IZGUBLJENO - NAĐENO V (You only Live Twice)

Zima je. Kao i svake godine, hladna, oštra, nepredvidiva, osvežavajuća, inspirativna i prelepa.
Volim zimu¸ ne tamo neko određenu, nego gotovo svaku. Godišnje doba koje smatram svojim. Zimi sam produktivan, ambiciozan, raspoložen, željan i kreativan. Jednostavno nenadjebiv. Čak sam ubeđen i da zima voli mene. Još uvek nisam upoznao niti jednu zrelu osobu da voli zimu na uštrp leta.
Zadnji januarski dan, još nekoliko sati pa će se i on ugasiti. Veče je. Toplo obučen u kaputu gledao sam svoju senku na zidu. Jebeni Klark Kent. Građa, samo bez mišića. Visina, iako tu i tamo dojam kvari mali pivski stomačić koji je iz godine u godinu rastao. Nikako nisam uspevao da ga se otarasim iako mislim da je samo meni smetao. Odreći se piva. Daj budite normalni. Za razliku od drugih ja ga dobijam leti, sedeći i cugajući pomenuti porok u nekom debelom hladu, te gledajući ta preplanula, zategnuta i nabildana tela koja uživaju u tuđim pogledima. Sva sreća pa ga zimi pola nestane. Ponovo sam zgodan i poželjan. Bravo. Vratimo se Klarku Kentu, iako je moja senka govorila da se mogu poistovetiti dotičnim, ja nenosim naočale jer još uvek dobro vidim, a nemam od koga kriti svoj pravi identitet. Po svemu ostalom bio sam pljunuta izmišljotina.
Ustajem od računarskog stola. Gledam laptop na krevetu. Predmet kojega ću se u dogledno vreme odreći. Prošetao sam do prozora. Tmurno jutro. Pretvaram se da pijem kafu iako je u šolji čaj. Dosta mi je razgoračenih očiju svaki put kada kažem da nisam ovisnik o kofeinu. Lažem samog sebe. Rano je. Nisam mogao spavati pa sam ustao da napišem što god pametno. Zapala me priča.
„Dobro si počeo. Nema šta. Ljudi će se pre ispovraćati nego li pomisliti ne seks, ako slučajno ovo počnu čitati.“
Šta mogu, neispirativan sam. Opet možda vam spremam nešto veliko. Treba malo strpljena. Opet on.
„Što to nekog boli kurac šta ti spremaš. Umislio da nešto znaš napisati.“
Uništi me ovo moje „drugo ja“. Nikako da se usaglasimo. Pustiti ću ga malo, ionako mu uzalud sav trud jer uvek ja na kraju pobedim.
Gledam dole ljude kako žure na posao. Neraspoloženi, neispavani, mrzovoljni i gladni. Čekajte, evo jedne dobre zrelih godina. Kako je samo usitnila. Dobro, klizavo je. Unosi vedrinu nema šta. Da li ti ljudi uopšte razmišljaju o seksu....ako prežive dan. Suviše bi bilo spomenuti neke sexi igrice, perverzije ili BDSM. Živim u okruženju gde je bez obzira na 21 vek i knjigu „Fifty Shades of Grey“ i dalje sramota pričati o seksu. Jebemo se mi. Nesvesno. Otkrio sam svoju seksualnost. O čemu. Fetišizam. Ruke, stopala čizmice, štiklice, latex, bondage, discipline, dominance, sadism – masochism, piss and shit. Perverzan lvl. 1000. Pomozi doktore. Možda sam nastran. Taj doktor teško da može pomoći samom sebi. Uplovljavamo u bračne vode. Pravimo i decu. Ko s poslom, iako neki nemaju ni „p“ od predstave šta znači biti roditelj. Moralne vrednosti. Negde drugo ih pokažite odnosno potražite. Seksa na sve strane. Ovi odozgo nas jebu konstantno već dobrih 20 i kusur godina. Što u mozak, što u bulju. Menjaju rupe. Očigledno da ih imamo. Šta trebam očekivati od ovih ljudi koje, odozgo, sa 7 sprata gledam. Podržati će homoseksualce ili trans..., a ovo mi se sviđa „shemale“, naprosto obožavam (još ako su Azijke). Već postaje dosadan.
„Vrati se i nastavi započeto.“
Obraćao mi se povišenim tonom. Opominje me, dok ja ovdje izmišljam toplu vodu, a uglavnom pričam nebuloze. Seks je apsolutni okidač. Misao. Sve se zasniva i prilagođava njemu. Teško da smo toga svesni iako non-stop mislimo na pomenuto. Nažalost kad se osvestimo onda uglavnom nema pomoći.
Zažmurio sam i odmakao se od prozora. Šetam po sobi stana koji se ni po čemu ne razlikuje od vašeg stana, osim što je moj. Sedam za računar i spremam se početi rečenicu koja se neće razlikovati od bilo koje vaše rečenice, osim što je moja. Pokušavam nastaviti priču koja se ne razlikuje ni od jedne vaše priče, osim što je plod moje istine i mašte.

