Na proslavi

Naglo se otrgla od Natalije i ostavila je na sredini sale restorana, u hotelu „R“ u gradu na severu Vojvodine. Otrgla se od nje, kao da je oparena... Kao da ju je struja udarila ... Samo da se odmakne od nje, ostavivši Nataliju, samu i zbunjenu, možda i posramljenu, na sredini sale.

...

Monika je već oko desetak godina radila u istom preduzeću u gradu S., otakako je završila ekonomski fakultet, u svom rodnom gradu. Nije dugo tražila posao. Konačno, direktor i vlasnik preduzeća je bio njen dalji rodjak, a ona je bila odličan student. Vredna i marljiva, kako na fakultetu, tokom studija, tako i na radnom mestu.


Za nju su svi govorili da je slatka. I to je bila sušta istina. Imala je lice, svetlo, otvoreno i nasmejano, kao da je sunce zračilo sa njenih obraza i čela. Nos - pravilnih crta i lepo oblikovane usne, koje biste poželeli da gricnete. Nije bila ni vitka ni mršava, a krasile su je prave, bujne ženske obline... Butine, grudi, zadnjica ... Sve je na njoj bilo okruglo i prosto je, što kaže narod, kipelo od bujnosti. Nosila je frizuru srednje dužine, oštro podšišanu na potiljku, a kosa joj je bila smedje boje.

I da ne zaboravimo, imala je 33 godina… Nije bila udata i živela je sa roditejima u velikom, ukusno nameštanom, trosobnom stanu u novogradnji, u naselju P., a u gradu S i to još sve na severu Vojvodine.

…

Često je putovala za Beograd, poslovno, po nekoliko puta mesečno. Naime, preduzeće u kojem je radila, tesno je saradjivalo sa jednim beogradskim preduzećem, a koje je uvozilo i izvozilo prehrambene proizvode iz Madjarske (a svako ko je probao madjarske kobasice i salama, vrlo dobro zna koliko su one ukusne).

A, Monika je volela da putuje u taj veliki, bučni i zanimljivi grad … Mlada i slobodna žena u velikom gradu; ali nemojte misliti da je bila promiskuitetna … Ne, ni slučajno … Muškarci su joj prilazili, ali je nisu posebno impresionirali. Imala je nekoliko kraćih ljubavnih veza, ali to je bilo sve u njenom životu, moglo bi se reći da joj muškarci nisu mnogo ni nedostajali.

…

Preduzeće sa kojim je Monika saradjivala i u koje je redovno odlazila, nalazilo se na širokom i bučnom bulevaru na Novom Beogradu i bilo je smešteno u modernim kancelarijama sa velikom prozorima, pa se Moniki činilo da, ulazeći u njih, zakoračuje u prostor obasjan suncem u kojem je večito duvala promaja.

I tamo, u tim velikim svetlim kancelarijama, radila je Natalija.

Natalija … Da … Takodje mlada žena, mladja od Monike oko pet godina. Referent za komercijalne poslove u beogradskom preduzeću. Kratko ošišana sa leve strane i sa dugim pramenom na desnoj strani frizure, dobro raspoložena, vedra i razgovorljiva. Uvek je nosila pantalone, patike i majice u šarenim bojama. Imala je malo duži nos i nešto oštrije crte lica. Bila je malo niža od Monike, koju je odmah zapazila, već pri njenom prvom boravku u Beogradu. Nekoliko puta ju je zvala da zajedno odu na piće u obližnji kafić, ali je Monika uvek bila u žurbi, ili su joj obaveze možda bio samo izgovor, jer je Monika primetila da Natalija pokušava da joj se približi, da bude u njenoj blizini, uvek spremna da joj pomogne u preduzeću … Spremna da joj pokaže Beograd… Spremna da je pozove na piće. Uvek u blizini, ovlaš je dodirujući po ramenima i rukama. Nekoliko puta se Natalija, sasvim slučajno ili namerno, dok je Monika sedela za računarom u kancelariji beogradskog preduzeća, nagnula nad njom i tada je Monika osetila dodir njenih grudi na svojim ramenima, pramenove njene kose na svom vratu i njen dah na obrazima, od čega su je obuzimale drhtavica i lagano uzbudjenje.

