00:00...
Ponoć je trenutak kada vremenski kontinuum, naprosto zastane... U tih šezdeset sekundi se stvori jedno vanvremensko ništa...
Nula sati, nula minuta. Treptaj vremenskog beskraja.
Nikada nisam volela kazaljke. One ne mogu pokazati nula vremena.. Ne mogu me progutati, uvući u svoje prazne utrobe kao te okrugle šuplje nule poređane u nizu.
U tih šezdeset sekundi, kao da vreme stane. Kao da je vakumirano, dok u, za mene čitavu večnost dugom jednom velikom ništa, izraženom u šezdeset, a kad sam uzbuđena i uzrujana i mnogo više otkucaja srca, proživljavam sekvence života s njim.
00:00. Iz noći u noć, nema umora koji bi me sprečio da dočekam taj beskrajno kratki tren. Taj divni poredak tako umirujućih brojki je redak trenutak u kojem sebi dozvoljavam kratke momente kada bi mi sećanja poharala um, a emocije preplavile telo i dušu.
Iz noći u noć evocirala bih uspomene, prizivala sećanja pohranjena negde u nekom delu mozga koji mi je velikodušno prepuštao svoj sadržaj samo u to određeno magično vreme.
Iz noći u noć..
00:00...
Obrela sam se u sećanju na neke od njegovih poruka pisanih tokom perioda razdvojenosti, dok je bio na poslovnim putovanjima.
Reči pokreću misli... misli želju, a želja sve ostalo...On je svakom svojom napisanom ili pak izgovorenom umeo da uzburka moje, stvori kovitlac koji je nemoguće zaustaviti.
Sećala sam se svake napisane reči, koje sam ponavljala gotovo kao kakvu mantru. Pridavala im boju njegovog glasa, zamišljala njegov pogled koji bi me hipnotički gledao dok bi izgovarao sve to, da je tu preda mnom. Osećala ga svakom porom svoga bića kao da je istinski tu kraj mene. Toplotu njegove kože... Njegov dah koji me obuzima...Njegov miris, tako skladan mom. Njegove dlanove koji me čvrsto drže ne dozvoljavajući da mu se predam prebrzo, stihijski, kao kakva furija gorućom željom vođena.
Vodio me je rečima kroz svoj i moj um, premeštao mi telo, postavljao ga u razne položaje.. vodio ga i po svom i po mom.
Vodio me je kroz scene u kojima me posmatra istrćene guze, tela povijenog ka napred i oslonjenog jednim dlanom o sto, sedeći zavaljen iza, sa cigaretom i čašom pića u ruci, sa savršenim pogledom, dok bi mi drugu ruku smeštao tamo gde sam želela njega. Posmatrao bi me kako pružam zadovoljstvo sama sebi, milujući taj nežni, nabubreli, vlažni, pod mojim prstima, rascvetali cvet.
Volela sam da me posmatra. Udovoljavao je tako prirodno mojoj potrebi za egzibicionizmom, a ja njegovoj za kontrolom. Prepuštala sam se njegovoj volji i milosti, spremno prihvatajući sve što je njegov um od mene tražio, jer, bila je to savršena simbioza želja i potreba.
Voleo je da posmatra uvijanje mog tela, taj luk leđa kada ih izvijem do krajnjih granica, tu udolinicu u dnu kičme kojom je voleo da prelazi pogledom. I tek kada bi moji uzdasi, moje tiho, mazno, molećivo jebozovno cvilenje pomilovalo njegove uši i um, toliko da shvati da je vreme da mi konačno priđe i prestane da me tako lepo, divno muči, spustio bi jagodice prstiju, upravo u to udubljenje, koje bi često bilo orošeno kapljicama znoja i pratio promene na mojoj koži, jedva vidno kostrešenje sitnih dlačica, koje izaziva ta divna jeza, ti fini žmarci koji mi prostruje telom od svakog njegovog dodira. Ispitivao bi je, poput istraživača, pustolova koji otkriva nove uzbudljive, mistične predele. Uvlačila bih ga svojim zamamnim pokretima, svojim ispuštajućim zvucima, u svoje udoline i uzvišenja, svoje obline kojima je njegov dlan putovao, naizgled bez vidnog cilja, uživajući u samom putovanju i krajoliku, u osećaju koji mu pruža.
Mamila sam njegove usne koje je spuštao na samo dno mojih leđa, tu blagu zaravan iznad useka koji je delio dve oble polulopte moje isturene zadnjice. Klizile su po njima razdvajajući se, dopuštajući zubima da blago zagrebu po njima, pripremajući me na ono što sledi.. kidanje parčadi mesa kojima bi se sladio, zalazeći sve dublje u procep, taj topli, vlažni, mirisni, skriveni, a sada njemu potpuno izložen nežni kutak. Uvijala sam se, poturala i uzmicala istovremeno, boreći se sa savladavanjem nelagode nad neizmernim užitkom koje mi pričinjavaju njegove usne...njegov jezik koji pohodi i hara, ispituje moje najskrivenije, svaki sitni nabor stegnute rupice...stegnutog prolaza u mene... Šakama me je hvatao za bokove, onesposobljavajući za svaki pokret kojim bih mu uzmakla, dajući mi do znanja da sam u njegovoj šaci, njegovoj moći potpuno, i da jedino što mogu je, da mu se predam...njemu i bezuslovnom uživanju koje je spreman da mi pruži...koje ću pružiti njemu.
Od tog trena misli mi se komešaju, a tupo stezanje i grčenje u dnu stomaka, osećaj pulsiranja i vlaženja među nogama, nadjačavaju svaku svesnu pomisao.
Samo sam uspela da se prisetim kraja poruke...
"Lepo spavaj...
moja..
pičkice...
lepooka..
ženko...
polovino...
kožo...
željo...
žudnjo...
Ana...."
I zaspala sam....nakon što su se prsti poigrali...
00:00...
Setih se trenutka kada sam uvidela da on nikada neće dopustiti sebi da mi se obaveže, niti da se ja obavežem njemu.
Obavezati se-biti u obavezi.
On to nikada, shvatila sam posle nekog vremena, nikada ne bi dozvolio.. Ali, da li bih i ja?
Svaki put kada bih se noću, jer nisam mogla da spavam sama, došunjala par stotina metara iz udaljenosti svog samotnog stana, bio je moj izbor. Znala sam da me očekuje i da me želi pokraj sebe, ali katkad bih ga zatekla usnulog, ne iz nedostatka ljubavi, već iz nužde, kako bi sutradan, bistre glave mogao da se lati komplikovanih, za mene potpuno nejasnih misterioznih kompjuterskih šifri i šifrica koje su mi izgledale poput drevnih hijeroglifa... Zurila bih katkad u njih, pitajući se, odakle potiče njegova strast i posvećenost svim tim "čudnim" oznakama, tom čudnom jeziku koji meni ne znači ništa, a njemu tako mnogo.
Smatrao me je izuzetnom, znala sam to. Budio se noću kako bi video usnulo lice po kojem se rasipa svetlost ulične rasvete... Milovao ga pogledom jednako nežno kao i ti prigušeni narandžasti zraci.
Često bi me pak, prenuvši se kratko iz sna, zaticao budnom kraj sebe i pitao zašto ne mogu da spavam. A ja bih ležala tamo, razdražena zbog njegove samodovoljnosti, zbog njegove sposobnosti da se okrene sebi zaboravljajući sve ostalo.. Ne osećajući moju žudnju za njim u tim trenucima....
Pitam se... probudi li se katkad, i potraži li pogledom moje lice kraj sebe. Spava li i sada mirno u sopstvenoj samoživoj dovoljnosti? Da li i njega ponekad misli odvuku ka meni?
Sigurna sam da da... I više nego što to ponekad želim sebi da priznam...I više nego što to sam sebi želi da prizna.
00:00...
"Šta najviše mrziš?" - upitao me je jednom dok sam ležala u njegovom zagrljaju, milujući mi udubljenje koje obrazuje ključna kost i izražena žila vrata, taj bezdan koji ga je opčinjavao kao najveća tajna u koju je voleo da zaroni usnama, da ga dubi i oblikuje jezikom, zubima, slobađajući nekontrolisanu plimu strasnih uzdaha i grčenja mog tela.
"Laž" - odgovorila sam.
"Nemoj me nikada slagati!... Možda sam odlučila da ti slepo verujem, ali jednom kada otkrijem da si me slagao... kreće put bez povratka... A ti?- upitala sam ga nakon kraće pauze, upijajući njegove dodire, prepuštajući im se dok lagano šaraju golom, baršunastom kožom, ispisujući samo njemu znane mape.
"Posedovanje"-odgovorio je-"Kad me napustiš, zaboravi me!"
"Kao što ćeš ti mene?... Možeš mi oduzeti sebe ali ne i osećaje, misli, uspomene...To će uvek biti u mom posedu!" - odgovorila sam pomalo besno.
Šezdeset sekundi je prošlo, a ja sam zaspala sa osećajem sete i ukusom gorčine u ustima, stežući jastuk na koji se slila jedna suza i nestala upijena u meki pamuk, kao što je i mene upio i uvukao san u svoje blagotvorno okrilje.
00:00...
Misli su me odvukle u noć kada sam došla, koračajući lagano, bez ijednog pogrešnog koraka, dok se mesečina probijala kroz grane drvoreda duž njegove ulice, kao disko kugla po plesnom podijumu. Izvukla sam ključeve iz torbe i zakoračila u maleni, prizemni iznajmljeni stan, koji je trebao da bude samo privremena stanica za njega, ali se ispostavilo izgleda da nije bilo polazaka u drugim pravcima, te je "privremeno" postao izuzetno rastegljiv pojam ostavljajući ga već nekoliko godina na istom mestu. .
Imala sam ključeve njegovog stana, ali u poslednje vreme ih nisam koristila često. Znala sam, ili bar pretpostavljala da mi je on zahvalan na tome. Distanca koju smo dozvoljavali jedno drugom već neko vreme je postajala sve opipljivija.
Te večeri, bila mi je potrebna njegova nežnost. Bilo mi je potrebno sve ono što mi suštinski jesmo...Izgubljeni jedno u drugom, i tako izgubljeni, potpuno kompletni i potpuni.
Ušla sam u kupatilo i pustila toplu vodu da teče u kadu i puni je. Nikada nisam volela duge kupke i banjanja, sva ta silna para stvarala mi je osećaj teskobe otežavajući mi disanje, ali tada, tada sam želela vlažan i lepljiv vazduh oko sebe, oko nas, da nas slepi i poveže jedno uz drugo, jedno u drugo, kao nekada.
Prigušila sam sva svetla i skidajući se polako, dok sam lakim korakom jezdila po stanu, ostavljala odeću za sobom kao trag svog kretanja i ušla ponovo u kupatilo dopuštajući da me obavije para, milujući mi vazdušasto golo telo. Uronila sam u vruću vodu, prepuštajući se prijatnoj toploti koja mi se širila telom, zavlačeći se pod kožu.
Nisam ni osetila kada se na vratima pojavio on, umornog, iscrpljenog lica, ali s osmehom zadovoljstva što me vidi.
"Morala sam da dođem.. Čekala sam te.."
"Nadao sam se da ćeš doći.. Čekao sam te.."
Skinuo se i uklizio iza mojih leđa, povio me rukama ka sebi i utisnuo. Osećaj njegovog golog tela, njegove kože, delovao je umirujuće. Zatvorila sam oči, osmehujući se zadovoljno, dok se strujanje njegovih prstiju mešalo sa strujanjem vode po mom telu, stvarajući omamljujuću harmoniju nadražaja.
Skupljao mi je ispale, vlažne, zlaćane uvojke koji su se buntovno, uporno lepili uz lice i zabacivao ih za malene ušne školjke, oslobađajući ga za nesmetano šaranje svojih prstiju, kao po kakvom platnu. Klizio je njihovim vrhovima, milujući mi sklopljene oči, prelazeći preko slepoočnica do nežnih, rumenih jagodica, malene, zaobljene brade i prateći liniju vilice, nekim svojim zamišljenim putem kojim je stvarao pod prstima mapu mog lica urezujući ga u um, došao do poluotvorenih, prokrvljenih usana koje su ga spremno dočekale. Spustio mi je usne na vrat dok sam mu obuhvatala jagodice prstiju svojim malim i mesnatim. Znao je da ne sme mnogo da se poigrava tim delom mog tela, te ga je tek ovlaš dodirivao usnama, sasvim dovoljno, da se voda ustalasa, od mog maznog vrpoljenja, koje je kao lančanom reakcijom izazvalo, ukrućivanje, njegovog dela tela kojeg sam nepogrešivo osećala u dnu leđa.
Instinktom gladne životinje, pribila sam se još čvršće uz njega, pribijajući se uz to pulsiranje, koje mi je razgaljivalo utrobu, rasplamsavajući požar u njoj. Bilo je isuviše sklisko te me je stisnuo butinama taman toliko da spreči nekontrolisano proklizavanje, ostavljajući mi dovoljno prostora da nesmetano uvijam svoju guzu, klizim po njemu, nameštajući se tako da sklizne među procep kako bih ga stisla svojim čvrstim oblim polovinama. Uvijala sam mazno lenjo čitavo telo, izvijajući leđa, zabacujući glavu što više ka njemu, rukama tražila, obuhvatala, milovala. Voda se talasala sporo, u ritmu našeg sinhronizovanog kretanja, zapljuskujući mi oštre vrhove grudi, milujući te malene tamne bradavice koje su vapile za njegovim dodirom. Ništa nije postojalo u toj mukloj tišini koju je remetio samo zvuk zapljuskivanja vode i naši tihi uzdasi..ništa osim nas.
Voda je postajala sve toplija od užarenosti naših skliskih, lepljivih tela koja su se obavijala jedno oko drugog. Sada je već dopuštao da njegovo poigravanje mojim vratom bude intenzivnije, utiskivao je duboko svoje usne, jezik, dopuštajući da osetim tek neznatno vrhove njegovih zuba. Ječala sam dok mi je dubio prolaz kroz vrat, onako kako samo on ume. Cvilela od tog divnog sladostrašća, moleći ga da ne prestaje, da ne prestaje nikada. Zario je zube, rasparčavajući ga... Moj krik, ropac, gotovo neprirodno izvijanje tela, prskanje i izlivanje vode na sve strane, nateralo ga je da me stisne još jače butinama, rukama gnječeći grudi. Pribio me je uz sebe dok mi je rovario vratom, bacajući me u trans potpuno nesvesnu, van svake kontrole. Znao je to... Obožavao je moju nekontrolisanost, izazvanu njime i njegovom kontrolom. I znajući to, nastavljao ljubeći mi ušne školjke, zarivao jezik duboko u njih...penetrirao..kidao me na parčiće, čvrsto me držeći. Grčila sam telo, cepala ga, nesposobna da podnesem toliki užitak, kidala grlo iz kojeg su dolazili oslobađajući krici. Njegova šaka preko usana sprečila je i to. Bila sam raspomamljena, željna, gladna ga... Moja utroba je preklinjala. Čitavo telo ga je želelo ispod kože, ispod mesa, zarivenog, sraslog duboko!
Iskoristivši atom prisebnosti, u deliću sekunde sam povratila kontrolu nad svojim telom i spustila ruku među butine, do nabubrele, vlažne, meke, prijemčivo vrele pičkice... milujući istovremeno i njegov tako čvrsti kurac koji se trljao o nju. Obožavala sam taj osećaj njega pod prstima. Uzela sam ga u šaku pri korenu i blago se izmakavši, prebacila ga ispred sebe. Bio je u "nemilosti" između mog dlana i rascvetale pičkice između čijih usmina sam ga trljala..pritiskala..masirala...osećajući svaku nabreklu, pulsirajuću venu. Popustio je, prepuštajući mi se, što mi je dozvolilo da povratim dah i saberem se uživajući u osećaju njegove čvrstine, u prstima koji mi vrljaju bradavice. Čitavo telo mi je gorelo, a njegovo bilo napeto dok sam mu prstima prelazila preko testisa jednom rukom, vrhovima noktiju, dok sam mu drugom pritiskala, i trljala te pune vene nabreklog uda.
Jednim "nesmotrenim" pokretom i glatki glavić se našao na samom ulazu, par milimetara okružen mojom ružičastom vrelinom. Zadržali smo oboje dah, i umirili na tren tela. Sve se svelo na tu jednu tačku kontakta. Tačku u kojoj će svaki čas prodreti u mene, svom svojom veličinom, potpuno.
Zadržala sam se u tom položaju još koji tren, uživala u blagom milovanju, širenju, pripremanju za taj prvi prodor koji će nas ubaciti u neki potpuno drugi, nestvarni svet. Njegovo nepomeranje, držanje za moje bokove kojim mi nije dozvoljavao preterane pokrete, me je teralo da tek pomalo pomeram karlicu u krug, mešajući njome, pojačavajući iščekivanje, koje je svake sekunde postajalo neizdrživije. Konačno, kada je stisak njegovih šaka blago popustio, pritisak za konačnim spajanjem je pobedio i izvivši se.... uvukla sam ga lagano u sebe, do kraja...uz oslobađajući uzdah.... Ooohhh, taj prvi prodor... Kao pohod na Mesec i prvi korak na njemu.. Ili ponor u neistražene morske dubine, svaki put kao prvi. Zadržala sam se tako, leđima okrenuta, sa njim duboko u sebi, osećajući svaki njegov nabor, svaku neravninu, svaku venu kojom je dobovala vrela krv, i stezala ga sobom iznutra.
Počela sam da se pokrećem lagano, uvijajući se na njemu, uvrćući kukove tako da me oseti svakim svojim milimetrom, da mi dodirne svaki nedodirnuti milimetar. Samo njegov milimetar.