Vratio sam se u to hladno januarsko veče. Napolju je prilično zavejao sneg. Čekam Ninu.
Sutra je moj rođendan i kao sav normalan svet ja ga slavim dan ranije. Napadaće pola metra, ako ovako nastavi. Nina se još nije spremila. Ima svo vreme ovog sveta. Ovo poimanje rođendana me obeshrabruje. Još jednu godinu ću za pa*ati ostaviti iza sebe. Sutra smo trebali otići na zajednički ručak starcima odnosno matorcima (da ne uvredim ove popularne izraze) ali uspio sam to nekako izbeći. Naime, uveliko i otvoreno nam spominju reč brak, koju Nina ipak blaže doživljava u odnosu na mene. Keva mi je čak i otvorila svoju kutiju sa nakitom. Bili smo sami. Izdvojila je neka tri dijamantna prstena i izrazila želju da se jedan nađe na prstu Ninine ruke, po mogućnosti što prije. Uspio sam taj ručak prolongirati, ali sam prihvatio jedan prsten i čvrsto obećao da ću o pomenutom porazgovarati sam sa sobom. Spakovao sam ga na sigurno. Sad kad je tu postaje dio priče. Ne znam odakle kevi onoliki nakit. Nismo bili imućna porodica.
„Devojke vole dijamante“, to mi se prvo otelo.
Ne želim da zvuči kao dio pesme, danas izuzetno popularne pevačice. Sva sreća pa ja tu današnju popularnu muziku ne slušam. To je moj problem i shvatam da sam ja na gubitku. Više sam za verziju dijamanata iz „Gentlemen prefer Blondes“, što mi je svojevrsni minus. Slobodno me zaobiđite.
Sutra ćemo dan posvetiti samo sebi i verovatno se negde valjati u snegu.
Spremna je. Gledam je dok oblači čizmice. Ja pored nje izgledam trapavo, ružno i smotano. Definitivno. Budem stario. Spas nalazim u tome što godine nisu sinhronizovane sa mojim buntovničkim izgledom. On me podmlađuje neke tri ili u najboljem slučaju četiri, bez obzira što u kosi pronalazim sede. Puno sedih!!!! Neki kažu da je to seksi. Užasno sam star.
Izlazimo iz taksija i ja onako hrabro, sa Ninom privijenom na moje grudi prelazim cestu i ulazim u tu mećavu. Uživam. Za nju ne bih rekao da deli taj osećaj.
U klubu nas čeka ekipa. Smeh, muzika, ples i erotski naboji. Sve u svemu slavlje. Bojim se da sam slavljenik ja. Radije bih hodao gore-dole po onoj mećavi. Ipak ta lica dragih ljudi te odnesu na potreban nivo. Ponoć je brzo otkucala i ja već primam čestitke i poklone. Prvo me Nina izljubila. Uvek se prepuštam njenim rukama i polju*ima.
„Poklon te čeka u stanu, ali jedno veliko iznenađenje dolazi. Zapamti, dolazi““, rekla je između poljubaca.
Možda je malo popila. Dolazili su na red ostali. Dijana. Da, ona Dijana iz knjižare mi uvek pokloni neku knjigu. Ovaj puta „Tales of the Ketty Jay“ od Chrisa Woodinga. Pao sam na guzicu. Ako želite da kupite mene ili nju, počastite me dobrom epskom fantastikom ili science fiction-om. Dijana, obožavam te. Ona me davno kupila.
Plesao sa*jom narednih pola sata bez prestanka. Dok joj koljena nisu počela klecati i krupne kapljice znoja se ukazivati na licu. Odplesali smo do stolice. Smejala se i brisala marami*. Lepuškasta je. Taj višak kilograma ona nadoknađuje svojom inteligencijom i tim slobodnijim pristupom. Ja volim obline tako da taj višak meni ne predstavlja problem. Šteta što smo se kresnuli samo jednom. Izuzetno iskren i dobar prijatelj iako mi je povalila devojku. Doduše ta bi jezikom mogla povaliti čitavu mešanu vojsku.
Zbog vremena i obaveza pojedinaca smo skratili malo zabavu, a ja i Nina sa pune dve kese poklona se peške uputili ka stanu. Avanturisti. Glavni grad. Živi 24 sata, samo što u ovo doba ima svakakvih budala. Ne snalaze se baš na ovom snegu. Nina i ja ga pogledima topimo.
Probili smo se do stana. Od navale smeha se sručila na pod u hodniku. Raspoloženi smo. Niti ja nisam puno bolji. Idem pod jedan brzi tuš. Pun sam nekog dima. Ona će kasnije, najverovatnije pred spavanje.
