MIRIS KITA: Blještave stvari
“Svi za jednog, jedan za sve”
Budi me zvuk zvonjave telefona. Otvaram još uvek krvave oči pokušavajući da se priviknem na dnevno svetlo. U svojoj sam sobi koja je obasjana suncem što me izuzetno nervira. Žmirim rasaznajući da je 10:15 i da me je Vlada zvao dva puta. Odgovaram mu na poziv.
“Milanče, brate, gde si? Jel bio dogovor teretana danas u 10?”
Potpuno sam zaboravio na to. Premotavam film u glavi i svega se sećam od prošle noći. Iskaču mi slike Nemanjinog uskog, užarenog čmarića, njegovih glatkih guzova, stomaka, mišća. A onda tu sliku zamenjuju maljavi i znojavi guzovi Božidara Pavlovića koji cepa crnokosu devojku.
“Izvini, uspavao sam se.”
“Jedino opravdanje koje ovde prihvatamo je da si sinoć životinjski izjebao gospođicu Pavlović.”
Čujem kako se u pozadini Stefan cereka a ja se prisećam kako sam šmugnuo iz vile, vožnje taksijem, a onda otključavanje vrata i rušenje u krevet. U istoj sam garderobi kao od sinoć i zaudaram.
“Pa recimo da je bila poprilično luda noć.”
“Aaa, bravo brate, znači neko je noćas umočio! Ponosim se šta smo stvorili. Ajde, da si za 15 minuta ovde. Čekamo te.”
Tuširam se, oblačim i sa stola grabim bananu koju odmah ljuštim i trpam u usta a zatim krećem brzim korakom ka najdražem mestu.
Teretana, tačnije – muška svlačionica, mesto najlepših esencija na svetu. Toliko različitih mirisa, tih predivnih aroma koje nozdrve jedva čekaju da osete. Blaženstvo sledi odmah pri otvaranju vrata. Svaki uzdisaj može da me dovede do orgazma. Osećam miris znoja. Miris patika. Miris vlažnih čarapa. Miris iznošenih gaća. Miris šampona i dezondoransa. Stenjem u sebi balansirajući između ekstaze i jave i upijam mirise čistog testosterona. Zvuk tuša me vraća u realnost stavljajući mi do znanja da nisam sam.
“Priberi se Milane, stoko naložena.”, glas viče u mojoj glavi.
Koliko sam samo puta u svojoj mašti bio izjeban u ovoj prostoriji. Svi su me karali a ja sam primao. U mojoj mašti razbucavali su mi bulju svaki dan, upravo na ovom mestu, na ovim mokrim pločicama. Cepali su me, trtili i napušavali do iznemoglosti. Širili su mi čmar, ređali se i gomilali, a ja nijednu kitu nisam odbio. Sve sam ih primio i svaku iscedio do poslednje kapi. Lice i telo su mi u potpunosti okupani spermom.
Nažalost, realnost nije takva, i sve što sam uspeo da uradim u svlačionici je da svršim drkajući svega tri puta. I to sam, u najvećoj tajnosti kada nikog nije bilo u blizini, sa ne znam čijim boksericma na licu. Ne mogu opisati uzbuđenje i navalu adrenalina kada nikoga nema u prostoriji osim mene. Tada hoću sve da dotaknem i omirišem, svaku patiku koju nađem, svaku čarapu, svake bokserice. Nekada je iskušenje preveliko da pokleknem i moram da ih zgrabim, onjušim, liznem. A onda me iznenada preplavi strah da će neko naići i uhvatiti me na delu pa u najvećoj žurbi sve vraćam na svoje mesto. Zaista se nadam da nema skrevenih kamera, mada da ih ima, odavno bih bio u zatvoru zbog seksulanog opštenja i uznemiravanja. Na brzinu presvlačim šorts i majicu, zatim sedam na klupicu obuvajući patike i tada na trenutak primećujem nepoznatu, crnu sportsku torbu. Diskretno zavirujem u nju i najprijatnije sam iznenđen kada vidim da pored uredno poslaganog čistog veša stoji glomazna knjiga “Dina” Frenka Herberta.
Napuštam omiljenu prostoriju i krećem ka Stefanu i Vladi koji su na pokretnim trakama. Bože, kako im kite mlataraju u tim šortsevima dok trče! Levo, desno, levo, desno. Hipnotišuće.
“Evo nam ga naš Kazanova!”, dobacuje Stefan prvi.
“Nadam se da si koristio kondom. U suprotnom…”, Vlada simulira zvuke krkljanja i davljenja.
“Naravno da jesam.”, pridužujem im se na trećoj traci i krećem da trčim.
“Jeste radili nešto nastrano?”, pita Stefan, “Uvek kad sam je kresao je volela nešto eksperimentalno da ubaci.”
“Jok.”, lažem, ni ne spominjajući Nemanju, “Samo klasična jebačina.”
