Dado, nemoj, molim te… (7. dio)

Zvoni mi telefon, bar 20 sekundi. Nisam ga ni registrovao kroz san. Konačno dolazim sebi, budim se, hvatam za telefon koji je na podu.

- Diži se beteru, 'ajmo kavu piti.
- Gdje si ti?
- Naiću za 5 minuta.
- Kakvih 5, jesi lud...?! naiđi za 20 minuta.
- Kojih 20 minuta, u autu sam već.
- Boli me kurac, ne mogu se spremiti. Za 20 minuta, ništa prije. Cimni me da siđem kad dođeš.

Bio je to jedan od mojih bliskih drugova. Mogao sam da se spremim za 5 minuta, ali trebalo mi je 20, da se još jednom istuširam. Tuširao sam se sinoć, kada je Dado otišao, ali morao sam opet, imao sam osjećaj da je miris njegove kože još na meni i da to svako može da osjeti. Da mi na čelu piše. Sinoć je otišao dignutog nosa. Usred strasti, u momentima kad smo obojica bili na sedmom nebu, rekao mi je “noćas ćeš me zapamtiti”… To kao da me je odjednom ošamarilo. Valjda zato što sam minut – dva ranije svršio. I prije mi je govorio da želi da me „ima“, kao što sam ja njega, ali, ovaj put, ne znam kako, pukao mi je film. Nekako, ja nisam to. Ja ne bih mogao to da podnesem. Ne bih ja to mogao da nosim. Kako bih sutra da se pogledam u ogledalo?

- Šta pričaš ti?
- Daćeš mi.
- Ma, o čemu pričaš?
- Guziću te.
- Alo, momak, saberi se...

Riječ po riječ, što je on bio tvrdoglaviji, ja sam bio bahatiji. Rekao sam mu da ide. Obukao se za 20 sekundi, nije se ni tuširao i bez pozdrava izašao. Zaboravio je telefon pa se vratio, dao sam mu ga i otišao je. Tu veče ostao sam budan još bar sat vremena, ako ne i više. Promijenio sam posteljinu. Istuširao se. Išao na terasu, ispušio par cigara.

Cijeli taj dan sam uglavnom proveo s drugovima. Čuo sam se sa bivšom, tj. ona se meni javila, kuckali smo... Vidio sam da je pomirenje na pomolu, a nisam bio siguran da li to uopšte želim. Ali, neka je... Uostalom, preopasna je pička, fino mi je stajala.

U narednih nekoliko dana se on i ja nikako nismo čuli. Nije da nisam htio da mu pišem... Ne da se izvinjavam. Već eto da mu pišem, da vidim šta radi. Imao sam potrebu da se čujemo. Da ga nasmijem nekom svojom glupošću. U petak veče smo nas četvorica otišli u lokalnu kafanu (doslovno kafanu), udarili par velikih i onda, klasika, završili u klubu. Kad popiješ par piva, onda, naravno, pišeš poruke, budeš onakav kakav ne bi bio trijezan. Pisao sam bivšoj, htio sam tu veče da dokažem drugovima da je mogu jebati kad hoću, da se možemo pomiriti kad hoću.

Na kraju, došla je i ona sa dvije drugarice. Sve su to cure koje znamo moji drugovi i ja. Stale su sa nama za sto. Pomirio sam se tu veče sa curom. Ljubili smo se, pijan sam joj šaptao da ću je otkinuti od kurca... A, zapravo, nekako mi je ona došla kao izduvni ventil. Da. Baš to mi je bila ona tada. Nakon pomirenja s njom, tu veče smo bili ludi, pili, pjevali svi zajedno. Bio sam sve pjaniji i sve raspoloženiji, dok me je, istovremeno, ubijalo to što... Dao bih sve na svijetu u tim momentima samo da sam mogao proviti kod njega u stan i vidjeti ga kako spava, pa otići. Sve mi je to prolazilo kroz misli, dok smo ludovali, nekad oko 2 poslije ponoći.

Imao sam strašan osjećaj da će se on pojaviti, da ću ga zagrliti pred svima (to nikakav problem ne bi bio, bio sam pijan i imao bih hrabrosti. A opasnosti nije bilo, svi znaju da sam se u posljednje vrijeme puno družio s njim). Gledao sam okolo, tražio ga u masi ljudi koji su mi išli na živce zato što na njihovim licima nije bilo njegovih očiju. Ne, nije se pojavio.

Tu noć prespavao sam kod stare – nove cure. Ne znam jesam li je ikad bolje izjebao kao tada. Nešto je u meni puklo, neki inat, nešto da se dokažem da ja želim nju, a ne njega. Da sam muško. Škripa kreveta i njeni uzdasi čuli su se skoro do svitanja. Bio sam toliko žestok i lud da mi je u momentu padalo na pamet da pravim dijete. Sreća, pomislio sam da mi ovo ne smije biti još jedna ludost zbog koje ću kad se otrijeznim udarati glavom o zid.