Uživam u tim toplim kapljicama i pitam se šta je ustvari život. Ono veselje među prijateljima u klubu ili uzbudljiva mećava napolju. Zavrnuo sam slavinu. Učinilo mi se da čujem ulazna vrata. Čudno. Kasno je. Možda je Nina zaboravila zaključati. Tišina. Možda je teta Sanja nakratko ušla. Ustaje da popije lekove. Nisam siguran. Postao sam svestan činjenice da sam zaboravio po*i veliki peškir.
„Nina, možeš li mi dodati jedan peškir?!“, glasno sam rekao.
Tišina. Možda je ona izašla.
„Nina...“, krenuo sam ka vratima ostavljajući mokre tragove za sobom.
Otvorila su se. Ustuknuo sam. Krupne crne oči su me gledale.
Misao. Šta. Ne mogu da verujem. Otvorenih usta sam gledao Keiko kako se smeši pred vratima kupatila dok u rukama drži....peškir.
„Jebote“, rekao sam na jeziku razumljivom narodima sa naših prostora i počeo razvlačiti usta u osmeh.
„Ovo tražiš?“, upitala je zakoračivši u kupatilo.
Nije više bilo smisla čekati. Japanka je izgubila tlo pod nogama i našla se u mom zagrljaju.
„Keiko, kako...tako sam iznenađen.....kada?“ Bila su moja nepovezana pitanja.
Umesto odgovora dobio sam nekoliko prijateljskih poljubaca.
„Tako mi je drago što te vidim“, uzbuđeno sam rekao.
Pod utiskom sam i dalje.
Počela je brisati moju mokru kosu i brzo prelazila na ostatke tela.
„Napolju je tako hladno prehladićeš se.“
Nisam se opirao, ali sam je u jednom momentu uhvatio za ramena. Pogledala me.
„Keiko, kako si doputovala?“
„Avionom, dođi“, uzela me za ruku i napustili smo kupatilo.
U hodniku novi šok. Nina je sedela u fotelji, a njoj u krilu Emanuelle. Francuskinja koju sam nekoliko puta sanjao. Još je lepša. Ima osećaj da i ona voli zimu. Ustala je i naklonila se.
Setila se onog mog istupa u kluba na swinger zabavi.
„Joyeux anniversiare“, zatapšala je rukama.
Nina se smešila podigavši obrvu.
„Ako si došao sebi, povratio moć govora i razuma, bilo bi mi drago da se vratiš u kupatilo i obučeš nešto.“
Tek tad sam postao svestan svoje golotinje. Nisam bio posramljen. Priredio sam im sjajan doček. Pustio sam Keiko iz ruke, vratio se u kupatilo i sporo oblačio. To bi trebalo biti iznenađenje. Bilo je i više od toga. Tri devojke u stanu. Moj rođendan. Ne bi smelo da izmakne kontroli.
Kada sam izašao pokušao sam doznati kako su iznenađenje isplanirali i bilo je teško slušati sve tri kako u jedan glas govore, tako da mi je Nina naposletku objasnila. Naime, Keiko i Ema su već dugo planirale doći u posetu. Nisam znao da su se one toliko zbližile. Na kraju se svima poklopilo oko ovog datuma i dale su sebi za pravo da se malo poigraju. Stigle su kasno posle podne, a Nina koja je bila koliko ja znam na kafi sa prijatelji* ih je smestila u stan svoje tetke koja je otišla par dana u posetu svojima. Nina poseduje jedan ključ jer je nekad boravila kod nje ako bi ja bio negde vani. Uklopila je sve. Dogovorila taksi i poslala ga porukom po njih u ono vreme kad smo mi ulazili u stan. Domišljato i pametno. Mada sigurno su bile umorne, ali i istrajne u toj maloj slatkoj igri.
Donele su mi poklone. To je previše. Ipak sam se obradovao. Keiko je iz svoje torbe izvadila blu-ray kolekciju Gundama. Ta kolekcija i u Japanu puno košta. Zadivljen sam, a ipak sam se osećam nekako čudno. Da li sam ja vredan svega toga. Niko nije obraćao pažnju. Keiko ga je, popevši se na sto, već slagala na policu, koju joj je Nina prethodno pokazala. Dobro se uklopio između Inuyashe i Bleacha. Sigurno nemate pojma o čemu govorim. To znači samo jedno niti ste „geek“, niti knjiški moljac. Ja sam i jedno i drugo, samo se ne uklapam u definiciju ni jednog ni drugog, dok izgledom prikrivam pomenuto stanje. Ema mi je kupila mantil boje meda. Nemam takav. Nina joj je pomogla oko mere, a dobio sam i gratis šešir. Probao sam ga i pred devojkama se ogledao.
Casablanca. Pljunuti Rick. Bez obzira što je u pitanju crno-beli film i činjenice da sam ja od Bogija viši dobrih 20cm (20cm tako lepo zvuči, posebno kad se hvali muški ud), a Ingrid Bergman uvek može biti Nina.
