.
Nije dugo ostala.

Prvi put da je nismo ispratili do zgrade ili stana.

Dušan se polomio oko mene, ali jedva sam čekala da legnemo. Legli smo i Dušan je uključio televizor, ali bilo šta da je pronašao na televiziji, ništa nije moglo da mi odvrati pažnju.

Taman sam počela da tonem u san, trgla sam se od zvonjave telefona.

Biljana.

Pitala je da li može da dođe kod nas. Odgovorila sam da može i sa nestrpljenjem sam je sačekala kod kapije. Ne mogu da opišem emociju, možda najjači emotivni trenutak ili jedan od najjačih emotivnih trenutaka moga ljubavnog života, kada mi je prišla i rekla "Da li ti znaš da ja tebe volim?"

Obične reči, šta više jako zloupotrebljavane reči, ali zagrljaj, uplakane oči, izmučeno lice, način na koji je izgovorila te reči, nisam doživela a sigurna sam da i neću doživeti tako nešto. Nisam mogla da sumnjam u iskrenost njenih reči. Slomila mi je sve ograde koje sam podigle prema njoj. Sve što mi je bilo teško je nestalo.

Ponovo, po ko zna koji put sam se zaplakala, stavila svoje usne na njene i uz ridanje smo se ljubile.

Ne znam koliko je trajalo, videla sam Dušana da je kroz staklena vrata provirio i povukao se u sobu.

Otišle smo u sobu, legle i ljubile se. Jutro je davno bilo svanulo kad smo zaspale.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ja
******************************

Vreme je prolazilo, moja Biljana je bila u prilično stresnom stanju, a naša Biljana je bila sva usplahirena. Razumeo sam i jednu i drugu i pokušavao da racionalizacijom svega izbalansiram odnos unutar samih njih i odnos između njih dve.Na neki način se sve ponovo ustalilo i ponovo je moja Biljana povratila poverenje u našu Biljanu.

Konačno je došao i taj dan. Gotovo istovremeno su došle s posla, raskomotile se i naša Biljana, vidno veoma raspoložena, nas je pozvala u dnevnu sobu. Nakon što je rekla da ju je Kolega pitao, moja Biljana je demonstrativno ustala i otišla u kuhinju. Naša Biljana je krenula za njom, a ja sam im se priključio tek kada su me pozvale da ručamo. Teška situacija. Obe su imale pravo, naša Biljana je imala pravo na sreću jer će joj se ostvariti nešto što je želela, moja Biljana je imala pravo da zadrži nešto što joj je (po njenim rečima) život činio najkvalitetnijim do tada. Dakle sve je u redu, jedino je problem što su ta dva prava bila u suprotnosti jedno s drugim. Ne znam šta sam sve radio i govorio kako bih razmekšao situaciju i doveo ih u stanje da ostave emocije po strani i da pokušamo racionalno da priđemo problemu. Malo su se smirile, ispratili smo našu Biljanu do zgrade i vratili se kući. Moja Biljana je veoma teško doživela to poslepodne i pozvala me da se tucamo. Naravno, od tucanja nije bilo ništa jer su se ređala pitanja i komentari jedni za drugim. Pustio sam je da se izduva i kada sam procenio da je trenutak, postavljao sam joj pitanja o pravu, o osećanjima, o mogućnostima, o ...

Nekako smo progurali to veče.

S posla su opet došle gotovo istovremeno.

Ponovo su obe bile u čudnom raspoloženju, moja Biljana je osećala izneverenom. Naša Biljana se osećala krivom za stanje moje Biljane, izgledala je i ponašala se kao kuče koje je grizlo cipelu a u tom trenutku je naišao vođa čopora.

Nakon ručka, uz prežvakavanje istog, naša Biljana je rekla da bi joj godilo da bude sama i otišla je svojoj kući.

Ni ja se nisam osećao dobro, nije mi bilo ugodno da posmatram njihove patnje, a osećao sam se, kao izuzetno retko kada u životu, prilično bespomoćnim, nisam znao da odredim čije je pravo preče.

Neuobičajeno rano smo legli. To veče nismo ni pokušali da se tucamo, ležali smo zagrljeni i razgovarali.

U neko doba noći je pozvonio telefon. Telefon je bio uz Biljanino uzglavlje i ona se javila. Rekla mi je da se javila naša Biljana i da želi da dođe.
Otišla je da je sačeka pred kapijom.

Ostatak noći se pretvorio u njihove bahanalije. Nisam im se približavao, uživao sam u tome koliko su njih dve uživale jedna u drugoj.

Kada sam se probudio, naša Biljana je već otišla na posao, moja Biljana je još spavala.

Nastavak sledi …

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 12 Mar, 2020
• rata
• 1156 pregleda