Branka!

Jedan mali isečak iz jedne davno napisane priče

„Buraz hoćeš sa mnom na roštilj kod kuma Milana“

„Ne mogu, moram se naći sa Jelenom, ne znam šta ću, sluđen sam skroz“

„Objasni joj da voliš prstić u dupe“ nisam odolio da ga ne podbodem

„Jebi se, tačno sam znao da ćeš me zajebavati, kud sam ti ispričao, još sad prenesi Milanu, sutra će da bruji Banjaluka“ tobože ljutio će Marko

Naše peckanje traje od detinjstva i preživeće on i ovo mislio sam dok sam se smejući udaljavao.

Milan je okupio dobru ekipu za roštilj, nekoliko starih prijatelja sa ženama, nekoliko nepoznatih parova i ja i Branka kao jedini samci ako izuzmemo kuminog brata koji nikada i nije bio u paru. Svi smo sumnjali da je od onih ali eto još nije dokazano. Možda bi ga mogao poslati kod Marka pomislio sam i nasmejao se skoro glasno. Branka je sedila pored mene i samo me znatiželjno pogledala. Branka je bila tužiteljica za privredni kriminal i neko ko i nije baš slovio za osobu sa humorom, zato sam i pokušao da eskiviram sa odgovorom

„Ma ništa, setio se neke budalestine sa Markom“ i dalje sam se smejao. "Ispričaću ti kasnije, nije baš za javnost*

"Možda ja odem među prvima pa ne stigneš“


„Nećeš me valjda ostaviti samog među zaljubljenim parovima“ pogledao sam je pogledom nevinog deteta koje traži spas u maminom krilu.

„Nećeš biti sam, vidi kako te Peđa skenira“ rekla je ozbiljno

Naglo sam se okrenuo i uhvatio Pedjin pogled kojeg on brzo spusti

„Što prepadaš momka, skoro pade sa stolice“ smejala se Branka nekako oštro kao da puca iz rafala

Još ranije tog popodneva imao sam prilike dobro je osmotriti dok je kumi pomagala nešto oko stola na terasi a i kasnije dok se šetala po dvorištu i čavrljala sa ostalim gostima. Smedja, gusta kosa joj je prekrivala ramena, njene oštre crte lice malo su omekšali uvojci koje je brzim pokretima pokušavala ukrotiti. Lagana proletnja košulja lepo je padala preko krupnijih grudi. Dole duge svetlo krem pantalone na peglu ali sasvim lepo zategnute oko kruškolike guze. Videlo se po njenom pomalo ukočenom držanju da je češće na koktel prijemima nego na ovakvim okupljanjima. Nije bila klasična lepotica, čak ne bi se moglo reći ni da je lepa zbog tog njenog pomalo ukočenog lica i tankih uglavnom stegnutih usana. Sve u njenom stavu i govoru tela je govorilo „ NE PRILAZI“ i da je obukla majicu sa natpisom „Odjebi“ više bi joj muškaraca verovatno prilazilo.
Ali oči su je odavale. Crne, prodorne, vlažne, streljale su pogledom ali i često se brzo i skoro neprimetno zaustavljale na dekolteima prisutnih dama. Neiskusnom oku sigurno bi ti brzi pogledi promakli ali ne i meni koji sam je vrebao kao zvečarka pustinjskog miša što čeka da izviri iz rupe. Prečesto su njeni pogledi pratili moju rasnu kumu Gordanu da bi mi to promaklo.


Gordana je bila priča za sebe, Milana je odabrala među gomilom udvarača koji su je kao horda pratili svuda gde bi se našla. Moram priznati da sam i ja u to vreme slinio za njom. Još u srednjoj školi kada sam dolazio na letnji raspust u Banjaluci slovila je za najlepšu i najzgodniju srednjoškolku. Bila je prava atrakcija na bazenima „Borik“ ili na kupalištu ispod Kastela. Njeno zanosno telo mamilo jer poglede svih kupača kako muških pohotnih tako i ženskih ljubomornih. Nije me čudilo što je odabrala Milana, gradskog mangupa, boksera, pitomca na drugoj godini policijske akademije, tela isklesanog kao da ga je Mikelanđelo stvarao, tri četiri godine starijeg od sebe. Definitivno su bili najlepši Banjalučki par tog doba koji sam poznavao


Sada više od dvadeset godina kasnije i dalje je bila savršena, možda i savršeniji nego kada je bila klinika ako je to uopšte bilo moguće. Crnka, srednje visine s godinama je poprimila obline zrele žene utegnuta i izvajana.. Izuzetno vesele naravi i očiju plavih kao najplavlji safiri i dalje je plenila svojom pojavom privlačeći pažnju eto koliko vidim i žena a ne samo muškaraca.

Već je bilo pola jedanaest kada se društvo počelo razilaziti. Suzdržavajući se od alkohola zato što moram voziti ali i zato što sam primetio da Branka sve češće i brže naginje čašu za čašom belog vina odlučio sam da joj kasnije džentlmenski ponudim prevoz kući.

„Kume dokle si stigao sa onim Sarajlijama?“ upitao sam kuma kada se društvo napokon razišlo

„Vidi, ništa ti dalje od onoga što sam ti rekao juče nisam uspeo iskopati...

