U mreži Al Kaide (Strejt priča)

-Tog jutra probudio me je prekid redovnog programa na Radiju,sa malog aparata uzbuđeni glas obaveštavao je da je Avion udario u Kulu Svetskog Trgovinskog Centra u 8:45,haos,panika nije bilo informacija da li je u pitanju samo nezgoda,izolovani incident ili teroristički napad.
Gospode Bože,avion je u 9:03 udario i drugu kulu,ubrzo nakon toga pogođen je i Pentagon,svi kanali su samo o tome objavljivali,moje kolege na Televiziji su uzbuđenim glasom objavljivale da se u Pensilvaniji 130 km istočno od Pitsburga obrušio i avion koji je takođe bio predviđen za akcije.
Brojali su se dani do napada SAD-a na Avganistan koji je okrivljen za terorističke napade,moj urednik me je pozvao narednog jutra,
,,Nina,pakuj kofere,,
,,Zbog čega Šefe,šta se dešava,,
,,Sprema se napad na Avganistan,naša vlada će intervenisati zbog 11 Septembra sigurno,procurele su informacije,treba mi pouzdan novinar tamo,,
,,Hvala,kanal TV 6 će se ponositi samnom,,
,,Putuješ za Pakistan a posle u Avganistan,pratićeš razvoj događaja,,
,,Naravno,,
,,Nina čuvaj se,ova reportaža će ti biti životno delo,čuvaj se,opasno je,,

-Priče su potvrđene,7 Oktobra SAD i Velika Britanija su napale Avganistan i Talibanska uporišta,nakon dva dana moj kamerman Stiven i ja smo se ukrcali na avion i uputili se u Pakistan,nakon pauza u vazdušnim udarima uputili smo se u Kabul kako bih izveštavala za svoju TV stanicu.
Nikada do sada se nisam našla u ovakvom užasu,haosu,strahu i anarhiji ali dobar novinar mora da istrpi sve zarad dobre reportaže.
Trgle su me višestruke eksplozije u kvartu Vezir Akbar Kan,uništene su ambasade SAD-a i Nemačke a teško je oštećena i baza NATO-a,brzo sam se obukla i pojurili smo da prvi stignemo na cilj kako bi se uključili u direktan prenos,

,,I ovoga puta,Talibani su ostvarili svoje samoubilačke pretnje i napali ambasade......,,-počela sam sa izveštavanjem kada je snajper pogodio Stivena koji se srušio sa kamerom ali u čudu kako sam klekla da vidim kako mu je neko me je snažno uhvatio za usta i krenuo da vuče,bio je to snažan muškarac u nekakvoj čudnoj uniformi sa fantomkom na glavi,toliko me je vukao da su mi spale cipele snogu.
Uvukao me je u kombi zajedno sa nekim ljudima,stavio mi je nešto na lice maramicu,osetila sam miris nekakve hemikalije i ubrzo sam se onesvestila.
Kada sam se probudila zatekla sam se u prostoriji nalik na pećinu ili utvrđenje,bila sam vezana kono*em sa krpom na ustima,uplašena,mlada,jedra u zategnutoj bluzi koja mi je pritiskala bujne grudi i mini suknjici ispod kojih su se nadzirale crvene gaćice,sa svetlo plavom kosom bila sam upadljiva da maskirani gerilci nisu skidali pogled sa mene,

,,Vaša vlada je kriva za ovaj rat,,-na loše engleskom jeziku obratio se jedan prisutnima,ubrzo sam shvatila da su u prostoriji među zarobljenicima i par kolega novinara iz celog sveta.
,,Vi ste izdajice,SAD vas finansira od 1989 godine kada su se Rusi povukli,,-ustao je jedan od novinara,pokušao je da odglumi hrabrost ali ga je gerilac udario bajo*om po glavi,pao je na beton.
Od straha sam počela da histerišem,spala mi je krpa sa usta,počela sam da vrištim ali su me trojica maskiranih gerilaca svojim snažnim rukama ščepala i odvukla iz prostorije,u drugoj susednoj stajao je jedan dušek,bacili su me na njega,okrenula sam se raskrečenih nogu,bacili su puške u stranu i smejući se glasno krenuli su ka meni,

,,چگونه زنان خوب,,-stalno su ponavljali ali nisam ih razumela.
-Jedan od njih mi je raskrečio noge i bacio se u moju pičkicu,bila sam veoma vlažna,nisam ni sama osećala da ona sama pušta svoje sokove na sam pogled na njih,napucani u žestokim uniformama maskirani.
Svojim snažnim prstom masirao mi je klitoris koji je mirisao na svežu višnju,pre polaska na zadatak sam je istuširala nakon izbrijavanja,duboko je gurnuo jezik i lizao je iskusno i znalački,drugi je raskopčao moju bluzu i sise su mi tvrde velikih bradavica iskočile pred njihovim očima,kao neka deca počeli su da ih sišu,dovodili su me do ekstaze iako su mi bili neprijatelji nisam mogla da se borim,da se otimam,niko me nije zadovoljio kao oni,valjda su bili napaljeni,zagoreli a tako dobru pičku kao što sam ja nisu skoro videli,pohotnu vrelu amerikanku.

