Nešto malo drugačije - naša Biljana, moja Biljana i ja 47. deo

UPOZORENJE!!!!!

Ovaj tekst nije za one uživaoce ovakvih priča koji nemaju strpljenja, koji vole kratke forme, zatim za one kojima su seksualna gimnastika, Aaaaaa, Ooooo, pičketina, kurva, kurčina, jebačina, nikada do sada, dimenzije (dužina, širina, visina, težina, zapremina, temperatura sperme, ...), bespotrebni amerikanizmi pored naših reči koje imaju isto značenje i istu vrednost, …, i slično, glavni elementi (suština) napisanog teksta. Takvi opisi postoje i mogu se pronaći u pričama drugih autora.
Ne mislim da je takav prikaz opisanog i/ili doživljenog pogrešan, nego u ovoj ispovesti toga neće biti ili će biti samo u meri u kojoj to bude zaista neophodno.
Mislim da bi za njih bilo bolje (za prethodno naznačene uživaoce) da ovaj tekst preskoče, kako bi izbegli osećaj gubljenja energije, gubljenja vremena, slabljena nervnog sistema, dakle, da ne čitaju radi sopstvenog mira, a postoji i rizik da neće razumeti tekst.

Ovo upozorenje će se pojavljivati pre početka svakog nastavka, pa ako ste već jednom pročitali, u sledećem nastavku ga preskočite.Mali dodatak, svaki deo (nastavak) se može čitati sam za sebe, ali ako se tako bude čitalo, izgubiće se kontinuitet. Preporučujem da čitaoci koji se budu odlučili da pročitaju naše dosadne tekstove, počnu od uvoda.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Moja Biljana
******************************

Nekoliko dana sam imala ozbiljne probleme, pička me je bolela i kad sam piškila i kad sam se prala i kad me je jednom Biljana lizala, ali nisam od sramote htela da idem kod ginekologa.
Nekako je to prošlo, ali kad sam otišla na redovnu kontrolu, ginekolog mi je rekao da vidi neke lezije, na šta ja nisam ništa odgovorila.

Bio je još jedan događaj za koji mogu da kažem da ga se stidim, odnosno stidim se što sam bila tad neiskrena i nisam to ispravila do ovog trenutka. Pokušaću, uz evo pismeno izvinjenje Dušanu, da to ispravim.

Jednom prilikom sam došla s posla, mislim da sam došla sa kartama područja na kome smo radili i Dušan mi je pomagao da napišem izveštaj o urađenom poslu. Investitor na čijoj zemlji smo radili je tražio izveštaj pre roka kako bi mogao da krene sa gradnjom objekta, pa sam sve to donela kući i trudila se da izađem u susret investitoru.

Taman smo počeli kad se oglasio telefon. Dušan je bio bliži telefonu i javio se. Rekao je da je poziv za mene i predao mi je slušalicu.

Kad sam čula glas sa druge strane žice, bilo mi je neprijatno do povraćanja. Dušan je primetio da nešto nije u redu i rekao mi da ide u dvorište i da ćemo nastaviti sa poslom kad završim razgovor.

Možda Dušana previše hvalim, ali ne znam koliko sam mu bila zahvalna na tom gestu. Bio je jako velik u tom trenutku.

Prepoznala sam glas svog školskog druga iz gimnazije koji je bio zaljubljen u mene do opsesivnosti.

Saznao je da sam se razvela i odmah je preduzeo korake da me pronađe, saznao je broj firme u kojoj radim, u firmi od portira je tražio i dobio kućni broj, od ćerke dobio Dušanov broj i dobio me.

Zaprosio me je preko telefona.

Objasnila sam mu da sam našla ono što sam tražila i da me niko i ništa ne interesuje i zamolila sam ga me zaboravi.

Uz molbe, kukanje i skoro plač je pristao da me neće više uznemiravati. Naglasio je da će me i dalje čekati ali da će čekati da se ja njemu obratim.

Bili smo drugovi u gimnaziji, prihvatala sam ga kao školskog druga, ali ništa više od toga, čak smo oboje i studirali u Beogradu i nije me ostavljao na miru.
Kad sam se upoznala sa bivšim mužem i kad sam ih jednom prilikom upoznala, bivši muž je brzo shvatio da me taj moj drug opseda, razgovarao je sa njim i taj moj školski drug me je ostavio na miru.

Više puta sam ga sretala kad sam odlazila kod roditelja, što sa mužem, što bez muža, ali kad god smo se sreli, sve je ostalo samo na ljubaznosti s moje strane.

On je pokrenuo vlastitu firmu, bio u kontaktu sa važnijim političarima koji su mu pomagali u poslu i bio je jedan od najbogatijih ljudi u državi. Nije se ženio, rekao je da čeka mene.

Prilikom jedne posete roditeljima, u vreme kad smo muž i ja bili pred razvodom sam ga srela i popili smo kafu u nekom kafiću.

Uz suze sam mu se izjadala šta mi se sve dešava u životu, kako imam želju da mi se brak ne raspadne, kako deca pate i ko zna šta sam mu se sve žalila.

Jako mi je prijalo njegovo društvo posle svađa sa mužem, posle izvesnih problema na poslu, posle saznanja da su kod mog oca otkrili anginu pektoris, posle mnogo ružnih trenutaka, njegovo poklanjanje pažnje mi je došlo kao melem na ranu.

Pristala sam da me povede u svoju fabriku, u svoje prodavnice, u svoje poslovne prostore, u svoju kuću koju je napravio za mene, moju decu i sebe. Kuća koju je sagradio, kako je Đorđe Balašević opevao, predstavljala je paradu pijanstva i kiča, svaki element u kući mu je bio u svrhu prikazivanja bogatstva i moći. Čak se i hvalio kako nije slušao arhitektu koji mu je projektovao objekat nego je po svome nahođenju mnoge delove izmenio.

Da li njegove priče o svom uspehu, da li priče o tome šta sve želi da mi pruži, da li moje nezadovoljstvo svojim životom, ili sve zajedno, popustili su mi kočnice i pristala sam na njegov poziv da provedem noć sa njim.

Javila sam roditeljima i deci da neću noćiti kod kuće i da ću doći kući sutra u neko doba.

Jebali smo se. Nije mi bilo loše, ali to nije bilo jebanje za pamćenje. Više su mi prijale njegove priče o našem venčanju, o životu na visokoj nozi, o susretima sa važnim državnim i svetskim ličnostima, što je on zaista ostvarivao.

Tražio je da upozna moju decu.

Dogovorili smo se da se sutradan nađemo u istom kafiću u kome smo popili kafu.

Deci sam rekla da treba da se nađemo sa njim i da me interesuje šta oni misle o njemu, jer ako se njihov otac i ja budemo razveli, i ako se budem udala za njega, da li bi oni mogli da ga prihvate.

Našli smo se, proveli neko vreme sa njim, on je svakim svojim gestom insistirao na svom bogatstvu, svojoj sposobnosti, svojoj moći, svojim vezama i slično.

Kad smo se razišli, sin mi je rekao da ako hoću da budem sa "tim irvasom" da me neće više pogledati u životu.

Odustala sam od njega i bogu hvala što me trenutna slabost nije odvela do greške.

Irvasom ga je moj sin nazvao zato što je iz planinskih krajeva i bez obzira što je išao u gimnaziju u mom mestu gde se drugačije govori nego u njegovom kraju i iako je studirao u Beogradu, zadržao je način govora svog kraja.

To je priča koju nisam ispričala Dušanu, koju sam sakrila od Dušana, ali ne zato što sam htela da sakrijem. Dušan i ja se skoro svaki dan čujemo telefonom i neću da mu to kažem u razgovoru telefonom, hoću da to pročita.