********************

Par dana kasnije, konačno, opet smo se sreli na rekreaciji. Sve normalno. U svlačionici, pozdravio sam se i s njim, kao sa svakim. Tako to mora pred ostalima, niko nije smio da nasluti da nešto nije uredu. Kroz priču u svlačionici jedan od drugova je spomenuo i moje pomirenje sa curom. Nešto kao „Vidi ga jest iscrpljen, palo pomirenje, sav je iscijeđen“. Čuo je to on. Ne postoji riječ kojom mu se može opisati tuga u očima, koju je on krio, praveći se da i ne čuje.

Nakon utakmice i tuširanja krenuli smo svi da se razilazimo. On je ostao sa par momaka. Ja sam bio nešto napet, sva ta atmosfera u svlačionici, pokušaj da budem prirodan, a bezuspješno.

Kiša je padala kao iz kabla. Odbio sam ponudu jednog od drugova da me odveze do stana, jer nisam htio da ostavljam bajs kojim sam, po nevolji, tada došao, što sam rijetko imao običak. Kad sad malo razmislim, ja sam zapravo, i htio da kisnem. Sjeo sam na bajs i krenuo. Niz kosu i preko lica slivao mi se potok kiše. Osjećao sam se slabim. Osjećao sam se da mi se sve srušilo. Nešto mi je stalo u grlu. Stao sam ispod nekog drveta na trotoaru, našao mjesto gdje je padalo malo manje, ali i tu je propadavalo po meni. Par minuta kasnije, naišao je Dado, u autu. Lagano je prošao pored mene i nastavio. Vidio me je tako pokislog, nikakvog. Ja sam ostao. Jedva zapalio cigaru. Ispušio cijelu u tri dima. Bacio je. I nastavio dalje. Po kiši.

****************

Ponovo sam se istuširao, obukao trenerku i majicu, nazebao sam. Upalio sam TV, samo da nije muk. Prekuvao sam sebi pola čaše rakije, što da se zgrijem, što da saperem gorčinu koju sam osjećao. Otišao sam na balkon, da ispušim, sa vrelom rakijom u ruci. Razvedravalo se. Mrak pada, nebo je bilo crveno. Kao kistom nacrtano. Kao da su neki crveni reflektori bili upereni ka nebu. Uhvatio sam se telefona. Youtube. Kucam, tražim nešto što sporije. Što tužnije. Ne slušam previše narodnjake, pogotovo ne starije, ali odnekud mi se pojavila pjesma, odlično se sjećam, „Kaži zbogom“, Dragana Mirković. Činio mi se u tom momentu OK naziv. Tiha muzika. Sumrak. Vazduh koji miriše na poraz. I na njega, ali negdje daleko, par kilometara od mene. Disao sam otežano. Oči su mi se caklile. Od ljutnje na sebe. Na njega. Na cijeli grad. Svi su me nervirali. Svi osim pjesme koja se čula sa telefona. Ne znam jesam li je čuo ikad ranije. Je li ovo moguće?!

Ne, neću ja pogaziti sebe ako sve ovo promijenim. Ne može ništa na silu. Zovem ga. Ne javlja se. Zovem opet. Opet ništa. Par minuta je prošlo. Zvoni mi telefon.

- Alo...
- Halo, zvao si me?
- Gdje si?
- Što si me zvao?
- Gdje si?
- Reci!
- Hoću da te vidim, da ti objasnim neke stvari.
- Objasni, na post pejdu sam.
- Dalibore, koji ti je? Hoću u četiri oka.
- Šta 'oćeš?
- Hoću da se vidimo!
- U stanu sam.

Ulazim kod njega u stan kao munja. Sa vrata ga hvatam za vrat. Zabijam mu jezik ka grlu. On se kao opire. Zavlačim mu ruku pod majicu, šaram mu po leđima. Zavlačim je u njegov šorc, hvatam ga za desni guz. Razoružan je, ljubi i on mene strasno. Nogom o nogu skidam patike. U hodu se ljubimo i hvatamo svuda po tijelu. Hvata me preko trenerke za kurac, kao kamen je. Nadrkava mi ga. Lomi ga. Spuštam ga na krevet u dnevnoj sobi i liježem preko njega. Ponovo mu uvlačim ruku u šorc, hvatam ga sad za kurac. Masiram ga jako, divlje. Ispušta uzdah. Podižem se, skidam majicu. On skida svoju. Ispod mene je i dalje. Gledam ga odozgo, prijetećim pogledom. I istovremeno razmišljam – je li moguće da je ovoliko lijep?! Oči su mu pune vatre. Na koljenima sam oslonjen njemu između nogu, njegove noge su meni preko butina. Hvata se za kurac preko šorca i nadrkava ga. Provocira. Zna da ću poluditi.

Spuštam glavu, ljubim ga u vrat. Pa malo niže. Na desnoj bradavici sam mu. Sisam je, čuje se vlažan zvuk. Onda je lagano grickam, zubima povlačim prema sebi. Obgrlio me je nogama oko leđa, iz sve snage. Uhvatio me jako za kosu, da izbaci svu onu bijes koja mu se nagomilala. Silazio sam niže. Jezikom sam mu prelazio preko glatkog stomaka, do pupka. Poljubio sam ga u stomak. Lagano. Onda se spustio još niže. Otpustio je svoje noge da mogu da se spustim. Pogledao sam ga odozdo. Obe ruke sam mu spustio na butine. I prste mu zavukao, naprijed, ispod šorca. Do gaća. Imao je obične gaće. S oba kažiprsta sam prešao ispod njihovog ruba, kod nogavica. I gledao ga u oči. Njegove su govorile „što mi ovo radiš“? Ali istovremeno su i govorile „strgaj to sa mene“.

Nisam namjerno htio da žurim. Spustio sam se još niže i uhvatio ga za kurac zubima, preko šorca. Stisnuo sam malo jače. A onda sam mu počeo spuštati šorc. Spustio ga do ispod jaja. I krenuo da mu ližem kurac preko gaća, tamno plavih. Cijelu dužinu kurca, od jaja do glavića. Bio je sav mokar. Pogledao sam ga opet u oči, koje su sijale od zadovoljstva. Bio je van kontrole. Nastavio sam da mu ližem kitu preko gaća. A onda mu zavukao ruku kroz lijevu nogavicu i izvukao mu kurac. Krenuo sam, bez sekunde pauze, da mu ga pušim najjače što mogu. Da gutam koliko može da stane. Bio je do pola u mojim ustima. Napravio sam onda usnama slovo O i počeo da se nabijam. Povremeno bih ponovo pogledao prema njegovim očima, ali bi mi pogled ostao na njegovom stomaku, koji se skupljao i širio, grčio u zanosu zadovoljstva. Pokušao je da me uhvati za kosu, ali mu nisam dao. Znao sam da je to značilo da hoće brže. I sam sam odlučio da to uradim za njega. Nabijao sam se kao da mi je to 1000. put. Masivna kurčina mi je bila u ustima. Svaki put kada bih ga progutao što više mogu, pa izvlačio, trudio sam se da mu se i kožica presvlači uz te pokrete. Znam da to svi mi obožavamo. Povremeno bih malo zastao, pa mu vrhom jezika golicao rupicu na glaviću. Kad god bih to uradio, on bi pobjesnio od strasti. On bi se trudio da digne dupe i zabije mi ga do jaja u usta. Ali ja bih podizao glavu, gurnuo ga rukom dolje, do kreveta i onda se opet usnama nasađivao na njegov kurac. Spustio sam zatim ruke ispod njega, uhvatio ga za oba guza. I počeo da ga odižem ka sebi. Njegov kurac mi je razarao nepce. Ali i dalje nije cijeli bio unutra, nisam to mogao, nisam uspijevao. Ponovo me je pokušao uhvatiti za kosu. Ovaj put sam mu pustio. Krenuo je jako da me nabija. Nisam uspijevao da dišem, gušio sam se, ali nisam popuštao. Jer ja sam muško. Muškarčina. Ja to mogu. Ponekad bih ga čuo kako govori „auuuuf, jebem li ti“. Ponekad bih ga pogledao u oči i gledao kako mu se skupljaju i šire zjenice. I onda bih opet usporio, podigao glavu i krenuo da mu ližem glavić. Vreo. Crven. Nije mi dao znak, ali se po njemu vidjelo da je pri kraju. Podigao sam glavu, podigao mu noge uvis. Skroz mu skinuo šorc, pa gaće. I opet prionuo na njegov kurac. Pušio sam mu brže nego ikad. Slovo O, usnama. To ga je, osjetio sam, najviše izluđivalo. Krenuo je da stenje, bukvalno. Krenuo je da mi govori nešto što nisam razumio. Razumio sam kad je krenuo da se trza. I da govori „pazi“. Nisam htio da pazim. Spustio sam još jače glavu i još brže je nabijao na njegovu kurčinu. Čini mi se da je počeo da se izmiče i tako mi daje do znanja šta će da se desi. Uhvatio sam ga jako desnom rukom za korijen kurca. I nabio glavu, umirio se.

- Uuuuuu, povikao je.

U momentu sam se predomislio. Izvadio iz usta kurac i pogledao ga odozdo.

- Šta je, kuronja?! Ti bi da svršiš?! Polako... Dok sam to govorio, podigao sam se. Stojim na krevetu. Gleda me odozdo. Lagano, dok mu pogled bacam na oči, spuštam svoju trenerku. A onda jednako laganim pokretnom i bokserice.