Ninin poklon ne bih komentarisao jer me jako dirnuo. Tako da tu stavljam tačku.
Naše dve gošće su bile par dana na skijanju (valjda zimovanju) i nažalost Keiko je doživela jedan pad te ozledila nogu. Rana je zarasla, ali ipak je zahtevala par tretmana. Nina je navikla da tretira ranice. Otišle su u drugu sobu. Emi sam s uživanjem predlagao neke knjige, u mojoj nekoj privatnoj biblioteci, za koju mislim da je prilično bogata, iako joj pažnju uglavnom poklanjam samo ja i ponekad moja devojka. Na tim policama je bilo dosta francuskih književnika, tako da sam zaokupio njenu pažnju. Sedeli smo na tepihu i pijuckali vino. Svestan da se ne može se porediti ni sa jednim francuskim vinom očekivao sam da će skupljati usta, međutim nije. Čašu je držala dostojanstveno i profinjeno.
Ničim izazvana, dok sam zanešen držao neki mali inspirativni govor, dopuzala je do mog krila.
Gledao sam je. U ovoj devojci ima nešto što jednostavno obara s nogu. Možda je očekivala nešto drugo od momka koji je imao nekoliko svojih trenutaka u onoj Pariškoj noći, a ne da je davi delima Buyoldove.
„Embrasse-moi“ rekla je i oslonivši se na ruke došla do moga lica.
Zbunjeno sam gledao u nju.
„Kratko. Prijateljski. Jesi li svestan da se nas dvoje nismo poljubili.“
Te reči. Bile su istinite. Zašto se ljubiti? Emine usne i oči su opijali više od bilo kojeg vina na celom svetu. Prepustio sam se. Osetila je. Brzo, a ipak prijatno. Možda i duže nego što je trebalo. Savršene usne. Ponovo je na pristojnoj udaljenosti. Otpila je par gutljaja.
„Nije loše, samo ovo nije bio prijateljski poljubac. Barem znam da nisam doputovala uzalud.“
Zadnju rečenicu je naglasila. Kako da bude prijateljski kad vidim tu iskricu u njenim očima, a upravo sad joj usnice igraju. Zavode me.
Nina i Keiko su se vratile. Keiko je bila u gaćicama. Imala je tanki zavoj na listu leve noge.
„Brzo zarasta“, obratila se Emi.
Nina je odnela pribor u kupatilo, a po povratku sela do mene.
„Gošće su nam umorne, ako si završio sa predavanjem mi bi na spavanje.“
Ema se nasmejala i ustala.
„One nek idu u spavaću, a nas dvoje ćemo ovdje“, pričao sam sa Ninom.
„Razgovarale smo, svi idemo u spavaću, one će na krevet, ja i ti ćemo na pod. Upravo smo ja i Keiko uglavile novi madrac uz krevet. Nije loše, niti neudobno.“
Svi su razumeli.
„Možda ćemo se i menjati“, naglasila je usput.
Kad sam ušao u spavaću sobu, devojke su već, obučene za spavanje, šaputale i smešile se na krevetu. Pitao sam se koliko Nina u svemu ovome poteže konce.
Ćutke sam prošao i izvalio se na svoj ležaj. Nina mi se ubrzo pridružila. Nakon par prostih rečenica i navele smeha nastupila je tišina. Prijala je. Doista su bile jako umorne. Gledao sam u plafon.
Da li je ovo najbolji rođendan? Šta sutra? Tu si sa tri devojke, a svestan si šta se desilo zadnji i jedini puta kada si se našao u takvoj situaciji. Dobro plus-minus Talijan. Osećao sam se čudno bez Maria.
„Šta sad hoćeš da kažeš da ti fali.“
Ni ovaj drugi ne može da spava. Nije mi falio, samo nije se uklapalo.
Jesu li one iskrice u Eminim očima značile ljubav, strast, divljenje ili pak samo igru? Prijateljstvo ne. Samo je to rekla. Prijatelji smo. Nešto drugo je po sredi.
Je li Nina svesna?
„Jest, uživa da se igra tobom. Pomutila ti je pamet, a tako si ludo zaljubljen u nju“, javljao se iako ga nisam pitao za mišljenje.
„Aj bre ne seri.“
Čekaj, ovo sam rekao glasno. Saberi se glupane. Tri devojke dišu pored tebe. Nešto poput malog perverznog harema. Pa sad, ja nešto i ne gotivim harem. Oči su mi otvorene. Prsti ih sklapaju.
„Spavaj budalo.“
Nina me milovala po kosi.
„Uživati ćemo u narednim danima. Nadam se da ti se sviđa iznenađenje?“
Sigurno sam je probudio nekim nekontrolisanim trzajem.
„Veoma.“
Koliko toliko, zvučalo je istinito.
Utonuo sam u san.
