Neda
Zvala se Neda ... Kratko ... Ime od dva sloga. Poticala je iz jednog grada sa severa Vojvodine. Nije bila lepa žena, mada ju je krasila visina. Imala je kratku plavu kosu, plave oči i malo veći nos... stražnjicu širu nego što bi želela i grudi manje nego što bi volela. No, šta to znači biti lepa žena? Da li je lepa žena ona žena koja je doterana kao lutka ili lepota žene proizilazi iz njene naravi i karaktera? Da li lepota žene ima svoj izvor u njenoj otvorenosti i iskrenosti, dobronamernosti i rečitosti? Lepa žena ... U tom smislu, za Nedu bi se moglo reći da je bila lepa, na svoj način.
...
Odlučila je da postane policajac. Možda je ovo zanimanje neobično za jednu ženu, ali Neda je bila uporna i zahvaljujući, što svojoj upornosti što poznanstvima svog ujaka, koji je nekada radio u policiji, bila je primljena na kurs u gradu, pokraj Novog Sada, u kojem je odvajkada postojala škola za policajce.
...
U gradu u kojem se odvijao kurs za policajce, Neda se našla u društvu mladića i devojaka iz svoj rodnog kraja. Vreme je provodila uglavnom sa njima. Dani su prolazili jednolično, od jutarnjeg ustajanja, doručka, prepodnevne obuke, ručka, popodnevne obuke, odmora, večere i konačno povečerja.
Naravno, osim poznanika iz njenog grada, kurs su pohađali i mladići i devojke iz drugih krajeva diljem Vojvodine.
...
Da ... Bila je tu i Monika. Poticala je iz jedno drugog grada sa severa Vojvodine. Da li je bila lepa? Za početak, pokušajmo da je opišemo! Visoka, tamne puti, sa dugom crnom kosom i loknama koje su joj padale na ledja; čvrstim i oblim grudima i stražnjicom nalik na najlepšu lubenicu iz vojvodjanskih bostana. Hodala je pravo, ispunjena ponosom i, verovatno, svesna svoje lepote. Ali, kakvo joj je bilo lice? O, pa ono je, za razliku od Nedinog, koje je uvek bilo nasmejano, nosilo crte strogosti i ozbiljnosti.
...
Na početku, Neda nije obraćala pažnju na Moniku. Bila je okružena svojim poznanicima i zaokupljena obukom i vežbama na kursu. I tako, sve do jednog letnjeg dana i jednog ručka, kada je, sasvim slučajno, podigla pogled sa tanjira i ragu čorbe koja se nalazila u njemu, i ugledala Moniku, koja je bez reči, ravnodušno, ni ne pogledavši Nedu, prolazila izmedju stolova u trpezariji.
Od tog trenutka, gledala je samo u nju. Na svakom doručku, ručku i večeri ... Na Moniku, koja sa njom nije progovorila niti jednu jedinu reč tokom čitavog kursa; na tu mladu i privlačnu ženu, koja je nije niti jednom valjano pogledala
...
Najpre je pokušavala da se oslobodi tog čudnog osećanja koje ju je vuklo ka Moniki. Osećanja zbog kojeg je osećala stid ... Osećala je kako je ta žena privlači... prosto telesno privlači... Bežala je od tog osećanja i pokušavala da ga se otrese kao što pokušavamo da sa obuće otresemo lišće u koje ugazimo tokom jesenjih šetnji, vlažno i lepljivo lišće koje nam se lepi za obuću.
Možda bi u tome i uspela, da jedne nedeljne večeri, sasvim slučajno, nije ugledala Moniku u kupatilu, kako se oblači nakon tuširanja. Tada ju je prvi put videla nagu. Tada je prvi put videla njene grudi, čvrste i okrugle, njenu lepo zaobljenu stražnjicu, butine i ledja ... Nago žensko telo je na nju tada, delovalo kao redak vazduh na visokoj planini koji nas opija i izaziva vrtoglavicu.
...
Iste večeri, nakon što je legla da spava, po prvi put je maštala o ženi. Po prvi put je osetila da je jedna žena telesno uzbudjuje.
Pred očima joj se ukazala široka soba utonula u polutamu, a u sobi velika postelja. Na postelji je ležalo nago žensko telo... Na postelji je ležala Monika. Neda je prišla postelji, skinula košulju i pantalone, zatim čarape i konačno donji veš. Spustila se u postelju, legla pored Monike i počela da vrhovima prstiju i dlanovima miluje njena ramena, ledja, guzu, butine... Priljubila se uz Moniku i spojila sa njom u zagrljaju. Poljubile su se i Neda je osetila njen jezik na svoji usnama.Više se nije moglo razaznati čije su Monikine, a čije Nedine ruke... Samo se videlo kako Neda spušta svoju desnu šaku i njome klizi ka Monikinom međunožju, milujući njenu procvetalu ružu i mameći Monikine tihe jecaje, dok je drugom rukom trljala Monikine očvrsle bradavice. Nije trebalo dugo čekati, tek iznenada, Monika se podiže, leže preko Nede i poče da trlja svoj cvet o njenu desnu butinu, ostavljajući na njoj tragove sluzi, sve brže i brže, sve dok nije doživela orgazam grčeći se i trzajući se. „Sada je red na tebe, Nedo!“ – tiho reče Monika. Raširila je Nedine noge i vrhom jezika i usnama lizala i ljubila njene listove na nogama, butine, podižući se lagano ka Nedinoj vlažnoj i otvorenoj školjci; pritiskajući svoje usne na njen biser u vrhu školjke i jezikom se igrajući skrivenim biserom ... Ah, taj Monikin jezik i te Monikine usne ... Ne, Neda nije odolela... Svršila je uz tihe jecaje i stenjanje... Konačno mir.
Da li je ovo bio samo san?
...
Narednog dana, Neda je pogdlom tražila Moniku u trpezariji, tokom doručka... I tokom ručka i večere... „Gde je Monika?“ – upitala je Neda instruktora. „Kako gde je? Čitava njena grupa iz grada S. se vratila kući. Završili su obuku. Uskoro ćete i Vi svojim kućama.“
...
Uskoro se i Neda vratila kući, u svoj rodni grad. Svi polaznci na kursu, njene buduće kolege i koleginice su bile pune utisaka o obuci na kojoj su se nalazili, pune priča, šala i dogodovština sa obuke, bili rasploženi i vesel
Bila je i Neda puna utisaka sećanja na jedan san.
A, da li je to bio samo san?
- Kategorija:
- Lezbo erotske priče
- 11 Feb, 2022
- 3340 pregleda
Zanimljiva priča? Koja klasa?
Priče su ti prekrasne, maštovite, da li su se i dogodile......zar je to bitno