…

“Da li se meni ta žena svidja?” – pitala se Monika. Ali, to je nemoguće… U meni se nikada nisu budila slična osećanja prema drugoj ženi. Ovakvo pitanje, Natalija sebi nije postavljala. Poželela je Moniku …

…

Povodom dvadesetogodišnjice postojanja preduzeća, u kojem je Monika bila zaposlena, direktor je u hotelu “R” organizovao proslavu, na koju je pozvao sve svoje poslovne partnere; naravno i partnere iz Beograda. Medju njima se našla i Natalija. Čim se pojavila u restoranu, odmah je pogledom potražila Moniku i ubrzo ju je ugledala, kraj stola, okrenutu leđima i … samu. Prišla joj je i stavila joj ruku na ramena, a zatim se osmehnula Moniki. “ Nisam te očekivala …” – reče Monika. “Zašto? Zato što sam ja samo običan referent sa srednjom školom, pa misliš da me ne zovu na ovakve susrete!” – odgovorila je Natalija. “Mnogo si ti uobražena. Kada dođeš u Beograd, ne želiš sa mnom da izađeš na piće. Hajdemo da igramo, vidiš da su svi  muškarci već seli, uzeli čaše u ruke i počeli da pričaju o sportu i politici.”

Uzela je Moniku za ruke izvela je na sredinu podijuma. Monika, zbunjena, pođe sa Natalijom, koja ju je jednom rukom uhvatila za ledja, za drugom za njen ruku. Uz tihu i laganu muziku, na sredini sale, Monika je osetila Natalijunu ruku kako joj nežno, vrhovima prstiju, kruži po leđima. Natalija ju je uporno i prodorno gledala u oči i iznenada, u trenu, spustila je svoju ruku na njene grudi, sasvim ovlaš.

…

I tada, u tom trenutku, Monika se okrete i doslovno pobeže od Natalije, vrativši se svome stolu. “Zašto se ljutiš na mene? Znam i osećam da se i ja tebi sviđam. Još u Beogradu sam to osetila! Molim te nemoj biti hladna prema meni… Pođi sa mnom, gore u moju sobu. Hajde, ne boj me se!”

Natalija je uzela Moniku za ruku i polako, neprimetno su napustile restoran, popele se uz stepenice i ušle u sobu… U sobu broj 25, na prvom spratu hotela.

…

Monika se jednostavno prepustila Nataliji, koja ju je polako, pokraj postelje skidala. Najpre, bluzu…grudnjak… suknju… donji veš … Sve dok Monika nije ostala potpuno naga pred njom. Natalija se odmakla i posmatrala njeno nago telo, koje je u njoj budilo uzbudjenje. Prišla joj je i spustila svoje usne na njene, gurajući lagano svoj jezik u njena usta i ljubeći je; da bi zatim usne nežno spustila na njen vrat… Na njene grudi, a zatim, usnama i jezikom nastavila da sisa nabrekle bradavice. Uhvatila je Moniku za ruku i tiho joj rekla: ”Ne boj se… ja sam ovo već radila … Biće ti lepo!” Položila je Moniku na krevet, a zatim se sama lagano skinula, raširila njene noge i usnama i jezikom, šarajući, počela da kruži i da se penje, od listova, preko kolena i butina, sve do Monikine vlažne školjke, na koju je utisnula svoje usne, mameći njene uzdahe i jecaje, sisajući njen klitoris, dok se Monika sve više i više uvijala… Sve dok nije svršila u grču i jecajima ... Jedanput, pa još jedanput ...

...

Natalija se opružila i legla pored Monike, slušajući je kako ravnomerno diše. Prolazili su trenuci u tišini i u jednom momentu, Natalija je shvatila da je Monika zaspala. „Oh, Bože! A, ja ?“ Nije bilo pomoći. Bilo joj je žao da probudi Moniku ... Tiho se obukla i iskrala iz hotelske sobe, pa sišla u restoran u kojem su se njene kolege iz Beograda već spremale da podju kućama.


U kolima, na putu za Beograd, držeći mobilni telefon u rukam, posmatrala je Monikin broj telefona... Znala ga je napamet.

Kategorija:
Lezbo erotske priče 


  • Nema komentara