Mržnja iz dna ljubavi

Znam da je pauza ogromna, nije da nisam bezbroj puta pokušavao da vam pričam šta se događa, ali život je krenuo da me melje, da testira moje limite, stvari se, čini mi se, nisu pošteno ni završavale nove bi uveliko trajale. Naravno da počinjem sa Balšom jer me je to iskustvo resetovalo, pa ću nastaviti dalje čim skupim malo vremena i nerava. Za ovu priču se zahvalite jednom Milančetu čije su mi reakcije na sve ono što sam vam rekao do sad bile dovoljan vetar u leđa da se konačno obračunam sa blokadom i poklonim vam nešto novo.

B: Rečeno mi je da ću propustiti priliku da upoznam ljubav svog života ako ti se ne javim :)
Čitam ponovo, wtf?! Nepoznat broj, totalna misterija ali dovoljno suluda poruka da odgovorim. I tako sve počinje. Razgovor vremenom poprima sve luđe nijanse, od notifikacija koje me ometaju u poslu vrlo brzo stižem do notifikacija koje čekam na ekranu kao hipnotisan, zaboravljajući ne samo na posao, nego i na hranu, ma na disanje. Tek uveče shvatam da me boli vilica jer sam ceo jebeni dan bio naoružan osmehom. Najfascinantnije od svega je to što još uvek ne znam kako tip izgleda, kako se zove, kako je došao do mog broja... ne znam ništa a kao da znam sve. Jedva sam zaspao tu noć.

Ujutru me čeka poruka:
B: Hoćeš da prošetamo, ja večeras putujem u Ljubljanu, imam neka sranja naredne nedelje... ne mogu toliko da čekam?
Naravno da pristajem, naravno da imam napade panike pokušavajući da skontam šta mi se događa, naravno da zovem koga treba da odložim sve što sam imao u planu za taj dan, naravno da se presvlačim milion puta kao da ću to nositi doživotno, idem na piće sa potpuno nepoznatim tipom a spremam se kao za oltar.

Bila je gužva ali nije bilo nikoga, nikoga osim njega. Bez obzira što mi je rekao da se ne brinem, te da će on prepoznati mene, ja sam ga preduhitrio, nekako je srce odmah zaigralo i neka kosmička sila krenula da se obrušava na mene.
Savršen je, lik je jebeno savršen. U realnosti ima četrdesetak, ima i kilažu ali je i visok, pa tako nemaš utisak da je debeo, više te asocira na nekog narogušenog bika, u svakoj drugoj situaciji u takvog tipa ne bih blenuo jer odaje utisak da se sa njim ne treba zajebavati. A onda pogled, plavetnilo u kojem se izgubiš u kontrastu sa crnim kovrdžama, osmeh koji mi govori više od hiljadu reči.
Nema nazad, svi alarmi su mi se usijali u glavi.
B: Gledam neke momke juče, vraćaju se sa treninga i ovako hodaju, nikome to nije neobično.
Ja samo što ne zaplačem tako obgrljen u javnosti, kako neke banalne stvari znaju da te potpuno iščaše iz temelja. U kafani konačno saznajem da imamo zajedničku poznanicu i da mu je ona pričala o meni, da je zapravo od nje i uzeo broj mislivši da ću zaključiti da je neka budala i iskulirati, niko nije očekivao da su te reči bile sve samo ne sprdnja.

Sve je izgledalo kao filmski set, toliko da sam sve vreme čekao da čujem reditelja kako uzvikuje – pauza. Toliko da povremeno pogledam ka nebu i pitam onog gore da li me zajebava. Toliko da u kafiću odlazim do toaleta i dok se krećem šanker iznenada menja pesmu, Crazy od Patsy Cline, kako jebeno baš to, baš tu, baš tad? Ja sam tu pesmu savim slučajno otkrio jedne godine i postala mi je vremenom više od pesme, ne znam da li se u toj tragičnosti više pronalazim ili u činjenici da baš tu pesmu najbolje pevam, ali postali smo jedno.
Pili smo neki čaj u koji smo nasuli rum da se malo zagrejemo jer je napolju bilo hladno, samo sam osećao kako polako tonem dok slušam njegov prejebozovni bariton i razmišljam kako se nikada ne bih preselio iz tih očiju u koje sam upao čim sam ga video, ma ne ni na Havaje.

Gladni smo i odlazimo u neki restoran, umesto jedne porodične naručujemo dve manje različite da probamo. Jedem a kao da se jebem, bukvalno imam osećaj kao da ću da svršim pri svakom sledećem zalogaju, mislim da je seksualna tenzija bila dovoljno oštra da se na nju posečeš, a jedva da se nekad slučajno dodirnemo nogama ispod stola. Uzima jedno parče sa tanjira – Hoćeš da probaš? I tako sav musav od kečapa pruža ga rukom preko stola u prepunom restoranu i jedem mu iz šake. I da sam alergičan pojeo bih sve do poslednjeg zalogaja i olizao mu prste.
Završio se nekako i ovaj slatki pakao a da ga nisam tu pred svima zaskočio. Tek tad smo skontali da do polaska na put ima manje od sat vremena i totalno se sjebali. Prvo ti nije jasno kako je prošao ceo dan a da ništa nisi primetio, a onda ti nije jasno kako bilo šta može biti priroritetnije od ovoga, neracionalno, znam skroz, ali ja bih na njegovom mestu odložio sve i ostao.

Izašli smo i više mi nije smetao hladan vazduh.
B: Da prošetamo uz reku?
U glavi mi je bilo samo da ga poljubim, skrenuću ako ode a da se bar to nije desilo, hoću te debele usne, hoću te snažne ruke oko sebe, hoću da ga osetim...
Kej nije previše osvetljen, obala je prljava, neprijatno miriše, kraj vode je još hladnije, ali sve prestaje da postoji, još tačnije – svet prestaje da postoji. Poljubac otvara apetit, ubrzo gubimo dah, davimo se jedan drugim, imam osećaj da će mi smrskati lobanju koliko me snažno drži šakama, jezik mu je tako užaren i debeo. Odgurnuo me je od sebe i udaljio se okrećući leđa, videlo se da gubi tlo pod nogama, da bi najradije zaurlao, okreće se ponovo i vidim mu u očima da me mrzi iz dna ljubavi, da mu je fitilj izgoreo, da mi prilazi kao da će me sravniti sa zemljom i poljubac se nastavlja. Potajno stenjemo, na trenutke izgubimo svest da se nalazimo na javnom mestu pa nam se potkrade neki zvuk kao iz zverinjaka. Ščepao me je životinjski, podigao na sebe i zavalio uz neku neravnu pozidu, zabolelo je ali nisam mario. Drpali smo se tako ne prekidajući poljubac sve dok nije navlažio prste i malo me pomerio ka boku, uvukao šaku u pantalone i bez ikakvog okolišanja surovo zabio prvo dva pa tri prsta unutra. Jebao me je tako prstima i pogledom, sladio se svojom dominacijom, izgubio sam svoju težinu, upravljao je samnom tako lako kao da nemam ni dva kila mesa, a samo toliko mi se sperme nakupilo od kada smo se sreli.

Znam da nemamo puno vremena, da nas slabo štiti taj mrak u koji smo se zavukli ali nisam mogao da ne padnem na kolena, prirodno sam pao. Šlic je prvo oslobodio miris koji mi je naterao vodu na usta, nisam hteo još da ga otpakujem, zario sam celu facu u to malo parče gaća koje se videlo i počeo da se drogiram, da ih kvasim usnama i jezikom dok ne postanu skoro providne. Nije mogao još dugo tako, otkopčao je dugme, jednom rukom spustio gaće ispod muda drugom me nabio do grla, počeo sam da se gušim bez obzira što nije baš veliki, nisam bio spreman, mislim da ne postoji tvrđi kurac na svetu, kao od jebenog titanijuma, idu mi suze, pljuvačka mi se sliva i razvlači po garderobi, ali i pored svega uspevam da održim pogled gladne kuje koja je tu da služi.
Skinuo mi je glavu sa kite i pomazio me palcem pored usne i pre nego što sam shvatio šta se dešava dobio sam šamarčinu da se verovatno čula 2 kilometra od nas, odmah je nastavio nemilosrdno da mi jebe grlo, osećao sam se jadno a fenomenalno, napaljeno a uplašeno, takav koktel emocija mi je pravio košnicu u glavi a telo proganjao u malaksalost i nesvesticu. Blizu je, osećam da ubrzava ritam i postaje sve glasniji. Vadi ga i počinje da moleriše balavu facu, usta, jezik. Pokušava da dođe do daha, sa lica mu se briše sadista, ubica, mučitelj, opet se vraća na malopređašnjeg šmekera finih manira, osmehuje se dok me grli tako prljavog i podiže na noge. Gleda me, ali kao niko do sad, on me stvarno vidi. Dao mi je neku maramicu da se obrišem i počeo da paniči kada je skontao koliko ima sati.

Hodao sam takav kroz grad, činilo mi se da svi znaju gde sam bio i šta sam upravo radio, mirisao sam na kurac, na svršotinu, na znoj. Ali bilo mi je svejedno. Kući sam samo pao u postelju, nisam se ni izuo, red smeha, red suza, red smeha, red suza dok nisam utonuo u san.
Naredne nedelje smo se čuli svaki dan, umirali smo što nismo zajedno, ali jebiga od nečega mora da se živi, da se ovo sve desilo bar dan ranije možda bih otišao i ja u Ljubljanu svakako mi je to među omiljenim gradovima, ali avaj, tako je kako je.

Balša se vratio u petak sa poslovnog puta, tačno posle sedam dana. Bila mi je malo frka da je čarolija prošla, možda je taj dan bilo nešto u vazduhu čega više nema, što sam više razmišljao sve mi je gore bilo pa sam odlučio da dok se ne nađemo ribam kuću, skontao sam odavno da je to najbolja terapija. Nakon sređivanja kuće bacio sam se na sređivanje sebe, što je čini mi se postalo čak i veća rutina od recimo pranja zuba, tačno mi je jebanje postalo druga profesija.

Tako se podesilo da mi je neka prijateljica iz Bosne bila u stanu, jbga nisam mogao da je odbijem jer joj je bilo važno da dođe a nije imala gde, sa druge strane nismo mogli ni kod Balše jer on živi sa ćerkom, koja je rezultat klinačke ljubavi dok još nije prihvatio ko je. Za dva dana mu neki prijatelji idu na put pa će imati ključeve, ali do tada se možemo jebeno suzdržati. Ili ne možemo?

Kako smo se našli sve se nastavilo kao da nigde nije odlazio, prvo smo seli na piće pa smo za posle planirali da se prošetamo. Dosta se otvorio, pričao mi je neke stvari koje se ne dele lako, ma tip je stvarno savršen u svakom pogledu, mislim savršen za mene.
Primetili smo kako reagujemo jedan na drugog, ja tako što se konstantno meškolji dok sedi, prebacuje nogu preko noge po hiljadu puta, a on tako što sam bez blama sedeo raširenih nogu i nameštao dignutu kitu povremeno se mazeći preko nje, videlo se da nas sekund deli da me siluje tu pred svima ali sam svejedno nastavio da provociram. Platili smo piće i krenuli na oštar vazduh već u prvom haustoru me je ščepao i zažvalio, čulo se da neko nailazi pa smo nastavili dalje.
B: Ubićeš me!
Ja: Ma daj...
B: Evo pogledaj.
Zaustavili smo se, uzeo mi je ruku i prislonio na svoje grudi, stvarno je lupalo nenormalno, do tog trenutka sam imao neke dileme, od tad sam mu verovao svaki put kad bi rekao šta sam ja za njega i šta je to što mi imamo.
B: Imam ključeve od kancelarije ako hoćeš da vidiš gde radim, tu smo blizu.
Ja: ’ajde ’ajde druže direktore haha

Već mi je pričao da ima tu firmu sa par zaposlenih i stvarno mi je bilo super da to vidim, ali da se ne lažemo znao sam da ću slabo šta videti osim njega.
Čim smo ušli unutra spopao sam ga bez da je isključio alarm, takmičili smo se uzdasima sa tom drekom bar pola minuta. Odgurnuo me je od sebe baš grubo, tako je radio i posle, kao da dođe do ivice i usere se od onoga u šta se pretvara, ali već nakon nekoliko sekundi se vraća po još i još i još.

I granica je probijena, nema više povratka, skinuo je kaiš, okrenuo me, zavezao mi ruke i grubo gurnuo na kolena. Zinuo sam i čekao, gledajući ga baš onako kako treba, kao prava kuja, čak sam počeo i da cvilim. Zgrbio mi je vilicu prstima i pljunuo u usta jednom, pa odmerio, a onda opet i opet i opet. Dlanom mi je razmazao pljuvačku po faci i zalepio šamarčinu, video je u mojem pogledu odobrenje i krenuo da me šiba kao da hoće da dokaže da ipak ne mogu to da podnesem, ali na pogrešnog je naleteo, jedini bol koji sam osećao bio je onaj zarobljen u pantalonama. Bridelo mi je celo lice a onda ga je dodatno urnisao nabijajući ga na svoje međunožje i trljajući o pantalone.
B: Ovo hoćeš?
Ja: Daaaa...
B: To mora da se zasluži!
Uhvatio me je za duks i svom silinom vukao podom do sofe, postavio me da sedim sa jedne strane, skinuo se i seo prekoputa. Ovo je prvi put da ga vidim golog još osvetljenog, bio je tako jak, dlakav, sav nategnut do pucanja, sa kitom pravom kao strela debele ljubičaste glave koja je već sva zabalavljena. Podigao je stopala do moje face i pustio me tek da omirišem, pokušavajući da dotaknem bar jezikom. Osećao sam se tako prljavo dok mu moje lice postaje otirač, dok me šamara tabanima, nabija prste u usta, daje mi da ih operem jezikom, svaki milimetar dok on lagano nateže kitu desnicom i gleda me osvetnički. Odjednom me čupa za kosu i nabija na kitu, opet mi ne da da se sladim, opet mi krvoločno razjebava vilicu, opet se gušim. Podigne me taman toliko da uzmem vazduh koji mi šamarom odmah izbije i vrati me na svoje meso.

Podiže me, naslanja na radni sto, svlači mi pantalone i počinje da udara dupe svom silinom, ne samo dlanovima nego i pesnicama, pljuje na čmar pa na svoju kitu i svom silinom pokušava da uđe. Nezadovoljan je, nisam dobar, gura ponovo, ovog puta je nezaustavljiv, gotovo da vrištim od bola dok mi cepa čmar, suvo je, ne ide ali ne vadi, uporan je. Unutra je, osećam da mu je stomak na meni, šake plove preko leđa i konačno mi oslobađa ruke, bolne su i ukočene ali se nekako naslanjam na sto. Hvata me za vrat i počinje da se nabija kao da sam tek neka stvar, idu mi suze od bola, osećam na trenutke da me previše steže, hvata me vrtoglavica a glava hoće da eksplodira od pritiska. Lomio me je tako par minuta taman da se naviknem, taman da vidi kako počinjem da uživam, da se uvijam, da tražim još. I baš tad izlazi napolje. Obara me na pod, uzima kaiš sa stola i stavlja mi na vrat. Nije bilo potrebe da bilo šta kaže, očima mi je objasnio šta treba da radim. Samo sam pao usnama na stopala i krenuo da ih obrađujem, povremeno okrećući glavu da ga vidim kako mu kurac poskakuje a precum kaplje po meni.

