Nalivpero. (deo I)

Bubnjam prstima po volanu, oponašajući ritam žestoke kiše koja je odjednom počela da pada- nekako pojačavajući moje raspoloženje iščekivanja. Da li je krivo oslobađanje ozona? Neko mi je jednom spomenuo da iznenadni pljusak sa sobom nosi hemikalije i arome koje život stavljaju u focus, čineći dragocena osećanja akutnijim. Pa, možda baš to sad osećam, dok ga čekam. Kremasta koža sedišta se fino zagreva pod butinama, gaćice su mi već klizave od sokova. Sa bezobrazno odsutnim pogledom zaključujem da mi se uzbuđenje izgleda razliva iz grudi i u druge delove tela.

Poranila sam. Evo me, u oldtajmeru parkiranom ispod trule nadstrešnice, uživam u zvukovima jeseni, pogledu na seoce u podnožju, i sladostrasnom iščekivanju. Već sam dva puta svršila tokom jutarnjeg tuširanja, želeći da budem sjajna, sveža, potpuno besprekorna za njega. I pored toga, snaga vatre kojom sam zahvaćena dole, skoro je bolna.

Pokrenula se ova tajna veza prošle nedelje, kad sam mu ostavila pisanu poruku u poslovni pretinac pored kancelarije. Bože, zar može jedan papirić tako uspešno da mi raspali hemiju želje. Sve sem njega, najednom je obezvređeno magijom predstojećeg sastanka. Osmehujem se nespretno, dok još jednom usmeravam retrovizor ka sebi, doterujući i dalje svoj skoro savršen odraz. Tražeći ipak eventualne nesavršenosti, na koje bih potrošila preostale sekunde. Kоје тако odvratno sporo klize
Da. Ruž za usne.

Vadim svoj CHANEL ROUGE ALLURE и ponovo ga nanosim. Vulgarno nepotrebno ga razmazujući po već okoreloj površini. Dok to radim, vrckam nesvesno bedrima ne bi li bar donekle zavarala proganjajuću potrebu da mi neko pažljiv, dira i donje crvene usne.

Svesno to radi. Uh. On tačno zna. On zna da je nakon čekanja, dovoljno da me samo pogleda na onaj “negov” način. I ja ću svršiti, nedirnuta. Ne preterujem. Pogled-dva, i ja sam gotova. Crtam vrškom prsta putanju po koži- od dijamantskih i safirnih minđuša spuštam se niz vrat, pravo do dekoltea. Iskušenje da čak i zavučem prste ispod čipke i zavrtim bradavicu između palca i kažiprsta je jako, ali se opirem. Nepoznat zvuk odjednom mi privuče pažnju. Srce lupa. Je li to on? Trenutna strepnja da možda neće ni doći na sastanak, prvo useli u mene anksioznost, a potom i pojača žestinu iščekivanja. Sad pojačano gorim. Tо је on. Pojavljuje se sa jaknom na glavi, nekako simpatično. Srce mi ponovo treperi i otvaram mu vrata pozivajući ga pokretom ruke da brzo uđe, dok se istovremeno vraćam na svoje sedište. A zatim odmah nasrćem, uzimajući mu glavu u ruke i ljubeći ga- kao da je poslednji čovek na zemlji.
A ja- gladna ga, gladna ga žena.

-Jebote, došao si- tiha sam.
Reči su se lomile mojim mahnitim ljubljenjem. On smelo i spremno, precizno odgovara mojoj strasti, gozbi, proždiranju. I mi jedno drugom glasno cvilimo u usta.
-Nalik smo životinjama- progunđah mu na usne.
Iznad svakog razloga. Iznad svakog razuma. Nemoguće je odoleti.

Šta da nije došao? Odbijam da razmišljam. Ipak svest se bavi tim bitnim papirićem. Zamišljam šta bi bilo da ga nije video, ili da ga je pronašao neko drugi. Neko ko bi mogao sve da nam pokvari. Nikada nismo delili svoje telefonske brojeve. Nijednom. Tanki papir, nalivpero i zeleno mastilo, naša jedina komunikacija kako bi opstala ova nezakonita afera. Tako je radosno staromodno. Obožavam to. Posežem u njegove pantalone i izvlačim mu značajan kurac, već čvrst. Zamišljam ga kako se za vreme putovanja ka ovamo, mrda i propinje na vlastitom vozačkom sedištu, prilagođavajući svoj položaj ne bi li bar trljanjem zataškao rastuću potrebu.

Ta misao šalje naboje električne energije iz potiljka, ravno u moj klitoris. Usta su mi željna njegovog ukusa.
"Mmmmm"- је sve što uspevam progovoriti pre no ustima zaronim u njegov ukusni, nepodšišani kurac. Prevrćem njegovu mesnatu žilu gore-dole, ljušteći ga preko njegovog presijavajućeg, prelepog glavića, pre nego što se nagnem pa preletim jezikom po celom njemu. On stenje i puni šake mojom kosom, gurajući me na sebe baš onako kako volim.
-Da…da…
Moje gunđanje i uzdahe prigušuje njegov kurac koji mi se zabija duboko u usta, gurkajući mi i grlo. Otvaram se i gutam ga dublje, prigušujući refleks daha dok ga snažno srčem. Maca mi se grči i očajnički priželjkuje dodir.

Svemoćan je. Kao da mi čita misli. Pruža ruku do dna pukotine koju mu naginjem. Dok mrmljam u stilu bespomoćnog poziva:
- Ah, daaaaaaa….

Klizi spretno prstima po obodu mojih gaćica i povlači ih čas tamo, čas amo, umiljato. Nepogrešivo. Svako novo zaranjanje tkanine u moju pukotinu čini je sočnijom, mekšom. Znam da oseća i on to pod prstima. Preko tkanine, zajedno s njom u moju šljapkajuću rupicu, sve češće silaze i vrhovi njegovih nežnih jagodica. Zamišljam sve to. Stenjem i zbog slika koje mi se nalik najslađem, dugo iščekivanom agresoru, silovito, i baš kako treba, obrušavaju na svest. Sve to čini da mi i trne svako uzbuđeno mesto.

Bezosećajan je. Baš kako mi treba nastavlja da razmazuje njene sokove dok ga jebem ustima. Sve jače i jače. Obuzima me želja da se ugušim na njemu. Gutajući ga nezaustavljivo, halapljivo, sve dublje. U zadnjem trenutku ipak odustajem, oslobađam se, brišući lice nadlanicom. Bespomoćna, a razjarena potrebom, divlje mu se kezim u lice. Uzvraća mi osmeh. Izraz mu je pun zanosa. Sličnog mom. Pa mi i to dodatno jarca čula. Kida staloženost, ruši samokontrolu. Okrećem se. Trudim se da budem graciozna dok slobodnom rukom pokušavam da svučem gaćice bar do ispod kolena. On me prekida, zarobljava. Podigavši mi suknju preko zadnjice, zabija lice između. Kreće da me radi, zabada jezik duboko, srče sokove probijajući se u razjapljenu rupicu. Radujem mu se. Potpuno sam spremna. Zariva se još dublje među guzove, zajebava mi pičku licem, sisajući liže, pipajući mazi, vrti je jezikom. Skoro sam gotova. Skoro.

Ali ja želim više!

Želja mi je da se i duboko zarije u moju osetljivu i bolnu, sluzavu v(l)ažnost. Želim ga upravo gledati dok me iznova i iznova navlači na slatki kurac. Skidam nekako jedva gaćice i prebacujem se cela na zadnje sedište. Zamahujem i širim noge kako bi ceo stao između mojih bedara.

Uh.
Način na koji me ispija očima…
Čini da sve jače pulsiram, balavim, prelivam.

Sećam se odjednom kada sam prvi put videla taj pogled. Uh.

Sedela sam u dugačkom hodniku i čekala da me pozovu u sudnicu. Proverivši papire u aktovci, podigla sam pogled i ugledala ga kako sedi nekoliko klupa niže, zureći u mene na “taj”, “njegov” način. Sa poluopuštenim vilicama. Koji signalizira nedvosmisleno da ima samo jednu misao na umu. Srećom, nije primetio da sam ga videla, pa sam se pažljivo ponovo posvetila nepotrebnom sređivanju papira i na kraju maznim pokretom odložila aktovku na stolicu pored sebe. Poravnala sam zamišljenju boru na mrežastim čarapama od malih kvadrata. Gladila sebe onda zaneto, sve do gležanja, obmotavajući manikirane duge prste zavodljivo oko potkolenica i listova, opet kao ravnajući nepostojeće nabore. Savijajući stopalo, pretvarala se da sam potpuno posvećena tom zadatku.

Znam kako da privučem pažnju muškarca.

Dok su mi se prsti igrali oko kolena, gurnula sam tek vrhove prstiju ispod ruba suknje i povukla je jedva primetnim pokretom na gore. Tek da mu pružim nadražujući nagoveštaj. Toplota mi se skupljala između znojavih bedara dok sam ga potajno zavodila u prometnom hodniku. Klimnula sam glavom napred, puštajući kosu da mi zakloni lice kako bih mogla da bacim još jedan brz pogled prema njemu.
-Sranje!
Uhvatio me je kako gledam.