******************
Dušane, on mi nije pao na pamet kad sam ti pričala o svojim bivšim ljubavima, a kad sam se setila da sam njega preskočila i da bi trebalo da ti ispričam za njega, palo mi je na pamet da bih možda kod tebe pobudila sumnju da ti nisam još koga sakrila.

Dušane, veliko izvinjenje, molim te oprosti, nisam htela da slažem.
*******************

Trebalo mi je neko vreme da se sredim pre nego što izađem u dvorište.

Kad sam malo došla sebi izašla sam, izljubila ga i tada sam slagala, ako se dobro sećam jedini put, da nisam imala ništa sa bivšim školskim drugom.

Dušan je prešao preko te izjave ali mislim da mi nije poverovao.

Osećaj da sam prevarila Dušana me nije napuštao. Ne da sam ga prevarila što sam se jebala sa školskim drugom, nego što sam Dušanu zatajila. Zatajila sam ne zato što je to jebanje imalo neki značaj, nego samo zato što se toga nisam setila u pravom trenutku. Laž koju sam izustila je još pojačao taj osećaj.

Dugo me je taj osećaj pratio, ne sve vreme, ali kad god se pomene laž, skrivanje, dešavanja u mojoj matičnoj državi, i slično, uvek se setim svoje prevare, štrecnem se i doživim neprijatnost.

Sigurna sam da će mi Dušan oprostiti i da ću izgubiti osećaj da sam ga prevarila.

Biljana i Kolega su prestali da se viđaju van posla i Biljana je od tada bila samo naša. Uspela je da ubedi decu da je ne pozivaju posle 21:00 h i nakon toga je skoro svaku noć noćila kod nas.

Zaista je život u troje neprikosnoven.

Dušan je pričao kako želi da se preseli negde u istočnu Srbiju i da nas dve idemo s njim kad ispunimo uslove za penziju.

Tri godine pre nego što se dogodilo da se preseli, obilazili smo imanja za koja smo saznali da se prodaju i nas dvoje smo uvek išli zajedno u obilazak, a Biljana je išla sporadično kad god je mogla. Često je bila potrebna deci, često im je pomagala.

Meni je bilo žao da napustimo kuću u kojoj sam provela dobar deo života, kuću koja je građena kao za mene.
Bila sam sigurna da će Dušan opet napraviti i od te druge kuće isto dom u kome ćemo uvek želeti da budemo, ali mi je ipak bilo žao.

Traženje mesta na kom ćemo se skrasiti je trajalo dugo zato što je Dušan imao mnogo zahteva koje je trebalo da ispuni to mesto, od potoka, pijaće vode na imanju, da imanje bude ravno, da ima malo šume, da ima livadu i još mnogo toga i drugo, sa seljacima je bilo jako teško pregovarati oko cene.

Konačno smo našli što nam je odgovaralo i Dušan se preselio.

Taj period mi je bio jako težak, putovala sam autobusom svaki vikend kod njega, dolazio je i on u naš grad, ali retko. Deo godišnjeg odmora smo provodili kod mojih roditelja.

Zaboravila sam da napišem, a meni je to mnogo značilo, moja majka je za razliku od bivšeg muža, Dušana zavolela kao da joj je rođeni sin, a otac je isto tako samo što on to nije pokazivao kao što je pokazivala majka.

Sa Biljanom sam se viđala samo kad je Dušan dolazio u naš grad iako smo se redovno čule telefonom. Sećam se da smo par puta zajedno išle u kupovinu i to je bilo sve dok me Dušan nije ubedio da odem kod nje i da odlazim kod nje.

Uradila sam to i bilo nam je lepo, ali mi nije bilo toliko lepo kao kad je on bio sa nama.

Tako smo se viđale i lezbeisale duže od godinu dana kad me je povredila tako da nisam mogla da pređem preko toga.

Srele smo se jednom u gradu, ispričale smo se, izvinula mi se i ostale smo u kontaktu ali veoma retkom i izgubila se ona petlja koja nas je spajala.

Nastavak sledi …

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara