Poklon (1.deo)

Dok sam leškarila u krevetu, protežući se lenjo kao divlja mačka koja se zadovoljno tegli na suncu, čekala sam zvuk zvona na vratima koji će mi prenuti misli i sećanja na tvoj prvi rođendan koji smo proslavili zajedno....

Kada sam prvi put došla kod tebe pitala sam jesi li se nedavno uselio u stan, što te je prilično začudilo kao da nisi shvatao razlog mog pitanja. Ali, tako malo nameštaja logično ga je nametalo, bar meni. Prazno predsoblje, u dnevnom boravku samo ugaona garnitura sa malim radnim stolom u uglu na kom se nalazio kompjuter na kom radiš. Bez tepiha na podu, bez zavesa na prozorima, bez slika na golim belim zidovima. U spavaćoj sobi samo krevet i mali plakar. Priznajem, taj krevet i ugaona garnitura su nam bili sasvim dovoljni u budućem periodu, s obzirom da smo na njima provodili najviše vremena, gužvajući posteljinu i ostavljajući svoje tragove na njima.

Prošlo je tek par nedelja od tog prvog puta i približio se tvoj rođendan o kom ne želiš da pričaš. Kažeš mi da ih smatraš nebitnima i da apsolutno ne treba da ti kupujem poklon. Govoriš mi da su rođendani za tebe samo obeleživači vremena, neprijatno podsećanje na njegovo proticanje i sopstvene nedostatke, činjenicu da nisi uradio ništa vredno pamćenja za sve godine unazad. Sećam se da sam u tom trenutku pomislila, 'Ali, upoznao si mene... nije li to vredno pomena, nije li to dovoljno da budeš zadovoljan? '. Ja svakako jesam bila, i više od toga, i bez obzira što si kategorički odbijao svaki poklon ja nisam mogla da pristanem da osobi koja mi poslednjih nedelja upotpunjuje i život čini lepšim, ne poklonim ništa.

Odlučujem da nešto moraš dobiti, ali ne znam koji je nivo prikladan za osobu koja s jedne strane govori kako ne želi proslavu, dok s druge predstavlja nešto najlepše što mi se dogodilo u protekloj deceniji. Ravnotežu je gotovo nemoguće uspostaviti pa pokušavam da nađem smernice njuškajući po tvom ogoljenom stanu koji mi ne pomaže i ne pruža baš mnogo informacija.

Znam da ti je potrebno, da bi te čak i obradovalo da ti kupim nešto za kuhinju, s obzirom da znam da voliš da kuvaš kada imaš vremena i da si mi u par navrata rekao kako ću se oduševiti nekim tvojim specijalitetima, ali, pomisao da uzimaš tiganj u ruku i pomisliš na mene je.. u najmanju ruku bljutav, da ne kažem da set kvalitetnih noževa, a koji ti je zapravo potreban, čak zviči pomalo i bizarno.

Krišom gledam u ormarić u kupatilu i shvatam da je i on prazan, što teško da predstavlja iznenađenje. Jedna bočica parfema skoro da je puna. Tvoji sapuni i šamponi su obični. Nosim se jedno vreme mišlju da odaberem nešto od kozmetike, ali ubrzo odustajem i od toga.

Dok razgledam po tvom stanu shvatam koliko me fascinira tvoja dvostrukost. Kompleksan si i paradoksalan. Istovremeno i odsutan i prisutan. Čas si tako blizu, čas daleko. Pribran i hirovit. Topao i hladan. Jednostavan i odsečan, a opet komplikovan i mio. Za par nedelja koliko smo zajedno, naučila sam tvoj ritam, naučila kako da budem prisutna u tvom životu, iako ponekad smatram sebe napadnom kada počnem da spominjem svoje planove, budući da ih ti retko pominješ, niti pitaš za moje. Naučila sam mnogo toga ali ne i šta odabrati tebi za poklon.

Razmišljam o odeći, ali podozrevam budući da si i oko toga prilično izbirljiv i verovatno bi vratio u prodavnicu stvar koju sam pogrešno odabrala što bi me veoma uznemirilo, jer bih taj čin prihvatila vrlo lično. Tvoja garderoba je jednako oskudna kao i tvoj stan i za vreme koje se viđamo videla sam te da menjaš svega par stvari i vrtiš ih u krug. Ali, ono što znam je da volim da te vidim u farmerkama, klasičnim. Toliko ti dobro stoje da svaki put odlepim kada te vidim u njima. Svaki put poželim da te uhvatim za to zgodno dupe, stisnem šakama i pribijem uz sebe. Da mogu, uzela bih te, dala ti se, ne skidajući ih.

I u tom trenutku, mislim da sam, ne baš nošena čistim razumom, donela odluku o tvom poklonu.

Taj dan je bio izuzetno topao. Sećam se da si se pitao, zašto te pobogu, razvlačim po gradu po tolikoj temperaturi. Našalila sam se rekavši da ako već nećeš ti ništa za svoj rođendan, onda ćemo odabrati nešto za mene, a nakon toga otići na svirku, da se napijemo, izludujemo i tako proslavimo tvoj dan. Nasmejao si se i rekao kako ti savršeno odgovara predlog.

Odvela sam te u butik za koji sam znala da, osim garderobe, ima još nešto što mi je bilo neophodno.

Prolazeći pored dela sa muškom odećom, zastala sam kod odeljka sa farmerkama, nasumično odabrala jedne za koje sam pretpostavljala da će ti pristajati i zamolila te da ih, kao deo poklona za mene, bar isprobaš.

Nevoljno si pristao, s obzirom da te je isprobavanje garderobe po malenim kabinama užasavalo.

Pošli smo ka njima. Uputio si se odmah ka prvoj slobodnoj, na šta sam te povukla ka samome dnu, što ti je delovalo sigurno nelogično, no ništa nisi prokomentarisao.

"Čekaću te ispred", rekla sam dok si ulazio. I sada se pitam da li si u tom trenutku zaista poverovao u to, jer po tvom izrazu lica, nakon što sam ušla posle izvesnog vremena, nisam uspela da procenim.

Dala sam ti dovoljno vremena da ih navučeš na sebe ušavši taman u trenutku kada si hteo da zakopčaš dugme.

"Prepusti to meni..", progovorila sam tiho, pomalo nesigurno, glumeći lažno samopouzdanje, i spustila se na kolena, licem u visini tvojih prepona.

Nisi me sprečio, nisi me pridigao iako se blaga bojazan očitavala na tvom licu. Priznajem, to me je dodatno uzbudilo i učvrstilo u nameri....da ti raskopčam šlic i brzo svučem farmerke zajedno s boksericama, dovoljno da te oslobodim. Nisam se usuđivala na uobičajeno, sporo poigravanje. Adrenalin mi je kolao krvotokom, pumpan strahom od sasvim izvesne mogućnosti da možemo biti uhvaćeni. Gotovo sam sigurna da je i sa tobom bilo isto, iako si glumio pritvornu ravnodušnost, pokušavajući da održiš privid kontrole.

Da li zbog straha, činjenice da sam te iznenadila preuzevši tako direktno stvar u svoje ruke, gotovo bukvalno, ili zbog zvukova koji su dolazili iz susedne kabine, tek... stajao si ispred mene samo neznatno ukrućen.

Videvši to, kao da sam isključila receptore za spoljni svet. Postojao si samo ti i moja želja da ti pružim užitak koji nećeš biti u stanju da zaboraviš. U mom umu se zacrtala misao da podignem taj kurac i da ga nakon određenog vremena... spustim. Sve ostalo je postalo nevažno.

Pogled na moje lice ti je govorio da sam prikupila potrebnu sigurnost i odvažnost. Verujem da ti je savršena mešavina bezobrazluka i prigušenog straha u mom pogledu delovala dovoljno uzbuđujuće jer, počeo si da rasteš, spuštajući ruke na moja ramena. To me je dodatno poguralo. Tvoja želja je zapulsirala među mojim nogama.