Ugibali smo se u istom ritmu, prirodno sinhronizovani. Voda je pljuskala oko nas, mešajući se sa zvucima našeg zadovoljstva. Prodirao mi je, ne u utrobu, već u samo srce. U trenutku kada me je privio snažno uz sebe, dišući mi vrat, dišući u njega, mešajući svoj dah sa mojim... počela sam da gubim kontrolu.
Ruka je proklizala do klitorisa koji je željno iščekivao dodir. Stavio je svoju ruku preko moje i upravljao njom. Slepljeni, sjedinjeni, brojali smo sekunde pre nego što sam, polusvesno rekla,
"Ispuni me!"
Izgovorivši to, počela sam da se grčim i trzam ispuštajući krike blaženstva., krike čiste sreće. I ispunio me je... Isprskao je, oblio moje zidove, sa kojih se slivala njegova bela, lepljiva, vrela tečnost...Ispunio me je sobom, pičkicu, telo, dušu...
Dugo smo smirivali naša tela, bez ijedne reči, spojeni i dalje, sve dok nije sam isklizio iz mene.
Uvio me je u peškir i preneo do kreveta. I tada, u tom dobro poznatom krevetu, vodili smo ljubav kao nikada pre toga i nikada nakon toga. Prekriveni paperjastim, mekim prekrivačem, videli smo samo oči jedno drugome, stapali se i gubili u pogledu, uranjali jedno u drugo, pronalazeći, otključavajući i najskrivenije odaje...Duše su nam plesale zagrljene. Nikada bliži.. Nikada više jedno. Da smo mogli, ostali bismo srasli jedno u drugome.
Te noći vazduh je bio obojen našim imenima, ljubavlju i strašću koju smo delili.
Zaspala sam duboko zašavši u jutro...
00:00...
Žene od svojih ljubavnika često žele sve, pomislila sam te noći. Zar je to previše?
Njegova davnašnja želja za samostalnošću, njegovi nestanci, lutanja i nedostupnosti, moje sumnje u njega, njegova neverica da ga ja zaista volim i da sam potpuno njegova, stvarali su paranoju i klaustrofobiju u kojoj smo oboje plivali, svako u svom stilu.
"Mislim da si izgubio svaku ljudskost... postao bezdušan" - kazala sam mu.
"Nisam ja jedini izdajica. "-odgovorio je samo naizgled pomireno, dok sam uspevala duboko ispod površine da nazrem zrno povređenosti.
Shvatala sam šta mi govori.
Pogrešno sam tumačila njegovo ponašanje, pretpostavljala da on baš to želi, pa udvostručavala zidine kojima sam se štitila, stvarajući sve dublji jaz među nama, stvarajući otuđenost.
"Shvataš li da ja uopšte nisam sigurna da li ti uopšte mariš što se sve ovo među nama dešava. Bežiš od svega iz glupog straha i mržnje prema posedovanju, da tebe neko poseduje, da te imenuje, da imaš ulogu u tuđem životu, da značiš, da ti znači... a želiš da poseduješ mene. Priznaj to!
Misliš da je to vrlina...Ja ipak mislim da je to neljudski....Ako te napustim, kome ćeš otići? Hoćeš li naći drugu? "
Ćutao je..
" Reci bar nešto!... Daj mi razlog da odem..."- i tiho dodala-" ili da ostanem..."
Oduvek sam volela reči, davale su mi smisao, jasnoću, formu... On je pak smatrao da reči izobličuju emociju, sakate je i otupljuju.
I ćutao je...
Tišina je parala vazduh, a srce mi je tutnjalo stvarajući knedlu u grlu, zbog koje mi je na tren nestao glas dok sam izgovarala,
" Mora se povlače, pa zašto ne bi i ljubavnici"- i okrenuvši se, slomljeno otišla od njega.
Nije pokušao da me zaustavi.
Jednako tako, ni ja nisam pokušala da zaustavim suze koje sam čuvala za 00:00, za te brojke, da ih progutaju i oslobode težine kojom me pritiskaju.
00:00...
Otpijam gutljaj vina i mahinalno gledam na sat.
Posle mnogo vremena, ne dešava se ništa.
Promatram kroz prozor, u pravcu njegovog bivšeg stana, dobovanje kiše. Ispostavilo se da je "privremeno" ipak imalo rok trajanja, koji je istekao nedugo nakon što sam ono veče otišla od njega.
Pitam se, da li je tako i sa sećanjima?
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 8 Feb, 2021
- 1914 pregleda
Prelepo.
Toplo, očaravajuće.....