Uobičajeno, ustajem posljednji. Nadošao sam kao Amazon. Izbegavao sam pišanje tokom noći da ih slučajno ne probudim. Sedele su i razgovarale u kuhinji. Kratko sam ih pozdravio.
„Spremila sam ti čaj“, dobaci Nina.
Ja sam u tri koraka bio u kupatilu i praznio rezervoar.
„Nemoj zviždati, da se... nisi usudio.“
Zašto nije prespavao? Ne pada mi na pamet.
Perem zube i čujem vrata.
„Gde je naš slavljenik?! Napravila sam mu....., dobro jutro deco.“
Umalo se nisam udavio sadržajem u ustima. Teško je bilo obuzdati smeh. Zamišljao sam teta Sanjino lice, kada je ugledala Japanku. Ovako rano. Nina je naravno pokušala slagati da su to njena prijateljice koje su došle u posetu. Upaliti će 100%.
Donela mi je rođendanski kolač. Zbog tog kolača vredi imati rođendan. Spoj ukusa i mirisa. Gošće su se, na teta Sanjino oduševljenje, gnjapile jedući ga rukama, zadovoljno mumljajući i klimajući glavom. Toliko o rođendanskoj torti.
„Idem na tržnicu. Lepo se provedite danas, a sutra je ručak kod mene“, rekla je i pozdravila se.
Ispratio sam je do vrata. Stala je nasuprot mene i tiho progovorila:
„Sine, sad si stvarno preterao. Tri devojke, kako misliš da...“, nasmešila se.
„Teta Sanja, šta vam pada na pamet, to su Ninine prijateljice, a ja ih tek upoznajem.“
Ne smije niko reći da nisam pokušao.
Ti... ih poznaješ, a one te jedu očima. Dobro, ja sam onda gospođa ministarka.“
„Đica ministarka“, šapnuo sam joj na uho.
Mlatnula me salvetom.
„Slušaj ti, nemoj da zavitlavaš stariju ženu.“
Ponovo.
„Ženu zrelih godina“, ponovio sam prethodni čin.
„Zrelih? Po čemu? Da barem mogu *ijati sa vama.“
Sad me izbacila. Lansirala.
„Šta si blenuo, Nina mi je rekla za vaše povremene izlete. Nemoj se ljutiti. Upravo si me okarakterisao kao ženu za koju ima nade. Ne bih ti bila u koži kad te ove tri obore.“
Barem nije komentarisala Japanku. Međutim, prvi puta sam osetio neko grebanje u njenom glasu. Otvarala je vrata.
„Da još nešto, meni ne smetaju uzdisanja i lupkanja, navikla sam na Ninine......, a ponekad i na tvoje“, okrenula se i lukavo nasmešila.
Nije valjda da se toliko čujemo. Pogrešno. Nije valjda da nas sluša. Malo smo glasniji. Šta je tu loše, možda je malo uzbudimo. Uzvratio sam lukaviji osmeh.
„Teta Sanja, šta bi mi bez VAS.“
Gore nego da sam opsovao.
Napravila je korak i otvoreno pripretila.
„Još jednom čujem da me persiraš iz moje ruke nećeš više ništa pojesti.“
Požurio sam i izljubio tu ženu bez koje život ne bi imao smisla.
„Lopove jedan, ajde beži tamo sigurno te čekaju.“
Vratio sam se i seo za sto ne skidajući osmeh sa lica.
„Je li poverovala?“, upitala me Nina.
„Jeste“, odgovorio sam.
Znala je da lažem. Sneg je prestao padati. Zatrpao je pola grada. Sami smo u kuhinji. Peremo sudove.
„Nina, zašto si spominjala Sanji *ije i jesi li znala da nas može čuti dok se.... jebemo?“
Smetalo mi je ovo prvo, pa sam prenaglasio i ovo drugo. Sela je na stolicu.
„Nije ti valjda rekla nešto?“
Potvrdno sam kimnuo. Ustala je i prošetala do prozora.
„Jutros smo imali jedan vruć i ugodan razgovor“, dodao sam i pridružio joj se.
Tiho je počela:
„Teško je objasniti. Teta Sanja je pomalo perverzna i prilično slobodna po pitanju seksa. Bila sam iznenađena, baš kao ti sada. Znaš da nas čita kao knjigu. Izletela sam jednom prilikom. Ona na to gleda izuzetno pozitivno. Čujemo se u njenoj kuhinji. Mislim da je malo napalimo, a ako prestanemo osećati će se krivom i povređenom.“
Naslonila je glavu na moje grudi.
„Moraš je razumeti, obožava nas, tebe čak i više. Šta nas košta ako je povremeno doziramo tom erotikom. Ne želi muškarca u svom životu i to već postaje problem. Ta ipak je to naša teta Sanja.“
Obrglio sam je oko struka.
„Znam“, rekao sam i gledao grtalicu kako uništava moju viziju.
Pridružili smo se gošćama. Dosađivao sam se dok su one gledale snimku Victorias Secret show-a. Njihovi komentari tih prokleto lepih i zgodnih dama su donekle privukli moju pažnju. Tako da sam se i ja, prvi puta u životu, ozbiljno posvetio gledanju te parade.
Make – up, Runway (catwalk), smile bile su samo neke od tema. Ja, kao totalni laik, sam spoznao dosta toga.
Lični dojam. Recimo, dok Heidi Klum korača onom pistom Zemlja se definitivno sporije okreće oko Sunca.
Poslije ručka Nina mi je naglasila da ćemo večeras praviti malu žurkicu u stanu, te da se dobro spremim.
„Slobodno pozovi jednog prijatelja, ako misliš da je i jedan od njih dorastao zadatku“, rekla mi je podsmehujući se.
Malo ko je dorastao. Pola bi ih se hvalisalo kad malo popiju. Dobro promisliti. Zašto je meni potreban još neko? Ja sam sasvim dovoljan.
„Jesi, kad bi imao malo više mišića i dva kurca. Dobro, imaš te madeže po telu, to može biti tvoje tajno oružje.“
Koliko god ga mrzio, morao sam se složiti.
Moj najbolji prijatelj Saša. Upoznali smo se nakon što sam završio fakultet. Bila je to ljubav na prvi pogled. Inteligentniju osobu od njega još uvek nisam sreo. Dosta nam se poklapalo. Od toga da smo obojica čudaci, pervezni do krajnjih granica, a tako moćni da često izdominiramo u bilo kojoj situaciji, pa do toga da delimo sve između ostalog i....devojke. Naime, imali smo par bliskih susreta, a počelo je sve na jednom neplaniranom odmoru. Sašina devojka Maja studira u Beču, a otputovala je prije desetak dana. Ta činjenica je predstavljala problem, jer nikada nismo izostavili nekoga sa zajedničkog *ijanja. Prešutiti ćemo. Moraćemo biti diskretniji zbog ostalih. Iako je naše društvance bilo zdravo taj mentalitet nas uporno tera da zabadamo noseve, pogotovo ako negde nešto malo zasmrdi. Meni i Saši su zavideli jer za čudake, kakvi i jesmo, imali smo dobre devojke i često su spominjali neku kašiku u medu. S druge strane su bili oni koji su ponekad žalili Ninu i Maju jer moraju trpeti moje odnosno Sašine perverzije. Pri tome smo isključivo nas četvoro to društvance čvrsto vezali i držali na okopu.
Devojke su otišle na klizanje, a ja uz salvu negodovanja izbegao tu vrstu akrobacije.
Zapravo sa Sašom sam uz pivu kovao plan za večeras. Alibi nam je njegova bolesna baba. Trebam li reći da je pristao.
Morali smo se nekako izvući iz kluba. Ipak lepo smo se proveli. Keiko i Ema su više vremena provele u razgovoru sa Sašom, nego u mom društvu, je*am se ja po planu malo distancirao.
Ljudi često pribegnu ograničenom mišljenju, a ja nisam želeo da budemo tema narednih mesec ili dva, da se Maja kojim slučajem zadesila ovdje, verovatno bi svemu pristupio ležernije. Na kraju krajeva malo ko je znao za naše izlete i avanturice. Zbog ljudske ograničenosti i nerazumevanja odlučili smo da tako i ostane.
Nina je sedela pored mene.
„Šta si odlučio za večeras?“, upitala me tiho.
„Dovodim pojačanje“, nazo*am se osmehnuo.
„Verovatno Sašu, primetila sam. Drago mi je. Već se zbližio s devojkama.“
„Poslužiće svrsi“, rekao sam i gledao kako se one dve smiju u njegovom društvu.
„Tako o najboljem prijatelju. Da te ne poznajem rekla bih da si prava kretenčina.“
„Sva sreća pa ne moram voditi računa“, u mom glasu se osetilo malo ravnodušnosti.
„Nije te valjda spopao crnjak, jer nisi siguran da se možeš nositi sa tri napaljene devojke“, otpila je malo votke.
„Ma kakvi, šta ti pada na pamet, izašao sam mu u susret da ne ostane suhoga kurca, znaš da Maja dolazi tek za mesec dana.“
„Da te ne poznajem rekla bih da govoriš istinu, a vulgarnosti ispljuješ samo onda kad malčice lažeš“, smejala mi se u lice.
Poljubila me. Osetio sam okus votke, nije se uklapao s onim što sam ja pio.
„Kad smo već spomenuli Maju. Šta ćemo joj reći“, ozbiljno me upitala.
„Ništa, ono što uvek radimo. Prećutati ćemo. Ako Saša bude imao potrebu, to će biti između njih dvoje.“
Složila se.
Uskoro smo napravili Hičkokovski zaplet bez raspleta ili bolje rečeno epiloga i potrpali se svi u Sašino auto, uprkos negodovanju muškog dela društva, jer ih lepotice napuštaju. Činjenica je da su im retko prilazili dok se nisu prilično nalili. Neki su pokušali biti teatralni i ubedljivi. U stanu su devojke rekle da su se lepo provele i da su ljudi prilično susretljivi i duhoviti.
„Takvi smo iako se svim silama borimo da budemo bolji“, dobacio je podrugljivo Saša.
„Neki momci znaju par reči japanskog“, uzbuđeno će Keiko.
Znaju, zato što ih ja hranim anime crtanim serijama, kroz koje su neki čudom otkrili i hentai, a sa druge strane Saša ih dozira Azijskom pornografijom.
Početak igre je najzanimljivi. Nekako se puno više govori očima, telom i dodirom. Nina je izvukla Sašinu muškost napolje. Nisam mogao izdržati, a da se ne osmehnem. Saša je imao ubedljivo najveći glavić.....hm.... bolje rečeno glavurdu, a ja sam u šali tvrdio da ja ništa slično u životu nisam video, čak ni u pornićima. Ipak bih naglasio da ove moje reči nisu plod cinizma ili čak ljubomore, jednostavno smešno je bilo to što je isti prilično disproporcionalan sa ostatkom uda, što sam ja u ovim i sličnim prilikama koristio da narušim Sašino nepresušujuće samopouzdanje. Naravno, dvostruko mi je vraćao.
Glasno sam se nasmejao uz Ninin pogled prekora. Bilo ga je teško strpati u usta. Nije ni pokušavala, jezikom je dražila tu glavurdu koja je pod uticajem njene magije još više rasla.
Keiko je sedela na stolu, nasuprot mene, tako da sam je bez reči premestio u svoje krilo.
Dodir njenog dupenceta izazvao je očekivanu reakciju. Počeo sam skakati u gaćama. Nameštala se dok smo se svlačili. Uskoro smo svi bili goli osim Eme koja je pijuckala i mirno posmatrala razvoj situacije. Dobre, ponekad bi mi uputila vatren pogled.
Prešao sam rukom preko zavoja na nozi.
„To me pali“, šapnula mi je, gurnuvši mi sisice u usta.
Uzdisala je iznad moje glave. Prostrujilo mi je. Bićemo glasni. Moguće posledice.
„Ne kenjaj i uživaj, razmišljaj o tome sutra, kad ti predsednik kućnog saveta pokuca na vrata.“
Ja mislio da sam ga se otarasio. Yuki-onna u mom krilu, a ja razmišljam o budalaštinama.
Oborio sam Keiko na sto. Raširala je noge. Sredila je malo ribicu. Malo duža zurica se nazirala ispod njene ruke. Prstićima je nežno trljala pičkicu. Dodatno sam joj raširio noge i dao se na posao. Prebacila ih je na moja ramena. Sad bi ih bilo lepo opisati kao „široka i snažna“, ali jebiga šta mogu kad nisu, barem ne u toj meri da budu vredna opisa. Jezikom sam, mljackajući, lupkao po njenoj rupici, jednim okom gledajući Eminu reakciju, koja se skidala iznad Keiko. Glasić male Japanke je dodatno žario već vrelu atmosferu. Pretvorio sam se u jezik i kružio rubovima njene ribice. Keiko je zabacila glavu i grizla Emu, dok me je ova, položivši ruke na sto, oblizujući se gledala. Ponovno sam zaplovio. Keiko se već počela drmusati. Podigao sam glavu, izvukao Japanku ispod Eme i pružio joj kondom. Vešto ga je stavila na moj razjareni kurac i pre nego se nasadila rekla.
„Sklopi oči, htela bih ti nešto pokazati.“
Poslušao sam je.
Počela je jezikom lagano dodirivati moje očne duplje, prešla na trepavice, a onda lagano punim jezikom prešla preko kapaka te na posletku vrhom jezika dodirivala obrve. Čudno. Nije bilo loše. Nešto novo. Otvorio sam oči.
„To je fetiš, samo je popularan u Japanu“, nasmešila se.
Nije me čudilo.
Ugurao sam joj jezik u usta. Prihvatila ga je položivši ruke na moje lice. Sela je. Žestoko sam zabacio. Možda i previše. Jako je zaječala. Pogledao sam jednim okom prema ostalima i malo se razočarao kada sam vidio Emu kako uz duboke uzdahe ljubi Sašin kurac. Nina se spremala da ga zajaše. Odlučio sam se prepustiti čarima Dalekog Istoka. Držali smo ritam. Spustila je glavu i grickala mi bradavice. Počeo sam snažnije ubadati. Kada je podigla glavu i pogledala me osetio sam da je blizu. Odvojio sam njeno dupe i malo ga podigao rukama. Silovito sam počeo ulaziti, dok me ona posmatrala s grčom na licu.