,,حالا شما مردان احساس واقعی,,-opet su pričali na njihovom jeziku.
,,Da li može neko da mi prevede,,-obratila sam se jednom od njih dok su mi skidali konopac sa tela.
,,Rekao je da si dobra riba i da ćeš sada da osetiš prave muškarce,,-izvadili su svoje velike kurčeve sa krupnim obrezanim glavićima,skinula sam gaćice i naguzila se,moja tesna zategnuta guza je kipela pred njihovim očima,jedan je nekontrolisano počeo da mi liže pičku dok sam dva kurca uzela u usta,pretvorili su se u nežne ljubavnike iako su sa puškama delovali zastrašujuće,bili su potpuno goli sa maskama na licu što me je dodatno palilo jer nisu želeli pred jednom novinarkom da otkrivaju svoj identitet.
Uskoro sam se našla na roštilju,jedan mi ga je stavio u ribicu a drugi u guzu,trećem sam popušila,bilo je super,vrištala sam i mumlala od zadovoljstva,bili su zaista pravi muškarci i dobri jebači,moji bivši momci su bili curice za ove,moje kolege novinari u drugoj sobi su mislili kako me oni muče ali ja sam njih satirala od jebačine,pretvorila sam se u vatrenu kurvicu,svršavala sam bezbroj puta dok su me oni jebali kao životinje,osetila sam da su dolazili i oni drugi,sperma je letela svuda po mojoj kosi,guzi,jedan mi je svršio čak i u usta,ovakvo zadovoljstvo nikada nisam osetila,strah je zamenila strast,više se ničeg nisam bojala.
Nakon što su se istresli,okupali su me,nahranili da bi me posle dva sata ponovo pojebali svi redom ali želela sam da spojim lepo i korisno,tražila sam da uradim reportažu sa njima,govorili su mi o svojim akcijama,za razne bombaške napade preuzimali su odgovornost,naravno dalje akcije i svoja tajna mesta su prećutali,nisu hteli da mi odaju iako sam postavljajući pitanja bezobrazno jezikom lizala usne,bili su pre svega vojnici pa onda jebači.
Narednog jutra potajno sam im popušila na redaljci,nakon što su izdrkali dozvolili su da se sredim i zajedno sa ostalima su nas prebacili u zatvor u Kandaharu.

Ovi nisu bili maskirani,već u poznatim belim nošnjama sa velikim bradama,jednaka lica koja smo viđali u štampi i na TV-u,mene su nakon domunđavanja sa gerilcima odvojili u zasebnu prostoriju,jedan bradonja rekla bih glavni u tom zatvoru,krupan,jak,namrgođen video je moju pičkicu dok sam iskakala iz kamiona je*am negde pri predhodnoj jebačini izgubila moje crvene gaćice,od tada nije skidao pogled sa mog međunožja koji mu je bo oči ispod kratkog minića.
Jedne noći došao je u moju samicu koju je osvetljavalo prigušeno svetlo male lampe,bio je pijan smejao se kao lud,ušao je u moju samicu i legao kraj mene,počela sam da vlažim dok je on bio strašno napaljen,videla sam kako mu je tvrd kurac je*e ocrtavao ispod njegove tradicionalne nošnje,pomalo mi se gadio onako bradat,neuredan,vikao je na lošem engleskom ,,pičkica,, i počeo da me hvata za grudi cepajući mi bluzu,sise su iskočile pred njegove oči,vikala sam ,,ne,, ali mi je prislonio cev svoje velike puške uz lice.
,,Samo želim da te tucam,kao moja braća po oružju,,-nekako je uspeo da sastavi rečenicu na njemu omraženom jeziku.
Bojala sam se da me ne povredi,pomislila sam da je možda dobar jebač kao i ostali,kapitulirala sam podižući suknjicu.
Navalio je na pičku kao lud,izgleda da nikada nije video tako urednu i dobro izbrijanu,mirišljavu,nežnu,zategnutu,sočnu,i on je imao veliku karinu i tvrda jaja,stavio mi ga je u usta,ogroman komad,davila sam se nisam mogla celog da ga primim,smejao se i uživao dok sam mu sisala glavić,uzeo me je spreda,dignuo moje noge na njegova široka ramena i surduknuo mi ga u picu,jebao je kao životinja,zagorelac,ko zna usled bombardovanja da li je stizao i da drka jebao je kao da mu je poslednji put pa možda i jeste,ovo su opasna vremena.
Izdrkao ga je na moje sise,njegova obilna i gusta sperma slivala mi se do pupka,nasmejao se zadovoljno i izašao udarajući vratima ćelije.
Narednog jutra su nas pokupili sve i ubacili u jedan kamion,nismo znali kuda nas vode,bojali smo se da nas ne vode u neki logor ili još gore na periferiju grada kako bi nas streljali,ostale kolege novinari su nešto načuli da nas vode kako bi nas zamenili za svoje zarobljenike.
Tako je i bilo odvezli su nas na planinski prevoj Khyber na granici Avganistana i Pakistana gde su nas pod kontrolom NATO trupa zamenili za svoje zarobljenike.

Prebačeni smo u Islamabad nakon čega smo posle dva dana odleteli za Njujork,srećom i Stiven je onako ranjen stigao u domovinu,naša TV stanica je bila prezadovoljna prilozima,bili smo nagrađeni za dobro obavljen posao.
Shvatila sam reči svojih profesora na Akademiji da dobar novinar mora biti spreman na sve da bi dobio dobru reportažu ;)



  • Nema komentara