“Eh, kad se setim njenog uskog čmarića.”
“Pa bio je uzak kad si je pre dve godine zadnji put trtio. Sad je proširila kapacitete.”
“Postao je to pravi autoput.”, kaže Vlada. “Trebalo bi to…”
U sred rečenice prekida ga Stefan, “Nego, kad smo kod čmarića, Vlado, sređujemo danas tvoj?”
“Ne bre.”, pobunjeno obrusi Vlada.
“Šta bre ne? Picnućemo ti ga, ima da se cakli! Da ga sve ližu!”
“Ne znam.”
“Ajde Vladice, da posečemo tu šumu i da ti isklistiramo guzu! Evo, pošto smo mi tri amigosa, tri musketara, nakon brijanja, Milanče i ja ćemo da isklistiramo naše guze zajedno s tvojom. A, šta kažeš?”
U meni tutnja neverica. Kao da je slika u redu, ali ton se meša. Teško mi je da poverujem u ovo šta čujem. Da se klistiramo nas trojica zajedno? Kako bi to uopšte izgledalo?
Stefan nastavlja, “Ajde devojke, nemoje da ste pičke, to je samo malo vode u čmaru. Sva trojica ćemo da prođemo to zajedno ko pobratimi. Ima da nam se blješte čmarovi! Zar niste ni malčice zaintregirani?”
“Stvarno bi to uradili?”, pita Vlada.
“Čemu takve reakcije? Kao da sam vam predložio da frajerima pušimo kite. Majke mi, evo i Milanče kaže isto.”
Sad obojica gledaju u mene i ja sav pogubljen odgovaram, “Pa, što da ne? To je obična higijenska stvar, zar ne? Nema tu ništa pederski?”
“Ne znam.”, Vlada diže i spušta ramena.
“Devojke, čitao sam sinoć, svi to rade. Nije pederski, preporučljivo je svima. I to iz medicinskih razloga.”
“Ako ćemo sva trojica…”
“Pa to Vladice! Dobićeš ti večeras Natalijin jezik u bulju.”
“Dobro.”, reče Vlada, a onda opet gledaju ka meni.
“Okej.”, kažem.
“Okej.”, vidno uzbuđen Stefan nastavlja, “Onda današnji plan - odmah posle treninga - Milančetov stan. Onda idemo na ručak kod Milančetovih. A onda jezik gospođi…”
Sad ga Vlada prekida, “Da, da, shvatili.”
Nedelja je prepodne i nema neke gužve. Dok trčimo skeniram sve članove teratane, tačnije, muške članove. Pokušavam da osmotrim i zaključim ko bi od ovih mačo muškarčina uopšte mogao da čita naučnu fantastiku i to baš “Dinu”, jedan od mojih omiljenih serijala SF-a. Ko je vlasnik te nepoznate torbe? Pred očima mi se smenjuju kadrovi mokrih majici, mišićavih ramena, nabildovanih ruku, zategnutih guza, glatkih i dlakavih nogu, a ja se znojim i crvenim na traci poput bulke. A onda mi za oko zapada novo lice. I to prelepo lice. Nepoznati maladić, po izgledu mojih godina, u crnoj majici i crnom šortsu na spravi radi horizontalni leg press. Pogled mi je prikovan za njega i ne ispuštam ga iz vida. Preseksi je! Znam da sam to rekao i za Nemanju, ali ovaj je poseban. Kratko podšišana kosa, špicasta i kratka brada, oči dečačake i nevine. Bledog je tena, ramena ni uska ni široka. Najjebačkijim potezima prinosi svoje maljave noge skoro do glave pa ih ispruža i opušta. Listovi i butine mu se lepo zatežu, najradije bih mu skinuo taj šorts i izjebao ga u dupe dok je još na spravi. Na levoj ruci, duž zgloba, odmah ispod šake, ima kružnu tetovažu nekakvog drveća. Kita mi se ukrućuje i primoran sam da odvratim pogled od njega. Jebeno je prezogodan, kako ga želim. Nadam se da ne grešim i da je torba njegova.
Nakon trčanja odlazimo do lat mašina za vežbanje leđnih mišića. Tu se pojavljuje Nikola. Prvo što primetite na njemu jeste bljesak svetlosti sa njegove ćele koja vas na trenutak oslepi. Moj trener Nikola, osoba koja je najviše zaslužna što sam skinuo preko 20 kg i izdefinisao svoje telo. Dečko je najgotivniji lik, odličan frajer, i odličan prijatelj. Tu je da vas sasluša, bodri i tuče ako je potrebno. Par godina je stariji od nas. Lice mu je zgodno i muževno, glava i brada uvek sveže obrijani. Savršeno je građen, širokih ramena, preplanulog tela, sapokojom dlakom i tetovažom na grudima. Trbušnjaci, svih osam komada zategnuti i istaknuti. Isklesane butine i noge, umereno maljave, uvek mu se sijaju kao da su utraljene bebi uljem. Devojke u teretani vode rat da ih on trenira, tako da su mu uvek pičke pred nosem. Bezbroj puta sam ga video golog pod tušem i njegovu lepu opuštenu pišu. Nažalost nikad je nisam video u erekciji. On mi je dao sampouzdanje i sigurnost da se i ja prvi put skinem pred drugim muškarcima u svlačionici. Bio je to dug razvojni put.
Od svih strejt momaka miris Nikolinog kurca znam najbolje. Koliko sam mu samo puta “slučajno” očešao kitu, koliko je ona samo puta “slučajno” završila na mom licu:
Svojom težinom mi je zarobio telo sedeći na mojim nogama dok ja radim trbušnjake. Naglo se dižem i čelom mu dotačinjem kitu preko šortsa. Brzo se vraćam u ležeći položaj da bih za sekundu ponovo završio među njegovim međunožjem uvlačeći miris u nozdrve;
Ležim na spravi za benč dok je on iznad mene u crvenom šorčiću pridržavajući mi tegove. Namerno gubim kontrolu nad njima i za sekundu je Nikolino međunožje meni pred nosom. Milimetar fali da mi dotakne nos. Preko šortsa osećam jak, slatkasto kiseli vonj znojavih muda. Pred očima mi je tamnija vlažna fleka nakupljenog znoja tamo gde mu je čmar;
Rastežemo se nakon treninga. Ležim na leđima dok mi on obe noge diže u vis za devedeset stepeni. Nastavlja da gura noge ka mojoj bradi i sad su na stodvadeset stepeni. Trtica mi je isturena, a čmar je počeo da se otvara ovog puta otkrivajući na šortsu moje vlažne tragove među guzovima. Nije me briga, sto puta me je rastegljivao do sad i nisu mu nepoznati tragovi znoja. Svoju karlicu je primako maksimalno do moje guze, a onda osećam preko šortsa njegovu kitu na mom otvorenom vlažnom čmaru. Gura noge još više ka meni prolazeći kitom među moj rascep;
Jednom prilikom sam se toliko napalio samo ga gledajući kako pije vodu iz flašice koja se malo prelila preko ruba njegovih usana. Krišom sam je ukrao i pobegao u svlačionicu. Uletao sam unutra, skinuo šorts, otvorio flašicu i nabio plastično grlo, još uvek izbalavljeno od pljuvačke, sebi u čmar iz sve snage. Gužvao sam je i stiskao zamišljajući Nikolinu kitu. Stenjao sam od ekstaze, uzbuđenja i straha. Ni to mi nije bilo dovoljno nego sam otišao do njegove torbe i počeo da preturam po njoj. Kako ništa nisam uspeo da pronađem od prljavog veša, sa poda uzimam Nikolinu patiku i prinosim je licu. Zavlačim nos u njenu unutršnjost i jako udišem šireći nozdrve neprekidajući da jebem čmar flašicom. Potekao sam kao reka i ispraskao ceo pod svlačionice. Munjevitom brzinom navlačim šorts, bacam izmrvljenu flašicu u đubre, vadim peškir iz mog ranca i skupljam spermu po podu dok još niko nije naišao.
“Gde ste momci?!”, viče Nikola tapšući me po leđima, a onda prelazi na Vladu. Steže ga jako za mišicu, “O, Vladice, šta je ovo, al smo se napumpali.”
“Da, da, mora malo.”
“A gle tek ove trbušnjake.”, sad počinje da mu prelazi šakom preko majice.
“Ajde Nidžo, dosta si me izvatao. Eno, ona ti se tamo trti, jedva čeka svog trenera.”, odguruje ga rukom i glavom pokazuje pravac prsate brinete koja kleči na prostirci.
“Znaš da me samo ti ložiš Vladice.”, i pljesnu ga po guzici, “Mada kad pogledam mladu damu, izgleda da joj stvarno treba pomoć.”, a onda se diskretno uhvati za kitu preko šortsa.
“Ceo bataljon da dođe ni bi mogao da pomogne gospođici”, reče Stefan brišući peškirom znoj sa čela. “Nema toj pomoći, kažem iz iskustva.”
“Si jebao damicu?”, nestašnim smeškom gleda čas Stefana, čas brinetu. “Nema te rupe u koji ti nisi stavi, a Stefi?”
Sad se ja ubacujem, “Samo mu preostaje da krene i na muške.”
“Duhoviti ste svi. Precrkoh od smeha.”
“Stefi ne ljuti se, vidiš kako Vlada uživa dok ga vaćarim.”, ponovo kreće rukama ka Vladinoj guzici, ali mu ovaj pobeže.
Nikola tužni pogled uputi Vladi, “Momci, moram sad da idem.”, a zatim pokaza glavom u pravcu novog momka, “Čeka me novajlija. Baš gotivan lik. Igor se zove. Treba malo da ga isklešemo.”
Okreće nam leđa i kreće ka neznancu dok ja blenem u njihanje njegove guze u tesnom crvenom šorčiću, a on kao da oseća moj pogled, naglo se okrete u mestu, “Nego momci, ozbiljno, kad idemo na ono planinarenje?”
Ha, mislim da znate kako ja zamišljam “planinarenje” sa tri strejt alfa mužjaka. Možemo to slobodno da nazovemo “planiparenje”, nema tog vrha koji ne bih dosegao i osvojio.
“Brate, dogovaramo se oko toga dva meseca.”, kaže Stefan češeći muda, “Čisto sumnjam da ćemo i otići.”
Kako sam previše maštao o ovoj avanturi kažem, “Pazi od onog tamo petka sam na odmoru, možda bi mogli da spojimo naredni petak i vikend?”
“Nije loša ideja. Odgovaralo bi mi. Još da Vladica i Stefi potvrde i idemo.”, to reče i ode Igoru.
Dakle, Igor se zove. Sve vreme razmišljam o njemu dok se nas trojica tuširamo i spiramo znoj. Po ko zna koji put gledam u njihove nasapunjane đoke. Tragovi sapunice i šampona klize po njihovim savršenim telima i uranjaju u šupljine za kojima moj jezik najviše žudi. Koristim hladnu vodu kako mi se ne bi stvrdnuo i obaram pogled. Pod stopalima osećam prijatnu toplinu i trenutak kasnije spoznajem žute tragove mokraće koji mi zapljuskuju nožne prste. Stefan i Vlada, obojica pišaju pored mene i iz đoka ispuštaju jake mlazeve zlatne tečnosti koja se od siline odbija o pločice i nastavljaju dalji put do mojih stopala koja im stoje kao jedina prepreka do slivnika. Pridružujem im se i osećam momentalno olakšanje kad i iz moje kite poteče još jači mlaz. Želim da kleknem ispred njih i po celom telu osetim toplinu njihove pišaćke. Sa ovom dvojicom nema izuzetka šta ne bih učinio, pa čak i zapišavanje. Završavamo sa tuševima, brišemo se, a onda Vlada prska tonu dezodoransa koja nas sve guši. Oblačimo “čist” veš i tu ja ne bih bio ja da nisam primetio mrlju od sperme na Stefanovim boksericama. Kako se bližimo polasku iz teretane postajem sve nervozniji i pogubljeniji. U glavi mi odzvanja glas, “Šta sad Milane? Brijanje Vladine guzice u tvom stanu? Klistiranje sa njih dvojicom? Kako ćeš to izvesti? Kako ćeš sakriti erekciju?” Oblačimo se, obuvamo, i krećemo.
Na parkingu, pre nego što uđem u Vladin džip, shvatam da mi je u svlačinici ostala košulja i trčećim korakom se vraćam po nju. Preskačemo po dve stepenika i sav zadihan, svom silinom se hvatam za kvaku svlačionice pokušavajući da uđem. I bum! Zabijam se u novajliju… ili se on zabio u mene? Čelom sam ga pukao u nos i sada čujem zvuke krckanja. Od jačine se odbijamo jedan od drugog tako da njemu ispada torba i “Dina” završava na pločicama sa još nekim stvarima.
“Izivni! Jesi li dobro?”, pitam ga držeći se za čelo.
“Ne, ne, nisi ti kriv, izvini, upro sam ka vratima ko magarac.”, on se izvinjava držeći se za nos.
“Dobro si? Nisam ti slomio nos?”
Opipava ga sa svih strana i vidim da oseća olakšanje kad otkriva da nema krvi, “Da, da, dobro sam. Izgleda da mu nije ništa.”
Saginje se i skuplja razbacane stvari po podu. “Pomoćiću ti”, kažem i prvi grabim knjigu.
“Hvala.”, izgovara ne dižući glavu sa razbacanih stvari.
“Fan si Frenka Herberta?”, pitam ga glumeći iznenađenje.
Privukao sam njegovu pažnju i upućuje mi prijatan smešak, “Pa… da. Ja sam ti ono dete koje nikada ne odraste i koje utočište pronalazi u fantastičnim i izmišljenim svetovima. Znaš za Herberta?”
“Znam? Ono, da, “Dina” mi je omiljini naučno fantastični serijal ikad.”
“Ne seri! Stvarno?”
“Aham. Arteida, Arakis, Melanž, Herakonen… Nekako sam opsednut.”
“Sereš! Ne verujem! Bože, koliko mi je drago – još jedna opsednuta osoba. Milsim da ćemo se dobro slagati.”, i opet napravi najlepši osmeh.
“Možda. Milan.”, igovaram svoje ime i pružam mu ruku.
“Igor.”, prihvata moju ruku i jako je steže.
“Onda reci mi Igore, pošto si iz tog sveta, “Letopisi Narnije” ili “Gospodar prstenova”?”
“Defitivno, ali definitivno My Precious.”
Smejem se na njegovu imitaciju Goluma, “Dobro, ovo je sad mnogo teže pitanje, “Gospodar prstenova” ili “Hari Poter”?”
On me pesnicom lagano udara u mišicu, “Šta!? Ne možeš to da me pitaš! Kako da uporedim ta dva remek-dela književnosti i filmske umetnosti?”
“Hajde moraš jedan.”
“Okej, okej. Hari. Odrastao sam uz to. Tačno se sećam primijere “Kamena mudorsti”. Imao sam šest godina i bioskopska sala je bila krcata. Počeli su trejleri i ja sam se toliko usrao da mama i ja nismo ni dočekali početak filma, nego sam odjurio glavom bez obzira.”, priča mi ovo sve vreme se smejući.
“Koji je to trejler bio da ti je uterao strah u kosti?”
“Nećeš mi verovati ali “Gospodar prstenova”.”, i on i ja se sada smejemo u glas, “Danas mi je jedan od omiljnih serijala.”
“I za kraj “Hari Poter” ili “Dina”?”
“Ipak Hari.”, odlučno odgovara.
“Za koji dan je filmska premijera “Dine”, ideš?”
“Naravno da idem! Sitno odbrojavam. Imaš već planove s kim ideš?”
Odgovaram najbrže moguće, “Ne, ne. Nemam. Ne poznajem ni jednog ortaka koji je okoreli fan.”
“Mogli bi zajedno onda?”, pita me ovo gladajući na ručni sat.
Pun nade mu odgovaram, “Da, definitivno bi mogli!”
“Odlično! Izvini žurim sad, moram da palim, imam nešto dogovreno.”, skupio je sve stvari i krenuo ka izlazu, “U koje vreme obično dolaziš u teretnu? Si sutra ovde?”
“Aha, tu sam s ortacima oko 20h.”
“Vidimo se onda tad. Palim.”
“Treba li ti prevoz?”
“Ne, ne, tu sam se doselio u blizini, tako da ja pešaka. Vidimo se.” i otrčava niz stepenice.
Premotavam iznova i iznova ovaj razgovor u glavi dok mi se u potpunosti nije izlizao. Silazim niz stepenice, ovaj put sa košuljom u ruci, ali kao da ih ne dodirujem. Sada mogu da upotrebim najotrcanije fraze: lebdim, na sedmom sam nebu, osećam leptiriće u stomaku… Koliko mi se ovaj momak dopada! Sve mi se kod njega sviđa. Pričali smo svega tri minuta i pozvao me je u bioskop, možda je manijak? Možda sam trebao da ga odbijem? A onda sa ja njega pitao treba li mu prevoz, možda sam ja manijak? Na starnu to što bi ga zatočio u mom stanu i silovao tri dana bez prestanka. Stepenice kirvudaju, ne budem li pazio stropoštaću se. Korak po korak i ponovo sam na parkingu. U svoj toj zanesenosti shvatam da ne znam ni kako se preziva, ni broj telefona, ne znam zapravo ništa i kako ću ga uopšte pronaći na Instagramu ili Facebook-u? Ne mogu da izdržim do sutra da ga ponovo sretnem. Šta ako ga uopšte ni ne sretnem sutra? Sad me hvata panika. Šta ako uopšte ponovo ne sretnem ovo divno biće? Nisam uspeo da zaključim da li je uopšte strejt ili gej.
Ulazimo u moj stan i sa vrata, kao i obično, se svlačimo. Uobičajeni raspored: majica, patike, čarape, šorts, gaće. Stefan ostaje u svojim jučerašnjim čarapama sa lubenicama. Za razliku od prethodnih, ovaj put se u vazduhu oseća i miris muškog gela za tuširanje, dezodoransa i sapuna. Još uvek smo sveži od tuširanja. Opuštenih kita gazimo stopalima po razbacanim stvarima na podu i smeštamo se u dnevnu. Momentalno palim tv i prebacujem na porno kanal gde trojica cepaju azijantkinju. Ovo su mere predostrožnosti - ukoliko mi se ukruti, uvek mogu da okrivim azijantkinju.
“Dobro.”, kaže Stefan, “Dakle, Milanče, donesi penu za brijanje i nove brijače. Prvo ćemo ovaj lutkici da obrijemo guzu, pa ćemo onda da sređujemo čmarulje.”
Vlada se mrgodi i meškolji, “Stefane znaš li ti kako se uopšte radi klistir?”
Ja se pravim lud na ovo Vladino pitanje, jer koji je strejt momak iole upućen o klistiranju, dok u suštini znam sve o tome i redovno ga primenjujem. Opremljen sam raznim pumpicama, gelovima i uljima, ali kunem se u tuš. Zajebi pumpice, cevčice i spravice. Najefikasnije i najjednostavnije klistiranje završavam u kadi sa crevom od tuša.
“Opušteno Vladice, pročitaćemo sve na netu. Tamo je sve lepo objašnjeno. Aj prvo da ti obrijemo breskvicu.”, Stefan kleknu na pareket ispred fotelje i potapša rukom kožno sedište dajući Vladi do znanja gde treba da sedne.
Iz kupatila donosim penu i nove brijače a Vlada se smešta u fotelju slušajući Stefanove instrukcije.
“Sedi ovde pa se onda raskreči što više.”, naređuje Stefan, “Guzicu primakni skroz uz ivicu fotelje tako da ti malo visi, a noge stavi na noslon za ruke.”
Vlada sve to i čini isturajući dlakavao dupe pred Stefanovim očima. “To Vladice! Kao da si na ginekološkom pregledu. U stvari, ajde bolje noge u vis. I stegnih ih jako rukama, a guzu isturi još ka meni.
Vlada bez pogovra radi ono što mu je naređeno i sad bukvalno leži na samoj ivici fotelje dok ga Stefan prdržava za dupe da ne bi ljusnuo na pod.
“Asistent!”, viče Stefan pokazujući mi da priđem, “Pridižavajte pacijenta i širite mu noge, ne dozvoljavajte mu da ih skuplja!”
Pažljivo prilazim ovom pejzažu očaran njegovom lepotom. Najlepša rakrečena bulja, bronzane boje, prošarana tamnim dlakama. Veliki obli guzovi oktrivaju još gušće dlake koje kriju neotvoreni tamno-sivi čmar. Ma koliko god mu ja širio noge, čmar mu je stisnut i neotkriva svoju unutrašnjost. Vlada je u najsavršenijoj pozi za jebanje, samo da mu se rupica podmaže i progutala bi kurac bez ikakvih problema.
“Asistent! Rukavice!”, viče Stefan mlatarajući rukama u vazduhu.
“Ozbiljan si?”
“Ma zajebavam.”
Vlada ležeći na fotelji pokušava da proprati operaciju.
Stefan ispružuje dlan ispred mene, “Asistent! Pena.”
Prskam mu veliku količinu pene u šaku, a zatim je on nežnim pokretima nanosi na Vladine guzove. Pažljivo prelazi preko njih obilazeći čmar. Mazi mu guzu i prekriva i slepljuje sve dlake. Brzim pokretom kažiprsta mu prelzi duž celog čmara, na šta se Vladina kita trza i poskakuje.
Vlada reži, “Lakše debilu!”
“Pa moram i čmarulju da ti namažem!”, kaže to a onda još sporijim pokretima prstom kruži po obodu sivog čmarića. Kita mu se ponovo trza i sad je poludignuta, a čmar meškolji i polako otvara pod jačinom pritiska. Nadražen mu je i počinje da pulsira.
Sad ga šakom hvata za dlakava jaja i o njih utrljava prostalu penu. Moja kita takođe neprimetno pulsira uz ritam Vladine sada vlažne čmarulje dok se u pozadini čuju zvuci jaukanja i stenjanja azijantkinje i njenih jebača.
“Brijač.”, viče Stefan.
Pružam mu u otvorenu šaku i ulazim u ulogu, “Brijač.”
On vuče brijač po Vladinom dupetu, čas je gore, čas dole. U trenutku je levo, već sledećeg desno. Brz je i vešt, ispraksiran.
“Milane, raširi mu sad guzove što više, prećiću sad na čmarulju.”
Prbližavam se bliže i sad i ja klečim pored Stefana. Rukama razdvajam raskrečene polututke i eto ga, na samo par centimetara od moje glave i mog jezika je najsavršeniji tamni čmar. Blago je otvoren i kao da mi želi dobrodošlicu. Hoću da ga ližem, da zavučem jezičinu duboko u njega, da osetim njegovu vrelinu i tesnu unutrašnjost. Želim da ga bockam i nadražujem svojom bradom, da ga pljiunem, pa onda poljubim i sisam. Želim da prolazim prstima preko njega, a nakon toga da uguram koji. Celom dužinom šake bi češao taj rascep.
Dok ja maštam o ovome i držim guzove, Stefan je o čas posla završio sa procepom i brije mu muda.
“Budeš li mi zakačio jaja ima da ti…”
“Opušteno. Pusti stručnjaka da radi.”, to izgovara i pljuje sebi u šaku, a zatim ga naglao hvata za kurac i počinje sumanuto brzo da mu ga drka.
“Alo majmunčino! Šta radiš?”
“Ne mogu lepo da ti obrijem muda sa mlitavom đokom! Kako misliš koren kurca da ti obrijem?”
Vladina kurčina je dignuta i u punoj rasplodnoj snazi. Stefan je završio s mudima i sad mu petlja oko samog korena kite ostavljajući mu guste dlake ispod pupka.
“Gotovi smo!”, objavljuje, “Asistent! Peškir.”
Brišem mu ruke od preostale pene i dlaka, a zatim brišem i Vladinu guzicu. Vlada odlazi do ogledala gde se trti i razdvaja guzove posmatrajući obrijano područje.
“A Vlado,”, zadirkuje ga Stefanm, “jel smo dobro odradili? Kakva ti je breskvica? Jel se cakli?”
“Gle kakva ti je.”, i ja ga zadirkujem, “Glatka ko bebina guza, al će Natalija da se naliže.”
Kažiprstom prelazi po obodu svog čmara, “Kako je gladak. Ko da nije moj.”
Stefan se kezi, “E Vlado, da nemaš tu ćunu između nogu, kako bi te karao.”, i pljasnu ga po dupetu.
Stefan zaintregirano bulji u telefon već neko vreme izučavajući tehnike klistiranja u kućnim uslovima.
Naglas čita, “Klistiranje debelog creva odnosno klizma predstavlja uobičajenu terapijsku proceduru kod koje se ubrizgava određeni rastvor tečnosti kroz analni otvor u debelo crevo, posledično dovodeći do čišćenja i pražnjenja. Bla, bla, bla! Kakav smor, ništa konkretno, ajmo dalje.”
Želim da se ubacim i kažem im da je najefikasniji tuš i da njega treba da koristimo, ali ćutim.
“Bla, bla, bla. Koristite pupicu, cvečicu, ulje hriznateme, zajebi me! Ova jedna je sipala sirće! Šta treba da odem u apoteku i tražim pribor za čišćenje bulje? Koje sranje.”
Palim svoj telefon i stvar preuzimam u svoje ruke. Odlazim na forum gde posećujem temu klistiranja i čitam im iskustva članova, “Jelena kaže: Sa tušem je najjednostavnije. Samo skineš bateriju. Dakle isti položaj kao sa irigatorom, isto sve! Samo nema soli, gela i ostalih suplemenata, već samo čista voda! ...Ne curi ništa dok ne počneš da izbacuješ. Prestaneš da sipaš vodu kad ti se javi osećaj da ćeš eksplodirati. Tad prekineš i sačekaš još neko vreme zadržavajući tečnost u crevu. Zadržavaš recimo minut i onda se prazniš.” Obojica me slušaju sa najvećom pažnjom, a ja onda izmišljam rečenicu koja nigde ne piše na forumu i pravim se da je čitam, “Kako je sluzokoža analnog otvora puna nervnih završetaka, kod muškaraca je tokom klistiranja erekcija najnormalnija pojava.”
“Eto ga dame!”, prekida me Stefan, “Tako ćemo. Vidiš da kažu da je najlakše. Crevo u dupe i ćao. Zadržiš i pustiš. Ima da nam se blješte čmarovi! Prave blještave stvarčice. ”
Odlazimo u kupatilo i Stefan seda na wc šolju koja je odmah do kade, “Ja ću prvi.”
Pokušava da se na šolji smesti onako kako je Vladu nameštao na fotelji dok mu je brijao guzu. Sad je on u jebačkoj pozi sa raširenim nogama u vazduhu i razjapljenim čmarom. Sisa svoj kažiprst kog zatim prinosi do oboda ružičastog čmara. Mazi ga i nanosi pljuvačku a zatim nabija prst u njega. Gledam kako nestaje u njegovoj unutrašnjosti, a onda ga vadi napolje. Čujem tiho nerazgovetno stenjanje “Uhh…”, a zatim ponvalja ovu radnju još dva puta. Nikad ga nisam video da se “fingeruje” i ova me jako napaljuje.
“Spreman sam.” kaže ovo najodlučnijim tonom.
Uzimam tuš i odvrćem i skidam bateriju. Grlo creva je ni predebelo, ni pretanko, recimo debljine srednjeg prsta.
Vlada gleda u njega i zabrinuto pita, “Zar ga neće boleti?”
Ja uz smešak odgovaram, “Videćemo.”
Prinosim crevo Stefanovom čmaru koji je sve veći i veći. Čini mi se kao da bubri i širi se što mu je crevo bliže, kao da jedva čeka da ga primi.
Grlo je prislonjeno uz ulaz i ja najavljujem, “Ulazim.”
“Aaa…”, Stefan se grči, a ja samo još malčice uvlačim crevo. Jako teško mu ulazi.
“Stefane, puštam vodu.”
“Puštaj.”, klima glavom dok skuplja pesnice.
Voda ide i teče puneći Stefanovu unutrašnjost malčice se prolivajući uz obod čmara.
“Koliko treba vode?” pita me.
“Prestaneš da sipaš vodu kad ti se javi osećaj da ćeš eksplodirati.”, javlja se Vlada, “Tako smo pročitali.”
Pitam Stefana, “Misliš da ćeš eksplodirati?”
“Ne, ne još.”
Prolazi 20 sekundi, 30, 40 sekundi. Ceo minut.
“Okej, to je to, eksplodiraću. Vadi ga.”
Vadim mu ga nežno, a njemu blago počinje da curka voda.