Gurnula je moj gornji dio tela, što mi je omogućavalo da još dublje prodrem. Bila je van sebe, par kapljica iz otvorenih usta završi na mojoj bradi. Glasno je svršavala. Ostao sam u njoj. Spustila je glavu pored moje. Okrenuo sam se levo i gledao Ninu, kako se nabija na Sašu. Ema je zakoračila iznad Sašine glave i hranila ga ribi*. Obe su napaljeno stenjale. Znao sam da je Nina blizu. Svršila je naslonjenja na Sašu. Gledati svoju devojku kako uživa na najboljem prijatelju. Čudno, neka posebna vrsta podražaja, uzbuđena i napaljenosti vam struji telom, a što je najgore pređe u naviku. Poželite taj osećaj. Ustala je i snažno strgala kondom sa njegovog kurca. Uz glasno mumljanje se bacila na njega. Ubrzo je Saša sklanjao Emu, ostao i ispraznio se po Nininim sisama. Ema je na kolenima prišla i počela da se igra semenom. Gledao ju je smešeći se.
Keiko me poljubi.
„Jesi li i ti....“
„Nisam.“
Malo razočaranje na njenom licu. Kurac mi je već bio prilično mlohav.
„Nije do tebe, do kondoma je“, nasmejao sam se i poljubio je u obraz.
Svukla se s mene na kolena i lagano ga uzela u usta.
Rastao sam, Japanka je svaki moj uzdah ispratila pogledom. Uživala je.
Saša je nešto šapnuo Emi na uho. Nasmejala se, te na kolenima i rukama došla na sredinu sobe. Mešela je guzi* u Sašinom pravcu. Rupica iznad ribice (ako zamislimo taj položaj) bila je njegova bolna tačka. Pozvao me pogledom. Morao sam prekinuti Japanku.
„Idemo im se pridružiti.“
Okrenula se i pružila mi ruku.
Zavukao sam se ispod Eme, ona se spustila na mene, tako da smo dostigli nešto što podseća na pozu 69.
Jezikom sam počeo masirati mokru pičkicu, sve vreme gledajući Sašu iznad mene kako joj jako zabija jezik u guzu. Na moju radost malo je odmakao donji deo tela inače bi mi lupkao onim glavonjom po čelu. Ipak sam se morao nositi sa izvesnom količinom sluzi koju mi slao odozgo. Ema i Keiko su se, bukvalno preko mog kurca, ljubile. Povremeno sam sklapao oči i uživao. Pored nas je prošla Nina, sela na fotelju i igrala se dildom.
Umazan i napaljen slušao sam svaki Emin uzdah, Saša joj je ljubio mesta oko šupka i spremao se da ponovo jezikom pređe preko te rupice. Desilo se. Tihi, lagani i zvučni povetarac. U blaženim momentima se malo popusti. Nije imao neki loš miris. Dovoljno mi je bilo da vidim Sašinu reakciju, koji je samo dve sekunde gledao u pećinicu iz koje je vetar prostrujao, a potom se počeo oblizivati. Prasnuo sam u glasan smeh. On se takođe nasmejao. Ema se okrenula. Lice joj je bilo puno izvinjenja, ali su joj se oči smejale. Ja i Saša u većini situacija napravimo cirkus, tako da smo uputili nekoliko šaljivih komentara, pre svega jedan drugome i nastavili. Vratio sam se klitorisu i počeo ga nežno sisati. Odgovaralo joj je. Igrati ću se. Prestao sam. Nesvesno se pomicala i gurala ribicu u moja usta. Jezikom sam joj lagano dodirivao usnice. Kazna je bila brza i efikasna. Osetio sam zube na svom kurcu. Snažno ga je počela drkati svo vreme jezikom dodirujući moju rupicu na glaviću. Eru*ija je popraćena dubokim uzdasima. Na trenutak sam zamišljao Emu i Keiko kako kupe usnama moje seme. Nadao sam se da je to istina koju nisam mogao videti.
„Jesi li došao sebi“, zadirkivao me Saša.
„Da navalimo?“
Potvrdno sam kimnuo.
Saša joj je ugurao jezik, dok sam se, vodeći računa, bacio na klitić. Podigla je glavu i ubrzo kroz smeh počela svršavati. Nismo prestajali čvrsto joj čuvajući noge. Posljednji trzaji. Keiko i ona su nešto šaputale jedna drugoj. Sišla je s mene. Saša pozva Keiko u krilo, dok sam ja bez pitanja povukao Emu, koja se s osmehom ušuljalja u moj zagrljaj. Pogledom mi je ukazao na malo zalutalog semena u Eminoj kosi.
„Nina srce, napuni nam čaše.“
Zapostavili smo je. Ustala je i gurnula dildo po stolu, koji je za sobom ostavljao mokar trag.

.... to be continued....



  • Nema komentara