Obuhvatila sam ga rukom i nekoliko puta navukla kožicu. Sa svakim natezanjem, za nijansu je postajao krući popunjavajući mi šaku. Nisam gubila vreme u nežnom milovanju, maženju, ljubljenju. Ne. Uzela sam ga u usta diretno, poigravši se malo glavićem pre nego što sam ga usisala celog... i ostala tako, pritiskajući ga, masirajući iznutra jezikom.

Pri tom prodoru u moja usta, uhvatio si me šakama za lice, zabacio glavu blago unazad, zatvorio oči i zagrizavši usnu, kukove još malo nabio ka meni.

Nedostajao mi je tvoj glas, uzdah koji si prigušivao grizući se za usnu. Želela sam ga. Želela da potpuno izgubiš kontrolu nad sobom, po cenu i da nas uhvate.

Zato sam te halapljivo uzimala. Uzimala sam tvoj, sada već skoro potpuno čvrsti kurac, sladila se njime požudno, bez sentimentalnosti, nežnosti...divlje i strasno, delićem razuma ipak svesna ograničenosti vremena pre nego što privučemo nečiju pažnju.

Ne znam ko je u tom trenutku bio uzbuđeniji od nas dvoje. Činjenica da to oboje radimo prvi put, samo je još više pojačavala intenzitet doživljaja.

Caklio se dok se moja pljuvačka cedila sa njega. Rukom sam je razmazivala, spuštala se stiskajući ti jaja, noktima prelazila po njima.

Osmehivao si mi se, gledao me, upijao...sveobuhvatno. Želela sam te.. sveobuhvatno.

Da sam imala gaćice bile bi uveliko natopljene, ovako, butine su mi bile potpuno mokre, a ja sam se u jednom momentu zapitala, da li će mi se možda ocrtati vlažna fleka na uskoj, mornarskoj haljinici, potpuno pripijenoj uz telo.

Zaboravljajući na sve... trljala sam lice o tebe... bila vlažna i gore i dole. Temperatura u toj, iako namerno izabranoj zbog prostranosti, ipak malenoj kabini je narasla za nekoliko stepeni, vazduh postao težak, lepljiv.

Uhvatio si me za potiljak, i onako zajapurenu, nabijao, punio mi usta sobom. Gušila sam se od količine tvoga tvrdog mesa u ustima, suzdržavajući se od grcanja. Samo me je bojazan da neko ne pomeri tu zavesu privučen čudnim zvucima i ne prekine nas, sprečavala da to i uradim. Pljuvačka se slivala niz moje usne, tegleći se u nitima. U tom trenutku mislim da, čak i da je neko i naišao, ne bi me sprečio da nastavim da uživam pružajući ti zadovoljstvo. U momentu kada je bilo gotovo izvesno da neću moći više da izdržim, odvojio si me naglo, dopuštajući da dođem do daha, a zatim podigao i silovito poljubio, pribijajući me uz tanke zidove kabine. Toplota, užarenost tvoga vlažnog tela se mešala sa mojom. Uvijala sam se oko tebe, pripijajući kao zmija. Obuhvatala rukama, nogom savijenom u kolenu, pribijajući te još više uz sebe, trljajući se o tu štrčeću ulepljenost. Jezici su nam se preplitali dok su nam srca udarala jedno u drugo, u istovetnom, mahnitom ritmu strasti i požude.

Neočekivano si me odgurnuo i okrenuo od sebe, licem ka ogledalu i u jednom brzom pokretu... zadigao haljinu.

Sevnula je gola, istrćena guza sa vlažnom, nabreklom, kako voliš da je zoveš, Najlepšom.

"Bezoobrazniice....", bilo je sve što si mi kroz smešak uglom usana, rekao, pre nego što si, kao u puter uklizio u mene.

Ugrizla sam se za ruku sprečavajući krik, i glavu, izvivši se, priljubila uz ogledalo.

Sve je izgubilo značaj.. Samo ti i ja...

Tvoje pomeranje u meni, tvoje vrelo koplje koje me je ispunjavalo, grčeći mi utrobu, je bilo sve što sam htela da znam, sve što sam htela da osetim. Ogledalo se zamaglilo od mog vrelog daha, dok sam se rukama naslanjala pokušavajući da održim oslonac pod tvojim naletima, udarima. Mrljala sam vrelim dlanovima po njemu, dok su se kapi vode slivale, da bi se opet sve iznova maglilo. Posmatrala sam nas... Izgubljenih, mutnih pogleda, a opet tako usredsređenih jedno na drugo. U jednom momentu si me uhvatio za kosu, ulepljenu i vlažnu, što od znoja, što od mokrog ogledala po kom se lepila, i povukao glavu unazad, snažno se nabijajući, dok si drugu ruku spustio na otekli klitoris. Pribio si lice uz moj vrat. Milovao ga na tren svojim užurbanim dahom disao ga, disao u njega, a zatim ga uzeo usnama, jezikom. Ogoljavao ga zubima do kostiju, uzimajući mi dušu. Znao si da je to moj kraj, verovatno predosećajući i svoj.

Želela sam da ispustim životinjski krik, ropac, što sam, prigušeno i uradila, kidajući se iznutra zbog nemogućnosti da slobodno pustim glas i oslobodim se siline nadražaja koji su me cepali, komadali. Na to si munjevito reagovao, povukavši šaku s mog međunožja i njome mi, onako vlažnom, mirisnom i lepljivom, preklopio usta, snažno se nabijajući. Ta šaka preko usta, kosa u tvojoj šaci, potpuna kontrola koju imaš nada mnom u situaciji koja svakog momenta može da izmakne kontroli su bili dovoljni da me bace preko ivice. Strahovito sam se grčila, dok sam ti grizla dlan gotovo do krvi. Noge su počele nekontrolisano da mi podrhtavaju, a ja da gubim oslonac. Sve je postalo rajski belo, svetlo, presvetlo, preintenzivno.

Stropoštala sam se, klonula na klupicu ispod ogledala drhteći, okrenula se nakon dubokog udaha ka tebi, i primila te u usta....

Da bih došla do vazduha koji mi je bio neophodan da se ne bih onesvestila, uzela sam te u šaku i u tom trenutku je šiknuo prvi, veličanstveni mlaz koji je isprskao ogledalo i deo zida. Ne želeći da propustim više, uzela sam te u usta, gutajući svaki preostali. Ostavila sam malu količinu u ustima i dok sam nastavljala da ga ližem, sisam, razmazivala tako po njemu tvoju spermu, moje sokove, moju pljuvačku...

Pomešani, slivali smo se niz ugao mojih usana, a ti si me pridigao, obuhvatio šakama lice, pogledom punim topline napunio čitavo moje biće i spojio svoje užarene usne sa mojima, skupljajući nas, pijući nas.

"Ludooo..!", izgovorio si dok si me čvrsto uzimao u zagrljaj.

"Ovo je najleši rođendanski poklon koji si mogla da mi pružiš", tiho si mi prošaputao.

Ispostavilo se, tokom predstojećih godina, da nije i poslednji. Nekako, postala je naša tradicija, da nam toga dana, priredim uživanje koje do tada nismo imali priliku da doživimo.

I upravo zato, dok ležim gola pored tebe, mazno se meškoljeći i oporavljajući od orgazma, iščekujem taj zvuk zvona koji će u stan uvesti tvoj ovogodišnji poklon...naš ovogodišnji poklon, jer, od prvoga puta oni predstavljaju naša zajednička darivanja jedno drugom, jedno drugog...

Ovoga puta, otišla sam korak dalje...

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 16 Feb, 2021
• barbarajovan
• 29 glasova
• 3723 pregleda