Stao je iza mene i šutnuo me da krenem napred tako ko ker, dok mi kontroliše disanje i brzinu kaišom. Došao sam četvoronoške ispred velikog ogledala.
B: Vidiš šta si ti?! A?
Gledam se tako razjeban na povocu, raščupan, šarene kože od udaraca, krvavih očiju, gledam njega kako se divi prizoru, kako je moćan, kako me poseduje. Savija se iza ne puštajući kaiš, ne skidajući pogled sa odraza. Vuče mi vrat dok mu ne dođem uvetom tačno do usana, polako ga vraća unutra i šapuće – Rođen da služiš! Jebeš mi sve počeo sam tog sekunda da svršavam ispuštajući najjebozovniji krik koji sam ikada čuo. Ovo je bilo iznenađenje, sladio je se svakim sekundom, ako je do tada mislio da je bog sad je imao i napismeno.
B: Očisti to!
Popustio mi je kaiš i pustio da poližem svoju lavu sa prljavog poda. Od te slike u ogledalu je totalno odlepio i krenuo da se nabija siledžijski, da me pumpa dvesta na sat. Gledao sam se tako umazan u odrazu kako mi oči beže iza glave, kako se trza telo, drhti svaki mišić pod neletom udaraca, da nije povoca odavno bih ležao na podu.
Nije više mogao, pribio me je skroz uz ogledalo i počeo da riče čvrsto mi stežući vrat rukom u kragnu, toliko čvrsto da je malo falilo da to bude poslednji dan života. Nastavio je životinjski da prodire, sad se već čulo mljackanje kite kako se probija kroz poplavu sperme, uzdasi su bili urlici, ogledalo je škripalo od ruku, zamagljeno od mojeg disanja, imao sam osećaj da nas je četvorica. Postajao je sve brži i brži, a onda mi opet povukao kaišom glavu unazad da se vidim i krenuo da zateže. Gledao sam se tako kako mi se debljaju pulsirajuće vene, kako život polako izlazi iz uplakanih očiju. Refleksi su proradili, pokušavao sam da dam neki znak, da se odupirem, da se trzam ali nije bilo šanse da utičem, u tom pogledu više nije imalo ničeg ljudskog, jebala me je čista zver. Kurac je delovao kao da je postao deo mojeg tela, kao da je oduvek tu, vozao se napred nazad kao deo fabričkog stroja stvarajući jebozovnu buku sudaranja tela. Tačno kad sam pomislio da je kraj, osetio da me izdaje telo, da padam u nesvest, nabio me je svom silinom ponovo uz ogledalo, ali tako da sam jako glavom udario, tako da je naprslo, tako da je krv potekla sa čela dok je on izbacivao novu reku semena, u prostoru više nije bilo vazduha, mogao se udahnuti stoprocentni seks.

Sručili smo se pored i zagrlio me je najljubavnije moguće, kao da je neko sasvim drugi, drhtalo mi je celo telo dok je sperma polako klizila napolje iz razvaljenog čmara. Oči su mu zasuzile i već posle pola minuta je počeo da rida kao dete. Ljubio sam ga tako slinavog i ništa mi nije bilo jasno.
B: Ja tebe ne zaslužujem.

Za dva dana smo počeli bukvalno da živimo zajedno u stanu njegovih prijatelja i taj nestvarni film je potrajao nekoliko meseci. Ali kako je vreme prolazilo postajao je sve neuračunljiviji pored mene, bez obzira gde se nalazi, zanemarivao je posao, prijatelje, čak i dete, nije znao kako da se iskontroliše. Nije bilo drugog načina nego da me ostavi i ja to razumem, svaki put sam bio bliže smrti, bez zajebancije, svi su me smarali zbog podliva i masnica, svima je to bilo nenormalno, možda bi i meni da sam neko drugi ili da sam sa nekim drugim, da to nismo bili mi. I iskreno pucao mi je kurac da li ću preživeti, jer sam sve vreme mislio da sam zbog njega i rođen. Od tada umirem svakodnevno dan po dan, ali sam nastavio jer mi je tako bilo lakše bez obzira što su mi svi pre njega i posle njega postali smešni, nije loše nekada se i nasmejati.

Eto momci moji lepi, nadam se da sledeću priču nećete čekati više od godinu dana. Hvala! ;)