Kažem mu, “Ne ispuštaj još, bar minut zadrži.”
“Uff, ne mogu, previše vode! Curi!”, i ispušta prvi mlaz. Sve nas je iznenadila njegova jačina koja je potpuno promašila šolju i završava na pločicama kupatila. Videvši ovo, Stefan prestaje sa ispuštanjem, ustaje sa šolje i momentalno uleće u kadu sa sve čarapama dok mu se niz butane sliva voda. U čučećem je položaju i izbacuje preostalu tečnost.
“Koje olakšanje!”
“Kakav je osećaj?”, pita ga Vlada.
“Kao da kenjaš vodu. Ustvari, kao da pišaš na pičku.”
“Prerano si ispustio, treba da ponoviš ali ovaj put u kadi.”
“Definitivno u kadi.”
Bez pogovora se namešta u ležeći položaj sa nogama i guzicom u vis. Nabijam mu crevo uz novo stenjanje, samo ovaj put mu ga malo i okrećem u čmaru, kao da ga šrafim, na šta njegova kita poskače i malo se ukurućuje. Puštam vodu i punim ga. Nakon minut zatvaram i vadim, a on ležeći izdržava još minut ispunjen tečnošću. Onda ispušta sve u jednom velikom snažnom mlazu. Izgleda poput fontane dok prska kadu. Na samom kraju pojavljuju se i čuju balančići na čmaru.
Ja zamenjujem Stefanovo mesto u kadi i otkrivam svoju veliku dlakavu bulju i čmar.
“Sledeći put bi mogli tebe da obrijemo.”, konstantuje Vlada.
Glumim da me je zabolelo prodiranje creva, a zapravo je predstavljalo pravo blaženstvo, pa zatim sam taj osećaj punjenja i pražnjenja. Kad je došla na red Vladina guza shvatio sam da je ni ne prepoznajem bez onih dlaka. Sada je meka i glatka a sivi uzani čmarić mu je konačno došao do izražaja. Dok ga Stefan puni vodom ni kap se nije prolila van njegovog čmara. Na kraju ispaljuje najsilovitiji mlaz za danas. Dok još uvek leži u kadi raskrečenih nogu, Stefan potapka prstima par puta Vladin mokri rašireni anus. Ne znam šta sam očekivao, ali voda za nama je čista, kao da ja nisam jedina osoba koja je i pre upražnjavala klistir. Čmarovi su nam osveženi, cakle se i blistaju, spremni za razne akcije. Prosto blješte.
KRAJ TREĆEG POGLAVLJA
Pitanja:
1. Da li ste ga ikad drkali u svlačionici?
2. Da li ikada njuškate po tuđim stvarima u svlačionici?
3. Da li upražnjavate klistir?
4. Ukoliko da, koliko često?
5. Koju tehniku koristite?
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 4 Dec, 2021
- 8720 pregleda
1. Svlačionica ne ali zajednički studenstki tuševi da
2. ne
3. Uvek!!!
4. Svaki put pred seks ili ponekad i bez unapred dogovornog seksa, jer nikad se ne zna
5. klasičnu, crevo od tuša
Svrsavam po 5 put na istu pricu. Vrh vrhova, topcina. Tvoje price su vredne svake paznje.
5. imam nastavak na tusu, 100 posto najolje
1. nisam, 2. aha, 3. da, 4. pre svakog ulaska gosta
Ohoo! Znaci ima tri pusenja! Pazi sta si rekao, drzim te za kitu!
@Lenjin, @19dusan99, @Olimpije, @Nekozadrk, @Klark i ja sa do neba obradujem kad pročitam vaše komentare i privatne poruke. Hvala na podršci i krivo mi je što sam ovde ograničen sa slanjem poruka i postavljanjem komentara, tako da izvnite ako nisam nekom odgvorio na poruku. Momci, svi od mene imate pušenje po komentaru! haahah
Prica kao i ostale , izuzetna. Nigde seksa, a toliko napaljiva, samo nastavi da pises.
A odgovori na pitanja, ne, ne, da, ne tako cesto, opisanu ovde
PODSTAKNUO SI MASOVNO CISCENJE CMARAOVA U REGIONU
1. Drko
:tongue: 
:tongue: 
:tongue: 
2. Obavezno
3. Ne
@Marekurajber uvek možemo da maštamo
mada možda ima nada kad si napisao JOŠ UVEK 
držim fige da tu bude nešto više 
Prevazisao si sam sebe. Do neba se obradujem kad vidim da objavis pricu. Ali ovoo, originalno! Da li je iko pisao o ciscenju cmara? Samo furaj, brutalan si.
evo odgovora:
1. Da,
2. Da,
3. Jok
TOP! Još bolji nastavak, cestitam!
1. Jednom, ali samo drkao, nisam stigao da svrsim
2. Maloo
3. Nisam nikad ali si me ti sad zainteresovao, tako da cu probati