Prešli smo na druge malo veselije teme čim su kuma i Branka završile sa raspremanjem haosa.

Atmosfera među nama je bila sve bolja i bolja.

"Ma ona Marija Duškova sva se u sise pretvorila“ počela je Gordana smejući se „ovaj moj joj umalo roštilj kobasicu nije među sise uvalio“

„Pa jebiga kad se ne vidi gde je tanjir od sisa“ pravdao se Milan

„Jeste da ih ima, ali što je previše, previse je“ dobaci na moje iznenađenje Branka kikoćući se

„Ma ti si svoje nedavno nabavila pa ti krivo što niko nije primetio“ odvali Milan smejući se grohotom

„Jao što si bezobrazan Milane“ smejala se i kuma

„Moje bar nisu kineske ! Made in Switzerland“uhvati se Branka za sise i protrese se ih.

Mene je smeh hvatao suze mi krenuše na oči ali nisam baš želeo da se mešam u ovu diskusiju.

„Domaće je domaće“ uzviknu Milan i protrese Gordaninu sisu tako da skoro ispade iz košulje koja je već dobrano bila raskopčana.

„Bože Milane pa ti stvarno nisi normalan“ vrištala je Gordana se dok smo se ja i Branka cepali od smeha

„Šta da ja tebe uhvatim za đokicu i tandrkam tu sa njim pred gostima“ tobože se ljutila Gordana

„Kumo jel baš đokica ili je đokara“ umešam se i ja u sprdačinu

„Nekad bio kume sad je uglavnom đokica“ nastavila je kuma da proziva

Skoro smo plakali od smeha Branku je ili uhvatilo vino ili ponela atmosfera ali se i ona smejala iz sveg glasa

„Znaš šta Branka čini mi se da je i nama vreme da se kupimo dok se ovi nisu pojebali tu pred nama

„ Ma nek se jebu meni ne smeta“ izvali Branka i opet prasnu u smeh

„Ma vi niste normalni, u šta ste omatorili da mi je znati“ cičala je kuma od smeha dok je Milan pokušavao da je natera da ga uhvati za kurac

„Ma jel ovo đokica pizda ti materina“ čuli smo ga kako se cereka.

Ja i Branka kao po komandi ustašmo i u smehu zaglavismo na vrata.

„Ovi bi se tačno pojebali pred nama da smo ostali“ smejala se i dalje Branka dok smo ulazili u „Rekorda“

„Ne bi im bilo prvi put“ odvalio sam„

Ma daj ne zajebavaj, da si ih gledao dok se jebu“ u neverici me pogleda Branka

„Vidi, kamp u Makarskoj, šator za četvoro, mene ispalila riba, a njih dvoje kao zečevi, odem odgluvarim dva tri sata dok se oni ne pojebu, kad vidim da se šator ne ljulja ja dođem , taman da zaspim oni krenu ponovo, šta sad da opet izađem van... pa koliko su se jebali ja nisam ni trebao dolaziti na spavanje“ smejući prepričavao sam joj naše zajedničko letovanje

„A ti ih gledao“ zanimalo je Branku „Jok, žmirio sam“ namignuh joj

„Špijune jedan“ smejala se Branka „jesu li bar bili dobri“

„ Za Milana ne znam ali Gordana je bila vrhunska jahačica“ lupetao sam i dalje

„I ti bi je pojebala“ bila je to više konstatacija nego pitanje upućeno Branki

„Od kud ti sad pa to?“ upita nekako hrapavim glasom

„Celi dan balaviš na nju, misliš da nisam primetio“ gledao sam u Branku čekajući reakciju

„Zar je toliko očigledno?“ cerekala se i dalje Branka

„Nije očigledno, ali eto zapalo mi je za oko da voliš da gledaš ženama u sise i da mi merkaš kumu“ nastavljao sam bezobrazno

„Volim videti dobre ženske sise“ priznade Branka

„Nešto mi je palo na pamet Branka“ rekoh kočeći naglo „hajde da se vratimo da vidimo hoće li se pojebati“

„Ti nisi normalan, Još da nas uhvate eto ti skandala“ vrištala je Branka od smeha.

„Ma neće nas uhvatiti, samo malo da skicnemo i bežimo“ navaljivao sam i dalje već okrećući auto

„Ne mogu da verujem koja si ti budala, nema šanse da izađem iz auta“ smejala se blesavo i dalje.

Branka me iznenadila svojim ponašanjem, bila je daleko opušteniji nego što sam očekivao, očigledno da joj je posao mnogo značio i da se javno trudila da se ponaša u skladu sa tim šta se od nje očekuje ali privatno i pod uticajem alkohola preobražavala se i sasvim drugu osobu. Verovatno je na nju uticalo i to što sam na neki način ipak stranac u toj sredini i nije morala da pazi baš na svaku izgovorenu reč koji bi neko drugi mogao preneti tamo negde. Ja sam bio ipak samo slučajno poznanstvo koje nije moglo da joj naškodi ni na koji način.

Žena na položaju, stegnuta nametnutim normama ponašanja jedva je čekala priliku da bude ono što u stvari i jeste. Normalna žena, željna provoda i doze ludosti koja je svakom u nekom trenutku potrebna.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara